Чланци поређани по датуму: četvrtak, 19 novembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 19 novembar 2020 16:09

Svet vapi za malinom

U svetu vlada velika potražnja za malinom, pa je, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, koje je upravo izvršilo analizu zaliha smrznutog voća do 30. septembra 2020. godine, količina maline u hladnjačama smanjena za čak 11 procenata u odnosu na avgust 2020. godine, odnosno 12 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Slično stanje sa zalihama maline, navodi dr Aleksandar Leposavić, jedan od najboljih poznavalaca malinarstva kod nas i u svetu, jeste i u drugim zemljama, Evropi posebno, što utiče i na porast cene plodova ove voćne vrste na svetskom tržištu. O tome koji su razlozi povećane potražnje, ali i kako će ovakva situacija uticati na našu proizvodnju, dr Leposavić ističe da je sa usložnjavanjem situacije sa virusom korona došlo i do skokovitog rasta tražnje za ovim voćem u svežem ili smrznutom stanju.Proizvodnja maline u poslednjih nekoliko godina beleži pad, ne samo kod nas nego i u drugim zemljama u kojima se ovo voće proizvodi. Do rasta tražnje je došlo pre svega u razvijenim zemljama Evrope i sveta i to je dovelo do ubrzane prodaje maline iz Čilea koji su od aprila, kada im je završena druga berba, povećali prodaju za više od 20 procenata u odnosu na prošlu godinu. To je uticalo i na rast tražnje naše maline, a samim tim i do povoljnijih cena u otkupu za domaće proizvođače. Cena maline iz naše zemlje u izvozu odavno je prešla tri evra za kilogram rolenda i dalje raste, ali skoro da ne postoje količine preko ugovorenih - rekao nam je dr Leposavić.

On naglašava da su zbog povoljnijih cena ove godine proizvođači uložili znatno više truda i sredstava u održavanje zasada, u odnosu na ranije godine kada su bili nezadovoljni cenom. To će unekoliko popraviti loše stanje u malinarstvu, ali ne u i velikoj meri, jer, kako ističe dr Leposavić, za to su potrebne dugoročnije mere i ozbiljniji pristup svih aktera u procesu proizvodnje, prerade i izvoza.

Razlozi rasta tražnje na svetskom tržištu maline i drugog jagodičastog voća kao što su jagode, borovnice i kupine su, pre svega, kultura ishrane, hranidbena, posebno dokazana lekovita svojstva ovih proizvoda na zdravlje savremenog čoveka. Brojna istraživanja i potvrđeni rezultati uticali su da interesovanje potrošača za ovom grupom voća znatno poraste. U tim istraživanjima posebno se ističe izuzetno povoljan mineralni sastav, sadržaj vitamina C, K i svih koji pripadaju grupi vitamina B.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/936763/korona-malinu-digla-tri-evra-svetu-tokom-pandemije-doslo-pomame-cuvenim-srpskim-crvenim-zlatom

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja raspisala je javni poziv za učešće u Programu podrške razvoju poslovanja, koji se sastoji od finansijske i nefinansijske podrške preduzetnicima, mikro i malim preduzećima iz sektora prehrambene industrije.

Program podrazumeva dodelu bespovratnih sredstava, pružanje stručne podrške, profesionalnih usluga i dodatnu edukaciju u cilju unapređenja poslovanja, zapošljavanja radnika, povećanja konkurentnosti i boljeg pozicioniranja na tržištu, piše eKapija.Privredni subjekti koji zadovolje uslove Programa mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava u iznosu do 4.000 dolara za nabavku opreme, softvera ili implementaciju relevantnih standarda i sertifikaciju.

Ukupan budžet programa je 40.000 dolara, a projektom će biti odabrano najmanje 10 korisnika.

Pravo da se prijave imaju preduzetnici, mikro i mala privredna društva, koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najranije 1. januara 2018. godine i obavljaju delatnost na teritoriji opština Paraćin, Ćuprija, Despotovac i Rekovac. Takođe, potrebno je da posluju u sektoru prehrambene industrije i da je njihova pretežna delatnost proizvodnja ili prerada.

Potrebno je i da su u većinskom privatnom i domaćem vlasništvu, kao i da je osnivač privrednog subjekta istovremeno i zaposlen na neodređeno vreme u toj firmi.

Prijave sa pratećom dokumentacijom se podnose elektronskim putem na e-mejl adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Prijava za učešće u Programu podrške razvoju poslovanja". Prijave podnete putem pošte ili lično neće biti uzete u razmatranje.Krajnji rok za podnošenje prijava je 16. decembar 2020. godine.

Program je sastavni deo projekta "Podrška unapređenju poslovnog okruženja na teritoriji Pomoravskog okruga" koji finansira Vlada Norveške, a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u okviru projekta "Podrška Kraljevine Norveške razvoju Zapadnog Balkana – Norveška za vas – Srbija".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/na-raspolaganju-40000-dolara-bespovratna-sredstva-za-preduzetnike-mikro-i-mala/29zgb1n

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 19 novembar 2020 15:58

Selo postaje novi centar kreativnosti

Bojan Vojnov je doktorand na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i asistent na Departmanu za ratarstvo i povrtarstvo, na predmetu Agroekologija. Poljoprivreda nije samo proizvodnja prehrambenih proizvoda nego ima širi domen u koji su uključeni turizam, ugostiteljstvo, ali i kultura. Danas u Evropi i svetu, pa i kod nas, kaže naš sagovornik, selo sve više postaje novi centar različitih kreativnih sadržaja i upravo mladi treba da budu nosioci jednog takvog, novog progresa.Po završetku master studija, Bojan je sa saradnicima osnovao udruženje "Srbija moj dom" koje čine mladi ljudi sa različitih fakulteta i iz različitih sfera interesovanja. Ideja je bila da sedište udruženja bude u onoj lokalnoj zajednici odakle su ti mladi ljudi potekli i da predstavlja jezgro odakle će se inovativne ideje širiti i biti na korist mladim generacijama koje tek treba da probude želju za kreativnošću, kao i razvojem preduzetništva.

"Preduzetnik je osoba koja uvek nešto preduzima u svojoj lokalnoj zajednici, gradi mrežu ljudi, odnosno, stvara aktivnosti koje mogu da ponude nova rešenja, nove načine i modele kako da mladi ljudi sutra pronađu motiv i razlog da možda i ostanu na selu i da svoju proizvodnju unaprede. Kreativnost bi trebalo da bude presudan momenat kako bi se oni u potpunosti i na pravi način ostvarili. Ima mnogo zanimljivih primera kolega i drugara koji su uspeli da takav jedan put isprate do samog kraja", kaže Bojan.

Jedna od aktivnosti udruženja jeste i projekat "Deliblatska peščara u smiraj dana" inače, najlepša kontinentalna peščara u Evropi koja se oslanja na njihov rodni kraj, Dolovo i predstavlja ogroman potencijal turističkog, ekološkog, ali i kulturološko-etnografskog zapisa.

"Otuda takav jedan projekat koji se već osam godina održava kroz različite manifestacije, ali i ekološke programe koji imaju za cilj da zaštite to prirodno područje od zaborava, ali i da bude na korist budućim generacijama”, dodaje Bojan.Tokom osnovnih studija, Bojan je kao stipendista Kentaki univerziteta učestvovao u dvogodišnjem programu "Preduzetnički razvoj mladih u ruralnim sredinama".

"Projekat je bio sproveden pod pokroviteljstvom Kentaki univerziteta i američkog ministarstva poljoprivrede, a u saradnji sa Institutom za primenu nauke u poljoprivredi i Institutom "Tamiš" u Pančevu. Studenti su kroz različite aktivnosti stekli razne veštine iz oblasti preduzetništva i marketinga, ali smo i naučili da ruralnu poljoprivrednu proizvodnju implementiramo kroz oplemenjeniji oblik. Fokus je upravo bio na mladima, na tome da se probude nove ideje, novi kreativni sadržaji, ali i na multifunkcionalnom pristupu razvoju poljoprivrede", navodi Bojan.

Tokom studiranja mladi bi možda trebalo da stvore priliku i mogućnost da posete različite univerzitete, da budu u kontaktu sa svojim mladim kolegama iz raznih zemalja kako bi eventualno mogli da naprave paralelu između programa i aktivnosti koji se sprovode u drugim krajevima sveta i kod nas.

"Ono što je sigurno jeste da Srbija ima divne mlade ljude i bez obzira gde god oni otišli, šta novo videli i naučili, postoji zaista ogroman potencijal, želja i volja tih mladih osoba da to znanje kasnije prenesu na nove generacije, na neko novo društvo. To jeste poenta mobility programa koji je dostupan studentima, a sve u cilju konstantnog razvoja i usavršavanja na novim idejama. Lepo je videti različite inovativne stvari u svetu, biti deo takvog projekta, ali je još lepše kada takav sličan program implementirate u svojoj zajednici", ističe Bojan.

Poznavanje prirode i poljoprivrede, stvaranje neke vrednosti odnosno proizvoda nije lak i jednostavan posao. Zato je znanje ključan resurs koji omogućava pozitivan rezultat u krajnjem ishodu - praksi.

Izvor:https://oradio.rs/sr/vesti/drustvo/obrazovanje/kreativnost-potrebna-i-poljoprivredi-9686.html

Објављено у Agroekonomija

 

Na sednici Vlade biće usvojeni predlog novog budžeta za poljoprivredu koji će biti skoro 53 milijarde dinara. Dok će budžet Ministarstva za selo biti oko 1,5 milijardi dinara. Ovih dana se na društvenim mrežama dosta  polemisalo o novoformiranom Ministarstvu za koje se i ne zna koja mu je prava uloga jer već u drugim resorima postoje nadležnosti i izvori finansiranja te da je ovo nepotrebno rasipanje novca na plate činovnika Ministarstva za brigu o selo koje je podsetimo pripalo vremešnom Milanu Krkobabiću.

Uprava za agrarna plaćanja će do sredine decembra isplatiti više od 5 milijadri dinara subvencija poljoprivrednim proizvođačima saznaje Agrobiznis magazin od dobro obaveštenog izvora koji je rekao da je ministar Branislav Nedimović  izdao nalog da se sve subvencije hitno isplate, a među prvima su mladi poljoprivrednici i stočari. Izvor Agrbiznis magazina otkirva da će u narednim danima biti ubrzana isplata i stočarima.

Kada je reč o mladim poljoprivrednicima njih 2500 u proseku će dobiti po million dinara za start up projekte. Ovih dana neki su uneli zabunu smatrajući da i oni koji obrađuju velike površine mogu da konkurišu za ovu subvenciju. Međutim, u pravilima konkursa jasno je napisano da to nije moguće. Najviše sredstava dobile su žene koje imaju nameru da se bave poljoprivredom a na listi su najviše zastupljeni oni koji imaju srednju školu njih 3603, a sa osnovnom školom bilo je njih 576, zatim 417 kandidata ima višu dok 976 ima visoku stručnu spremu. Od ukupnog broja zahteva kojih je bilo 5500 žene su bile u 2482 slučaja što je gotovo polovina. Prema uslovima prednost su imali kadidati sa završenim stručnim poljoprivrednim školama i fakultetima, žene i oni koju su se opredelili da se bave voćarstvom, stočarstvom i povrtarstvom u primarnoj proizvodnji ali i preradi. Ministar Nedimović rekao je da će isplata biti završena do Svetog Nikole odnosno 19. decembra: “U prvih deset na listi su opštine Žitorađa, Blace, Merošina, to su sredine gde nam trebaju ljudi", rekao je on i dodao da se ulaže u sektore koji su potrebni.

Nedimović je izjavio da očekuje da će sredstva državne podrške po konkursu ministarstva za 2.500 mladih poljoprivrednika biti podsticaj da budu još bolji proizvođači. Prilikom obilaska gazdinstva Jovana Lazarevića u mestu Kujavica u opštini Vladimirci  on je naglasio da je značajno što podrška od po 12,5 hiljada evra ide mladim poljoprivrednicima koji su najviše u voćarstvu, stočarstvu i povrtarstvu jer je za tu proizvodnju potrebna radna snaga. "Konkurisali su mladi poljoprivrednici iz svih oblasti ali se po pravilniku najviše bodovalo voćarstvo, povrtarstvo i stočarstvo jer je naš cilj bio da u tim najtežim fizičkim poslovima ljudi dobiju novac. Da kupe mašine da bi olakšali sebi posao kao što je ovde Jovan uradio sa sadilicom", rekao je on. Dodao je da su koji bod više dobili mladi poljoprivrednici koji su završili poljoprivredne škole jer je cilj da se struka uključi. "Da se ne svede sve na to koliko imaš godina nego da povežemo znanje, mladost i potrebe Srbije" rekao je on. Posle današnjeg objavljivanja rang liste teče rok za žalbe, a zatim će uslediti isplata novca mladim poljoprivrednicima. Kako je ministar istakao podrška ove godine mladim poljoprivrednicima ukupno je veća nego po konkursima u poslednje tri godine. Nedimović je najavio i veliki projekat sa Svetskom bankom od marta meseca koji će biti usmeren na podršku stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu. "Taj  projekat će podrazumevati da je 50 posto grant, 40 posto kredit a 10 posto učešće. Jako je važno da poljoprivrednici pola novca dobijaju unapred da bi se čitava priča zavrtela", rekao je on i dodao da je na raspolaganju za taj projekat 38 miliona dolara.

Domaćin inženjer zaštite bilja pred doktoratom Jovan Lazarević koji se u Kujavici bavi proizvodnjom lekovitog bilja, angelike i lavande zahvalio se na podršci Ministarstva. "Podsticaj će mi mnogo pomoći i dati vetar u leđa da proizvodnju proširim i dodatno unapredim. Trenutno angeliku proizvodim na jednom hektaru, a koliko sutra počinjem sadnju i u planu je proširenje na tri hektara. Plasiramo je firmi Medikal iz Mionice, na obostrano zadovoljstvo", rekao je on. Predsednk Udruženja mladih poljoprivrednika Mladen Minić istakao je da je izuzetno važna ovakva podrška države mladim poljoprivrednicima. "Značajno je da je podrška kroz voćarstvo, povrtarstvo i stočarstvo jer tu je potrebno dosta radne snage koju mašine mogu da zamene pa da postanemo konkurentniji na tržištu", rekao je on. Dodao je da je veliki problem među mladim poljoprivrednicima neinformisanost i neznanje pa je značajno da je konkursom prednost data školovanima. Minić je iskoristio susret sa ministrom u Kujevici da ministru Nedimoviću prosledi i listu predloga čijom bi realizacijom status mladih poljoprivrednika bio poboljšan.

Ovih dana i dalje je aktuelna setva, a za neke i rekordna. Na osnovu nezvaničnih  podataka u Republici Srbiji je do prvih dana novembra pšenicom zasejano nešto više od 500.000 hektara. Takođe je u ozimoj setvi zasejano oko 13.000 hektara raži, 93.000 ječma, 12.200 hektara ovsa i oko 20.000 hektara tritkalea, zatim oko 21.300 hektara uljane repice. U poređenju sa prethodnom godinom zasejano je za 4,5 odsto više površina, a osnovni razlog je veća vlažnost zemljišta koja je bila ove jeseni ali i dobra cena žita uprkos dobrom ovogodišnjem rodu.

Što se tiče trgovine,  cena kukuruza na produktnoj berzi u Novom Sadu protekle nedelje je iznosila 19 dinara za kilogram, cena pšenice se kretala od 21,3 do 22 dinara za kilogram, u zavisnosti od procenta proteina. Cena soje bila je nešto veća nego protekle nedelje i iznosila je 47,15 dinara za kilogram. Cene su bez PDV-a.

Udeo poljoprivrede u BDP-u iznosi 7,5%, što je znatno više u odnosu na uporedive zemlje regiona, a ukupan rezultat srpske privrede mogao bi da bude još bolji kad bi se u agrobiznisu primenila inovativna rešenja smatraju stručnjaci. Pored inovacija potrebno je preći na preradu sirovina u više faze obrade i tako ostvariti dodatnu zaradu i uposliti nezaposlene.

 

 

 

Објављено у Agrarni budžet
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30