Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 05 oktobar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 05 oktobar 2020 12:56

Kuća se gradi na mestu gde raste šljiva

Šljiva ( lat. Prunus subg. Prunus) je voće iz porodice ruže sa okruglim ili duguljastim modro plavim plodovima koji se koriste u ishrani. Osim u svežem stanju od šljive se prave džemovi, marmelade, razni namazi, sokovi, a vekovima se koristila i u lekovite svrhe. Šljivici se danas najviše prostiru u Zapadnoj
Srbiji i Šumadiji. Sa 43 miliona stabala i prinosom od 700.000 tona Srbija je na trećem mestu po proizvodnji šljiva u svetu.

Od Kavkaza do Srbije
Prvi pisani podaci o šljivi potiču od grčkih pesnika, a Teofrast koji je živeo 300 godina pre nove ere opisao je tri sorte šljive. Ne postoje pouzdani dokazi o poreklu ovog voća, ali postoje zapisi da se sa šljivom trgovalo u vreme Tatara, Huna i Turaka. Smatra se da su u Rim donete u prvom veku naše ere.
Domaću šljivu doneli naši preci prilikom naseljavanja Balkana, ali tek početkom 19. veka počinje intenzivno da se gaji, a šljivici niču širom Srbije. Smatra se da domaća šljiva potiče sa severnog Kavkaza i da je nastala spontanim ukrštanjem crnog trna i džanarike. Legenda kaže da se nekada kuća gradila na mestu gde
šljiva najbolje raste. U nekim krajevima umesto hrastovog drveta seče se šljiva za badnjak. Bez rakije šljivovice ne može da prođe nijedna svečanost od svadbe do slave i krštenja. Rakija šljivovica se pominje u narodnim pesmama, pričama, predanjima... Na Badnje veče, kao i tokom posta, na trpezi se
obavezno nalaze i suve šljive. Mnoga porodična prezimena vode poreklo od šljive kao i imena mnogih sela u Srbiji.
Šljiva je zahvalna je za uzgoj, uspeva u brdskim predelima oštrijeg reljefa, daje obilan rod, a samo drvo šljive je vrlo zahvalno za obradu. Šljiva živi 30 do 40 godina, a dostiže visinu do 12 metara, lako se razmnožava i ne zahteva posebnu negu. Cveta u martu i aprilu, kada drvo prekriju snežno beli cvetovi. U
zavisnosti od sorte plod dozreva od jula do septembra. Plod je koštunica od 6,5 do 66,7 gr, jajastog, loptastog ili kruškastog oblika sa bočnom brazdom. Pokožica ploda je modroplava, ali može biti i ljubičasta, crvena ili žuta. Mesnati plodovi zahvalni su za preradu, pa se od šljive prave džemovi, marmelade i razni drugi namazi. Plodovi sadrže do 75 odsto vode i 25 posto suve materije. Ukus zavisi od odnosa šećera i organskih kiselina. U plodu šljive preovlađuje glukoza, ima nešto manje fruktoze, pektinske materije, ali u kalijuma, fosfora, provitamina A i vitamine B i C.

Lek za memoriju
Šljiva se u narodnoj medicini već vekovima koristi i u lekovite svrhe. Njeno lekovito dejstvo potvrdila su brojna istraživanja na američkim univerzitetima gde je dokazano da konzumiranje šljive utiče na poboljšanje gustine kostiju koje postaju jače i otpornije. Šljive pomažu i kod kontrole nivoa šećera u krvi, pa
se konzumiranjem ove voćke smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2. Samo pet šljiva dnevno je dovoljno da poboljšate memoriju, a kako je ovo voće bogato kalijumom pomaže i pri kontroli visokog krvnog pritiska, te smanjuje rizik od moždanog udara.
Suve šljive su odličan način da ubrzate varenje, a utiču i na poboljšanje zdravlja očiju. Pospešuje rad jetre i izlučivanje žuči, kao i bolji rad bubrega i  okraćnog mehura. Šljiva jača živce te pomaže protiv nervoze, stresa, nesanice i poteškoća s koncentracijom. Kao oblog dobra je protiv alergijskog osipa, krasta, rana i čireva. Osim ploda u lekovite svrhe se koristi list i smola. Listovi se beru od maja do avgusta, suše na promaji i koriste kao čaj. Kod upale grla dobro je prokuvati nekoliko svežih listova šljive u vinu, pa ovom tečnošću ispirati grlo i usta. Smola koja curi iz kore drveta skuplja se od maja do jula. Istopljena u sirćetu smola šljive pomaže kod zarastanja rana, a dodata u vino kao sredstvo koje pospešuje izlučivanje bubrežnog i mokraćnog peska i kamena.
Ali, koliko god da su zdrave šljive treba biti oprezan sa konzumiranjem, jer postoje osobe koje teško podnose ovo voće. Naime, kod pojedinih ljudi nakon jela svežih šljiva može doći do nadutosti stomaka ili čak zapaljenja sluznice creva. U tom slučaju najbolje je šljive jesti kao džem ili marmeladu, ili jednostavno napravite kompot od šljiva. Čak i onima koji nemaju problema sa varenjem preporučuje se da plodove šljive dobro sažvaću kako bi se lakše razgradile u želuci.

Dug plaćen u suvim šljivama

Ulaganje u šljivarstvo Srbija započinje u vreme Miloša Obrenovića i tada izvoz ovog voća postaje unosan biznis. Sve do 1864. šljive su korišćene isključivo za proizvodnju rakije i pekmeza, a od tada počinje i njihovo sušenje. Srpska sušena šljiva je danas poznata širom sveta. Istoričari su zabeležili da je Srbija posle Prvog svetskog rata Francuskoj dug za naoružanje isplatila u suvim šljivama. 1879. godine ostvaren je rekordan izvoz u SAD kada je u tu zemlju plasirala više od 37.500 tona šljiva u vrednosti od 30 miliona dolara.
Iako se rakija šljivovica smatra srpskim nacionalnim pićem, na žalost, Nemci su bili brži i ažurniji, pa su rakiju zaštitili kao svoj nacionalni brend iako ovo pravo po svemu pripada Srbiji.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 05 oktobar 2020 12:52

Pripreme za rekordnu setvu pšenice

Kiše su u većem delu Vojvodini zaustavile pripremu zemljišta za setvu pšenice, raži, ječma i ovsa, iako je počeo optimalan rok, rekao je predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić za Betu, a prenosi Danas.

"Godina je čudna", dodao je Jakšić - u poslednjih dana u pojedinim delovima Vojvodine palo po 30 litara kiše po kvadratu i ne može da se radi, a optimalan rok za setvu je od 1. do 25. oktobra.Prema rečima stručnjaka, poljoprivrednici su ove godine motivisaniji za setvu pšenice jer je cena bolja nego prošle godine: kilogram košta 17-18 dinara, a prošlogodišnja je dostizala i cenu od 21 dinar.Očekivanja su da u ovoj setvi neće biti značajnijih odstupanja u pogledu površina koje će pšenica zauzeti ni što se tiče troškova sejanja. Lane je pod pšenicom, po podacima "Žita Srbije", bilo 570.000 hektara, dok je Republički zavod za statistiku sabrao da smo je imali na 595.000 hektara, istraživanja su Dnevnika. U žetvi smo dobili dva i po miliona tona hlebnog zrna, a prosečni prinos je bio 4,6 tone po hektaru.

Ove jeseni previđanja su da će se žito posejati na oko 600.000 hektara. Troškovi, biće kao i prošle godine od 70.000 do 80.000 dinara.Ipak, na severu Bačke, po rečima ratara, početkom ove sedmice krenuće u setvu jer je vreme idealno za to: posle kiše zemlja nije suva, a meteorolozi najavljuju i lepe jesenje dane, pa postoje svi preuslovi da seme i brzo nikne.Kako smo ranije pisali, na parcelama na kojima su bili suncokret i soja, obaviti zaštitnu obradu zemlje nekom teškom tanjiračom ili drugim orezivačkim oruđem razbiti gornji deo zemljišta, kako bi se kasnije, kada bude bilo vlage, mogla kvalitetno obaviti osnovna obrada, saradnik semenske kuće "BSP" iz Srbobrana prof. dr Miroslav Malešević.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/pripreme-za-setvu-psenice-moguce-ukupne-povrsine-600000-ha/63462/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
ponedeljak, 05 oktobar 2020 12:46

Dunja ima perspektivu

Zemljoradnička zadruga "Plast" u Srpskoj Crnji, bavi se dve decenije poslovima kooperacije u ratarskoj proizvodnji.Obrađuje i oko 600 hektara sopstvenih i zakupljenih oranica za gajenje ratarskih kultura.Od pre tri godine, kako navode u toj porodičnoj zadruzi, voćarska proizvodnja je postala deo njihovog uspešnog agrobiznisa.

Podigli su savremeni zasad kruške, dunje i rasadnik sadnica.

Proizvodnja ratarskih useva, razvoj kooperantskih odnosa sa poljoprivrednicima, okosnica je u radu porodične zadruge "Plast" u Srpskoj Crnji koja je odnedavno otpočela i voćarsku proizvodnju.

Savremeni zasad kruške podignut je na četiri, a dunje na 10 hektara. Prinosi su zadovoljavajući.

"Mi smo obrali krušku na 4 hektara imali smo zavidnu proizvodnju, kod dunje na 10 hektara očekujemo negde 130 do 150 tona,t o znači 10 do 15 tona po hektaru", navodi Zoran Zečević, direktor Zadruge "Plast".

"Dunja je perspektivna i isplativa voćna vrsta", kaže profesor Mihajlo Nikolić.

"Već godinama dunja ima solidnu cenu na našem tržištu i pošto je ona u deficitu uglavnom se lako prodaje, njena cena ne pada ispod 30 centi po kilogramu, što je sasavim zadovoljavajuće imajući njen prinos po hektaru", ističe prof. dr Mihajlo Nikolić, stručnjak za voćarstvo.

Profesor Nenad Magazin sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta kaže da proizvodnju dunje u Vojvodini treba više razvijati, jer postoje odgovarajući agropotencijali.

"Dunja ima perspektivu zato što je njena glavna namena u Srbiji proizvodnja rakije, voćne rakije imaju sve veći zamah, voćne rakije su jedinstveni proizvod koji se proizvodi u Srbiji", kaže prof. dr Nenad Magazin, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Izvesno je da će se u ovom delu Banata širiti zasadi dunje zbog isplativosti i podsticajnih mera države namenjenih razvoju voćarstva.

Takav plan ima i porodica Zečević koja će kako saznajemo investirati takođe u izgradnju hladnjače većeg kapaciteta i destilerije promovišući sopstveni brend rakije od dunje.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/uspesi-zemljoradnicke-zadruge-plast-u-srpskoj-crnji_1166966.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Preprodavci čokolada, garderobe, tehnike, akcizne robe, hemije, kozmetike i sličnih proizvoda, na oko 410 pijaca u Srbiji, ne bi smeli da posluju bez fiskalne kase i kao preduzetnici-paušalci, jer te pogodnosti nisu rezervisane za njih. Ipak, ova roba nalazi put do tezgi zbog neadekvatne primene propisa, a prodaje se bez izdavanja računa i plaćanja poreza, zbog čega predstavlja veliki izvor sive ekonomije i nelojalnu konkurenciju legalnoj privredi.

To je jedan od glavnih zaključaka nove analize NALED-a i GIZ-a, koja se bavi pijačnom prodajom tzv. nesopstvenih proizvoda, odnosno artikala koje trgovac ne proizvodi, već ih samo preprodaje, a neretko je reč o robi nabavljenoj putem šverca.

U NALED-ovom istraživanju stavova o sivoj ekonomiji, građani su istakli da, ne računajući sveže namirnice, na pijacama najviše kupuju garderobu (30% odgovora), kozmetiku i kućnu hemiju (27%), konditorske proizvode (22%), kafu (15%), elektromaterijal i alat, cigarete...

- Na pijacama ima oko 70.000 prodajnih mesta, od čega 68% čine tezge, na kojima najviše ima poljoprivrednih proizvođača i zanatlija odnosno onih koji kao prodavci sopstvenih proizvoda mogu da posluju kao paušalci i bez fiskalne kase. Ali, dva su tipična primera kako na tezge stiže tehnika, hemija, konditorski i drugi proizvodi. Prvi je da prodavci u statusu preduzetnika-paušalaca prodaju nesopstvene proizvode, a inspekcije to ne sankcionišu kao nedozvoljenu aktivnost. Drugi primer su neregistrovani trgovci koji do tezge dolaze tako što je uzimaju u "podzakup" od prodavaca koji ispunjavaju uslove za rad na pijaci – objašnjava novi predsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i direktor korporativnih poslova Philip Morris Services Ivan Miletić.

Dosadašnji inspekcijski nadzor pokazao je da trgovci nesopstvenom robom često, suprotno propisima, ne ističu cene, nemaju deklaraciju ni dokaz o nabavci robe, iako im je to obaveza, te se pouzdano ne zna njen kvalitet i bezbednost i u opasnost dovode kupce. Neizdavanjem računa krše i Zakon o zaštiti potrošača, jer im ne ostavljaju mogućnost da reklamiraju proizvod, a slična praksa zastupljena je i kod uredno registrovanih trgovaca na pijacama koji izbegavaju da evidentiraju promet preko kase kako se ne bi videlo koliki promet ostvaruju.

Deo problema jeste nedovoljan nadzor nad prodajom nesopstvenih proizvoda. Pijačne uprave najčešće kontrolišu samo da li zakupac tezge ima ugovor o zakupu dok nemaju nikakav osnov i mehanizam da oduzmu robu i izbace trgovca s pijace i sve prepuštaju inspekcijama. Imajući u vidu da je više od 90% pijaca u javnom vlasništvu to praktično znači da javni sektor dozvoljava da siva ekonomija nastaje i u njenom dvorištu.

S druge strane, analizirani podaci o planovima i izveštajima o radu inspekcija pokazuju da pijačna trgovina nesopstvenih proizvoda nije u dovoljnoj meri prepoznata kao izvor sive ekonomije i nije joj posvećen dovoljan broj nadzora.

Regulisanje pijačne prodaje jedna je od mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i analiza NALED-a i GIZ-a je dala niz preporuka, kako bi se preciznije odvojili trgovci sopstvenim i nesopstvenim proizvodima i njihove obaveze.

Preporučeno je, na prvom mestu, usklađivanje i preciziranje svih propisa koji regulišu pijačnu prodaju, a posebno izmene zakona o porezu na dohodak i fiskalnim kasama, kako bi se sprečilo da lica koja obavljaju prodaju nesopstvenih proizvoda steknu status paušalnih obveznika (iako taj status ni onima koji ga imaju ne daje pravo na prodaju nesopstvenih proizvoda), kao i da bi se obezbedilo da na pijacama samo prodavci poljoprivrednih proizvoda imaju pravo na prodaju bez izdavanja fiskalnih računa.

Korisno bi bilo razmotriti i mogućnost uvođenja posebnog režima oporezivanja za prodavce nesopstvenih proizvoda koji bi u obzir uzeo njihove niske prihode i omogućio im legalan rad.

- Preporuka je i da se bolje koordinira nadzor inspekcija i pojača savetodavni nadzor kako bi se trgovcima predočile obaveze oko vođenja evidencije o robi i izdavanja računa, kao i da se radi na podizanji svesti potrošača da imaju pravo da traže račun za sve kupovine na pijaci - navodi se u saopštenju.

Jedan od dobrih mehanizama moglo bi da bude postavljanje tabli na ulazima pijaca koji bi informisali građane koji proizvodi smeju da se prodaju na tezgama, a koji samo u lokalima u okviru pijace, i za koje proizvode su prodavci dužni da izdaju fiskalni račun, kao i obaveštenje da oni koji ne izdaju račun, a u obavezi su, krše zakon i bave se utajom poreza.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3027441/kako-kafa-cokolada-i-kozmetika-zavrsavaju-na-pijacnim-tezgama

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31