Чланци поређани по датуму: sreda, 18 novembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 18 novembar 2020 15:57

Kruška podmlađuje i čuva zdravlje

U antičkoj Grčkoj kruška se smatrala darom bogova. Verovalo se da ljudi koju jedu kruške postaju lepši, zdraviji, a posebno je bila cenjena kao biljka koja podmlađuje. Ostaci arheoloških istraživanja svedoče da se kruška koristila u ljudskoj ishrani još u praistorijsko vreme, dok se u Kini gaji već više od 4000
godina.
Od kompota do rakije
Kruška (lat. Pyrus) je rod drvenastih biljaka iz familije ruže čiji se plodovi koriste u ljudskoj ishrani. U starim rimskim spisima pronađeni su recepti za pripremu kruške sa medom što bio jedan od omiljenih slatkiša tog vremena. Kruška spada u drvo srednje veličine i raste u visinu od 10 do 17 metara. U pitanju je listopadno drvo, a sočni plodovi su zahvalni za preradu, pa se od kruške prave kompoti, sokovi, koristi se kao dodatak kolačima ali se od ovog voća pravi i izuzetno kvalitetna rakija kruškovača. Najcenjenija rakija od kruške je viljamovka koja je ime dobila po istoimenoj sorti ovog voća. U Srbiji se uzgaja još od dolaska starih Slovena na Balkansko poluostrvo, a nekada su bile najzastupljenije autohtone sorte poput lubeničarka i karamanka koja je opevana i u pesmama. Ove vrste su i najzdravije jer se same brane od štetočina, te ne zahtevaju nikakvo tretiranje hemijom. Nažalost, vremenom su gotovo nestale, a mesto su ustupile popularnijim sortama koje su nastale ukrštanjem. Zbog dobre otkupne cene poslednjih godina širom Srbije niču zasadi ovog voća a najzastupljenije sorte su karmen, viljamonka i Santa Marija. Posle jabuke i šljiva, kruška je najzastupljenije voće za uzgoj u srpskim voćnjacima.
Plod kruške izuzetno je bogat hranljivim elementima, a kruška verovali ili ne sadrži sve vitamine koji su neophodni ljudskom organizmu: A, B1, B2, C, E, P, PP, S. Ovi vitamini su odgovorni za ishranu kože, noktiju i kose, emocionalnu stabilnost, intelekt i naravno, imunitet. Ovo voće je bogato antioksidansima koji su
zaslužni za zaustavljanje preranog starenja ćelija i utiče na njihovu regeneraciju. Kruška je bogata vlaknima koja normalizuju varenje i ubrzavaju metabolizam, pa se preporučuje osobama koje su na dijeti. Kruške sadrže 85 posto vode i svega 58 kalorija na 100 grama, dobar su izvor minerala poput bakra, gvožđa, kalijuma, mangana i magnezijuma, kao i vitamina B kompleksa, poput folata, riboflavina i piridoksina (vitamin B-6).
Smatra se i da kruške izazivaju najmanje alergija od svog voća, pa ih lekari često preporučuju kao sigurnu alternativu u pripremi obroka za osobe sklonim alergijama. Ova voćka, takođe, sadrži i mineral bor, koji je ljudskom telu potreban radi bolje apsorpcije kalcijuma, što je čini jakim saveznikom u borbi protiv artritisa, reume i osteoporoze.
Lekovita svojstva
Brojna stručna naučna istraživanja potvrdila su da kruška ima pozitivan efekat na pankreas, čisti jetru i bubrege, a pozitivno utiče prilikom regulacije olesterola u krvi. Za varenje fruktoze iz kruške nije potreban insulin, pa se preporučuje dijabetičarima. Kod vrtoglavice i povećanog zamora mnogi ljudi će posegnuti
za kafom ili energetskim pićem koje izuzetno nezdravo, a ne znaju da dovoljno pojesti jednu krušku. Naime, folna kiselina, koja je sadržana u kruškama će razbuditi organizam bolje od bilo kojeg energetskog pića ili kafe i normalizovati krvni pritisak. U narodnoj medicini kruška se nekada kada nisu
postojali aspirini koristila za skidanje povišene temperature, a dovoljno je popiti veliku čašu sveže isceđenog soka od kruške.
U lekovite svrhe osim ploda koristi se i list kruške koji se suši na promaji i od njega se pravi čaj protiv kašlja, upale grla, promuklosti, dijabetesa, a povoljno deluje i na sluzokožu creva. Čaj od lista kruške koristi se za rastvaranje kamena u bubrezima, smanjuje bolove i peckanje pri mokrenju kod infekcije bubrega i
bešike, leči upalu zglobova, pa se koristi kao dodatno sredstvo za ublažavanje tegoba prouzrokovanih reumom i pak helio bakterijom koja napada želudac.
Iako je kruška izuzetno cenjena u narodnoj medicini i odvajkada se koristila za lečenje, u srpskom narodnom predanju smatrala se za zlo drvo ispod koga su se skupljali đavoli, demoni i veštice.
Verovalo da na krušku pada ala koja satire grožđe po vinogradima, pa se na divljoj kruški koja je otporna na sve vrste bolesti, ostavljalo znamenje u borbi protiv nečastivih sila. U srpskom jeziku postoji izreka:"Kao da je pao sa kruške" kojom se opisuje neko ko je zbunjen, glup ili blesav, jer se verovalo da
se onaj ko se penje po drvetu kruške našao u društvu veštica. Zato je nekada davno deci bilo strogo zabranjeno da se penju po kruškama. Prilikom berbe kruške su se brale isključivo sa zemlje, dok su visoke grane mlatile povećim štapom sve dok plodovi ne otpadnu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Vrednost izvoza organskih proizvoda iz Srbije u 2019. godini je iznosila 30 mil EUR, objavila je danas svetnica za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Jelena Milić.

Nemačka je bila najveće tržište na koje su proizvođači iz Srbije plasirali svoje poizvode.

Milić je na onlajn-konferenciji "Kako unaprediti razvoj organske poljoprivrede na lokalu?" istakla da se od ukupne organske proizvodnje u Srbiji najviše izvoze zamrznute maline i kupine, i koncentrat jabuke.

- U 2019. godini površina pod organskom proizvodnjom je iznosila 21.265 hektara, što je udeo od 0,61% ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji - navela je Milić.

Rekla je da je kontinuirano povećavanje površina pod organskom proizvodnjom, pa je tako u 2019. godini za 10,4% bila veća nego u 2018. godini.

- Najzastupljenija je proizvodnja voća, žitarica i industrijskog bilja, dok je zabeležen manji broj proizvođača koji je uključen u organsku stočarsku proizvodnju - kazala je Milić.

Dodala je i da je u prethodnoj godini broj proizvođača koji su uključeni u organsku proizvodnju iznosio 6.261, a od toga je oko 500 njih imalo sklopljen ugovor sa kontrolnim organizacijama.Kada su u pitanju podsticaji u organskoj proizvodnji, Milić je navela da ih mogu ostvariti proizvođači čija je proizvodnja u periodu konverzije i koji imaju organski status.

- Podsticaji u biljnoj proizvodnji su plaćanja po površini, od 26.000 dinara po hektaru, a oni koji ostvare podsticaje su u obavezi da naredne tri godine obavljaju organsku proizvodnju na tom zemljištu - objasnila je Milić.

Istakla je da je Ministarstvo pokrenulo izradu IPA projekta, da bi se zakonodavni okvir harmonizovao sa propisima EU, i da bi se uspostavio efikasniji sistem kontrole radi povećanja poverenja potrošača.

- U julu ove godine donet je novi pravilnik o kontoli sertifikacije i metodama organske proizvodnje i sva sredstva koja mogu da se koriste kao inputi u organskoj proizvodnji, usklađena su s poslednjim propisima EU - rekla je Milić.

Slađana Vuković Komnenović, iz Uprave za agrarna plaćanja, istakla je da je 2018. godina bilo 325 zahteva za 120 miliona dinara subvencija u organskoj proizvodnji, a 2019. se broj zahteva povećao na 400.

- Ove godine imamo 485 zahteva do danas, sa potrebom od 205 miliona dinara subvencija - navela je Vuković Komnenović.

Ona je kazala da je ove godine država namenila samo 100 miliona dinara za subvencije organskim proizvođačima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3075036/proslogodisnja-vrednost-izvoza-organske-proizvodnje-iz-srbije-30-mil-eur

Објављено у Biljna proizvodnja
sreda, 18 novembar 2020 15:49

Nedimović: Prehrambena industrija u fokusu

Sazrelo je vreme da se prehrambena industrija nađe u našem fokusu, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i najavio da će ministarstvo koje vodi u narednom periodu napraviti prvi atlas prehrambene industrije Srbije i doneti uredbu koja se tiče novih tehnologija.

On je na panelu "Jačanje privrede-nacionalni brendovi i inovacije u okviru Re samita" objasnio da je donošenje uredbe o novim tehnologijama motivisano time što su zastarele tehnologije, pored nedostatka radne snage i neophodnog smanjenja troškova, glavni problemi ove grane.

„Uredbom nećemo vezivati ljude za broj novozaposlenih nego isključivo za primenu novih tehnologija. Ideja nam je da će investitor koji bude želeo da investira, a izlazi iz okvira IPARD- a na primer kada je reč o velikom investitoru, imati mogućnost da se za preradjivačke kapacitete prijavi kod države, pri čemu ga nećemo vezivati za broj novozaposlenih“, objasnio je Nedimović. Kada je reč o atlasu prehrambene industrije, čiju izradu je najavio, rekao je da to neće rešiti nijedan problem, ali ćemo bar znati šta imamo a šta ne.

"Znaćemo recimo koliko u svakom delu naše zemlje imamo skladišnih kapaciteta, koliko silosa, koji su im kapaciteti, ko njima pledira i na osnovu toga znaćemo gde nam čega fali. Silosi su samo primer, a tako ćemo imati pregled i u ostalim oblastima - naveo je ministar Nedimović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/prehrambena-industrija-u-fokus-nedimovic-uskoro-uredba-o-novim-tehnologijama/erzg7r9

Објављено у Agroekonomija

Od sredine juna čak 393 "čuvarkuće" dobile su pravo na žig u projektu "Stvarano u Srbiji". Od ariljske maline i oblačinske višnje, potvrdu kvaliteta proizvoda domaćeg porekla, dobili su i proizvodi iz tekstilne, metalske, prehrambene industrije, trgovinski lanci. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Veljković kaže za RTS da je najveći broj onih koji su aplicirali i dobili žig iz oblasti prehrambene idustrije.Saša Veljković je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, naveo je da je osnovna ideja celog projekta bila da ne zovu ljude da kupuju nešto samo zato što je iz Srbije, već zato što je kvalitetno.Naglasio je da nije lako utvrditi da je nešto domaće i kao primer naveo da neki proizvođač ajvara kupi paprike iz Severne Makedonije, uveze tegle iz neke od okolnih zemalja i to sklopi i stavi neku etiketu moravske kolibe.

Na pitanje koliko se to često dešava, kaže da ima slučajeva.

"Ima i obrnutih slučajeva, da nešto za šta mislite da je strani brend se pravi od domaćeg voća, u domaćih fabrikama, naši radnici prave", kaže Veljković.

Objasnio je da se za utvrđivanje domaćeg porekla gleda izlazna cena iz fabrike i da mora minimum 80 odsto stvorene vrednosti da bude u Srbiji – sirovina, materijala, znanja, kreativnosti...

"Ostavili smo onih 20 posto, jer jednostavno nekada vam fale neke stvari koje se ne rade u Srbiji ili rade nedovoljno kavalitetno", dodao je Valjeković.

Kada je reč o utvrđivanju kvaliteta proizvoda, kaže da je to teže utvrditi, ali da se posmatraju mnoge stavke – specifičnost proizvoda, tehnologija proizvodnje, sastojci, da li su pantentirani i imaju neki vid intelektualne svojine, laboratorije i dobrovoljne analize, standardi kvaliteta, specijalna svojstva...

"Na sve to mi imamo i često posete članova tehničkih komisija koji obilaze pogone tih preduzeća, gledaju kako oni proizvode i na koji način i to je vid provere na terenu", rekao je Veljković.

Postupak nakon prolaska tehničke komisije je da ide proizvod na kraju na Savet i da kada to prođe dobija žig "čuvarkuća".

"Pri potpisivanju ugovora proizvođač se obavezuje da neće ni u nekom narednom periodu da promeni tu neku recepturu na uštrb kvaliteta ili na uštrb domaćih sirovina, jer bi u protivnom izgubio pravo na žig", naglasio je Veljković i dodao da se žig dobija na tri godine.

Najveći broj onih koji su aplicirali i dobili žig, skoro 60 odsto, je iz oblasti prehrambene idustrije.

"Uglavnom je u pitanju hrana, mlečni proizvodi, sirevi, sokovi, neka alkoholna pića i to je nešto gde očigledno Srbija ima odlične potencijale za razvoj, sirovinsku bazu", ističe Veljković.

Ukazao je da ima proizvoda i koji su odbijeni, da je apliciralo blizu 600, a žig dobila 393 proizvoda.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4153493/cuvarkuca-zig-proizvodi-kupovina.html

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30