Чланци поређани по датуму: petak, 20 novembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 20 novembar 2020 14:23

Održiva proizvodnja etarskih ulja u Srbiji

Nepregledna polja smilja i lavande, na kojima se pažljivo neguje i bere ovo aromatično bilje, ovog puta nisu atrakcija na Mediteranu, već u Istočnoj Srbiji.
U mestu Gornja Mutnica, nedaleko od Paraćina, na oko 315 hektara plantaža srpsko-belgijske kompanije Sanicula, organski se uzgajaju i druge mediteranske kulture: matičnjak, timijan i vresak. Posle sezone berbe, ove biljke se destilišu u etarska ulja koja, zahvaljujući kvalitetu, svoje kupce pronalaze na svetskom tržištu.
Na dobitku je i lokalna zajednica. Najpre, ovo preduzeće zapošljava oko 200 porodica iz okolnih sela. Oni svakog jutra dan započinju kafom, koju im donosi lično osnivač i vlasnik preduzeća, Novica Šutić.
- Ja sam tu već peta sezona. Bude i teško, ali je umom, mozgom rasterećeno. Šala, smeh i prođe dan - kaže jedna od radnica na poljima Sanicule.
Razvijajući posao, Šutić je došao do formule koja mu omogućava da mnogo toga vrati i prirodi u okruženju u kome posluje. Ceo proces proizvodnje je
zaokružen - od sirovina do zasnivanja plantaža, upotrebe sopstvene mehanizacije, sadnje, obrade, održavanja zasađenih površina, berbe i prerade
mediteranskih kultura u etarska ulja. Videvši da nakon destilacije biljaka u etarska ulja ostaje velika količina otpada, odnosno biomase, tim ovog preduzeća osmislio je kako da od nje napravi biopelet. Tehnologija proizvodnje biopeleta od ostataka aromatičnog bilja veoma je slična proizvodnji drvenog peleta, a ovo
postrojenje kod Paraćina je prvo te vrste u Srbiji.
- Rast kompanije, stalno povećanje površine plantaža i paralelno traganje za čistom i jeftinom energijom su nas naveli da počnemo da eksperimentišemo sa biomasom. Posle prvih analiza koje su pokazale da naš biopelet ima visoku kalorijsku vrednost, počelo je sve da se slaže – objašnjava Novica.
Sanikula biopelet koristi kao energent u svom pogonu za destilaciju i sušenje, a pepeo koji ostaje nakon njegovog sagorevanja kao organsko đubrivo na plantažama. Primenom ovakvog, cirkularnog pristupa, proizvodnja etarskih ulja ne stvara otpad, a privredni razvoj ne ugrožava životnu sredinu.
- Naš plan je da godišnja proizvodnja dostigne nivo od 3.000 tona biopeleta do 2023. godine. Po potencijalu za proizvodnju energije to je ekvivalent
količini od 700 tona kamenog uglja i 200 tona dizel goriva – ukazuje Šutić.
Korišćenje biopeleta utiče na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), čime se ublažavaju posledice klimatskih promena. Trenutno, biljke sa polja Sanicule iz atmosfere apsorbuju 10 puta više ugljen-dioksida (CO2) nego što ovo preduzeće emituje za potrebe proizvodnje etarskih ulja. Ekološki
održivom proizvodnjom produžavaju i vek svog poslovanja. Naime, sve duži periodi suša, koji pogađaju i Srbiju, kao i sve intenzivnije poplave, značajno
smanjuju prinose mediteranskih kultura.
„Inovativni pristup proizvodnje peleta od biomase nastale preradom lekovitog bilja“, preduzeća Sanicula, nagrađen je kao jedno od pet najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”, koji Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu đubrivo na plantažama. Primenom ovakvog, cirkularnog pristupa, proizvodnja etarskih ulja ne stvara otpad, a privredni razvoj ne ugrožava životnu sredinu.
- Naš plan je da godišnja proizvodnja dostigne nivo od 3.000 tona biopeleta do 2023. godine. Po potencijalu za proizvodnju energije to je ekvivalent količini od 700 tona kamenog uglja i 200 tona dizel goriva – ukazuje Šutić. Realizacija ovog rešenja doprineće afirmaciji poslovanja po principima održivog razvoja, kroz
smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2), i primenu koncepta „nultog otpada“, kojim se nastoji da se otpad potpuno eliminiše iz procesa proizvodnje. Procenjeno je da će tokom trajanja projekta biti ostvareno smanjenje emisija jednako 20.000 tona CO2.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Објављено у Začinsko i lekovito bilje
petak, 20 novembar 2020 14:21

Podmlađivanje jabuka, da i to je moguće

Asanacija ili podmlađivanje je agrotehnička mera koja se retko primenjuje u intenzivnoj proizvodnji jabuke, a često u ekstenzivnoj. Ova mera se nameće neophodnom kod asanacije starih zasada autohtonih sorata koje su u postupku izumiranja (kožara, budimka,kolačara, parmenka, kaselka) i druge. Ovi zasadi se nalaze uglavnom u zapuštenom stanju, udaljenim lokalitetima koje karakteriše i nedostatak radne snage. Međutim ovi zasadi pored očuvanja sortimenta predstavljaju dobar početak i za organsku proizvodnju jabuke.

Svrha podmlađivanja je u tome da se odstrane dotrajali delovi krune, a da se iz spavajućih i adventivnih pupoljaka podstakne porast novih grana. One su u stanju da obnove krunu, produže period plodonošenja i uopšte voćku učine dugovečnijom.

Podmlađivanje jabuke se preporučuje u sledećim slučajevima:

– Kada voćke usled zapuštenosti ili starosti rodnog drveta počnu slabo da rađaju, ili uopšte prestanu da rađaju.

– Kada donji delovi ramenih grana u kruni jače ogole.

– Kada voditeljica i ramene grane u kruni dobiju viseći položaj.

– Kada su grane u kruni polomljene, ili jako oštećene pod teretom roda, snega,oluje,grada, mraza, prouzrokovača bolesti i štetočina.

– Kada je oblik krune nepravilan.

Značajan uslov za uspešno podmlađivanje jabuke, jeste da se voćka nalazi na dubokom i plodnom zemljištu i da su joj koren i deblo zdravi.

TEHNIKA PODMLAĐIVANJA JABUKE

Tehnika podmlađivanja sastoji se u skraćivanju grana u kruni jabuke. Podmlađivanje treba obaviti u toku dubokog zimskog mirovanja u decembru ili januaru. Jačina podmlađivanja zavisi od stepena oštećenja ,ogolelosti i bujnosti grana.

Ako su stabla jabuke iznurena od prekomernog roda , a osnovne grane dobile viseći položaj, potrebno je izvršiti slabije podmlađivanje.Ono se sastoji u skraćivanju voditeljice i ramenih grana za 1/3 njihove dužine.

Podmlađivanje srednjeg intenziteta , skraćivanjem grana za 1/3 do 2/3 dužine , izvodi se kada su grane u kruni jače oštećene usled grada, snega, oluje i tereta roda.

Jako podmladjivanje , skraćivanje grana za 2/3 dužine , obavlja se kada su stabla jabuke oštećena mrazom. Ova mera se može izvesti tek nakon godinu dana od izmrzavanja.

Pri podmladjivanu voditeljicu i ramene grane treba skratiti do neke pogodne bočne grane(ventil) koja će da preuzme ulogu produžnice. Takodje treba po istom principu skratiti i ostale grane nižeg reda u kruni.

Za podmlađivanje važe u osnovi isti principi kao i za rezidbu : bolje je ostaviti manji broj umereno razvijenih grana nego više slabijih , bolje je ostaviti manji broj dobro ishranjenih rodnih grančica nego više onih koje oskudevaju u hrani , uspravne ramene grane treba oštrije orezati ili saviti da bi se na njima što pre obrazovalo rodno drvo.

Debele ramene grane orezuju se na sledeći način. Najpre se testerom zareže sa donje strane do 1/4 prečnika grane , a zatim se grana odseče testerom odozgo. Preseci treba da budu što manji. Posle orezivanja preseke treba zagladiti oštrim kresaćim nožemi premazati kalem voskom ili bitumenom da bi rane što brže ilakše zarasle.

Jako podmlađivanje se vrši jedanput u životu voćke, a slabija mogu više puta.

Pored pravilno izvršene rezidbe za podmlađivanje , takve voćke u narednom periodu treba pravilno negovati i dalje orezivati da bi podmladjivanje u potpunosti uspelo.To podrazumeva sledeće godine obavezno krečenje stabla. Zatim djubrenje odredjenim količinama mimeralnih djubriva NPK formulacijama , prihranu KAN-om, i rasturanje oko 30 t po ha zgorelog stajskog đubriva.Poželjno je da međured bude u stanju jalovog ugara u naredne 2 do 3 godine. Sprovoditi redovnu zaštitu protiv biljnih bolesti i štetočina.

U proleće druge godine posle podmlađivanja, a pre početka vegetacije, treba letoraste koji su ostavljeni za obrazovanje skeleta krune skratiti tako da se uspostavi odgovarajuća ravnoteža između novih ramenih grana. Letoraste na unutrašnjoj strani ramenih grana trebalo bi ukloniti.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/11/19/vocarstvo/tehnika-podmladjivanja-jabuke/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
petak, 20 novembar 2020 14:09

Kako koristiti lekove u pčelarstvu?

Kako svi lekovi moraju biti registrovani u Agenciji za lekove po važećem zakonu tako moraju biti i lekovi koji se koriste u pčelarstvu. Lekovi koje koristimo u pčelarstvu delimo na: registrovane za upotrebu u pčelarstvu, registrovane za upotrebu u veterini ne u pčelarstvu (amitraz na primer je ektoantiparazitik), neregistrovane i zabranjene.

Pčelari se uglavnom sami odlučuju za neki od lekova za pčele. Pri tome se ne vode osnovnim principima za izbor po farmakologiji (nauci o lekovima). Zahtevi koje bi trebalo da ispuni lek su da je efikasan protiv bolesti za koju ga primenjujemo, da je lako dostupan, da je jeftin, da ima poznati sastav i osobine lekovite materije, da nema neželjene efekte, da nema rezidua (ostataka) u saću i medu i da ne smanjuje proizvodne sposobnosti matice i radilica. Način aplikacije (davanja) leka zavisi od vrste leka i može biti: kroz sirup, kroz pogače, stavljanjem letvica u pčelinju zajednicu, nakapavanjem po ulicama ili rasprskivanjem po ramovima i satonošama. Izbor leka se vrši na osnovu tačno postavljene dijagnoze. Za to je potrebno uzeti adekvatan uzorak pčela (30 do 50 pčela kada se sumnja na neku bolest ili 300 do 500 pčela kada nema opravdane sumnje) ili 10x10cm legal koji se šalju u referentnu laboratoriju .

Svi ovi lekovi trebalo bi da se primenjuju po proizvođačkom uputstvu. Na primer: BeeVital Hive Clean nakapavanjem po ulicama 15 do 20 ml u proleće u jesen i pred zimu. Apilivevar štapići se ostave u košnici 24 do 30 do 35 dana (jedan do jedan i po razvojni ciklus pčele jer je bolest i pčela i legla to jest parazit). Apigard (paštete) staviti 1 a posle 15 dana i drugu. Tretman traje 30 dana. Mora se uraditi čitav pčelinjak da ne dođe do grabeži. Oksalna se pravi od 35g oksalne 600ml destilovane vode i 600g šećera i nakapava se 5ml po ulici pčela u zimskom periodu kada su pčele u klubetu i kada ne izlaze iz košnice. Mravlja se stavlja natopljena na trulex krpu u sva 4 ugla košnice preko satonoša. Takođe voditi računa o spoljašnjoj temperaturi koja ne sme pelaziti 25 stepeni celzijusa. Furmitom postaviti po uputstvu i temperatura mora biti danima između 14 i 25 stepeni celzijusa. Nozevit se nanosi preko satonoša.

Ostale bolesti pčela i legla se ne leče već se sve neškodljivo uklanja osim Evropske kuge legla, koja je mešana bakterijska infekcija, i koja se uslovno leči.

Preporuka za korišćenje lekova u pčelarstvu bila bi: uraditi sve da do bolesti ne dođe. Ako se posumnja na bolest uzeti adekvatan uzorak i poslati ga u referentnu laboratoriju. Po dobijanju dijagnoze lečiti po nalogu veterinara. Ako sami lečite birajte registrovane preparate. Nikako ne lečiti bez postavljene dijagnoze i to neregistrovanim preparatima.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo

Zahtevi proizvođača organske hrane za subvencijama su ove godine bili duplo veći od sume novca koja je u republičkom budzetu opredeljena za ovu svrhu, rečeno je na onlajn skupu koji je danas organizovao NALED.
Jelena Milić, rukovodilac Grupe za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je izjavila da je organskim proizvođačima najveća pomoć potrebna na samom početku, kada ulaze u proces konverzije zemljišta i sticanja sertifikata."Taj period, zavisno od vrste proizvodnje, može da traje i do tri godine. Subvencije za biljnu organsku proizvodnju su trenutno četiri puta veće u odnosu na konvencionalnu, a za stočare su veće za 40 odsto", navela je ona.

Dodala je da su površine pod organskom proizvodnjom u poslednjih 10 godina povećane za 236 odsto, ali da i pored toga zauzimaju tek 0,6 odsto ukupnog korišćenog poljoprivrednog zemljišta.

Kao glavne prepreke sa kojima se proizvođači organske hrane susreću, istaknuti su visoka početna ulaganja i zahtevni administrativni postupci.

Novi Sad je naveden kao primer lokalne samouprave koja je bojazan od isplativosti ulaganja rešila refundiranjem kompletnih troškova za proces sertifikacije i kontrole, kao i podrškom za nabavku semena, zaštitne opreme, edukacije i promocije.

Tako je u ovoj godini za te namene izdvojeno pet miliona dinara a sličan pristup najavile su i druge lokalne samouprave, kao što su Kruševac i Dimitrovgrad.

Ratko Aksentijević iz Udruženja odgajivača organskih ovaca i goveda Golija, ukazao je da su podsticaji posebno važni stočarima pošto su administrativni zahtevi za njih znatno veći nego u biljnoj proizvodnju.

Najavljeno je donošenje novog zakona o organskoj proizvodnji tokom sledeće godine, a u planu je omogućavanje refundiranja troškova sertifikacije za izlazak na tržište EU.

Rečeno je takođe da je u Srbiji najzastupljenija proizvodnja organskog voća kao što su maline, jabuke i kupine, zatim žitarica, pre svih kukuruza i pšenice, industrijskog bilja najviše soje i suncokreta, a od stoke živine i ovaca.Broj proizvođača je u odnosu na 2012. godinu povećan sa 1.000 na 6.260. Međutim samo njih 534 je sertifikovano dok su ostali kooperanti.

Blizu 90 odsto organske proizvodnje se izvozi, a vrednost našeg izvoza u inostranstvo iznosi blizu 30 miliona evra.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/naled-ogromno-interesovanje-za-organsku-proizvodnju_1180310.html

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30