Чланци поређани по датуму: petak, 02 oktobar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Evropska komisija je 28. septembra odobrila upotrebu genetski modifikovane soje za ishranu i hranu za životinje. I dalje nije dozvoljen uzgoj gm sorti, prenosi euractiv.com

Kompanija Bayer je proizvela GM sortu soje koju je nakon naučne procene odobrila Evropska agencija za bezbednost hrane, a očekuje se da će njena proizvodnja početi od 2021. godine u SAD i Kanadi. Nova sorta otporna je na hercicide dikamba, glufosinat-amonijum i glifosat.

Očekuje se da će porizvođači u SAD i Kanadi, zbog veće dostupnosti tržišta EU povećati proizvodnju soje u narednom periodu.

Odobrenje EU važi 10 godina, a za svi proizvodi od ove GM sorte moraće da budu adekvatno obeleženi uz poštovanje principa sledljivosti.

Vest o ovoj odluci nisu svi dočekali sa oduševljenjem.

Članica zelenog evropskog parlamenta Tilli Metz izjavila je da je odluka da se odobri uvoz GMO "izuzetno razočaravajuća".

Kako je rekla, uvoz GMO tolerantnih na herbicide, posebno GM soje koja se može uzgajati u zemljama poput Brazila i Argentine, rizikuje da potkopa međunarodne obaveze EU o klimi, uključujući zaštitu šuma i biodiverziteta.

Iz međunarodnog pokreta za organsku proizvodnju IFOAM kažu da je soja odobrena za upotrebu u hrani i hrani za životinje, a ne za uzgoj na teritoriji EU, pa kontaminacija pesticidima tokom proizvodnje nije direktna pretnja organskoj poljoprivredi u EU.

Međutim, dele zabrinutost da uvoz ove kulture na tržište EU može dovesti do povećane upotrebe pesticida van EU, i to onih koji imaju dokazano negativno dejstvo na životnu sredinu i biodiverzitet.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/3025802/eu-odobrila-upotrebu-genetski-modifikovane-soje-u-hrani-za-ljude-i-zivotinje

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Između 200 i 250 domaćih svinja eutanazirano je u poslednjih nekoliko dana u selu Aleksandrovac kod Negotina u kojem je pre otprilike dve nedelje potvrđeno prisustvo afričke kuge svinja (AKS). To je za Agroklub potvrdio član Opštinskog veća za poljoprivredu i savetodavac za stočarstvo u Poljoprivredno stručne službe Negotin Dragan Radosavljević.

"Uz pomoć analiza krvi potvrđena je AKS kod svinja u selu Aleksandrovac i eutanazija je sprovedena u skladu sa pravilnikom. Eutanazirane svinje su zakopane, uz poštovanje svih obaveznih mera, u selu Braćevac kod Negotina. Angažovana je nadležna veterinarska stanica, došla je i ispomoć iz Beograda koju je poslala Uprava za veterinu, učestvovalo je i komunalno preduzeće sa svoja tri ili četiri vozila, tako da je sve urađeno u skladu sa propisima", navodi Radosavljević.Za izgubljene životinje poljoprivrednici će dobiti novčanu nadoknadu od resornog ministarstva, dodaje naš sagovornik. U toku je, kako navodi, obilazak okolnih sela (Kovilovo, Rajac, Crnomasnica) i popis svinja u istim. Takođe, u tim selima urađena je analiza krvi kod ovih životinja, uzorci su poslati na analizu i rezultati se čekaju."U međuvremenu, mi smo održali edukaciju stanovništva o prevenciji AKS i opasnosti ove bolesti. I svih prethodnih meseci apelujemo na sve poljoprivrednike da ne puštaju svinje iz obora, da u štalu ne ulaze sa istom obućom i odećom u kojoj odlaze na njivu, da životinje ne hrane pomijama i čim uoče nešto sumnjivo, a to su malaksavost kod životinja, slabiji apetit, pečati po telo i to prvo crveni, zatim letargičnost, da odmah jave nadležnoj veterinarskoj stanici."Pretpostavlja se da su ovu bolest donele divlje svinje kojih ima u velikom broju u okruženju. S obzirom na to da, kako objašnjava, prave veliku štetu u kukuruzu, a kako je sada u toku berba ove ratarske kulture, veruje se da su je sami poljoprivrednici sa polja preneli svojim životinjama ili da su pas ili glodar došli u kontakt sa virusom i preneli ga svinjama.

Pozitivna činjenica u ovoj situaciji, navodi Radosavljević, jeste to što u Aleksandrovcu svinjarstvo nije razvijeno u velikoj meri već su u pitanju male porodične farme zasnovane isključivo za lične potrebe."U tom selu postoji veliki broj ljudi koji živi ili privremeno radi u inostranstvu tako da mnogi i ne čuvaju svinje, a oni koji ih imaju uzgajaju svega nekoliko po domaćinstvu. Ipak, situacija nije bezazlena i treba je ozbiljno shvatiti jer blizina granice sa Bugarskom, gde ima dosta divljih svinja, može predstavljati veliku opasnost. Veliki broj prelazi sa bugarske na srpsku stranu jer nas razdvaja samo Timok", ukazuje naš sagovornikZbog ozbiljnosti situacije poseban apel nadležni su uputili lovcima, kojih ima dosta u ovom kraju, da obavezno obrate pažnju na uginule divlje svinje i da to prijave lovačkom udruženju koje dalje prijavljuje nadležnoj veterinarskoj stanici.

"Uginule divlje svinje koje se nađu na terenu i njihovi ostaci moraju se ukloniti i zakopati jer postoji mogućnost razvlačenja tog mesa, a taj virus opstaje i po nekoliko dana na kori drveta, dok, recimo, u zamrznutom mesu do godinu dana može da opstane."Podsetimo, afrička kuga je registrovana kod divljih svinja u Borskom upravnom okrugu početkom ove godine. Zbog otpornosti i održivosti bolesti u spoljašnjoj sredini, njeno prenošenje na populaciju domaćih bilo je sasvim izvesno i očekivano, odnosno pitanje vremena, smatraju u Upravi za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede.

"Osim toga, neposredna blizina granice sa Rumunijom u kojoj je AKS široko rasprostranjena predstavljala je dodatni potencijalni izvor infekcije", navode iz Uprave za naš portal.Na pitanje o trenutnom broju zaraženih životinja u ovom selu, u Upravi za veterinu kažu da se, uzimajući u obzir prirodu i karakteristike, izvor, period inkubacije, kao i način širenja ove bolesti, koja često prolazi nezapaženo i manifestuje se iznenadnim uginućima, veoma retko može ustanoviti tačan broj zaraženih životinja, s obzirom na to da se sve životinje ubijaju na zaraženom gazdinstvu, u skladu sa propisima.

"U trenutku potvrde pojave, bolest je utvrđena kod četiri svinje na tri gazdinstva na osnovu laboratorijskih rezultata u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za AKS u Beogradu."Iako su i okolna sela pod nadzorom i kontrolom, ni u jednom drugom mestu u okruženju, osim u Aleksandrovcu, nije potvrđena afrička kuga kod domaćih svinja. U Upravi za veterinu podsećaju da su posebnim propisom i rešenjem određene i naložene mere koje se primenjuju na zaraženim gazdinstvima i zaraženom i ugroženom području.

"Ove mere se tiču popisa, obeležavanja, zdravstvenog nadzora svih svinja na gazdinstvima, epizootioloških i dijagnostičkih ispitivanja domaćih i divljih, kao i mere kontrole i zabrane prometa živih svinja, svinjskog mesa, proizvoda i sporednih proizvoda poreklom od svinja sa ovih područja. U slučajevima nepovoljne epizootiološke situacije predviđeno je sprovođenje preventivne depopulacije ovih životinja na gazdinstvima sa niskim nivoom biosigurnosti", navode za naš portal i dodaju da je nakon preventivne depopulacije, obezbeđena isplata i nadoknada materijalnih sredstava u potpunosti i svi vlasnici se obeštećuju po hitnom postupku.

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/ask-u-negotinu-eutanazirano-do-250-svinja-stocari-ce-dobiti-novcanu-nadoknadu/63414/

Објављено у Svinjarstvo
petak, 02 oktobar 2020 08:59

Organski sir u korpi od leskovog pruća

U Mlekarskoj školi u Pirotu počela je proizvodnja prvih organskih sireva od ovčijeg mleka u Srbiji. Za sada se mogu nabaviti samo u Pirotu.Proizvodnja je i dalje tradicionalna, ali se u Mlekarskoj školi sve više prilagođavaju zahtevima tržišta. U korpi od leskovog pruća, odnedavno se izrađuje i organski ovčiji kačkavalj, a staroplaninski ovčiji sir je novi specijalitet škole."Kvalitetno napravljen, po staroj recepturi, bez aditiva, bez ikakvih dodataka, bez konzervanasa. Jedini dodatak je kuhinjska so. Tako da uz punu fazu zrenja i kvalitetno održavanja, dobijemo jedan vrhunski proizvod", kaže Nenad Đorđević, direktor Mlekarske škole.

Stručnjaci ističu da su proizvodi mlekarske škole izuzetnog kvaliteta, jer je takvo mleko sa Stare planine. Ovaj kraj je poznat po organskim farmama.

"Mi imamo proizvod od zdravih ovaca, od zdravih krava. Ako uz to pridodamo i dobru ekologiju, odnosnu netaknutu prirodu, ispunjene su sve predispozicije da sa veštim rukama i u dobrim uslovima iz Mlekarske škole dobijemo kvalitetan proizvod", kaže Miloš Petrović, direktor Veterinarskog instituta Niš.

"Proširenje proizvodnje na ovakav način možda znači da je to još jedna šansa da se mladi vrate na selo i da se Pirot vrati na poziciju staroplaninskog ovčarskog kraja gde je ovčarstvo baza ekonomije i ekonomskog razvoja", kaže Miloš Colić, zamenik gradonačelnika Pirota.

Za sada su organski sirevi od ovčijeg mleka u fazi ispitivanja tržišta, pa se mogu kupiti samo u Pirotu. U Mlekarskoj školi se nadaju da će se uskoro naći i u supermarketima širom Srbije.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4097523/sir-pirot-.html

Објављено у Agroekonomija
petak, 02 oktobar 2020 08:50

Testival - mesto gde caruje testo!

Da li znate kako se pravi najbolja pita savijača? Da li želite da naučite kako se pravi najbolja pita savijača? Ako ste i vi zaljubljenik u pite, TESTIVAL je pravo mesto za vas.  Njeno veličanstvo savijača! Ako se do sada niste oprobali u razvlačenju kora, profesionalni kuvar Dejan Ilić i potpredsednik Udruženja TESTIVAL će vam pokazati kako se pravi najbolja pita savijača i kako se ručno razvlače kore!

Šta je pita a šta je banica?

Odgovor na ovo pitanje je dao Vladmir M. Nikolić u knjizi Etnološka građa i rasprave iz Lužnice i Nišave, koju je uredio dr Jovan Erdeljanović a koja je štampana 1910. godine: „Po selima ovog kraja seljaci mese pite i banice i to sve sa sirom. Pita se zove kad se u obge (juhke) uvija sir, a banica je kad se obge (juhke) slažu jedna na drugu, a između njih meće sir sa maslom ili mašću.“

U svakom slučaju, ne možemo zaboraviti da u Srbiji svako ima svoju verziju šta je pita a šta je banica! Svaka kuća na ovim prostorima, a posebno na istoku i jugu Srbije, ima svoju verziju pite i banice. Čak se i u pojedinim kućama mogu naći različite verzije: npr. snaja ih pravi na jedan način, a svekrva na drugi. Koliko ljudi, toliko ćudi – i toliko verzija pite i banice!

A Udruženje TESTIVAL i Dejan Ilić će se potruditi da vam pokažu kako se mesi testo što se jede često – pita savijača! I da to nije toliko teško. Naravno, osim ovih „sukanih“ verzija, postoje i „kisele“ banice. Ali, to je posebna tema...

TESTIVAL 2 nije mesto gde se samo juri za proizvodima lepim za oko. Tradicionalne, zdrave namirnice iz organskog okruženja, biće u fokusu svih izlagača. Više od 30 izlagača iz cele Srbije predstaviće proizvode od testa, a biće tu i raznih domaćih sokova, džemova, meda...

Stručni žiri Saveta Festivala TESTIVAL će od izlagača izabrati one koji su se posebno iskazali, a koji će poneti laskave titule: Najbolji TESTIVAL BREND i Najbolji TESTIVAL PROIZVOD, a svečana dodela nagrada će biti na kraju drugog dana.

Drugi festival testa, testenine i hleba TESTIVAL, biće održan u Dorćol Platz-u, Beograd, Dobračina 59b, u subotu i nedelju, 17.10. i 18.10.2020., od 11 do 18h. Cena jednodnevne ulaznice je 100 dinara. Ulaznice će biti dostupne na ulazu u Dorćol Platz. Za sve izlagače, demonstratore i posetioce, važiće sve propisane mere zaštite od COVID-19.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31