Чланци поређани по датуму: subota, 17 oktobar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

 

Drugi po redu, Festival testa, testenine i hleba Testival održava se danas i sutra u Dorćol placu. Ni epidemija korone nije sprečila ljubitelje testa i testenine da požure na svoj omiljeni festival uz poštovanje svih epidemioloških mera i obavezno nošenje maski u zatvorenom prostoru.

A na jednom mestu našlo se više od 30 izlagača iz svih krajeva Srbije koji su ponudili kupcima proizvode iz šarolike palete od mekog, domaćeg hleba koji miriše kao duša do kolača, pita savijača i taina iz srca Šumadije. Tain je hleb srpskih vojnika iz Balkanskih i Prvog svetskog rata, amajlija koju su majke brižno pripremale za svoje sinove da ih čuva dok ratuju za otadžbinu.

Za one sa probirljivijim ukusom u ponudi su različite vrste taljatelja od speltinog brašna, heljde ili one sa prirodnim bojama od sipe i cvekle. Glavna zvezda Drugog testivala bila je devetogodišnja Dragana Ocokoljić iz Ivanjice koja zajedno sa roditeljima promoviše testo za supu i taljatele od čokolade. Bez aditiva, veštačkih boja, mirisa i konzervansa. Pod veštim dečjim prstima preslatka devojčica je pokazala da ne postoji ograničenje u godinama kada su u pitanju pravljenje i priprema testa.

Na licu mesta smo se uverili i da testo može da bude umetnost. Novosađanka Danijela Gikić dobro je poznato ime među blogerima hrane, Ovog puta ponudila je interesantne ukrase za slavske kolače koji se prave samo od brašna, vode i soli, pa se mogu koristiti i za posne i mrsne slavske kolače. Ona od testa pravi ne samo dobro poznate ukrase kao što su ptice i grožđe, već i prave pravcate ikone od testa sa likovima Bogorodice.

Tokom dva festivalska dana osim uživanja u svim oblicima, ukusima i vrstama testa biće održane i radionice vrhunskih kulinarskih majstora od kojih se može štošta naučiti, ali i probati pripremljenu hranu na licu mesta.

Podsećamo, prvi festival testa Testival održan je krajem februara 2020. i tada je privukao veliku pažnju izlagača i posetilaca koji su uživali u ukusima tradicionalnih proizvoda iz svih krajeva Srbije. Festival je nastao sa ciljem očuvanja tradicije i nematerijalne kulturne baštine u koju srpski hleb nesumnjivo spada. Jesenji Testival traje do nedelje 18. oktobra 2020. kada će biti uručene nagrade najboljima. Cena ulaznice je 100 dinara, dok je za deca do 18 godina ulaz besplatan.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

Razgovarali smo sa Rodoljubom Živadinovićem, predsednikom SPOS-a , organizacije koja je prva uspela da uz pomoć države i sopstvenim sredstvima obezbedi plasman svojih proizvoda. Slobodno možemo reći da je ovo revolucija, kada su u pitanju naša Udruženja, jer se ovako nešto nije desilo do sada i, znak je da su naši proizvođači shvatili šta znači biti udružen i kako treba da se radi. Najpre smo želeli da saznamo iz prve ruke kakvi su utisci nakon otvaranja pogona?
R. Ž.: Kada posle 123 godine postojanja Saveza pčelarskih organizacija Srbije, napravite ono što je trebalo davno uraditi, a što će obezbediti budućnost srpskog pčelarstva, naravno da je osećaj neverovatan. Još kada je sve to prepoznato i pomognuto od države i lokalne samouprave, naravno da je osećaj vrednosti još veći. Kada vidite da neko prepoznaje vaš rad, jer generacije pčelara su sanjale da svoj med plasiraju direktno potrošacima, bez posrednika, konačno smo dosanjali san. Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a “Naš med” doo, preporodiće srpsko pčelarstvo.
Da li su gotovi rezultati i kakvi su za prve uzorke?
R. Ž.: Analize prvog šlepera šumskog meda i prva dva šlepera bagrema su fantastične, i jako smo srećni zbog toga. Kupci još i više, jer sada imaju gde da kupe vrhunski med, direktno od pčelara. Prvi med kreće put arapskih i evropskih zemalja, a izgleda da ćemo odmah zatim poslati med i u SAD,
pregovori su u toku.
Da li ima očekivanih efekata nakon otvaranja pogona i koji su?
R. Ž.: Najveći neočekivani efekat je veliko samostalno interesovanje kupaca iz inostranstva, jer su svi čuli da su pčelari Srbije napravili sopstveni pogon za plasman meda, a to je nešto što svi ozbiljni kupci najviše vole. Pored toga, mi smo se opredelili da u našem pogonu bude procesuiran samo srpski med, nećemo se baviti uvozom meda, čak i kad ga nemamo dovoljno, kao što to radi dobar broj drugih firmi u Srbiji. To smatramo lošim po našu državu i potrošače meda. Jer med iz Srbije koji ćemo mi pakovati imaće ime i prezime, svaki potrošač će tačno znati od kog pčelara i iz kog kraja Srbije potiče, i uvek će moći da ode da te pčelare poseti i uveri se da su to stvarni ljudi, a ne neko imaginarni iz Kine, Indije, Moldavije, ili nekog drugog dela sveta.
Koliko očekujete da ćete moći da plasirate meda do kraja godine?
R. Ž.: Teško pitanje. Do sada je prijavljeno oko 340 tona meda za prodaju, polovina od toga je bagremov med. Već smo više od pola tog meda uzorkovali.
Koja vrsta meda se najviše traži?
R. Ž.: Najviše se traži bagremov med, ali uspeli smo da otvorimo i odličnu liniju za izvoz šumskog meda, čiju smo cenu za pčelare više nego duplirali, i koji možemo da otkupimo onoliko koliko se ponudi. Nažalost, ima ga tek malo više od jednog šlepera. Mnogi pčelari nisu verovali u Pogon, i pre samo par meseci rasprodali su svoj med drugim pakerima meda, te su po kilogramu meda izgubili od 2 do 3 evra, što su ogromni gubici, ali to će im valjda biti nauk za naredne godine, da samo svom Pogonu treba da veruju. Valjda su ljudi toliko puta prevareni, da je teško da poveruju da se i ovakva čuda mogu dešavati.

Kakvi su utisci o proizvodnoj godini kod pčelara?
R. Ž.: Godina je jako loša, podbacio je prinos meda u globalu za oko 80 odsto. To je loša vest, treba spremiti pčele za zimu, a pčelari dobro znaju da kad je godina loša, održavanje pčela je mnogo skuplje nego kada je dobra sa dobrim prinosima. Pčelare pozivam da veruju svom Pogonu, da kada im je hitno za novac prodaju med i drugima, ali samo onoliko koliko im je zaista hitno, jer njihov Pogon može najviše da im plati, iz prostog razloga što naš Pogon nema gazdu, sav profit ugrađen je u cenu meda za pčelare.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo
subota, 17 oktobar 2020 14:50

Raste cena soje, suncokreta i kukuruza

Cene osnovnih poljoprivrednih kultura su u stalnom porastu pa će procene o tome dokle mogu stići u narednom periodu biti informacije zlata vredne.U trgovanju preko novosadske Produktne berze cene žitarica i uljarica su od samog starta žetve beležile visok nivo u odnosu na očekivanja trgovaca i ratara

Kukuruz je s 18,5 dinara kilogram, bez PDV-a, sredinom septembra skliznuo na 15,1, da bi se juče popeo na 17,5, a neko vreme je koštao i 19,8 dinara. Soja se s početnih 40 dinara brzo popela na 43. Suncokret je, za razliku od prošle godine (31 dinar), ovu sezonu u berzanskom trgovanju otpočeo s 35,5 dinara i brzo se popeo na 37,5. Poslednja potražnja za tom uljaricom je na nivou od 39 dinara, što govori o tome koliko je godina različita od prethodne, odnosno prethodnih. Pšenicom se na samom početku žetve trgovalo po 17,5 dinara, nakon čega je rast nastavljen do 20.
– Rast cene u žetvi i posle nje nije tako retka pojava – kaže direktor Produktne berze Miloš Janjić. – To se dešavalo 2012. godine, 2007, 2003, 2000… Ali tome je pre svega doprinosio slab rod, odnosno slaba ponuda na domaćem tržištu. Ova godina nije takva. Početak ove ekonomske godine karakterišu prosečni prinosi kukuruza na nivou Srbije – 8,1 tona po hektaru, pšenice – 4,1 tonu ,soje – 3,1 tonu i suncokreta – tri tone po hektaru. Ako uporedimo podatke s istorijskim podacima kojima Berza raspolaže, kao najpribližniju možemo navesti sezonu 2010/11. Te godine su kukuruz i soja takođe rodili natprosečno, dok je suncokret blago podbacio. Primera radi, kukuruz je sa 7,1 tona po hektaru rodio 20 procenata više nego u prethodnom petogodišnjem proseku, dok ove godine rast iznosi 24 procenata. Sezona 2010/11. je bila pod uticajem ekonomske krize koja je nastupila 2008. godine i kao jednu od posledica imala prebacivanje kapitala s finansijskog tržišta na robno, a kasnije i skok cene hrane i nemire na Bliskom istoku i severu Afrike. Početkom te ekonomske godine, izvoznici su takođe bili izuzetno prisutni u berzanskom trgovanju, a broj transakcija je bio iznad proseka za to doba godine.Avgust je mesec tokom kojeg tržišna cena starog roda kukuruza zavisi od očekivanih prinosa predstojeće žetve. Međutim, procenjivani tržišni viškovi nisu postojali – te robe na tržištu nije bilo – pa je žuto zrno u tom trenutku postalo pravo tržištne blago.

– U jednom trenutku cena kukuruza je dostigla čak 19,8 dinara, pa su svi koji su bili u mogućnosti brže-bolje sušili novi kukuruz i prodavali ga po povoljnijoj ceni od 18,50 dinara. Koliko je to visoka cena bila pokazuje upoređujući podatak da su terminski ugovori za novi kukuruz zaključeni po 14,5 dinara. Nedostatak starog kukuruza je bio sve vidljiviji, pa se u septembru, za razliku od prethodnih godina, u trgovanju preko Berze gotovo 95 odsto prometa odnosilo na kukuruz novog roda –ističe direktor Miloš Janjić.

Janjić kaže da je, statistički posmatrano, u svetu sada procena da će kukuruza biti proizvedeno više (1.158 miliona tona), ali da će usled rasta potrošnje, prelazne zalihe biti manje oko četiri miliona tona i iznosiće 300 miliona tona.

– Kod soje su procene slične: proizvodnja će biti veća u odnosu na sezonu 2019/20, ali će rast potrošnje umanjiti prelazne zalihe oko pet miliona tona na godišnjem nivou – na 88,7 miliona. Za razliku od gorenavedene robe, proizvodnja suncokreta će biti smanjena 3,5 miliona tona – na 51,49 milion, što će doprineti daljem padu završnih zaliha na 43 miliona tona –kazao je Janjić.

Po njegovim rečima, cene kukuruza kod najvećih svetskih izvoznika, su poslednji mesec naglo porasle usled pada prelaznih zaliha, koje su ispod nivoa očekivanja trgovaca, i pada proizvodnje u SAD, EU i Ukrajini.

– Po podacima IGC-a, izvozne cene kod tri najveća izvoznika soje – SAD, Brazil i Argentina – nastavile su rast do nivoa četvorogodišnjeg maksimuma pod uticajem rasta potražnje, manje ponude i proizvodnje u Severnoj i Južnoj Americi, kao i manjih prelaznih zaliha iz prethodne sezone. Pad proizvodnje suncokreta je zabeležen u našoj okolini, odnosno u Ukrajini, Rumuniji, Bugarskoj, Moldaviji. Osim toga, prisutni su i nimalo zanemarljivi drugi netržišni faktori, kao što su pandemija kovida-19 i geopolitička nadmudrivanja velikih sila, što su razlozi zašto su cene osnovnih poljoprivrednih kultura veće – naglasui je direktor Produktne berze.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/paori-konacno-zanu-dobru-cenu-soje-suncokreta-17-10-2020

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Osiguranje pčelinjih društava od sada će biti omogućeno pčelarima u Crnoj Gori, pošto je osiguravajuća kuća Sava spremna da im pruži tu uslugu, saopšteno je iz Saveza pčelarskih organizacija Crne Gore. Kako navode, to do sada nije bilo moguće ni kod jedne osiguravajuće ku'e. Osiguranje pčelinjih društava od sada će biti omogućeno pčelarima u Crnoj Gori, pošto je osiguravajuća kuća Sava spremna da im pruži tu uslugu, saopšteno je iz Saveza pčelarskih organizacija Crne Gore. Kako navode, to do sada nije bilo moguće ni kod jedne osiguravajuće kuće koja posluje u našoj zemlji. Na nedavno održanom sastanku u Kući meda,
predstavnici Saveza pčelarskih organizacija i Sava osiguranja su razgovarali o modelima osiguranja. - Rezultat ovog sastanka je ponuda koju smo dobili od predstavnika osiguravajuće kuće. Podsjećamo da Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja učestvuje do 50% u pokrivanju troškova polise tako da bi pčelari imali 50% regresa što je i navedeno u ponudi - saopšteno je. Iz Saveza pozivaju sve pčelare da se komentarima i predlozima uključe u finalno definisanje ponude koju ćemo usaglašavati sa predstavnicima Sava osiguranja. - Koristimo priliku da se zahvalimo Sava osiguranju na partnerskom odnosu uz očekivanje da ćemo
zajednički razvijati najbolja rešenje u obostranom interesu - navodi se u saopštenju. Više informacija možete vidjeti na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Crne Gore.
Izvor:ekapija.com

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31