Чланци поређани по датуму: nedelja, 04 oktobar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 04 oktobar 2020 12:48

Gastro avantura "Ukusi juga"

Proleće provedeno u karantinu i izolaciji svakako ne možemo pamtiti po dobru, ali će Dragana i Marija, autorke instagram stranice “Ukusi juga”, pamtiti i po početku svoje gastro avanture. Prelistavanje slika i recepata sa njihove stranice nekad će vas podsetiti na bezbrižne dane detinjstva i sve ono što su pripremale naše bake, a nekad će vas, na krilima ukusa, odvesti u daleke predele, drugačije kulture i kulinarske tradicije.
Šta vas je inspirisalo da pokrenete stranicu Ukusi juga?
„Naše prijateljstvo je počelo sa polaskom u osnovnu školu. Odrastale smo zajedno u istoj sredini i u veoma sličnim porodicama u kojima se neguju radicionalne vrednosti. Kad smo krenule na studije, jedna na Fakultet za fizičku hemiju u Beogradu, druga na Filozofski fakultet u Nišu (odsek
sociologija) naši putevi su se razdvojili, ali je drugarstvo nastavilo da živi. Iako sada živimo u različiim gradovima, svakodnevno šaljemo jedna drugoj fotografije, između ostalog razmenjujemo recepte i slike onog što spremamo."To je bilo posebno izraženo u toku proleća za vreme vanrednog stanja kad smo
više nego inače provodile vreme u kući.
U nekom trenutku samo se nametnulo pitanje: Zašto ne bismo napravile kulinarsku stranicu?Kada se javlja ljubav prema kuvanju?
„Neraskidiv deo tradicije je i kulinarstvo, recepti naših baka koji se, poput starih priča, prenose sa kolena na koleno. Zajednička priprema hrane i zajednički obroci su dragoceni trenuci kad se okuplja cela porodica. U Vranju još uvek postoje zajedničke akcije pravljenja zimnice, tarane, prženice i slične hrane uz druženje i šale kada učestvuju i mladi i stari. Verovatno se u nekom od tih trenutaka i rodila ta ljubav.“
Kulinarstvo je kreativan proces koji, kad te jednom očara, postaje deo svakodnevnice. Znamo da je jako teško odlučiti se, koji recept biste izdvojili kao najdrazi?
Kako je govorio Bora Stanković, naš čuveni zemljak: „Staro, staro mi dajte! Ovo što miriše na suh bosiljak i što sada tako slatko pada. Pada i greje, greje srce“ tako i mi najviše volimo vranjska starinska jela i pite.
„Jednoglasno možemo da kažemo da nam je najdraži recept tradicionalna vranjska pita od sukanih kora koja se zove zeljanik ako je sa zeljem ili propeć kada je sa sirom i jajima. Nas dve smo različitih kulinarskih senzibiliteta, jedna naginje više tradicionalnim receptima druga voli da eksperimentiše u kuhinji, zato se odlično dopunjujemo i naši recepti su raznovrsni."„Često se kod nas na stranici mogu naći recepti za posna jela, recepti iz drugih zemalja, recepti koje same smislimo, ali se slažemo u jednom: da je najbitnije očuvati tradiciju, promovisati domaće proizvode i proizvođače.“
Slatko ili slano?
„Volimo sve ono što se slatko jede.“

Izvor: Agrobiznis magazin 

 
 
Објављено у Agroekonomija

U Srbiji su prvi put definisani uslovi i način korišćenja oznake "posno" na prehrambenim proizvodima, a dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane preciznije je određeno i korišćenje oznake koja se odnosi na hranu bez glutena.Novinom u dopunama tog Pravilnika otklonjene su mnoge nedoumice oko navođenja oznake "posno", kažu za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Precizirano je da oznaka "posno" možže da se navodi samo na hrani koja nije poreklom od toplokrvnih žživotinja, niti je u bilo kojoj fazi njene proizvodnje i prerade koriššćena hrana tog poreklom.Takođe, ta oznaka će moći da se nađe na proizvodima kojima nisu dodati sastojci, uključujući aditive, nosače, arome i enzime, ili pomoćna sredstva u proizvodnji.

To se odnosi i na supstance koje nisu aditivi, ali se upotrebljavaju na isti način i u iste svrhe kao pomoćna sredstva, u prerađenom ili neprerađenom obliku, a koji su poreklom od toplokrvnih žžvotinja.Dopunama Pravilnika predviđeno je da u komuinikaciji trgovaca hranom sa potrošačima oznaka "posno" spada u deo pružžanja dobrovoljnih informacija.

U Ministarstvu napominju da informacije koje se navode na dobrovoljnoj osnovi moraju da budu istinite i precizne, kao i obavezne informacije koje se navode na deklaraciji proizvoda ili se koriste prilikom oglaššavanja proizvoda.Na posnoj hrani mogu se istovremeno navesti reč "posno" i informacija o mogućem prisustvu sastojaka koji mogu da izazovu alergije ili intolerancije, koji su rezultat unakrsnog kontakta sa sastojcima posne hrane.

Ta mogućnost je regulisana samo u slučaju nenamernog prisustva sastojaka koji su poreklom od toplokrvnih žživotinja, ali samo ako su preduzete sve mere predostrožžnosti u skladu sa dobrom proizvođačkom i higijenskom praksom.Druga novina koju donose dopune Pravilnika odnosi se definisanje uslova i načina koriššćenja izjava koji se odnose na gluten što će, kažu u Ministarstvu, umnogome olakšati kupovinu hrane potrošacima koji su intoleratni, odnosno alergični na gluten.

Tako je oznaku "bez glutena" dopuššteno navesti samo ako je sadržžaj glutena u hrani kao gotovom proizvodu manji od 20 miligrama po kilogramu.

Takođe, izjavu "vrlo mali sadržaj glutena" dopuššteno je navesti samo ako hrana, koja se sastoji ili sadržži jedan ili višše sastojaka proizvedenih od pššenice, ražži, ječma, ovsa ili njihovih ukršštenih, odnosno hibridnih sorti koji su posebno prerađeni s ciljem smanjenja količine glutena, ne sadržži gluten u količini većoj od 100 miligrama po kilogramu u gotovom proizvodu.Kao u slučaju oznake "posno", tako i korišćenje oznaka "bez glutena" ili "vrlo malo glutena" spada u deo pružanja dobrovoljnih informacija.

Pravilnikom su za svako odstupanje od pravila prilikom korišćenja tih oznaka predviđene kazne prema proizvođaču, odnosno odgovornom subjektu u poslovanju hranom koji tu hranu stavlja u promet.

Novina u dopunama Pravilnika, koji je objavljen u "Službenom glansiku" 25. septembra, odnosi se i na dalje uskladivanje sa zakonodavstvom EU, odnosno sa Uredbom Evropske unije 2018/775. Ta uredba predviđa da se navodi i zemlja porekla glavnog sastojka hrane ili barem navođenje da se zemlja porekla glavnog sastojka razlikuje od zemlje porekla hrane.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/sta-znaci-oznaka-posno-utvrdeno-na-kojoj-hrani-moze-da-se-nalazi/vdcf5d5

Објављено у Agroekonomija
nedelja, 04 oktobar 2020 12:41

Patentiran prvi detektor GM biljaka

Organizacija Greenpeace je zajedno sa jos nekoliko nevladinih organizacija, asocijacija koje okupljaju proizvođače ne GM hrane i trgovinskih lanaca objavila da je patentiran prvi detektor GM biljaka namenjen javnoj upotrebi.

Ovim je opovrgnut stav kompanija koje se bave biotehnologijom i tvrdile su da ne postoji pouzdan metod koji bi razlikovao biljke sa nastale novim metodama izmena na genima od onih koje nemaju te izmene.

Metod za otkrivanje genetskih modifikacija uspešno je isproban na uljanoj repici.

Očekuje se da će korišćenje novog metoda omogućiti sprečavanje neovlašćenog unosa GM biljaka u lance snabdevanja u EU.

Smatra se da će nova mogućnost testiranja hrane na prisustvo GMO omogućiti poljoprivrednicima, proizvođačima, distributerima i potrošačima da, ukoliko to žele, zadrže GMO dalje od sebe.

Direktorka Greenpeace EU izjavila je da je do sada vladalo mišljenje da se genetski izmenjeni usevi ne mogu identifikovati i stoga nije moguće njihovo regulisanje u skladu sa GMO politikom EU. Novi metod, kako je istakla, pokazuje da GM usevi nastali najnovijim metodama izmene gena mogu uspešno da se otkriju. Zato nema više opravdanja za izbegavanje primene postojećih regulativa i obeležavanje GMO.

Evropska komisija i vlade se moraju nadovezati na ovaj uspeh i razviti postupke skrininga koji mogu identifikovati genetski izmenjene proizvode, zaključila je direktorka Greenpeace.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3027155/razvijen-prvi-pouzdan-metod-za-otkrivanje-gm-hrane

Објављено у Biljna proizvodnja

Zahvaljujući pre svega Valeriji Balint poslednjih deceniju i po Telečka, selo kraj Sombora, postala je prava oaza organske proizvodnje, ne samo industrijske paprike, maka, slačice i ko­morača, već i žitarica i uljarica.Okupljeni oko nemačkog partnera koji na sličan način organizuje organsku proizvodnju bio-začina bezmalo u svakom kutku planete, otkupljivača njihovih proizvoda „Ekoland farms“, sigurnost u proizvodnji su pronašli zahvaljujući preduzimljivosti ove energične žene, koju i pored životnog doba u kojem se obično podnose zahtevi za penziju, odlikuje nepresušna volja za neprekidnim radom.

- Pre petnaest godina sam oti­šla u posetu prijateljima u Nemačkoj i naravno ponela im našu domaću, ovdašnju alevu papriku po kojoj je Telečka nadaleko poznata – priseća se početaka masovne organske proizvodnje u svom selu Valeria, koja je ne samo proizvođač na čak 30 vlastitih hektara, već i agronom, specijalista zaštite bilja sa višedecenijskim iskustvom – Tamo sam čula da naš sadašnji partner, koji poseduje i veliki pogon za preradu mesa ali i lanac prodavnica bio-začina, traži dobru papriku, pa sam mu tako, u maloj kesi, odnela naš proizvod na analizu. Od 15 uzoraka naš je, nakon analize, ocenjen kao najbolji, pa su me pozvali posle dve nedelje i odmah došli u Telečku da se dogovorimo o saradnji. Okupila sam na taj razgovor nekoliko zainteresovanih suseljana i tako je sve i krenulo – veli večito nasmejana Valeria, prema čijim rečima u ovom svojevresnom klasteru posluje deset većih proizvođača, od kojih se njih troje bavi isključivo organskom i biodinamičkom proizvodnjom.

Što zbog plodoreda, što zbog novousvojene životne filozofije tek ovi Telečani su veliki proizvođači organskih žitarica poput pšenice i ječma, ali i kukuruza, soje i suncokreta, koju takođe izvoze u Nemačku, mada imaju i do­maće kupce, poput organske farme i mlekare u Čurugu „Organ sid“ koja je trenutno najveći proizvođač organskog mleka u Evropi.
- Naravno, zbog strogih evropskih sertifikacionih standarda ko­je moramo da ispunimo sejemo isključivo naše netretirano seme „ sa tavana“, naravno sa izuzetkom hibrida kukurza i suncokreta, pa su prinosi nešto manji, ali cena ovako kvalitetnog proizvoda sve to i više nego nadoknadi – pojašnjava Valeria i kao dokaz isplativosti ovakvog vida proizvodnje navodi činjenicu da, na primer, soja postiže dvostruko veću cenu od konvencionalno proizvedene – Ipak, bez obzira na prinose i cenu naša najveća prednost je u tome što imamo zagarantovan plasman, pošto je u ovakvom vidu proizvodnje najvažnije pronaći sigurnog kupca koji vam neće okrenuti leđa zbog jedne agro-meteorološki slabije godine – otkriva uzrok samopouzdanja poljoprivrednika u Telečkoj Valeria Balint, koja i proizvodnju u svojoj orgomnoj i edenski raznovrsnoj bašti bazira na postulatima organske proizvodnje.Kako organska proizvodnja počinje od kvaliteta zemlje, puno pažnje telečki bio-proizvođači poklanjaju ovom segmentu, pa koriste postrno sejanu slačicu kao zelenišno đubrivo i stajnjak sa organskih farmi, ali imaju i svoj nesvakidašnji „recept“ za superiorno folijarno đubrenje.

- Sarađujemo sa jednom organskom farmom podolskih goveda u Bačkoj Topoli, pa u taj stajnjak stavljamo i rogove podolskog govečeta, tretiramo ga valerijanom, pokrivamo slamom i ostavljamo godinu dana da takvo đubrivo „zri“. Ovo se radi kako bi se namnožile pozitivne bakterije, pa nakon sazrevanja ovakvog đubriva, rastvaramo ga u vodi i specijalnim prskalicama tretiramo useve – patent je organskih proizvođača u Telečkoj koji se pokazao kao izuzetno uspešan – Kako se svi naši proizvodi, na račun nemačkog partnera, sertifikuju kao organski i u Srbiji i u Nemačkoj, izbegavamo zalivne sisteme, pošto je neophodna i analiza vode, pa papriku ne sadimo iz rasada, već iz semena, što donekle usložnjava proizvodnju, ali veća cena to sve nadoknadi.

Baveći se ovakvim vidom proizvodnje, Telečani su otišli i korak dalje, pa su pojedini već nekoliko godina u sistemu bio-dinamičke proizvodnje, kao svojevrsnog „višeg stepena“ poštivanja prirode. Ovaj vid poljoprivrede uključuje upotrebu specifično izrađenih sredstava na prirodnoj bazi, koji utiču na ubrzano poboljšanje plodnosti zemljišta, kao i na povećanu mikrobiološku aktivnost. Osnovna teza biodinamičke poljoprivrede, čiji je začetnik austrijski filozof, naučnik i pisac Rudolf Štajner, je postojanje „životne sile“ u poljoprivrednim kulturama i zemljištu. O kakvom stepenu poštivanja prirodnih ciklusa se radi u slučaju bio-dinamičke proizvodnje svedoči i to što se termini pojedinih agro-tehničkih mera određuju u skladu sa astronomijom, odnosno prate se mesečeve i sunčeve mene, položaj planeta. Povratak divljih životinja u bački atar, domaće stoke na ovdašnje pašnjake, mleko bez hemikalija i veštačkih hormona, stajsko đubrivo u kojem se nalazi sve što je potrebno zemlji da bi iz nje nikli zdravi usevi, rečju harmonija sa prirodom, uz poznavanje dinamičkih osobina svake biljke ponaosob, svakodnevica je poljoprivrednika u Telečkoj koji postižu odavno narušeni sklad prirode i čoveka. Koji pri tome svojim porodicama omogućavaju ne samo zdrav ambijent i stil života, već i bolji standard.
Pođednako postignutim proizvodnim rezultatima organskih proizvođača u Telečkoj, impresionira gotovo nepresušna energija kojom zrači Valeria Balint. Kao „spritus muvens“ celog projekta ova gospođa nakon završetka sezone, obično u novembru, odlazi u Nemačku u kojoj vreme, kako sama kaže „prekraćuje“ radom u klaničnoj industriji.

– Odem kod mojih sinova u Nemačku, pa da se ne dosađujem radim kod našeg partnera kao pomoćni mesar - kroz osmeh će Valeria – Ustajem u tri ujutro, od četiri radim na liniji panlgeraja idućih 10- 12 sati, pa nakon toga odem da na obližnjem bazenu isplivam „mojih“ obaveznih 1.000 metara. To me drži zdravom i u kondiciji ! – neumorna je Valeria, koja na naše pitanje kada će uživati u zasluženom odmoru tvrdi da će „nakon stote godine ipak malo usporiti“.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/organska-proizvodna-udruzila-poloprivrednike-u-teleckoj-04-10-2020

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31