Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 02 novembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 02 novembar 2020 14:47

Čudotvorno grožđe sa Hilandara

Svoje poslednje ovozemaljske dane Stefan Nemanja proveo je sa na Svetoj Gori kao monah Simeon. Zajedno sa sinom Savom obnavljao je manastir Hilandar koji je četvrta po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira, broji oko 50 monaha koji i danas žive po tipiku koji je odredio Sveti Sava.
Jedno od najvećih čuda Hilandara je loza Svetog Simeona koja je najstarija loza na svetu koja rađa punih 800 godina. Hilandarsko predanje o toj lozi kaže da je sedma godina nakon smrti Svetog Simeona njegov sin Sava došao da prenese očeve mošti u Studenicu zbog čega su hilandarski monasi neutešno plakali. Tada se Sveti Simeon javio u snu igumanu Metodiju i rekao mu da je potrebno da njegove mošti budu prenete na rodnu grudu, ali da će, za utehu, hilandarskom bratstvu, iz praznog groba njegova iznići loza, i dok ona bude rađala, dotle će i blagoslov njegov na Hilandaru da počiva. Tako je i bilo.
Danas to je visoko izrasla i snažno razgranata vinova loza, polegla po svojoj perguli. Njeno stablo dolazi iz zida iz praznog groba svetog Simeona Mirotočivog koji se nalazi pored istog zida, sa unutrašnje strane hrama.
Kako za Agrobiznis magazin priča Dositej Hilandar, monah koji je 20 godina proveo na Svetoj Gori, loza ne traži nikakvu posebnu negu iako se o njenim čudima propoveda već osam vekovima.
- Loza je zaštićena metalnom ogradom da je posetioci ne bi kidali. Orezuje se kao i svaka loza i bere s jeseni. Tradicionalno grožđe se bere uoči Krstovdana (26. septembra) da bi se na sam praznik čitala molitva, a grožđe blagosiljalo – priča otac Dositej.
Iguman na kraju službe deli svima od ovih plodova. Ovo je jedini dan u godini kada mogu svi koji su u Hilandaru da jedu od ovog čudotvornog grožđa. Već posle praznične trpeze, grožđe se odnosi na sušenje kako bi se do naredne berbe delilo samo onima kojima je potrebno zbog poroda.
- Grožđe se suši, i pakuje a potom deli onima kojima je potrebno, odnosno parovima koji žele decu, a ne mogu da ih imaju. Iako na prvi pogled izgleda kao i svaka druga loza, ova je drugačija ne samo po grožđu već i po listovima. Naime, ona ima pet vrsta listova kao je pet sorti loze niklo iz jednog čokota – otkriva otac Dositej.
Svake godine bez izuzetka loza bogato rađa, a parovi koji žele decu a ne mogu da ih imaju mogu zatražiti od manastira da im grožđe i pošalje. Svaki paketić sadrži tri zrna grožđa i komadić loze. Ovo se parče stavlja u pola oke (650 grama) osvećene vode i od iste uzimaju oba supružnika da piju pre svakog jela za 40 dana tokom kojih se pridržavaju strogog posta. Svako jutro i večeri mole se Bogu i svetom Simeonu Mirotočivom. Kada prođe 40 dana suprug pojede jedno zrno grožđa, a supruga ostala dva. Posle začeća, za svo vreme trudnoće i dojenja deteta, supruzi su dužni da potpuno prekrate supružničke snošaje i da žive u čistoti.
Tokom osam vekova ostala su brojna svedočanstva o rođenju dece zahvaljujući lozi svetog Simeona koja produžava lozu.
- Bila je pokušaja da se loza svetog Simeona ožili i zasadi na drugom mestu. Primila se u Srbiji i Crnoj Gori, ali nije imala čudotvornost kao ova na Hilandaru
– otkriva Dositej Hilandarac za Agrobiznis magazin.
Svakome ko zatraži, Hilandarci daju ovo grožđe sa uputstvom za upotrebu. Simeonovu lozu Svetogorci smatraju jednim od svoja tri najveća čuda i veruju da će
nastupiti kraj vremena kada ona bude uvenula.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 02 novembar 2020 14:39

Čačanska lepotica stiže na kućnu adresu

Pored naučno - istraživačkog rada, već nekoliko decenija, Institut za voćarstvou Čačku bavi se i rasadničkom proizvodnjom kao dopunskom delatnošću. Oduvek se zna da je sadni materijal iz Instituta najkvalitetniji, a iz ove ustanove izašlo je 46 oplemenjenih sorti raznog voća, a najpoznatije su svakako sorte šljive.

Možda niko kao Srbi u narodnim pesmama nisu tako opevali jabuku, dunju, a posebno šljivu. Kažu da su domaćini pravili kuću na mestu gde je poraslo najbolje stablo šljive. I nije to nikakvo čudo, jer se radi o voćki koja se može koristiti kao sveža, sušena, a posebno u tečnom obliku. A roditeljski dom čačanske lepotice i još 46 voćnih vrsta je upravo ovde u Institutu za voćarstvo, gde su prvi put ugledale svetlost davna i odakle su otišle u voćnjake širom Srbije i sveta.

„U toku je postupak vađenja sadnica šljive spremnih za sadnju, kao što su čačansa lepotica, čačanska rodna, ali i nove sorte poput timočanke i svih sorti koje čine šljivarsku proizvodnju naše zemlje. Imamo oko 50 hiljada sadnica šljive svih sorti i svakog dcana proizvođači kupuju sve sorte i naravno, što je svima poznato, da je jesenja sadnja neprikosnovena”, kaže dr Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

Ovogodišnji novitet je svakako dostava sadnog materijala na kućnu adresu i plaćanje pouzećem. To je veoma praktično za ljude iz udaljenih mesta, kao i za one koji tražće manje količine. Sadnice se mogu naručiti i preko telefona ili preko sajta.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/166515/Cacnska-lepotica-sada-stize-na-kucnu-adresu-pocelo-vadene-sadnica/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 02 novembar 2020 14:33

Drugačija proizvodnja malina, evo o čemu se radi

U gornjomilanovačkom selu Klatičevo funkcioniše neobična poljoprivredna zadruga. Petorica obrazovanih ljudi proizvode maline po savremenom konceptu, u kontrolisanim uslovima, i spremaju izvoz konzumne maline.

Zbog sve veće potražnje jagodičastog voća u svežem stanju odlučili su da u Klatičevu podignu savremeni zasad malo zastupljene sorte maline "tula medžik". Pravi rod očekuju naredne godine, iako ove i u kasnu jesen ubiraju plodove, piše RTS.

- Da bi se postigli prihodi, puna ekonomičnost i rentabilnost svakog zasada mora se uraditi i mora se nauka spustiti na polje. Znači, od same pripreme zemljišta, studije izvodljivosti, projektnog dela, znači uradili smo sve da bi dobili jedan ovakav zasad - ukazuje Aleksandar Andrić, jedan od osnivača zadruge "Agrobobica" Gornji Milanovac.

Uz punu kontrolu u zasadu od 70 ari - 40 je pod plastenikom, a 30 pod nadstrešnicom - smatraju da mogu očekivati do 70 odsto maksimalnog prinosa koji po jednom hektaru može biti i do 40 tona maline.

Za kvalitetan rod, kažu, važno je voditi računa o svakom detalju, piše Silvija Pašajlić za RTS.

U vreme berbe obezbeđujemo da malina neće kisnuti, gde se berba može obavljati svaki dan, gde će pakovanje biti malo, gde će se postići pristojna cena, znači, možemo očekivati i visoke prinose - napominje Aleksandar Andrić.Da proizvedu visoko kvlitetno voće i u svežem stanju ga plasiraju na zahtevno evropsko i svetsko tržište, udružili su znanje i dugogodišnje iskustvo, prate tržište i razvoj tehnologija.

- Danas u svetu ozbiljno bavljenje agrarom podrazumeva sa ekonomskog aspekta udruživanje, jasnu podelu posla, sa aspekta znanja, proizvodnje, poštovanja standarda i dobijanje zdravstveno bezbednog proizvoda za dalji plasman - ukazuje Miroslav Jovanović, predsednik skupštine zadruge "Agrobobica".

U ovoj specijalizovanoj zadruzi, uz podizanje sopstvenih zasada jagodičastog voća planiraju i saradnju sa kooperantima, kako bi na tržištu uz kvalitet obezbedili i kontinuitet snabdevanja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/neobicna-poljoprivredna-zadruga-petorica-obrazovanih-ljudi-proizvode-maline-na/xnc1qn7

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U sali Doma kulture u Bojniku sa poljoprivrednicima ovog kraja potpisano je 113 ugovora o subvencionisanju kupovine poljoprivredne mehanizacije. Predviđena sredstva iz budžeta opštine za subvencionisanje poljoprivredne mehanizacije iznose 4,2 miliona dinara, a korisnicima su odmah uplaćena. Predsednik Komisije budžetskog fonda za razvoj poljoprivrede Ivica Jovanović naglašava da, bez obzira na probleme sa Korona virusom iznos, predviđena sredstava za subvencionisanje poljoprivrede nisu smanjena.

„Maksimalni iznos sredstava po jednom ugovoru je 120 hiljada dinara i dobilo ga je nekoliko poljoprivrednika, a minimalni 7.000 dinara. Najčešće su kupovane razne priključne mašine za traktor, poput atomizera, podrivača i raonika. Ostala su sredstva za subvencionisanje sertifikovanog sadnog materijala, veštačko osemenjavanje i kupovinu priplodne stoke.“

Poljoprivrednici koji su iskoristili ovu mogućnost već sada najavljuju da će ponovo aplicirati, ali smatraju da je ovo trebalo uraditi još pre 10-15 godina.

Izvor:https://jugpress.com/u-bojniku-potpisani-ugovori-o-subvencionisanju-kupovine-poljoprivredne-mehanizacije/

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30