Чланци поређани по датуму: utorak, 27 oktobar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 27 oktobar 2020 08:52

Tajna čačanskog kajmaka

Čuveni čačanski, užički i kraljevački kajmak na listi su nematerijalnog Kulturnog nasleđa Srbije,tajna receptura ovog „belog mrsa" među domaćicama u zapadnoj Srbiji se prenosi sa kolena na koleno.

Dragana Nešović iz podjeličkog sela Ježevica, svakodnevno radi na svojoj farmi koja broji 16 rasnih krava i za kvalitet dobrog kajmaka smatra važnim grla simentalske rase koja daju kvalitetnije mleko.

Ova vredna Jeličanka oslanja se na vekovnu recepturu dobropoznatu čitavom ovom kraju.

Staru recepturu koristi i Rada Joksić sa Jelice kako bi proizvela dobropoznat kajmak sa ovog geografskog područja.

Ovaj proizvod proglašen je za nematerijalno Kulturno nasleđe Srbije i drugačiji je u odnosu na sve druge mlečne proizvode, rekla je za Glas zapadne Srbije Srbije, Snežana Šaponjić Ašanin, etnolog Narodnog muzeja u Čačku.

„Važno je da se podudari geografsko poreklo, tako da proizvodnja kajmaka u Srbiji, najveći delom obuhvata deo zapadne Srbije, odnosno deo od užičkog, zlatiborskog kraja, preko Čačka i prema Kraljevu, te prati tok Zapadne Morave", kazala je Šaponjić Ašanin.

Inače, postoje pisani tragovi o tome kako je čuveni čačanski kajmak dvadesetih godina prošlog veka prevožen vozom Ćirom na sarajevsku pijacu i tamo bio prava atrakcija, a danas kulturno dobro Srbije.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/399821/Tajna-receptura-Belog-mrsa-iz-zapadne-Srbije/

Објављено у Agroekonomija
utorak, 27 oktobar 2020 08:41

Niko neće celo prase

Koronavirus uticao je i na manju potrošnju mesa, prvenstveno zbog otkazivanja proslava. Znatno je smanjen promet u mesarama, a stočari beleže gubitke u proizvodnji.Nestabilnu proizvodnju svinja, korona je dodatno poljuljala. Mala je potražnja prasadi, a cena tovljenika u Mačvi je ponovo u blagom padu."Koliko mogu da ne izađem iz proizvodnje, borim se, ali je proizvodnja ispod rentablnosti, ili na nuli, nema neke zarade. Bar 170-180 dinara al' da bude celu godinu, sad je cena od 140 do 150 dinara", ističe Aleksandar Lukić, stočar iz Tabanovića.

Nema proslava, pa ni kupovine većih količina mesa. Promet u šabačkim kasapnicima je znatno manji nego u istom periodu prošle godine.

"Ljudi su u nekom grču, strahu. Manje se kupuje. Poskupljenja mesa u ovoj godini nije bilo, upravo zbog cene žive stoke na tržištu", kaže Suzana Kojić, vlasnica mesare "Jelena" iz Šapca.

Osim malih prerađivača, zbog korone, gubitke beleži i velika mesna industrija. Neki ne pamte teže okolnosti poslovanja.

"Poslovanje zbog korone, pogotovo u početku je trpelo je drastično, zato što su prestale sa radom ustanove, studentski centri, hoteli, restorani. Pad proizvodnje se kreće oko 15 odsto, i mislim da ćemo sa tim procentom završiti godinu", navodi Novica Dinić iz mesne industrije "Dakom" iz Niša.

Manje posla imaju i u pečenjarama. Celo jagnje i prase, niko više ne kupuje.

"Pre korone, ljudi su slavili slave, prvili rođendane, sad je sve stalo, ove godine nažalost, nema ništa od toga. Generalno, dosta smo smanjili prodaju i sve ostalo. Ljudi su nekad kupovali, celo prase, celo jagnje, a ove godine se svelo na par kilograma, čisto da obeleže", ističe Miloš Đurić iz pečenjanje "Đurić" u Šapcu.

Iako se bliže slave, zbog zabrane okupljanja, ne očekuje se znatnije povećanje prodaje mesa.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3178/ekonomija-i-epidemija/4127092/mesna-industrija-koronavirus-ekonomija-prase-jagnje.html

Објављено у Svinjarstvo
utorak, 27 oktobar 2020 08:36

Još olakšica i izvoz bez carina u Rusiju

Ruska Duma ratifikovala je sporazum o zoni slobodne trgovine između Evroazijske ekonomske unije i Srbije. Kada budu i ostale zemlje članice stavile paraf na ovaj dokument, naša zemlja će početi sa bescarinskim izvozom dogovorene kvote za 2.000 tona cigareta, 87.500 litara vinjaka i 400 tona polutvrdog kravljeg sira.

Inače, ovaj sporazum, o kome se pregovaralo skoro četiri godine, potpisan je u Moskvi pre godinu dana, a u dokumentu se navodi da se liberalizuje međusobna trgovina, u skladu sa odredbama sporazuma i pravila Svetske trgovinske organizacije. Da bi bio validan, treba da ga ratifikuju sve države EAEU. Nadležni u Ministarstvu trgovine, nadaju da bi to moglo da bude tokom sledeće godine, pišu "Večernje novosti".

Dogovorom o slobodnoj trgovini, Srbija će moći da izvozi gotovo 100 odsto proizvoda bez plaćanja carina i to u Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Jermeniju.- Informacija koja je stigla iz Moskve je izuzetno važna, jer je Srbija to ratifikovala u februaru ove godine i ostalo je da to urade i druge zemlje članice EAEU - kazal je Jagoda Lazarević, pomoćnik ministra trgovine za bilateralnu ekonomsku saradnju. - Najbitnije da je ratifikovala Rusija, jer je ona naš partner i najvažnija država u ovoj uniji. Verujemo da će ostale zemlje uskoro potpisati, jer se čekalo na Moskvu.

Sadašnji izvoz ide na osnovu postojećeg dogovora sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom. Ali zbog olakšica koje smo dobili, bilo bi dobro da se što pre počne sa primenom, jer će to značiti i bolju mogućnost za srpske izvoznike.Sporazum podrazumeva i da će sve strane sarađivati i razmenjivati informacije o standardima, tehničkim propisima i nadzoru tržišta. To uključuje akreditaciju, ispitivanje i sertifikaciju. A sve je važno kako bi se sprečilo pojavljivanje bilo kakvih tehničkih prepreka u trovini. Osim toga, predviđeno je uvođenje elektronskog sistema za pružanje sertifikata o poreklu robe tokom carinjenja.Sa Rusijom imamo i veliki disbalans jer iz nje uvozimo cigarete, bez carine, a istovremeno naše domaće cigarete se izvoze uz visoku stopu carinskog opterećenja. To će sada biti promenjeno, a dobro će proći i proizvođači voćnih rakija i vinjaka u Srbiji.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/posle-cetiri-godine-pregovora-evo-sta-srbiji-donosi-sporazum-sa-evroazijskom-unijom/5gen8mf

Објављено у Agroekonomija

 

Srpska pravoslavna crkva danas praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesnima i siromašnima. Petkovača je i jedna od češćih slava u Srbiji, a ovu svetiteljku izuzetno poštuju i ostali pravoslavni narodi posebno Bugari i Rumuni.

Svetiteljka, koja je rođena oko 950. godine u Epivatu u tadašnjoj Trakiji na obali Mramornog mora, ime je dobila po danu kad je rođena Petku. Poticala je iz imućne porodice i još kao devojčica bila je vrlo pobožna. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, otišla je u Carigrad gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije i dobila ime Paraskeva.

Tokom života pomagala je siromašnima i bolesnima, a dve godine pred smrt ukazao joj se anđeo koji joj je rekao da se vrati u rodnu Evipatu gde je kasnije i umrla. Na njenom grobu dešavala su se brojna čuda, pa su sveštenici otvorili njen grob i pronašli netruležne mošti koje su položili u lokalnu crkvu Svetog Petra i Pavla.

Želeći da sačuvaju njene čudotvorne mošti od turskih osvajača, prenošene su tokom vremena od Trnova preko Vidina do Brusa. Na molbu srpske kneginje Milice sultan Bajazit dozvolio je da se mošti svete Petke prenesu u Beograd. Predanje kaže da gde god je povorka sa moštima stala da se odmori tu je izbio izvor lekovite vode za koji se veruje da leči probleme sa vidom. Kad je Sulejman I osvojio Beograd 1521. on uz ostale dragocenosti u Carigrad preneo i mošti Svete Petke. Na molbu i o troškom moldavskog gospodara Vasilija Arbanasa zvanog Lupula 1641. godine mošti su prenete u grad Jaši, gde se i danas nalaze osim dva prsta šake, koji su u kapeli svete Petke na Kalemegdanu.

Prvobitno njene mošti su bile položene u raskošni hram Sveta tri jerarha u Jašiju. A onda je jedne noći 1888. hram je zahvatio veliki požar. Zapalio se svećnjak kraj svetiteljkinog odra i od njega se raširila vatra. Sve je izgorelo - pokrovi, baldahin, draperije. Spoljašnji deo kivota, načinjen od srebra i zlata, sasvim se istopio. Ali unutrašnji deo kivota od drveta, tek je malo nagoreo i to spolja. A ispod drvenog poklopca ležale su mošti nedodirnute vatrom. Nisu se istopili čak ni pečati od voska na njenoj rizi. Posle toga mošti su prenete u Sabornu crkvu posvećenu Sretenju Gospodnjem, gde se i danas nalaze.

Njeno telo je i danas celo, umotano u tanku belu tkaninu i pokriveno plišanom odeždom, koja je izvezena zlatom i svilom. Odežda koja pokriva mošti menja se dva puta mesečno. Svučena odežda odlaže se u riznicu i može biti darovana nekom hramu ili manastiru posvećenom Svetoj Petki, na molbu nadležnog vladike. U Beogradu se nalaze dve svetiteljkine rize – jedna je u crkvi Svete Petke na Kalemegdanu, druga u crkvi Svete Petke na Čukaričkoj padini. Odežda može biti bela, ili tamne boje. Bela se oblači za velike praznike, ona tamne boje drugim danima. Ove odežde izrađuju se u jednom manastiru u blizini Jašija i svetiteljki ih daruju vernici.

U Rumuniji se praznik Svete Petke slavi 14. oktobra po novom kalendaru. U čast praznika svake godine u Jaši stižu i mošti svetitelja iz drugih pravoslavnih zemalja, a 12. oktobra uveče zajedno sa moštima Svete Petke monasi ih pronose kroz grad i ova litija se zove Put Svetih. Sveta Petka je zaštitnica žena koje joj se mole za zdravlje, porod i izlečenje od bolesti, a vernici već vekovima svedoče o čudima ove svetiteljke koja i danas deset vekova posle svoje smrti pronosi slavu Gospoda.

Molitva Svetoj Petki

Sveta Petko, Božja Svetiteljko, moli Boga za nas.

Udostojila si se gledanja lica Božijeg kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših.

Slava si i pohvala Beogradu, gde čudotvorna voda tvoja privlači množine mnoge, kao negda Vitezda, i daje slepima vid, uzetima zdravlje, malaksalima snagu, i svima bodrost i radost, Hristova devstvenice, naša pomoćnice.

Budi i nadalje prestonome gradu srpskom, utvrdi ga u Pravoslavlju, pomozi vernima, podigni nedužne i tužne, u usnulim u Gospodu precima našim, braći i deci, izmoli večni pokoj i večno spasenje, sveta Petko, Božija Svetiteljko.

Svima pomozi, pa i meni ne odmozi. Dobre u dobru složi, i svako im dobro umnoži. Da se kroz tebe proslavi Bog u Trojici, u vekove vekova. Amin.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31