Чланци поређани по датуму: subota, 14 novembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 14 novembar 2020 13:14

Kako negovati Božićnu zvezdu?

Do novododišnjih i božićnih praznika ostalo je tačno mesec ipo dana, a prodavci cveća već su na tezge izneli Božićnu zvezdu. sa raskošnim, krupnim crvenim cvetovima ova biljka je jedan od retkih koja sveta tokom zime i može ulepšati svaki dom.

Božićna zvezda (lat.Euphorbia pulcherrima) je biljka iz porodice Euphorbiaceae, poreklom iz Meksika. Botaničko ime euforbija je dobila po Euphorbusu, omiljenom doktoru numidijskog kralja Jube koji je, prema predanju, prvi upotrebio otrovan sok božićne zvezde kao lek. Još je zovu i poinzecija po Robertu Poinzecu koji je prvi doneo ovu biljku u Severnu Ameriku.

Božićna zvezda u prirodi raste kao grm visine do 3 metra, a kao saksijska biljka poraste na visinu 30-45 cm i znatno je gušća. U svetu je opšte prihvaćena kao jedan od simbola božićnog praznika iako je u Evropu stigla tek u 18. veku. Doneta je iz Meksika gde se uzgajala vekovima, i prema verovanju božićna zvezda svoj izgled duguje astečkoj boginji, kojoj je zbog neuzvraćene ljubavi prepuklo srce. Legenda kaže da je iz kapljica njene krvi izrastao vatreni cvet jarocrvene boje okružen tamnozelenim listićima.

Zanimljivo je da ono što mi nazivamo cvetomima ove biljke, to je zapravo crveno lišće u listići koje okružuje gotovo neprimetne cvetove. Cvet je vrlo mali i sastoji se od zelenih ili žutih bobica, sakupljenih u štitastu cvast na kraju grane, okruženih vencem listova koji u vreme cvetanja dobijaju sjajnu i intezivnu crvenu boju. Uloga brakteja je da različitim bojama privuku insekte koji oprašuju biljku.

Božićna zvezda kao fotoperiodična biljka zahteva karakterističnu i dugotrajnu negu, idealna temperatura na kojoj raste je 12-25 °C, a optimalna temperatura za vreme cvetanja je između 15-18 °C. Potrebna joj je velika vlažnost vazduha, stoga valja prskati svaki dan zeleni deo biljke pazeći da brakteje i cvetovi ostanu neprskani. Da bi procvetala, zahteva najmanje 12 do 14 sati tame svake večeri pa zato i kažu za nju da je biljka kratkog dana. Da bi se unapredilo cvetanje krajem oktobra biljku treba prekriti tamnim platnom, kutijom ili nekim sličnim tamnim neprozirnim materijalom u trajanju od najmanje 14 sati dnevno (od podneva do narednog jutra) svakog dana. Ovako skraćivanje dana treba vršiti svakodnevno oko 8 nedelja. Ukoliko do biljke dopre i tračak svetla narušiće proces formiranja crvenih listova.

Ova biljka voli mekanu, dobro nađubrenu, humusnu zemlju uz dodatak malo peska. Traži dosta svetlosti, ali joj najviše odgovara filtrirana svetlost, jer direktni sunčevi zraci mogu oštetiti listove. Zahteva visoku vlažnost vazduha i drži se u podmetaču s vlažnim kamenčićima, ali bi trebalo voditi računa da ne bude ni preobilno zalivana. Kada jednom procveta ne bi je trebalo mnogo pomerati sa mesta na kome se nalazi, jer se lako može dogoditi da sama biljka odbaci cvetove, čak i listove.

Posle opadanja brakteja (crvenih listova) božićnu zvezdu treba ostaviti da miruje oko 2 meseca na nešto nižoj temperaturi (12-16 stepeni), kako bi biljka mogla cvetati i sledeće zime. U periodu mirovanja zalivati oskudno, dopuštajući da se kompost gotovo isuši. Kada Božićna zvezda završi sa cvetanjem i krene da otpada (negde u martu) sve grane skratite oštrim nožem na oko 10-15 cm ili na jednu trećinu njene ukupne visine, iznad korenovog čvora (mesto grananja), da bi se omogućilo cvetanje sledeće godine, zato što se cvet formira na jednogodišnjim granama. Stavite je na malo hladnije mesto (najniže na oko 10-15 °C), sklonite sa direktnog sunca i smanjite zalivanje.

Božićna zvezda se lako razmnožava iz pelcera, najbolje u junu. Pelcere veličine oko 10 cm bi trebalo do polovine potopiti u vruću vodu i tako držati 3-4 sata kako bi se sprečilo isticanje mlečnog soka jer on se pri sušenju stvrdne i napravi čep na bazi reznice tako da žile ne mogu da poteraju pa takve reznice propadaju. Odsečeni delovi se mogu ožiliti u mešavini zemlje i šljunka na temperaturi od 21 °C, pod folijom ili staklom. Ožiljavanje traje 2-3 nedelje i preporučuje se korišćenje fitohormona za ožiljavanje u malim saksijama, obavezno ih redovno zalivajte i prskajte listove. Ubrzo po presađivanju pojaviće se mladi izdanci. Ponovo je presadite 4-6 nedelja pre cvetanja. Na glavnoj biljici, sa koje su uzeti pelceri, mlečni sok treba odmah posuti pepelom od cigarete, suvim peskom ili prašinom drvenog uglja. Gubitak soka oslabljuje biljku, pa ukoliko ga je mnogo isteklo ne postiže se ponovo cvetanje. Ovo je neophodno i kako bi se ostatak biljke zaštitio od infekcije. 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Hortikultura
subota, 14 novembar 2020 13:02

Rekordna setva pšenice

Setva pšenice nije još završena jer su česte kiše tokom oktobra omele ratare u tome. Ipak podaci Udruženja „Žita Srbije” kažu da je pod pšenicom oko 500.000 hektara, i da će ta žitarica zauzeti maksimalno još 100.000 hektara.– Interesovanje za setvu postoji, zbog dobre cene novog roda, pa se predviđa da ćemo pod pšenicom imati bar 570.000 hektara, kao prošle godine, ako ne i više – kaže Vukosav Saković iz „Žita Srbije”, navodeći da je u Vojvodini posao gotovo završen, dok se u centralnom delu zemlje, gde traje žetva kukuruza, dosta ratara tek priprema da poseje žito.

Stručnjaci kažu da je optimalan rok za setvu između 10. i 20. oktobra, ali iskustva ratara pokazuju da se pšenica može sejati i pre i kasnije od optimalnog roka, pošto posao diktiraju pre svega vremenski uslovi, koji ove jeseni nisu bili naklonjeni poljoprivrednim radovima.

Naučni saradnik u Insitutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Aćin kaže da nije prošao samo optimalni rok za setvu već i produženi do 10-15. novembra, i da se radovi više ne preporučuju.– Setva ove jeseni kasni zbog kišnog oktobra – navodi dr Aćin. – Na Rimskim šančevima je tokom oktobra palo 96 litara kiše po kvadratnom metru, duplo od uobičajenog za deseti mesec. Temperature je bila dva stepena viša pa je ratarima koji su pšenicu posejali krajem oktobra ona sada u fazi prvog lista, dok se onima koji su još ranije položili seme u zemlju, žito sada bokori, što će pomoći biljkama da budu otporne na golomrazicu.

Dr Aćin podseća na iskustva od pre dve godine, kada su poljoprivrednici žurili da poseju pšenicu u optimalnom roku, nadajući se kiši, a jesen je bila sušna pa seme nije nicalo sve do pred kraj decembra i u janauru. Ali i takva pšenica se, kaže, zahvaljujući kišnom maju, izvukla, i bilo je roda.

– I u Kisaču, na području opštine Bački Petrovac, pšenica je uveliko nikla, pošto je posejana u prvoj polovini oktobra – kaže poljoprivrednik Jožef Fokman. – Bio sam pre neki dan u ataru da je obiđem i baš lepo izgleda.

On je dodao da se u kisačkom ataru žito ne seje odviše, jer je kukuruz dominatna poljoprivredna kultura.– Na severu Bačke setva pšenice je završena s 1. novembrom – kaže poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš. – Više od polovine posejane pšenice je već niklo, bilo je odviše kiše.

On navodi da dobra cena nije ratare navela da poseju više žita nego ranijih godina jer je većina zemljoradnika odmah posle žetve prodala novi rod, pa sada pšenicu imaju veliki zemljoradnici koji imaju uslove da je skladište i čekaju još bolju cenu u odnosu na sadašnju.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/hlebno-zito-posejano-na-oko-pola-miliona-hektara-14-11-2020

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
subota, 14 novembar 2020 12:39

Zašto je ulje sve skuplje?

Suncokretovo ulje je u marketima od početka oktobra poskupeloje od 10 do 13 odsto i građani za jedan litar ove namirnice sada treba da izdvoje i do 160 dinara.Predstavnici Privredne komore Srbije i trgovinskih lanaca kažu da je glavni razlog skok berzanske cene suncokreta za 25 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Do tog poskupljenja je došlo zbog lošijeg prinosa na svetskom nivou, a čak je i u našoj zemlji zabeležen nešto slabiji rod.

Tržište u Srbiji je, kako ističu, stabilno, imamo dovoljno zaliha i suncokreta i ulja, i zbog toga prodajna cena nije znatno povećana, za razliku od zemalja u regionu, gde je skok mnogo drastičniji, pišu Večernje novosti.Potrošači sada zejtin iz "Dijamanta", "Vitala" ili "Iskona" plaćaju od 145 dinara do 160 dinara. Jeftinije se prodaju ulja pod oznakom robne marke trgovinskih lanaca, od 130 do 140 dinara.

Cena ulja je dva puta povećavana, u oktobru od pet do sedam odsto, i ponovo početkom novembra i sada ukupno poskupljenje iznosi od 10 do 13 odsto, ističu u trgovinskim lancima.

To je posledica rasta cene sirovine do koga je došlo zbog lošijih prinosa suncokreta. Trgovci dodaju da nema nikakvih poremećaja u snabdevanju i da se roba isporučuje svakodnevno u dovoljnim količinama.

Aleksandar Bogunović iz PKS naglašava da proizvodnja i suncokreta i ulja prevazilazi domaće potrebe. "Imamo dovoljno zaliha i zato se na našem tržištu poskupljenje sirovine nije toliko odrazilo na maloprodajnu cenu, dok je u regionu skok mnogi veći", ističe Bogunović.

"Berzanska cena suncokreta je povećana za oko 25 odsto u odnosu na prošlu godinu, jer je rod na svetskom nivou, pre svega, kod velikih izvoznika, bio manji."

Preliminarne procene pokazuju da će prosečna godišnja proizvodnja u Srbiji biti manja za devet odsto. Prošle i pretprošle godine smo proizveli oko 730.000 tona ove uljarice.

"Za prvih devet meseci ove godine izvezli smo oko 128.000 tona suncokreta, što je za šest odsto više u odnosu na isti period lane", navodi Bogunović. "Tu sirovinu najviše plasiramo u zemlje regiona."

Miloš Janjić, direktor Produktne berze u Novom Sadu, kaže da je suncokret loše rodio, ne samo kod nas, već i u Bugarskoj, Rumuniji, Moldaviji i Ukrajini. Poslednje što se kod njih trgovalo bila je cena između 39 i 40 dinara za kilogram, ali nije bilo realizacije.

Prema rečima Vukosava Sakovića, iz Udruženja "Žita Srbije", suncokret je prošle godine plaćen 31 dinar za kilogram, a sada je išao i do 37 dinara.

"Nema drugog razloga da poskupi ulje osim toga što je otišla cena suncokreta", smatra Saković. "Poskupelo je svuda u svetu, jer je došlo do eksplozije cene sirovine. Manje je rodilo, velika je tražnja, i kako je žetva odmicala, tako je ulje poskupljivalo".

Prosečna godišnja proizvodnja jestivog rafinisanog ulja u Srbiji je od 150.000 do 180.000 tona, kaže Bogunović. "Mi prosečno trošimo oko 85.000 tona zejtina, a ostatak ide u izvoz. Za prvih devet meseci ove godine, zbog rasta cene sirovine, smanjena je proizvodnja rafinisanog jestivog ulja za 15,4 odsto u odnosu na isti period lane, dok je izvoz bio niži za 9,7 procenata".

Za litar ulja u trgovinskim lancima treba izdvojiti minimum 145 dinara, koliko na akciji košta "dijamant". Najskuplje je u "Amanu", gde je cena čak 160 dinara, dok je u "Idei" 158 dinara. "Vital" je u "Maksiju" 158, a u "Veru" 153 dinara. Ulje "iskon" je u "Maksiju" 146, dok je u "Veru" dinar jeftiniji.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=11&dd=13&nav_id=1763342

Објављено у Agroekonomija

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uputilo je predlog Ministarstvu finansija za rešavanje problema poljoprivrednih penzija. Prema ovom predlogu poljoprivrednici koji imaju manje posede  uskoro bi mogli da dobiju i manje obaveze za plaćanje penzijskog osiguranja, dok bi gazde velikih poseda trebalo da izdvajaju veću sumu novca, pišu Novosti. Kada su u pitanju dugovanja poljoprivrednika na ime dugova PIO fondu, predlog je da se deo dugova otpiše, a deo plati na rate. O predlogu Ministarstva poljoprivrede svoje mišljenje daće i stručnjaci iz Ministarstva finansija, čime bi se konačno rešio višedecenijski problem poljoprivrednih penzija.

Za poljoprivrednike za koje se utvrdi da imaju nesrazmerno velika dugovanja i namete u odnosu na ekonomsku snagu gazdinstva, biće ponuđen otpis dugovanja, s tim da se plati glavnica duga koja predstavlja manje od polovine duga, jer su sve ostalo kamate. Poljoprivrednicima će biti ponuđeno nekoliko mogućnosti otplate bilo na rate ili kroz reprogram duga.

- Cilj je da se buduće obaveze prema PIO fondu određuju proporcionalno veličini  i ekonomskog snazi gazdinstva, pa neće biti isti nameti za one koji obrađuju hektar ili sto hektara zemlje – ističe izvor Novosti.

Država će propisati koja je minimalna cena koju će poljoprivrednici morati da uplaćuju u zavisnosti od veličine svog gazdinstva, pa će im srazmerno tome biti tolike i penzije.

- Ovo je problem koji već godinama čeka na rešavanje. Mora se uvažiti interes poljoprivrednika, ali i države. Nije normalno da vlasnik pet hektara zemlje i onaj koji ima 500 hektara plaćaju iste poreze i doprinose. Isto tako nije uredu da se doprinosi ne plaćaju, a da se sa druge strane očekuju stalne subvencije države – smatra Goran Đaković, poljoprivrednik i agro stručnjak.

- Na kraju svi hoće penzije, a niko neće da plati. Treba naći takvo rešenje i za ubuduće koje neće demotivisati i opterećivati poljoprivrednike, jer to treba da bude cenjeno i poštovano zanimanje – poručio je Đaković.  

Prosečna poljoprivredna penzija u Srbiji je oko 11.000 dinara, a procenjuje se da se za doprinose duguje oko dve milijarde evra.

Izvor: Novosti

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30