Чланци поређани по датуму: četvrtak, 08 oktobar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 08 oktobar 2020 11:08

Gradačka banja raj za oči i dušu

Etno selo Gradačka banja nalazi se u selu Gradac, na obroncima planine Golije u neoposrednoj blizini opštine Raška. Selo Gradac prostire se u gornjem slivu reke Brvenice koja nastaje u centru sela gde se spajaju Grabovička i Kruševička reka. Manastir Gradac se nalazi u istoimenom selu na obroncima planine Golije. Udaljen je oko 12 km od Brvenika i Ibarske magistrale i 22 km od Raške. Manastir Gradac je zadužbina Jelene Anžujske, žene kralja Uroša I. Nema pisanih podataka o vremenu gradnje manastira, ali se veruje da je završena do 1276. godine. Osnovan je kao veliki muški manastir. Ktitorka ga je
bogato opremila i o njemu se posebno starala. Bio je zaštićen masivnim zidom i imao je dva ulaza. U manastirskom kompleksu nalazile su se građevine: velika Bogorodična crkva i manji hram Sv. Nikole Čudotvorca Mirlikijskog na steni, iznad ulaza u manastir. Od prve trpezarije, konaka i zidina koje su opasivale manastirski kompleks sačuvani su temelji. U velikoj crkvi posvećenoj Bogorodici (Blagovesti) bilo je položeno telo kraljice Jelene po njenom upokojenju 1314. godine.U Gradačka Banja nalazi se i lekoviti izvor „Očna voda“ koji po narodnom verovanju pomaže u lečenju očnih bolesti, ali i blagotvorno deluje na organe za varenje. Za ovaj izvor vezane su dve legende koje se od pamtiveka prepričavaju u narodu ovog kraja. Po jednoj na ovom izvoru je srpska kraljica od slepila izlečila jednog od svojih sinova od slepila pa je u znak zahvalnosti svetoj bogorodici i izgradila manastir Gradac neposrednio iznad izvora.
Etno selo “Gradačka banja ” je napravljeno kao reprezentativno mesto za odmor, rekreaciju i relaksaciju od svakodnevnog posla i stresa kojem je savremeni čovek izložen. Etno selo izgrađeno tokom 2015. godine a zvanično pušteno u rad na Uskrs 1 maja 2016 godine. Strukturalno je podeljen u tri dela.
Etno selo je u vlasništvu poljoprivrednihgazdinstava Jovanović i Radivojević iz Gradca koja su registrovana za pružanje turističkih usluga – smeštaj I ishrana gostiju . Objekti za smeštaj gostiju su kategorizovani sa 3 (Aprtmani na gradačkoj Banji I vikend kuća na Goliji) a preuređene kuće sa 2 zvezdice.
Etno selo je napravljeno kao reprezentativno mesto za odmor, rekreaciju i relaksaciju od svakodnevnog posla i stresa kojem je savremeni čovek izložen. Kada dođete u banju, osetite svež vazduh koji vas potpuno obije. Odlično je mesto za opuštanje i bežanje od beogradske vrućine.
Raščani su poznati kao gostoprimljivi ljudi, i u poslednjih nekoliko godina, sređuju svoje lepote kako bi dočekali turiste. Sam objekat, kao i pejzaž karakteriše zdrava priroda, čist vazduh, šum reke i vodopad, kao i blizina lekovitog izvora.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
četvrtak, 08 oktobar 2020 11:04

Otkrivena velika prevara sa malinama

U januaru 2017. godine čileanski carinski inspektori reagovali su na dojavu uzbunjivača.Naime, jeftine smrznute maline iz Kine prodavane su u Kanadi kao vrhunski organski proizvod iz Čilea.

Inspektori su upali u prostorije firme Fruti di Bosko, malo poznate trgovinske kompanije u predgrađu Santjaga.Dokumenta, podaci o kompaniji i prodaji otkrila su reket trgovine hranom koji je bio organizovan na tri kontinenta.

U srcu ovog slučaja nalazila se prevara koja se vrtela oko malina.

Jeftine smrznute maline uzgajane u Kini slate su u pogon za pakovanje u centralnom Čileu.

Stotine tona ovog voća prepakivano je i rebrendirano od strane firme Fruti di Bosko, kao organsko čileansko voće, a zatim slato potrošačima u kanadskim gradovima Vankuveru i Montrealu, na šta ukazuju podaci carine.

Carina je procenila da je najmanje 12 miliona dolara vrednih malina sa obmanjujućim etiketama bilo poslato u Kanadu između 2014. i 2016. godine.

Dobar deo tih proizvoda došao je od kineskog dobavljača, kompanije Harbin Gaotai fud.

Kanadske službe nadležne za javno zdravlje povezale su maline koje su dolazile od ove kompanije sa epidemijom norovirusa u Kvebeku 2017. godine, od koga su se razbolele stotine ljudi. Kanadske vlasti izdale su opoziv na voće kompanije Harbin gaotai koje su iz Kine dolazile direktno u Kanadu još od jula 2016. godine.

Ono čega nisu bili svesni je to da su maline u Kanadu ulazile i "na zadnja vrata", u periodu kada se lažno označeno voće uvozilo iz Čilea u Kanadu.

Kockice je sklopio Rojters i razotkrio poslovnu šemu, te pokazao lakoću prevare lažnim oznakama i kako potencijalno rizični proizvodi mogu da se "promuvaju" između svetskih zravstvenih i carinskih agencija, čak i kada su vlasti širom sveta u još većem stepenu pripravnosti kako bi sprečili širenje kovida 19.

Harbin Gaotai nije dao komentar Rojtersu na ovaj izveštaj, kao ni vlasnik firme "Fruti di Bosko", koji je prošle godine osuđen u Čileu zbog lažiranja dokumenata o izvozu.

Trgovinski sporazum između Kanade i Čilea, koji je stupio na snagu 1997. godine, dozvoljava izvoznicima da sami sertifikuju poreklo svoje robe. Sporazumom je omogućeno da voće iz Kine, posredstvom čileanske kompanije, uđe u Kanadu bez carine, izbegavajući tako namet od šest odsto koji važi za iste bobice uvezene direktno iz Kine.

Posao postaje još unosniji kada se najobičnije smrznute bobice predstave kao organski proizvod koji "jaše na leđima" dobrog kvaliteta, bezbednosti i reputacije koju imaju prehrambeni proizvodi iz Čilea.

Analizom poslovnih knjiga kompanije "Fruti di Bosko", carinski inspektori su ustanovili da je između 2014. i 2016. godine kompanija izvezla više od 3.600 tona voća i povrća. Poreklo polovine proizvoda nije jasno.

Kanada je bila daleko najzastupljenija izvozna destinacija, ali je ista kompanija hranu izvozila i u Sjedinjene Američke Države, Kuvajt, Tursku i Ujedinjene Arapske Emirate.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=10&dd=08&nav_id=1744560

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 08 oktobar 2020 11:01

Čvarkijada u Valjevu 10. i 11. oktobra

Bez obzira na odluku o zabrani održavanja manifestacija u Valjevu, idejni tvorac Festivala duvan čvaraka Slaven Batočanin rešen je u nameri da se Čvarkijada održi i ove godine, kako sam kaže, "po cenu zatvora".

Batočanin kaže da je Grad odustao od organacije ove manifestacije, koja se svake godine održava u oktobru, a negativno mišljenje stiglo je i od Zavoda za javno zdravlje. Međutim i pored svega, njegova namera je da se jubilarna 15. po redu Čvarkijada održi, ali u manjem obimu, bez prodajne izložbe i koncerata, kako je to bilo ranijih godina.

- Očekujemo učešće oko 20 mesera. Na mestima gde će biti postavljene oranije biće poštovane sve propisane mere koje se tiču distance, svi će nositi maske, a građani će moći da kupe čvarke od mesara koji budu učestvovali na festivalu. Od održavanja ’Čvarkijade’ neću odustati po cenu da me uhapse, jer ne vidim zašto bi neko branio održavanje ove manifestacije na otvorenom prostoru, kada smo svedoci da su kafići puni, da su se održavali vašari, da se organizuju svadbe, da ne pominjem skup u crkvi, gde skoro niko nije nosio maske - rekao je za portal Patak online Slaven Batočanin.

Kako je najavio, ovogodišnja Čvarkijada biće održana narednog vikenda, 10. i 11. oktobra pored reke Kolubare u centru Valjeva. Inače, od 2018. godine Čvarkijada je uvrštena u stalne manifestacije od značaja za Grad.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3030886/cvarkijada-u-valjevu-ce-biti-odrzana-10-i-11-oktobra-bez-obzira

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 08 oktobar 2020 10:57

Predlog za spas Centara za strna žita

Centar za strna žita se definitivno ne gasi. Naprotiv, ideja je da mu se pripoji Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj, saopšteno je iz kragujevačke Gradske uprave.

"Na taj način ćemo ojačati Centar za strna žita i omogućiti mu širi dijapazon delatnosti kojima će se baviti u budućnosti, istakao je gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić.

U skladu sa Zakonom o javnim preduzećima i Zakonom o privrednim društvima Grad Kragujevac, kao osnivač Centra za strna žita i Centra za poljoprivredu i ruralni razvoj, pokreće inicijativu za sprovođenje statusne promene pripajanja.

Po donošenju potrebnih akata, kragujevačkom Centru za strna žita biće pripojen Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj. Na taj način, kako je objasnio gradonačelnik Kragujevca, najstarija naučno- istraživačka ustanova na Balkanu dobiće na efikasnosti u poslovanju, povećati ekonomičnost i postati polazna tačka za dalji razvoj sela. Takođe, time se postiže manje izdvajanje finansijskih sredstava iz budžeta Grada za poslovanje ovog društva.

Tradicija od preko 120 godina postojanja kvalifikuje Centar za strna žita da u novom ojačanom sastavu zaista bude instutucija grada Kragujevca koja će pomoći lokalnoj samoupravi da investira u razvoj sela i ruralnih područja, kaže Nikola Dašić. Dodaje da se Centar ne gasi, već ojačava. To je stari pravac koji je zauzeo grad preuzimajući osnivačka prava Centra od Republike Srbije i ulažući velika sredstva koja se mere u stotina miliona u rešavanju starih dugova i obaveza Centra. Time pokazujemo da brinemo o ovoj važnoj instituciji. Takođe, razmatramo način na koji ćemo obezbediti zemljište koje im je potrebno za dalje funkcionisanje i rad u njihovoj osnovnoj delatnosti.

Podsećamo, grad Kragujevac je 2016. godine preuzeo osnivačka prava nad Centrom za strna žita od Republike Srbije, kao i sva prava i obaveze Centra uključujući i obaveze prema zaposlenima i poveriocima, kako bi se rešilo funkcionisanje ove naučne institucije. Grad je do sada izmirio zaostale zarade i obaveze prema poveriocima Centra u iznosu od oko 200 miliona dinara. Preostale poreske obaveze koje nisu izmirene grad izmiruje po reprogramu.

Izvor:https://www.infokg.rs/info/gradonacelnik-o-centru-za-strna-zita-da-li-se-gasi-ili-ne.html

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31