Чланци поређани по датуму: petak, 30 oktobar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Porodica Simanović iz Beograda, od 2000. godine se bavi pčelarstvom, i na to su se kako ističe Saša odlučili, ne samo da bi zaradili novac, već i da sačuvaju porodično gazdinstvo, da ne propada. Sa mnogim pčelarima sa kojima smo pričali, ruku na srce da nekog ne uvredim, samo im je profit u glavi. Međutim naš sagovornik, ima drugačiji pogled na pčelarenje.
“Pčelarstvom sam počeo da se bavim uz tasta, koji je na poklon dobio jedan roj i košnicu i tako je sve to počelo. Najbitnije je interesovanje i ljubav za takvu delatnost. Teorijsko obrazovanje je neophodno. Praksa se vremenom postepeno stiče, ali najbolje i najbrže uz pomoć nekog iskusnog pčelara, ističe Saša i dodaje da je njegov mentor bio Goran Čakardić, za koga ima samo reči hvale.

“Pčelama je lepo baviti se ko voli. Sa pčelama možete i da zaradite, i da ostane deo priohoda, ali imate i troškove oko selidbe, oko obilaska, pojenja“, detaljno objašnjava Saša.
“Imam 80 košnice, nalaze se u selu Reljinci na Rudniku. Posle napornog rada u Beogradu, pčelarenje mi dođe kao lek. Sve je opušteno, nema gužve i nema trke. Veoma je bitno istaći da prisustvo pčela je znak nezagađene životne sredine, a njihovi proizvodi su lekovita i skupa hrana. Med, mleč i propolis čine tek jedan odsto onoga što dobijamo od pčela.”- priča nam Saša i dodaje:
"Pčelarenje oplemenjuje, boravite u zdravoj sredini, jedete domaću hranu, dišete svež vazduh. Pčele su nam potrebne i za oprašivanje, jer ako nestane pčela
nestaće i voća. Nažalost, pčela na planeti ima sve manje. Jedna od studija otkrila je da je nestalo 90 odsto populacije pčela u proteklih nekoliko godina. Glavni razlozi smanjenja broja pčela jesu nekontrolisana upotreba pesticida, nedostatak cveća i krčenje šuma. Treba raditi na tome da se zabrani upotreba pesticida, da se počne sa korišćenjem prirodne alternative, a zdravlje i opstanak pčela da se pomno prate.
Saša pčelari sa DB košnicama. On je zadužen za sve poslove na pčelinjaku, a supruga Svetlana za ambalažu, i sve ostalo.
,, S obzirom na veliko prisustvo medonosnih biljaka, Frušku goru s pravom nazivaju medenom, odnosno slatkom planinom. Lipa, kao najmedonosnija drvenasta vrsta na Fruškoj gori, prostire se na impozantnih 12000 ha. Zbog razlike u nadmorskoj visini negde i ranije cveta, tako da su moguće dve pčelinje paše. Svake godine 30 košnica selim na Frušku Goru. Nažalost ove godine zbog korone nisam selio, kaže nam Simanović. Po rečima našeg sagovornika godina je bila loša, prinos je bio 5 kg po košnici što je veoma malo. Iako ima bagremovu, lipovu I livadsku pašu, prinos nije bio veći. Na sve to je uticalo loše vreme, niske temperature a i kiša tokom paše. Med prodaje stalnim mušterijama, na malo, jer kako kaže,, dobar proizvod uvek nađe kupca”.
Saša na svom pčelinjaku pokušava i deci da objasni da pčele nisu opasne, tako što ih odvede na pčelinjak, i time pokušava da kod njih probudi ekološku svest, i objasni značaj pčela.
Član je Udruženja pčelara ,, Budućnost” iz Lazarevca, koje je učlanjeno u Savez pčelarskih organizacija Srbije. On ima samo reči hvale za Spos i čoveka koji je
na čelu. On je puno uradio za srpsko pčelarstvo.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo
petak, 30 oktobar 2020 09:04

Srpsko selo evropska prestonica dunje

Šumadijsko selo Tavnik jeste selo sa najviše dunja po glavi stanovnika u Evropi. Od ukupnog roda dunje u našoj zemlji u tom selu uberu čak 60 odsto. U njemu ne postoji dvorište bez ove voćke, a svaka kuća peče rakiju, pa otkrivaju i pravi recept za dunjevaču.Posle table na kojoj je pisalo Tavnik, nekih 100 metara dalje, zaustavili smo se pored jednog šlepera. Čim smo otvorili vrata automobila, dočekao nas je miris tek ubranih dunja i najmlađi gazda, kako sa dugom daskom podiže još jednu stranicu na kamionu.Pomislili smo da tako privlači kupce, da pokazuje svoju robu, ali ne, on je već prodao svoje dunje, sada se samo hvali.

"Dunje su odlične, ali sreća je što imam još jedan posao, od kojeg živim", kaže dvadesetsedmogodišnji Đorđe Pandrić.

Na pitanje da li je moguće da jedan od najvećih proizvođača dunje u prestonci dunje ne može da živi od proizvodnje, prerade i prodaje dunja, Đorđe je samo kratko slegnuo ramenima, govorom tela kao da se izvinjavao što je tako i onda je rekao kako je on još dobar, jer ima kontakte zbog kafane.

"Ovde sam na ulici pa brzo prodam svu svoju robu, ali nakupci čekaju da dunja počne da truli, pa onda dolaze šleperom, nude 20 do 25 dinara za kilogram i ljudi šta će, moraju da prodaju. Kako se ko snađe, nema organizovane prodaje i to nam je najveći problem", naglašava Đorđe Pandrić.Od ukupunog roda dunje u našoj zemlji, u Tavniku uberu čak 60 odsto. Ovaj podatak je još zanimljiviji ako znamo da smo drugi u Evropi po proizvodnji ovog voća i među prvih deset proizvođača na svetu. A šta rade sa tolikim dunjama? Ili prodaju za rakiju ili peku rakiju.

Dragan Marković peče rakiju i od dunje i od šljive, jer ovo je ipak Šumadija. Na pitanje šta je više na ceni u Tavniku, koja rakija – dunja ili šljiva, on odgovara kratko – rakija!

A u Šumadiji rakija može da bude jedino od šljive, ostala pića imaju nastavak ča, dunjevača, jabukovača, kruškovača, isto kao kada govorimo o bureku, jer burek je s mesom, a Dragan kroz osmeh dodaje, "sve ostalo su peciva".

Ipak i on gaji dunju i prodaje je, ali za razliku od većine Tavničana, on dunju preradi u rakiju, pa je tek onda prodaje i opet – ni tako nije posebno isplativo, govori nam Dragan.

U dvorištu kod Dragana vijori se dim iz kazana u kojem se peče rakija, ispred "vesle mašine" postavljena su dva tronošca, pre razgovora, ovaj šezdesetčetvorogodišnjak ubacuje još neko drvo, da rakija slučajno ne bi stala.

"Sledeće godine idem u penziju, a da nije ovog kazana, u penziju bih otišao kao nazeposlen", kaže Dragan.

Nasmejali smo se, ali nije bilo tu razloga za smeh. Dragan seda na svoj tronožac, onaj osmeh i dalje traje na licu, a uzdah mu je plućima, izdah skida osmeh, sada je spreman za razgovor.

Kaže da u Tavniku šljiva košta 500 dinara, a dunja 600-700 dinara. "I to ako možeš da prodaš. Kome? Ovde svaka kuća peče rakiju", dodaje on.

Dragan rakiju peče svakog dana, kada bi vreme dozvolilo, on bi 365 dana bio uz kazan. Na pitanje koliko sada ima litara rakije, odgovara: "Dve do tri hiljade litara dunje i četrdeset do pedeset hiljada litara šljive."

Pod utiskom ovih brojeva, reklo bi se da je Dragan bogat čovek! "Bogat sam da ti ne kažem koliko, znaš koliko ima nas seljaka koji smo bogati", dodaje Dragan.

Objašnjava kako sa ovim cenama, kada odbije troškove, ima samo sto dinara zarade po litru rakije. Nebitno da li je dunja ili šljiva. Ali ni to ne bi bio problem kada bi mogao sve da proda, ali kao što je rekao, kome? Sada mu je ta "stara rakija" problem, jer nema gde da stavi novu koju peče i onda mora da spusti cenu, na ove već niske.Tavnik je brdovito selo, a u njemu ne postoji dvorište bez dunje. A zašto je tako? Odgovor je jednostavan, kaže Dragan Ranković, predsednikom Mesne zajednice Tavnik.

"Dunja ne traži mnogo rada, a ovo je do sedamdesetih godina bilo rudarsko selo. Većina muškaraca radila je u jednom od dva rudnika lignita, pa kada iz jame dođu kući i namire stoku, nije im ostajalo ni vremena ni energije za neko zahtevnije voće", objašnjava Ranković.

Postoji priča o tome kako su Tavničani shvatili da imaju zlato u dvorištu. Pre dvadesetak godina u selo je došao čovek sa 25 tona kukuruza u šleperu i rekao da daje kilogram kukuruza za kilogram dunja. Ubrzo je kukuruz bio istovaren, a dunje na kamionu.

Tavničani su pokušavali da naprave rakiju od dunje kao što prave od šljive, bez šećera i vode, ali to nije valjalo. Onda su otišli u Banat kod čoveka sa šleperom, odnosno dovezli mu dunje i tada su videli kako taj Banaćanin pravi dunjevaču.U Tavniku otkrivaju da u dunjevaču mora da ide oko pet odsto šećera u kom dolivaju vodu, ali ono što je još važnije jeste da se dunjevača pravi od zrelih dunja, koje se sitno iseku i tada se u tu suvu materiju dodaju kvasac i enzimi. A miris dunje dobiju tako što u, takozvanu, meku rakiju ubace oprane, isečene i zrele dunje i to se onda prepeče.

Na kraju dana Dragan nas vodi do aerodroma "Morava", govori nam kako je taj aerodrom bolna tačka svih Tavničana, a zašto? Dragan tvrdi da civilni aerodrom "Morava" nije u Lađevcima, kao što mnogi govore, tamo je vojni aerodrom, kaže Dragan, a u Tavniku je civilni i svi koji ulaze ili izlaze iz aviona to rade u Tavniku, a ne u Lađevcima.

Uz obećanje da ćemo ovo preneti, dogovaramo se da oni za pet godina naprave hladnjače, da počnu da prerađuju dunje, ali ne samo u rakiju, već da proizvedu i džem, slatko, sokove, sve ono što može da se napravi od dunje, a što sada nemaju i da sve to stave u avion i da izvezu, kada već imaju i dunje i aerodrom u "svom dvorištu".

Dogovor je sklopljen. Tavničani, vidimo se za pet godina, a nadamo se i ranije.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4129385/tavnik-dunje-rakija.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
petak, 30 oktobar 2020 09:00

Rekordna cena kukuruza

Dok proizvođači žitarica ovu godinu nenadano mogu smatrati i izuzetno finansijski uspešnom, pojedini izvoznici iz Srbije već su na gubitku zbog rekordnog rasta cena na svetskim berzama.

Kako saznajemo, najviše iznenađenja zdravstvena kriza donela je izvoznicima kukuruza. Prema informacijama iz udruženja „Žita Srbije”, oni će imati i najviše štete zbog takozvanih terminskih ugovora koje su zaključivali pre nekoliko meseci, kada ni najuticajni analitičari nisu mogli da očekuju ovakva kretanja na tržištu.

Produktna berza u Novom Sadu u poslednjem izveštaju zabeležila je rekordno poskupljenje kukuruza u ovoj sezoni. Ugovori su zaključivani u rasponu od 18,5 do 19,4 dinara za kilogram bez PDV-a. U odnosu na prethodnu nedelju, kukuruz je bio skuplji za 9,55 odsto, dok je u odnosu na istu nedelju 2019. cena bila veća za 36 procenata.

Početkom ove godine, kada niko nije mogao da predvidi ekonomske posledice kovida 19, Ministarstvo poljoprivrede objavilo je prognozu cena za desetak najznačajnijih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji. Prosečna procenjena cena za kukuruz tada je bila 16,45 dinara po kilogramu (plus, minus 10 odsto), pa je jasno koliko su prevaziđena očekivanja analitičara i koliko je neizvesnosti na tržištu donela pandemija.

– Što se tiče pšenice, tu je situacija dosta čista. Nije bilo mnogo terminskih ugovora, vrlo malo, a to je i realizovano. Problem je nastao kod kukuruza, jer imamo mnogo terminskih ugovora po niskim cenama – kaže za „Politiku” Vukosav Saković, direktor udruženja „Žita Srbije”.

Kako objašnjava, ti izvoznici su unapred prodali žitarice i ugovorili cenu sa rokom isporuke u utvrđenom periodu.

– Ako ste u maju dogovorili da ćete u oktobru inostranom kupcu isporučiti 1.000 tona kukuruza po 120 evra, to je ugovor koji podleže međunarodnom pravu. Tu niko neće moći da izbegne kazne iako pojedini sada, kada su cene drastično veće, odbijaju da isporuče robu – kaže naš sagovornik.

Ovakva situacija, dodaje, pravi izvesne probleme, a posebno onim firmama koje poštuju ugovore. On kaže da je „sve to trgovina koja nosi određene rizike zbog pogrešnih procena” i pita šta bi bilo da je situacija bila obrnuta i da je kukuruz u ovo vreme pao na 100 evra po toni.

Saković smatra da će, nažalost, zbog ovoga sasvim sigurno biti „mnogo sudskih sporova, određenih lomova, manjkova i gubitaka”.

Prema njegovim rečima, najveći izvoznici kukuruza u crnomorskom regionu jesu Ukrajinci, koji izvezu oko 30 miliona tona, Rumuni, između pet i šest miliona, dok Srbija izveze tri miliona tona ove žitarice.

Iako je kriza zbog pandemije i gomilanja viškova evidentna, što je uticalo na rast cena, on ističe da su ovakvoj situaciji na tržištu kukuruza pre svega kumovali Rumuni. Oni su, navodi, na račun suše na delu svoje teritorije pokušali da obustave isporuke kukuruza. Ovo im, kako kaže, naravno niko ne priznaje i o tome će se raspravljati u međunarodnoj organizaciji trgovaca žitaricama.

– Rumunija trenutno ne isporučuje kukuruz, napravili su manjak na tržištu. Veliki kupci su požurili da kupuju kod nas, cena je skočila i prodavci ga nerado prodaju i to je sad problem – naglašava direktor udruženja „Žita Srbije”.

U analizi SIDEV-a iz januara ove godine, Srbija je u poslednjih 15 godina značajno uvećala proizvodnju kukuruza, a 2018. bila je 16. svetski izvoznik. Analitičari navode da je svetska kriza cena poljoprivrednih proizvoda suštinski započeta sa kukuruzom, tako što su se spojile velika tražnja za ovim proizvodom usled visokih cena nafte, koje su kreirale potražnju za etanolom, sa nekoliko uzastopnih lošijih proizvodnih godina. Prosečna cena kukuruza 2019. bila je 128 evra po toni, a poslednjih pet 134 evra po toni.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/465578/Izvoznici-na-gubitku-zbog-rasta-cena-kukuruza

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31