Чланци поређани по датуму: nedelja, 18 oktobar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 18 oktobar 2020 13:01

Presađivanje starijih voćaka

Sadnja voćaka u određenim zasadima, ili pojedinačnim mestima obavlja se radi njihovog višegodišnjeg razvoja i rodnosti. Međutim, postoje slučajevi zbog kojih je potrebno uklanjanje ili premeštanje postavljenih voćki na drugo mesto. Često se takva stabla ili biljke poseku, u ne znanju njihovog vlasnika da je moguće i starije stablo presaditi tako da ono nastavi da donosi rod. Ipak, mora se imati u vidu da mlađa stabla bolje podnose presađivanje, prijem na novom mestu, brže se obnavljaju i lakše obnavljaju svoju rodnost.
Jabučaste vrste mnogo bolje podnose presađivanje, tako da, na primer jabuke, kruške, dunje, kao i orah i leska sa dobrom perspektivom mogu se presaditi do 15 godina starosti, dok kod koštičavih vrsta rizik od obnavljanja je veći, a praksa je pokazala da se sa uspehom mogu presaditi do 10 godina starosti. Generalno, ukoliko je nužno, najbolje je stablo presaditi do 7-8 godine starosti. Vreme za ovaj posao je tokom mirovanja vegetacije, a najbolje je, kalendarski,
od kraja novembra do aprila, uz uslov da nema mrazeva u tom lokalitetu. Obično se praktikuje u periodu zimskog mirovanja voćaka, ali u koliko se planira u proleće, važno ga je obaviti što ranije.
Preporučuje se da jamu za presađivanje stare voćke trebalo bi iskopati ranije i to, u koliko presađivanje vršimo u proleće jamu kopati u kasnu jesen ili početak zime, dok za jesenje i zimsko presađivanje ove radove obaviti u leto. Važno je da jama bude dovoljno duboka i široka ( bar za dva-desetak cm veća od korena stabla koji se presađuje). Ponekad je ona i oko 2 metra široka, a duboka 60 do 70 cm. Prilikom kopanja rupe odvaja se gornji sloj zemlje, obično prvi ašov na jednu stranu, a ostala zemlja na drugu. Pri sadnji zemlja se vraća obrnutim postupkom – prvo površinski sloj, a zatim ostala zemlja.
Kod vađenja stabla, mora se posebno paziti. U krugu ili kvadratu oko voćke kopa se rov ( jarak) čija širina trebalo bi da bude 20 do 30 cm, a dubina po potrebi, zavisno od veličine stable, odnosno korena. Sve žile, na koje se naiđe pri tome pažljivo i ravno se preseku. Sa porastom dubine jarka sve se više podkopava voćka, pri čemu se vodi računa da se na žilama zadrži zemlja.
Sa ovako potkopanom voćkom, koren sa zemljom trebalo bi obložiti čvršćim materijalom, ili daskama, da bi se grumen zemlje zadržao na žilama.Tako pripremljeno stablo može se prenositi na kraćim rastojanjima, ali i na udaljenost od više kilometara, uz izbegavanje previše toplog i sunčanog vremena, da ne bi došlo do isušivanja korena. Nešto starije i razvijenije voćke trebalo bi da imaju veći grumen zemlje. Neposredno pre stavljanja stabla na novo mesto osvežiti preseke na žilama korena debljim od 2cm, zagladiti ih oštrim nožem i dezinfikovati rastvorom plavog kamena. Postaviti voćku u nov jamić na istoj dubini na kojoj je rasla, uz rasturanje 2 do 3 kg NPK đubriva, sa smanjenim procentom azota.
Koren odgovarajuće zatrpati zemljom, a šupljine do žila ispuniti sitnom, plodnom zemljom, uz mešanje sa dobro zgorelim stajnjakom, a sve što bolje sabiti do korena, da bi se obezbedila stabilnost i lakši prijem stabla ( zato je korisno i pričvrstiti stablo za postavljen kolac). Nakon obavljene sadnje obilno voćku zaliti vodom. Pre kretanja vegetacije, rano u prolećeobaviti oštru rezidbu na presađenom stablu, uz premazivanje preseka kalemarskim voskom. Primenjuje se radikalnije skraćivanje svih grana krošnje, ali uz nastojanje da kruna zadrži prvobitni oblik.
Za voćku na novom mestu, koja je preživela stres i promenu sredine, moramo obezbediti dobru negu- uredno okopavanje, prihranu početkom i krajem
proleća, navodnjavanje pre nego što se osete tragovi suše, kao i adekvatnu zaštitu od bolesti i štetočina. Takođe, moramo obaviti i zelenu rezidbu, da preterano izbile vodopije i zelene grane ne bi suviše opterećivale krunu i značajno redukovan, skraćen koren, koji ne bi mogao da ishrani dominantniji nadzemni deo stabla.
Osim ovakvih, u većini slučajeva ručnih metoda presađivanja, postoje i specijalne mašine sa radnim telima koje se koriste za sigurnije i lakše vađenje stabala i njihov transport na novo odredište. Odabirom načina koji je moguće primeniti, i primenom stručno i pravovremeno obavljenih svih radnji u ovim pomotehničkim zahvatima ni uspeh u životu presađenih voćaka na novo mesto neće izostati.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Dunje su ove jeseni dobro rodile u Južnom Banatu, pa voćari žure da ih na vreme oberu. Od ovog voća vredni domaćini prave nekoliko različitih i veoma ukusnih proizvoda - i za decu i za odrasle.Željko Horvat iz Opova u svom voćnjaku ima 160 stabala dunje. Očekuje oko 3,5 tone ovog voća od kojeg će praviti rakiju, džem, kompot i stari vojvođanski kolač kitnikez. Najteži izmereni plod ima 705 grama i Željko smatra da je kvalitetna rezidba doprinela rekordnom rodu, jer su na vreme odstranjene grane koje su odvlačile vlagu

„Ove godine smo platili školovane ljude sa fakulteta koji to znaju da rade i to je glavni razlog ovakvom rodu. Druga stvar je što smo ove godine ugradili mikroprskače za zalivanje", objasnio je Željko Horvat.

Dunja je najzahtevnije voće od kojeg se pravi rakija, jer nakon berbe mora prvo da se očetka od dlačica i tek nakon toga se seče na sitnije komade.

„Odvajamo je na četiri dela, jer je tvrda i mora tako. Vadimo sredinu i neke truleži ako ih ima. Bitna stvar kod dunje je da ne sme biti na suvom kada je presečemo, već je vraćamo u vodu, jer ako ostane na suvom za pet minuta će da oksidira. Posle toga ide mlevenje i ukomljavanje", dodaje Željko.

Najstariji kolač u Banatu koji se i danas pravi od dva kilograma dunja i jednog kilograma šećera po receptu Nemaca koji su ovde živeli, zove se kitnikez. Dugo se priprema, ali može da se jede i posle godinu dana.

„Šećer se prokuva u malo vode, napravi se sirup i sipa se, ne direktno u skuvanu dunju, već se postepeno dodaje i meša na šporetu na laganoj vatri oko dva sata, sve dok ne ukuva i dok se varjačom ne vidi dno", podelila je delo recepta Blaženka Horvat.

Dunja je veoma zahtevno voće, ali kada zamiriše, zaboravi se sav trud koji je uložen da bi izgledala ovako lepo, a Željko je zahvaljujući njoj, na raznim takmičenjima dobio i brojne nagrade za izuzetan kvalitet domaće rakije.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/4117149/dunja-rod-kitnikez-recept-rakija-.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U Srbiji je pod organskim proizvodima manje od jedan odsto poljoprivrednog zemljišta, što je veoma malo, budući da se u nekim razvijenim zemljama, kao što je recimo Austrija taj procenat kreće oko 20, izjavio je rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Raketić.

On je učestvujući na onlajn radionici projekta Budućnost srpske industrije hrane u organizaciji Asocijacije za promociju srpske hrane naveo da se u našoj zemlji ovom vrstom proizvodnje bavi oko 7.000, uglavnom malih proizvođača.

- Organska proizvodnja biće sve značajnija. Uvažavajući to, Ministarstvo je povećalo subvencije i gledaćemo da se one još povećaju, da napravimo diversifikaciju odnosno da podsticaji po hektaru ne budu isti za proizvodnju svih vrsta organskih proizvoda - rekao je Raketić.

Naveo je i da se na tržištu dešava da se proizvodi koji ne zadovoljavaju uslove organske proizvodnje, prodaju kao organski. Ocenio je to kao ozbiljan prekršaj, koji se naročito dešava na zelenim pijacama.

Raketić je najavio i da će sa jednom IT kućom biti napravljena baza za organsku proizvodnju, kako bi se zaštitila organska proizvodnja i pomoglo potrošačima da roba koja im se prodaje kao organska stvarno takva i bude.

Koliko je organska proizvodnja važna pokazuje i podatak o izvozu ovih proizvoda. On iznosi 25 mil EUR, a najviše se izvozi u zemlje članice Evropske unije.

Govoreći o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom, naveo je da trenutno imamo 46 proizvoda koji su zaštićeni na nacionalnom nivou i izrazio nadu da će se ova oblast regulisati zakonom.

Ova proizvodnja bi prema njegovim rečima mogla da pomogne u zaustavljanju odlaska ljudi iz pojedinih krajeva Srbije. Ovo zato što malo veća proizvodnja ovakvih proizvoda traži i veće količine sirovina.

- Imali smo recimo slučaj da nije bilo dovoljno mleka sa Stare planine za proizvodnju pirotskog kačkavalja. To bi moglo podstaći neke ljude da se više bave ovčarstvom i ostanu u ovom kraju - rekao je Raketić.

Razgovaralo se i o deklarisanju hrane, što je prema Raketićevim rečima veoma složena tema, jer potrošači kroz deklaraciju hoće da dobiju što više informacija a proizvođači baš i ne žele da otkriju sve informacije. Pravilnikom kojim je regulisano deklarisanje, propisana su i pravila koja moraju da se poštuju prilikom oglašavanja, kada ne smeju da se koriste netačne i neprecizne informacije.

Kada je reč o nepravilnostima pri deklarisanju, posebno je ukazao na one koje se tiču navođenja lekovitih svojstava koje hrana navodno ima.

Projekat Budućnost srpske hrane je pre svega okrenuta mladima, a Raketićev savet mladim proizvođačima jeste da osim na primeni savremenih tehnologija, odgovarajućem pakovanju proizvoda i promociji, rade na udruživanju.

- Pošto je uglavnom reč o malim proizvođačima, smatam da je udruživanje jedini način da oni opstanu na tržištu - istakao je Raketić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3041494/ministarstvo-poljoprivrede-planira-izradu-baze-za-organsku-proizvodnju

Објављено у Biljna proizvodnja
nedelja, 18 oktobar 2020 12:40

Berba oraha u punom jeku, ovo je cena

Pre desetak godina Branko Latinović iz Elemira, kraj Zrenjanina, posadio je nekoliko stabala oraha.Sadio ih je sukcesivno svake godine, tako da danas ima 85 stabala koja daju lep rod, piše novosadski Dnevnik.

"Ideja mi je bila da kad odem u penziju imam dopunski rad i prihod", priča Branko Latinović."I to mi se ostvarilo. Danas na dva jutra zemlje pored Tise, na Babatovu, imam voćnjak od 85 stabala. Njivu sam nasledio i konsultovao sam se šta bi se tu moglo uraditi jer je blizu Tisa i zemlja se može lako zalivati. Znao sam da neću žito ili kukuruz. Prvo sam hteo da posadim kajsije, onda sam čuo da se one dobro slažu s orasima. I na kraju je ispalo da je ostao voćnjak oraha. Imao sam i kajsije, ali one su kratkog veka, i povadio sam ih", kaže Latinović.

Voćnjak je formirao uz pomoć saveta stručnjaka iz novosadskog Instituta za voćarstvo.

"Sadio sam orahe sukcesivno, po nekoliko stabala godišnje. Slušao sam sve savete i danas sam vrlo zadovoljan. Orah nije zahtevna voćka, ali mora se voditi računa o štetočinama. Najopasnija je orahova muva, koja napada pred kraj leta. Uđe u plod i ljuska pocrni. To više ne može da se spasi. Zato valja voditi računa, paziti, prskati kad treba i kako treba, i rod se može sačuvati", objašnjava Latinović.

Orah je počeo da zri poslednjih dvadesetak dana. Berba je, u stvari, sakupljanje plodova koji otpadnu.

"Za sada, berbu možemo da obavimo sami, a pomažu nam i deca. Nisu svi orasi u punom rodu, kako sam ih sukcesivno sadio, tako sad i daju rod. Pun rod orasi počinju da dostižu u petnaestoj godini. Orah može doživeti i 50 godina, i stalno raste i razvija se. Što je stariji, to je rodniji. Zato ću već sledeće godine morati da angažujem i dodatnu radnu snagu", kaže on.

Kad se berba obavi, orasi se pakuju u mrežaste džakove i ostave da se osuše na vazduhu. Onda sledi „krckanje”.

"Prodajemo očišćeni orah, koji poslednjih godina drži cenu od 800 do 1.000 dinara kilogram. Tom cenom sam zadovoljan. Prodajemo ga od kuće, preko interneta, a imam i otkupljivača koji ga posle prodaje na pijaci", ističe Latinović.

Srbija ne proizvodi dovoljno oraha za sopstvene potrebe, pa se to koštunjavo voće uvozi, najviše iz Turske.

"Kad ga previše uvezu, cena domaćeg padne. To nije dobra poruka za proizvođače. Ali, to je tako sa svim kulturama", napominje sagovornik Dnevnika.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=10&dd=18&nav_id=1749426

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31