Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 16 novembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 16 novembar 2020 11:45

Dobro vino se pravi već u vinogradu

Da vinogradarstvo ima perspektivu u valjevskom kraju, pokazalo se u proteklih par godina. Nekada zaboravljena proizvodnja, danas sa velikim vinarijama poput „Pusule“ i „Jelić“ čija su vina ovenčana svetskim priznanjima. Pored toga raste i broj malih proizvođača koji na dedovinu podižu vinograde na 10 do 15 ari. Dok nije odlučio da gaji vinovu lozu na porodičnom imanju u selu Miličinica, arhitekta Branimir Ranković, radni vek je proveo u Odeljenju za urbanizam u Gradskoj upravi Valjevo. Da se bavi ovim poslom delom je kako kaže uticalo i to što mu je otac po struci bio agronom, podrška i zajednički rad sa bratom od strica, ali i od komšija iz vinarije „Pusula“. Prve čokote zasadili su 2013.godine, dve godine kasnije počinju izgradnju vinarije koja je 2017. godine zvanično registrovana pod imenom „Puce“. Trenutno je na oko dva hektara zasađeno blizu 8.000 čokota.
„Veliko zadovoljstvo u ovom poslu pruža to što on obuhvata dve grane vinogradarstvo i vinarstvo, što potvrđuje i izreka da se dobro vino pravi već u vinogradu. Kada govorimo o perspektivama vinogradarstva u valjevskom kraju najbolje je pogledati rezultate i vina. Prava je šteta što u našem podgorskom vinogorju nema više zasada s obzirom na kvalitet zemlje. Nadam se da će pomoć koju država daje doprineti da ih bude više“, kaže Ranković.
Uz zemljišne i klimatske uslove koji u ovom kraju Srbije pogoduju gajenju vinove loze, za proizvodnju kvalitetnih vina, odlučujuća je i puna primena  agrotehničkih mera. Ovdašnji vinogradari kažu da im je na prvom mestu kvalitet proizvedenog grožđa, a zatim prinos. U proseku po hektaru naberu od 8 do 10 tona.
„Najvažniji kvalitet bobica, dok samu rodnost čokota ograničavamo čak i kada su visokorodne godine. Nama je najvažnije da je grožđe zdravo, da je sazrelo kako treba i da možemo da odredimo momenat berbe onda kada mi to želimo, kada ima dovoljno šećera i kada je pH vrednost na određenom nivou. To znači da biramo kada beremo kako bismo u bocu pretočili ono što smo odgajili u vinogradu da bi na kraju vino imalo aromatiku, dužinu trajanja, odgovarajući procenat alkohola i svežinu“, navodi Dijana Milić iz vinarije „Pusula“.
Za proteklih četvrt veka vinova loza je u valjevskom kraju prokrčila sebi put i za ovaj kraj Srbije čulo se nadaleko po dobrom i kvalitetnom vinu. Od stidljivih 30 hektara, po prvom popisu od pre par godina, u podgorskom vinogorju koje se prostire na širem području padina Valjevskih planina, Maljena i Vlašića, sada prema procenama ima preko 200 hektara pod vinogradima.
„Pored zasada od pet hektara, koji je ovog proleća podignut u Mrčiću, ima interesovanja za sadnju još tri hektara za šta se već pripremaju parcele. To je za naše okruženje i valjevski kraj jako dobra vest. U odnosu na stidljivu proizvodnju i zasade iz 1994. godine ovo je izuzetno dobar pomak“, ocenjuje vinogradar i predesdnik Udruženja vinogradara i vinara „Gradina“ Milovan Stojković, koji je nakon nekoliko decenija pre 24 godine prvi zasadio vinovu lozu na brdu Vinogradina u Mrčiću, nadomak Valjeva.Loza se polako širi kao i proizvodnja vina, kaže Jovan Milinković, iz Poljoprivredne savetodavne i stručne
službe „Valjevo“, i dodaje da je motiv za podizanje vinograda kao i u svakoj proizvodnji zarada, ali ima i ljudi koji se vraćaju tradiciji, žele da obnove ono što su radili njihovi preci.
„Deo njih vidi da može da se zaradi novac i polako šire svoje zasade sa ciljem da bi imali dodatnu zaradu, jer mnogima to nije osnovni izvor prihoda. Većina želi da pokrije troškove proizvodnje, malo proda vina, a deo ostane za njih, dok kod malog broja proizvođača to prerasta u ozbiljnu proizvodnju, to je njihovo opredeljenje i od toga žele da žive. Zanimljivo je da ima malih proizvođača, koji se vraćaju na porodična imanja i žele da posade vinovu lozu. Mislim da je njima najpotrebnija stručna pomoć, jer su to ljudi koji nemaju nikakva znanja u gajenju vinove loze niti u proizvodnji vina. Tu je država prepoznala ulogu
savetodavne službe koja sprovodi savetodavni modul „Proizvodnja i prerada grožđa“ i naša obaveza je da svakom proizvođaču, koji je zainteresovan da posadi, ili već poseduje vinograd, pomognemo da što jednostavnije uz primenu pune agrotehnike i zaštite proizvodi grožđe, a kasnije ukoliko želi i vino“, navodi Milinković.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 16 novembar 2020 11:41

Zašto je važna ventilacija košnica?

Mnogi pčelari imaju svoj sistem rada, i smatraju ga najboljim, što je sasvim normalno. Ali postoji nešto gde se moramo složiti, ispravno je samo jedno rešenje, a može se ostvariti na više načina, pčela provetrava košnicu u nekoliko slučajeva.

Radi obezbeđenja gnezda spoljnim svežim vazduhom i odstranjenjem ugljen-dioksida koji se obrazuje kao rezultat razmene materija u telu pčela i larvi. To je naročito potrebno kada se broj pčela u društvu znatno uveća, i postoji dosta legla.
* Kada spoljna temperatura dosta poraste.
* Kada treba otstraniti suvišnu vodenu paru iz gnezda, koja nastaju isparavanjem svežeg nektara, čime se olakšava i ubrzava sazrevanje meda.
Provetravanje obavlja grupa pčela koje nazivamo vetrilice, koje svrstane u redove ispred i iza leta snažnim treperanjem krila stvaraju vazdušnu struju koja teče iz unutrašnjosti košnice napolje.

To se može primetiti kod dimljenja pčela, kojom brzinom pčela izbacuje dim kroz leto vraća ga nazad.

Provetravanje košnice u toku leta mora biti mnogo intezivnije, posebno kada je spoljna temperatura visoka, kada je priliv nektara povećan i u toku sazrevanja meda. Ulaz košnice treba sistematski da se širi uporedo sa jačanjem društva. Kada se primeti veliki napor pčela na provetravanju košnice (na letu kod kojih treba otvoriti sva okrugla leta na telima.

Posebno se odnosi kod selidbe obezbediti maksimalnu ventilaciju, provetravanje.

Provetravanje košnica se ostvaruje uglavnom preko ulaznog otvora (leta) preko varaozne podnjače, zatim poklopnim daskama sa mrežom, svim okruglim letima na telima.

Sada ću se malo pozabavati baš tim problematičnim zimskim uslovima, kada nam se događa da nam buđave ramovi, a nismo ni svesni da smo sami izazvali to.

Kada postoji samo donji ulaz leto kao što pojedine naše kolege zagovaraju tu tehnologiju tada nastaju najveći problemi. Ima jedno leto odozgo smo stavili u zbeg nekoliko novina, da košnicu utoplimo, jer nismo stigli novine pročitati pa da sačekaju, sada nam hladan vazduh nadire spolja kroz ulazni otvor, pošto je teži, taloži se na dnu košnice i tek kada se zagreje, postepeno se podiže uvis.

Topliji i vlagom zasićen vazduh iz gornjeg dela košnice, ne može slobodno da izlazi napolje, već se postepeno spušta niz zidove, hladi se i obrazuje vodene kapi koje vlaže zidove košnice i krajnje satove. Pčelar učesnik u lošoj pripremi za uzimljavanje.

Bolja ventilacija se stvara ako košnica ima samo gornji ulaz (leto). Čist hladan vazduh ulazi odozgo, i pada prema dnu, a topao, vlagom i ugljen – dioksidom zasićen vazduh diže se uvis, i izlazi kroz gornji ulazni otvor.

Kada košnica ima doljnje i gornje otvore (leta), doljnje leto u toku jeseni polako počinje da se smanjuje a gornje otvori, doljnje smanjuje se lagano do skoro potpunog zatvaranja ostavi mu se otvor za jednu pčelu.

Zimska ventilacija košnice ima veliki značaj za dobro i pravilno prezimljivanje pčela. Ono se mora obezbediti još početkom jeseni.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/11/16/pcelarstvo/ventilacija-gnezda/

Објављено у Pčelarstvo

Republička direkcija za robne rezerve kupiće do 23.181.818 kg merkantilnog kukuruza rod 2020. godine, domaćeg porekla, po ceni od 22,00 din/kg, uskladištenog u silosu ovlašćenog skladištara Direkcije. U cenu je uračunat PDV.

Prvobitno je bilo predviđeno da se otkupi do 26.153.846 kg po ceni od 19,5 dinara, i to samo od fizičkih lica i ovlašćenih skladištara.

Nova izmena je i da će se merkantilni kukuruz kupovati i od pravnih lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu.

Maksimalna količina merkantilnog kukuruza koja se otkupljuje od pravnih lica je 1.000 tona.

Minimalna količina merkantilnog kukuruza koja se kupuje od jednog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva biće 50 tona, a maksimalna 100 tona.

Maksimalna količina merkantilnog kukuruza koja se otkupljuje od ovlašćenog skladištara je 1.000 tona.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3071665/direkcija-za-robne-rezerve-povecala-otkupnu-cenu-merkantilnog-kukuruza-na-22-dinara

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 16 novembar 2020 11:34

Šta se i gde najviše izvozi?

Pandemija kovida-19 nije zaustavila izvoz žitarica ni uljarica. Spoljnotrgovinska razmena ide uobičajeno, s tim što se neke poljoprivredne kulture prodaju bolje, odnosno traže više nego neke druge. Vukosav Saković iz „Žita Srbije” naglašava da se kukuruz baš dobro prodaje na stranom tržištu pa smo u oktobru izvezli 460.000 tona, dok je izvoz soje solidan i mesečno granicu pređe između 25.000 i 30.000 tona.S druge strane, izvoz žita ide slabije, ali ne zato što ga nema na domaćem tržištu, već zato što ga poljoprivrednici čuvaju čekajući još bolju cenu. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu kilogram pšeničnog zrna košta 21,5 dinar, bez PDV-a. Da podsetimo, u ovoj ekonomskoj godini s prelaznim prošlogodišnjim zalihama, imamo oko 2,9 miliona tona žita.

– U oktobru smo inokupcima prodali svega 35.000 tona pšenice – kazao je Saković, navodeći da uporedo sa slabijom prodajom pšenice i inotrgovanje brašnom ide sporije. – Mesečno se izveze od 10.000 do 14.000 tona, a moglo bi više jer je domaće brašno jeftinije u odnosu na cenu te namirnice iz drugih zemalja, a po kvalitetu ne zaostaje od ostalih u okruženju, i šire.

U vezi s tim, direktor „Žitounije” Zdravko Šajatović kaže da brašna imamo napretek jer imamo i pšenice, te da je od jula, kada je krenula nova ekonomska godina, prodato 41.380 tona brašna od nove pšenice, odnosno mesečno malo više od 10.000 tona. Po njegovim rečima, prošle ekonomske godine izvezli smo 140.000 tona brašna.

– Nismo zadovoljni tim količinama jer bismo mogli strancima prodati i više brašna, ali trenutno je takva situacija na tržištu – naglašava Šajatović, i skreće pažnju na to da smo najviše brašna prodali u oktobru – 14.075 tona, što je 35 dosto više nego u septembru.

– Domaće brašno najviše ide ka Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Tona brašna košta 220 evra, a sada pokušavamo da ga prodamo i malo skuplje – 225 evra tonu – kaže Šajatović.

Po rečima direktorke Poslovne zajednice „Industrijsko bilje” Olge Čurović, izvoz šećera je znatno slabiji nego prošle i pretprošle ekonomske godine, a razlog je u tome što smo gotovo prepolovili površine pod tom industrijskom biljkom.

– Lanjske ekonomske godine izvezli smo nešto malo iznad 85.000 tona šećera, a samo pre dve godine, kada je repa bila posejana na blizu 60.000 hektara – 125.000 tona – ističe Olga Čurović.Po rečima Olge Čurović, od avgusta do kraja oktobra prodali smo 50.000 tona ulja, a u prethodnoj ekonomskoj godini 158.700 tona.

– Znatno više smo prodali zrna suncokreta od novog roda – 89.369 tona, a od toga je gotovo polovina otišla u BiH, na preradu u Brčko – navela je Olga Čurović.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/na-svetskoj-pijaci-kukuruz-dobro-ide-psenica-kaska-16-11-2020

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30