Чланци поређани по датуму: nedelja, 15 novembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 15 novembar 2020 14:46

Inspekcija će brže i bolje raditi

Poljoprivrednim inspektorima u Srbiji biće omogućeno da, korišćenjem digitalne platforme Geosrbija i mobilne aplikacije CrowdSDI, koje je razvio Republički geodetski zavod (RGZ), brzo i efikasno utvrde stanje na terenu, saopštio je RGZ. Potpisivanjem Ugovora o saradnji između Uprave za poljoprivredno
zemljište Ministarstva poljoprivrede i RGZ-a otpočet je zajednički rad na uspostavljanju metodologije i tehničkog rešenja za efikasniji i transparentniji rad republičkih poljoprivrednih inspektora, navedeno je u saopštenju.
Kako je precizirano, korišćenjem digitalne platforme Geosrbija i mobilne aplikacije CrowdSDI, poljoprivredni inspektori moćiće brzo identifikuju traženu parcelu na terenu, povežu se sa svim relevantnim podacima iz državnih registara, utvrde i digitalno evidentiraju zatečeno stanje i sačine zapisnik u rekordno kratkom roku. Prikupljeni podaci će se potvrđivati geotagovanim fotografijama sačinjenim na licu mesta. Nakon toga, zapisnik sa svim relevantnim podacima sa terena se gotovo istovremeno sa zaključivanjem zapisnika dostavljaju automatski u već postojeće digitalne baze Uprave za poljoprivredno zemljište.
CrowdSDI i geoplatforma Geosrbija su međusobno povezane i služiće za poluautomatsku kontrolu i obradu prikupljenih podataka iz kancelarije. Podseća
se da je u prethodnom periodu, kroz saradnju Uprave za poljoprivredno zemljište i RGZa, mapirano kompletno državno poljoprivredno zemljište i na javnom portalu Geosrbija, čime je, kako je istaknuto, obezbeđena potpuna transparentnost u postupku upravljanja državnim poljoprivrednim zemljištem. Takođe, kroz saradnju ove dve institucije je u prerthodne dve godine izvršena provera tačnosti svih postojećih podataka o načinu korišćenja celokupnog poljoprivrednog zemljišta, pri čemu je predmet obrade bilo više od 400.000 pojedinačnih katastarskih parcela.
Koristeći digitalne servise i različite podloge Uprava za poljoprivredno zemljište i RGZ su izvršili ispravku, odnosno usklađivanje podataka u bazi RGZ sa stanjem na terenu na ukupno 86.410 hektara državnog zemljišta na području 145 opština i gradova u Srbiji, na kojoj površini je po načinu korišćenja bilo upisano poljoprivredno zemljište, a na terenu se radilo o šumama.
Najčešće se radilo o anahronim upisima preuzetim iz zemljišnih knjiga, ali i o slučajevima nastajanja samoniklih šuma koje su zauzele nekada poljoprivredno zemljište. Iz RGZ-a su ukazali da kroz ove aktivnosti Srbija i svi građani dobijaju ažuran registar i evidenciju nepokretnosti, koje predstavljaju dobra od opšteg interesa u vlasništvu Srbije, što za posledicu ima i domaćinsko i odgovorno upravljanje u skladu sa principima održivog razvoja (Beta).

Nova pravila za oznake „POSNO” i zemlju porekla proizvoda
U Srbiji su prvi put definisani uslovi i način korišćenja oznake „posno” na prehrambenim proizvodima, a dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane preciznije je određeno i korišćenje oznake koja se odnosi na hranu bez glutena. Novinom u dopunama tog Pravilnika otklonjene su mnoge nedoumice oko navođenja oznake „posno”, rečeno je za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Precizirano je da oznaka „posno” može da se navodi samo na hrani koja nije poreklom od toplokrvnih životinja, niti je u bilo kojoj fazi njene proizvodnje i prerade korišćena hrana tog porekla.
Takođe, ta oznaka će moći da se nađe na proizvodima kojima nisu dodati sastojci, uključujući aditive, nosače, arome i enzime, ili pomoćna sredstva u proizvodnji.
To se odnosi i na supstance koje nisu aditivi, ali se upotrebljavaju na isti način i u iste svrhe kao pomoćna sredstva, u prerađenom ili neprerađenom obliku, a koji su poreklom od toplokrvnih životinja. Dopunama Pravilnika predviđeno je da u komuinikaciji trgovaca hranom sa potrošačima oznaka „posno” spada u
deo pružanja dobrovoljnih informacija. U Ministarstvu napominju da informacije koje se navode na dobrovoljnoj osnovi moraju da budu istinite i precizne, kao i obavezne informacije koje se navode na deklaraciji proizvoda ili se koriste prilikom oglašavanja proizvoda. Na posnoj hrani mogu se istovremeno navesti reč „posno” i informacija o mogućem prisustvu sastojaka koji mogu da izazovu alergije ili intolerancije, koji su rezultat unakrsnog kontakta sa sastojcima posne hrane. Ta mogućnost je regulisana samo u slučaju nenamernog prisustva sastojaka koji su poreklom od toplokrvnih životinja, ali samo ako su preduzete sve
mere predostrožnosti u skladu sa dobrom proizvođačkom i higijenskom praksom.
Druga novina koju donose dopune Pravilnika odnosi se definisanje uslova i načina korišćenja izjava koji se odnose na gluten što će, kažu u Ministarstvu, umnogome olakšati kupovinu hrane potrošačima koji su intoleratni, odnosno alergični na gluten. Tako je oznaku „bez glutena” dopušteno navesti samo ako je sadržaj glutena u hrani kao gotovom proizvodu manji od 20 miligrama po kilogramu.
Takođe, izjavu „vrlo mali sadržaj glutena” dopušteno je navesti samo ako hrana, koja se sastoji ili sadrži jedan ili više sastojaka proizvedenih od pšenice, raži, ječma, ovsa ili njihovih ukrštenih, odnosno hibridnih sorti koji su posebno prerađeni s ciljem smanjenja količine glutena, ne sadrži gluten u količini većoj od 100 miligrama po kilogramu u gotovom proizvodu. Kao u slučaju oznake „posno”, tako i korišćenje oznaka „bez glutena” ili „vrlo malo glutena” spada u deo pružanja dobrovoljnih informacija. Novina u dopunama Pravilnika, koji je objavljen u „Službenom glansiku” 25. septembra, odnosi se i na dalje usklađivanje sa zakonodavstvom EU, odnosno sa Uredbom Evropske unije2018/775. Ta uredba predviđa da se navodi i zemlja porekla glavnog sastojka hrane ili barem navođenje da se zemlja porekla glavnog sastojka razlikuje od zemlje porekla hrane.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
nedelja, 15 novembar 2020 14:05

Tezga pored puta

Pored glavnog puta, između naseljenih mesta oko Topole, često se može videti tezga na kojoj se prodaje voće, povrće i zimnica.Za ovdašnje poljoprivrednike ovo je još jedna prilika da prodaju svoje proizvode i da nešto zarade. Marko Gavrilović iz Topole, odlučio se za ovakav vid prodaje i kako kaže, zarada je solidna, a mušterija sve više.

"Prethodnih godina smo imali tezgu za Oplenačku berbu i tada bismo prodavali naše proizvode. Međutim, kako je uvek bilo viška voća i povrća morali smo se snaći da to i prodamo. Deo voća i povrća je od naših prijatelja kojima izlazimo u susret i pomažemo im da dođu do zarade. Najviše se u ovom periodu kupuje zimnica, ajvar uglavnom ali i ostali proizvodi iz naše ponude“, rekao je Gavrilović, vlasnik tezge nedaleko od centra Topole, za RINU. Ovaj domaćin ističe da se kod njega najviše kupuje kozji sir koji njegova majka priprema na poseban način.

"Kupci su nam najviše iz Beograda, Kragujevca i okolnih gradova i sve češće dolaze kući kod nas. Kozji sir u maslinovom ulju polako postaje naš brend jer se dosta kupuje i već razmišljamo o proširenju kapaciteta. Takođe, džem od ljutih papričica je naš proizvod sa kojim smo postali perpoznatljivi", kaže Gavrilović.

Prema njegovim rečima, epidemiološka situacija u državi smanjila je kupovnu moć, ali je probudila svest kod ljudi o prirodnim i zdravim domaćim proizvodima.

"Kozje mleko i sir su izuzetno zdravi, ajvar pripremljen na 'smederevcu', voće i povrće koje nije prepuno hemije možda su spas za sve naše bolesti. Zbog brzog tempa života i posla, zaboravili smo da nas je priroda othranila i da samo priroda može da nas izleči", poručuje Marko.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2020&mm=11&dd=15&nav_id=1764120

Објављено у Agroekonomija

U vinogradima širom Srbije postoje autohtone sorte vinove loze koje nisu poznate javnosti, niti su komercijalno eksploatisane.
Kako bi sačuvali srpske čokote od kojih su neki stari i sto godina, grupa naučnika sa univerziteta u Beogradu i Novom Sadu je pokrenula projekat "Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka", koji finansira Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Cilj je da se najsavremenijim genomskim tehnologijama identifikuju, utvrdi poreklo i sačuvaju naše lokalne sorte.

Ovo, za "Novosti", otkriva prof. dr Željko Tomanović, dekan Biološkog fakulteta u Beogradu, koji je nosilac projekta. On ističe da će pod lupom biti stari vinogradi u Župi i Toplici, Negotinskoj krajini i Fruškogorskom vinogorju. Kako navodi, prvi rezultati su veoma ohrabrujući, odabrano je skoro 200 uzoraka za genomsku analizu, koja će se raditi u nastavku ovog projekta. Tomanović navodi da je ovo samo mali primer značaja molekularne biologije i genomskih istraživanja.- Očekujemo da kroz ovaj projekat detektujemo mnoge autohtone sorte vinove loze, koje bi kasnije trebalo sačuvati, tehnološki unaprediti i komercijalizovati - ističe prof. dr Miodrag Grbić, biolog-genomičar sa Univerziteta Zapadni Ontario u Kanadi, gostujući profesor na Biološkom fakultetu.

- Optimizam zasnivam na projektu koji smo uradili u Crnoj Gori, gde smo detektovali više od 70 autohtonih sorti vinovih loza, a poznato je da su naši prostori na različite načine povezani.Profesor Grbić ističe i da je otkrivanje genetskog diverziteta vinove loze u Srbiji od važnosti i za ublažavanje posledica klimatskih promena. Kao primer navodi pronalaženje sorti otpornih na sušu i visoke temperature, na bolesti i štetočine, koje mogu predstavljati i materijal za dalju selekciju i oplemenjivanje vinskih i stonih sorti vinove loze.

- Prema popisu iz 1889. godine, neposredno pre pojave opasne bolesti filoksere u Srbiji, u vinogradarskom rejonu Negotinske krajine bilo je gotovo četiri hiljade hektara pod vinogradima - ističe Miroslav Nikolić, iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. - Isključivo su gajene stare lokalne i autohtone sorte, kao što su začinjak, prokupac, četereška, crna tamnjanika, bagrina, plovdina, smederevka. Koliko je to bila impresivna površina, govori podatak da su prema poljoprivrednom popisu iz 2012. godine, površine pod vinovom lozom smanjene četiri puta, dok su neke stare vinske sorte, poput četereške iščezle, ili se nalaze sporadično mahom u napuštenim vinogradima.Profesor dr Slavica Todić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže da se danas u Župi na malim parcelama nalaze pojedinačni i zapušteni, ali još uvek živi čokoti lokalnih sorti, stari više od 80 godina, posađeni pre Drugog svetskog rata. Nazivi za ove sorte su uglavnom potekli od lokalnog stanovništva na osnovu karakteristika grozda, boje bobice, vremena berbe...
- U Topličkom rejonu, u starim napuštenim vinogradima starosti od 70 do 80 godina, nalaze se uglavnom sorte prokupac i plovdina - navodi profesorka Todić. - Od izuzetne važnosti je da se genomskim analizama u ovom projektu ustanovi status varijacija. Ovi stari vinogradi predstavljaju neprocenjivo genetičko i nacionalno blago kada je vinova loza u pitanju, koje je neophodno sačuvati.

Na Oglednom dobru za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima se nalazi ampelografska kolekcija sa više od 800 sorti i klonova iz celog sveta. Kolekcija predstavlja značajnu bazu za realizaciju aktivnosti koje su predviđene projektom.- Imajući u vidu činjenicu da na peskovitim zemljištima vinova loza može uspevati na sopstvenom korenu, te da su za vreme "filokserne" krize vinogradi na ovakvim terenima opstali, obišli smo i uradili analizu starih vinograda na ovakvim zemljištima - kaže prof. dr Dragoslav Ivanišević, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. - U Vojvodini se ovakvi vinogradi mogu naći u subotičko-horgoškoj peščari. Iz tog razloga su locirani stari vinogradi u okolini Hajdukova i Riđice, koji planiranim genomskim analizama treba da budu verifikovani.
Izvoz u Bordo
- Iz luke u Radujevcu kod Negotina, 1885. godine je u Bordo izvezeno tri miliona litara vina - kaže Miroslav Nikolić.

- U poslednjih nekoliko godina primetno je podizanje novih vinograda pod starim i autohtonim sortama, pretežno pod bagrinom i tamnjanikom crnom. Očekuje se da će se taj trend nastaviti, te su stoga rezultati ovog projekta urgentno potrebni da bi se izbegle greške usled nekontrolisanog umnožavanja neautentičnog genetičkog materijala.PREDVIĐENA je i genomska analiza herbarijuma Karlovačke gimnazije, koji sadrži kolekciju od 120 uzoraka vinove loze iz fruškogorskih vinograda između 1812. i 1824. godine. Postoje još samo dva herbarijuma ove vrste, u Španiji i Nemačkoj.

- Herbarijum "Andrije Volnoga" je najstarija muzejska kolekcija-herbarijum u Srbiji, nastala krajem 18. veka - kaže dr Milica Rat, naučni saradnik Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

- Kolekcija VITACEAE čini jednu od potkolekcija u okviru herbarijuma "Andrije Volnog" i broji oko 120 komada, na kojima su sačuvani ispresovani listovi i grozdovi različitih sorti vinove loze.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/935725/novosti-saznaju-sacuvace-gene-srpskog-cokota-projekat-naucnika-beograda-novog-sada-zastiti-autohtonih-vinovih-loza

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u ovoj godini, prema najnovijim podacima, porašće 5,3 odsto u odnosu na 2019, rekao je za „Politiku” Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Na dobre rezultate domaćeg agrara, koji je u ovoj kriznoj godini povukao ukupan privredni rast, najveći uticaj imaju rod kukuruza, maline, pšenice i šećerne repe, istakao je Nedimović i potvrdio da su ovi delovi domaće proizvodnje bili uspešniji što se tiče prinosa nego što je bilo očekivano.

Upitan da li će ove godine udeo poljoprivrede preći 7,5 odsto udela u bruto domaćem proizvodu (BDP), on je rekao da je „to matematika i da očekuje da će udeo agrara u ukupnoj privredi biti veći”.

– Bolje je da bude manji, jer bi to bio pokazatelj da su i druge privredne grane rasle – istakao je ministar.

Ranije informacije ukazivale su na ozbiljan rast poljoprivrede i da bi njen udeo mogao da dostigne i do 9,8 odsto učešća u odnosu na celokupni BDP države. Novim rebalansom budžeta za poljoprivrednike je namenjena još 5,1 milijarda dinara, što je dodatni novac koji se izdvaja uprkos pandemiji. Nedimović kaže da će taj novac biti raspoređen za direktna plaćanja, subvencije i ruralni razvoj, to jest ulaganja u nabavku traktora i ostale mehanizacije.

Prema jednom od nedavnih izveštaja Fiskalnog saveta, Srbiju u ovakvim okolnostima od dubljeg pada BDP-a čuva prvenstveno to što se njena ekonomija u daleko većoj meri oslanja na proizvodnju egzistencijalnih proizvoda (hrana, kućna hemija) za kojima tražnja u krizi nije značajno pala.

U toj analizi se navodi da poljoprivreda čini 7,5 odsto ukupne privrede Srbije, što je više nego dvostruko veće učešće nego u zemljama centralne i istočne Evrope, članicama EU gde je prosečno učešće oko 3,3 procenta. I čak pet puta veće nego u razvijenim zemljama zapadne Evrope, gde je prosek udela agrara u ukupnim privredama oko 1,5 procenata.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/466695/Dobri-rezultati-agrara

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30