Чланци поређани по датуму: utorak, 20 oktobar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Mušmula (lat. Mespilus germanica) je žbunasta biljka iz roda ruže. To je poslednje voće u sezoni i bere se od sredine oktobra do decembarskih mrazeva. Ova, danas nepravedno zapostavljena voćka, izuzetno je cenjena zbog svojih lekovitih svojstava. Nekada nije postojao voćnjak u Srbiji bez bar nekoliko stabala
mušmula, a danas se retko gaji uprkos dobroj ceni na pijacama. Mušmula se najčešće jede u sirovom stanju, veoma je zahvalna za preradu jer od samo jednog kilograma ovog voća može da se dobije čak 600 grama džema. Vinari tvrde da odlično ide sa svim vrstama vina, a gastronomi preporučuju mušmule pečene na puteru i sa karanfilićem uz jela od divljači.

Uzgaja se 3.000 godina
Mušmula raste kao listopadni žbun ili nisko drvo visine do šest metara. Potiče iz jugozapadne Azije, a u regiji Kaspijskog jezera, odnosno severnog Irana, uzgaja se već 3.000 godina. U Grčku je donesena oko 700. godine p. n. e. a 500 godina kasnije i u Rim. Zbog lekovitih svojstava rimski vojnici su je sadili u
svojim vojnim logorima, pa su je tako raširili širom Evrope. Mušmulu je prvi opisao grčki botaničar Teofrastus koji je svrstao u rod između kruške i gloga. Mušmula je bila sveto drvo kome su drevni narod druida pripisivali magijska svojstva. Pred polazak u bitku uzimali su plod mušmule i otvarali ga. Ako bi u
njemu našli neparan broj koštica, smatrali su da će biti uspešni, a ako bi našli paran broj bitka bi se odlagala za povoljnije vreme. Nije poznato ko i kada je doneo prvu mušmulu u Srbiju, koja se danas tek sporadično gaji mahom u Bačkoj i u okolini Smedereva. Ovo voće nije zahtevno za uzgoj, nije potrebno
prskanje, a zasadi su vrlo dugovečni. Vrlo je izdašna i u punoj rodnosti, nakon dvadesete godine starosti, mušmula kalemljena na dunju prosečno daje prinos od 60 do 80 kilograma, a kalemljena na beli glog i oskorušu daje prinos od 100 do 150 kilograma po stablu. Kako savetuju iskusni voćari da bi
mušmula dostigla vrhunski kvalitet dobro je da dočeka prvi mraz.
Mušmula nije probirljiva kada je u pitanju zemljište, listovi su prosti, široki i izduženi, retko nazubljeni sa zaliscima. Dužina lista je između šest i 12, a širine tri do pet santimetara. Cvetovi su pojedinačni, bele boje i krupni. Mušmula ima najduže razdoblje od vremena cvetanja do berbe odnosno od 180 do 190 dana.
Plodovi su vrlo ukusni, kiselkasto-slatkasti, sa semenkama.

Lekovita svojstva
Lekovita svojstva mušmule poznata su od davnina, a to potvrđuju i novija naučna istraživanja. Ova zdrava voćka ima svega 47 kalorija u 100 grama, nema masnoće, niti soli, pa se preporučuje pobornicima zdrave ishrane. Plod nije previše sladak, ali je bogat vitaminima C i B, kalijumom, kalcijumom, gvožđem i magnezijumom, kao i belančevinama, ugljenim hidratima, ima tanin, pektine, organske kiseline... Mušmule su bogate dijetetskim vlaknima i preporučuju se kao dijetetska ishrana. Kao nisko kalorično voće mogu da se koriste na razne načine, najčešće se konzumiraju sirove, a od njih može da se napravi vrlo ukusan džem. Mušmule se, verovali ili ne, koriste i za pravljenje likera.
U lekovite svrhe koriste se listovi, kora, cvetovi, semenke i zreo plod mušmule. Plodovi su odličan laksativ i diuretik, smiruje upalu sluzokože želuca. Pektin koji se nalazi u ovom voću pomaže u snižavanju holesterola, zaustavlja krvarenja, poboljšava vid i blagotvorno deluje na kožu i kosu. Nezrela mušmula koristi se za zaustavljanja krvarenja u usnoj duplji kod krvarenja zuba i desni, a ima i protivupalno dejstvo. U tom slučaju pravi se čaj od lista mušmule zato što je najbogatiji taninom. Kora sa drveta se skida u proleće ili u jesen, a veruje se da pomaže u lečenju malarije. Posebno lekovite su semenke koje se ostave u vodi da nabubre, pri čemu se stvara sluz koja se koristi kao oblog za razne povrede kože. Semenke sadrže manji procenat cijanovodične kiseline, pa treba pažljivo s njima rukovati i strogo se pridržavati recepta kako ne bi došlo do neželjenih dejstava.
List se u lekovite svrhe sakuplja u proleće, suši na promaji i kasnije priprema kao čaj. Cvet se bere u razdoblju od maja do juna, suši se na svetlom mestu i konzumira u obliku čaja najčešće za poboljšanje probave.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
utorak, 20 oktobar 2020 09:58

Šta je poskupelo, a šta pojeftinilo?

Cene se menjaju, stopa inflacije raste, ali raste i promet robe u maloprodaji - ovako bi se najkraće mogla opisati situacija u kojoj se nalaze kupci u Srbiji.Naime, uprkos epidemiološkoj situaciji i preduzetim merama, navike potrošača tokom prve polovine godine slične su onima iz istog perioda prošle godine, ali ono što pravi razliku jesu skokovi i padovi u cenama pojedinih proizvoda. Evo šta pokazuje zvanična statistika.Prema aktuelnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o prometu robe u trgovini na malo, a koji su obuhvatili prvu polovinu ove godine rezultati su sledeći:

- Posmatrano u odnosu na prosek 2019. godine, zabeležen je značajan pad prometa u aprilu, praćen boljim rezultatima u naredna dva meseca. Ipak, dugoročni trend je u toku prve polovine ove godine blago rastući i bio je čak iznad prošlogodišnjeg proseka. Beleži se porast za 4,9 odsto u tekućim, odnosno 5,6 odsto u stalnim cenama.

- Drugi kvartal 2020. godine, kao i oni pre njega, pokazuje da su najzastupljeniji bili prehrambeni proizvodi i alkoholna pića (38 odsto), zatim slede gorivo (14,1 odsto), te ostali neprehrambeni proizvodi. Nakon toga nižu se: proizvodi za domaćinstvo, farmaceutski, kozmetički i toaletni proizvodi, duvan, informaciono-komunikacijska oprema, dok su proizvodi za kulturu i rekreaciju na samom kraju liste.Ako posmatramo kretanje cena iz meseca u mesec i poredimo ih sa istim periodima prethodne godine, podaci RZS pokazuju da je godišnja stopa inflacije bila najviše početkom godine - za januar je ona iznosila 2 odsto. Padala je do aprila kada je iznosila 0,6 odsto, da bi počela ponovo da raste i u junu dostigla vrednost od 1,6. Najveći doprinos dao je rast cena hrane, bezalkoholnih pića i duvana, kao i stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva.

U ukupnoj ceni hrane, cena povrća tokom drugog kvartala bila je jedini deflatorni element, a u strukturi pada cena najveće učešće imala je cena krompira, crnog luka i kupusa. Sa druge strane, rast cene voća ostao je najinflatorniji element, a najveći uticaj na rast cena voća imale su jabuke, limun i pomorandže. Uz to, poskupelo je i svinjsko meso, potom sušeno, dimljeno, usoljeno i druge vrste mesa, sem goveđeg, za koje su cene pale. Tome treba dodati i poskupljenje duvana koje je iznosilo 7,3 odsto.Kada je u pitanju promet robe u trgovini na malo, prognoza RZS je da će prva tri kvartala ove godine zbirno doneti povećanje od 5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ipak, s njim rašće i stopa inflacije - treći kvartal bi očekivano mogao da zabeleži porast od 1,8 odsto, a četvrti za 2,8 odsto u odnosu na iste periode lane.Podsetimo, kako smo nedavno preneli, u Srbiji se za godinu dana proda čak 80.000 tona odeće, odnosno svaki građanin u proseku kupi oko 12 kilograma garderobe. Najviše se troši na čarape i veš.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=10&dd=20&nav_id=1750060

Објављено у Agroekonomija
utorak, 20 oktobar 2020 09:52

Zlatiborski eko agrar isplaćuje subvencije

U preduzeću za razvoj poljoprivrede Zlatiborski Eko agrar u toku je raspodela 35 miliona dinara kroz javne pozive za ulaganja poljopljivrednika za 2020. godinu. Novi direktor Eko agrara Marko Marić veruje da će sa svojim iskustvom biti od koristi proizvođačima kroz buduće aktivnosti preduzeća.

Direktor Ekoagrara Marko Marić kaže da ovo opštinsko preduzeće nesmetano funkcioniše. U toku je isplata subvencija, koja će po svim zahtevima viti realizovana do kraja godine. Iz opštinskog budžeta namenjeno je 35 miliona dinara za poljoprivredu, a od toga je 18 miliona utrošeno za investicije u fizičku imovinu gazdinstva po 230 zahteva, dok je za uvećanje stada iz sopstvenog zapata stiglo 175 zahteva za sedam miliona dinara. U toku je javni poziv za kreditnu podršku za šta je namenjeno dva miliona dinara, a do kraja godine planirani su i javni pozivi za organsku proizvodnju i podršku preradi na gazdinstvu.

„Finansijska sredstva su raspoređena po kategorijama, konkursi su na nekim mestima još uvek otvoreni. U svakom slučaju najviše je bilo investcija u fizičku imovinu, to je mehanizacija, sve vrste sa nekim pod-tipovima. To je ono što je najaktuelnije ljudima i 18 miliona je ove godine isplaćeno za tu meru.“

kaže Marić koji na mesto direktora dolazi kao poljoprivredni proizvođač sa velikim iskustvom ali i kao član opštinskog veća za poljoprivredu.

„U principu, moj je plan da budem što korisniji pre svega proizvođačima, a onda sve što je u opisu ove pozicije, odnosno ovog radnog mesta. Mislim da je dobra pogodnost što sam ja upravo iz te priče i da neće biti bez značaja moje razumevanje problematike.“

S obzirom da postoji mogućnost pogoršanja epidemiološke situacije u Srbiji, za poljoprivrednike se mogu javiti problemi i sa plasmanom proizvoda, kako se desilo minulog proleća u prvom talasu.

„Vrlo je realna bojazan od toga. Konkretan model i rešenje ne postoje. Razmišljati u tom pravcu i planirati neku akciju, to je ono što mi sada možemo. Niko od nas ne može da zna u kojoj meri će to stati, kada i na koliko.“

Nekoliko poljoprivrednih proizvođača iz opštine Čajetina uz podršku Eko agrara početkom septembra je učestvovalo na Festivalu dobre hrane i vina na Savskoj promenadi u Beogradu.

„Dobar momenat je bio što je epidemija bila u opadanju. Festival je bio na otvorenom tako da smo imali pogodnost i sa te strane. Što se tiče samog marketinga, naravno da je to vrlo bitna stavka i učešće na takvim festivalima doprinosi i našoj firmi, i renomeu opštine, a pre svega proizvođačima koji su se za tu priliku nama odazvali i ja im se i ovaj put zahvaljujem.“

Krajem oktobra predstaviće se projekti i proizvođači kojima su odobrena sredstva iz zajedničkog fonda Eko agrara i fondacije Ana i Vlade Divac. Pored ostalih poslova, do kraja 2020. godine Eko agrar planira da uloži sredstva u proširenje proizvodnog kapaciteta mlekare Naša Zlatka u Krivoj Reci.

Izvor:https://www.uziceoglasnatabla.com/zlatiborski-eko-agrar-do-kraja-godine-isplacuje-35-miliona-dinara-poljoprivrednicima-video/

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31