Чланци поређани по датуму: petak, 16 oktobar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Hleb je osnovna životna namirnica koja se u ljudskoj ishrani koristi već 30. 000 godina. Telu obezbeđuje energiju u obliku ugljenih hidrata, a pravi se od brašna koje se dobija mlevenjem zrna žita. Osim brašna pšenice, koja se najčešće koristi za pravljenje hleba, upotrebljava se i kukuruz (proja) raž, ovas, spelta... Njegov nutritivni sastav zavisi od toga da li je brašno koje se koristi za mešenje hleba belo ili od celog zrna. Hleb je vrlo važan u ljudskoj ishrani jer je bogat hranljivim vlaknima, obezbeđuje organizmu osnovne mikronutritijente u koju spadaju vitamini B grupe (tiamin, niacin i folna kiselina) i minerale kao što su gvožđe, cink i magnezijum, ali pod uslovom da se pravi od brašna samlevenog od celog zrna žita.

Stari Egipćani koristili su kvasac
Početkom neolita oko 10.000 p. n. e i širenjem poljoprivrede, uzgoj žitarica postao je sve rasprostranjeniji. U početku hleb se pravio bez kvasca, koji su prvi počeli da koriste stari Egipćani koji su razlikovali i dva tipa brašna – meko i tvrdo. Spore kvasca su sveprisutne, uključujući površinu zrna žitarica, tako da svako testo koje se ostavi da odstoji prirodno uskisne i posle se koristi kao kvasac koji hlebu daje bolji ukus. Gali i Iberi koristili penu skinutu sa piva zvanu maja za pravljenje „lakšeg tipa hleba“, dok su delovi antičkog sveta koji su pili vino kao kvasac koristili pastu koja se sastojala od soka od grožđa i brašna kojima je dozvoljeno da započnu fermentaciju, ili od pšeničnih mekinja natopljenih u vinu koje su se potom koristile kao kvasac.
Prve pekare pojavile su se, verovali ili ne, oko 168. godine pre nove ere u Rimu i to pod okriljem države. Od devetog veka u većim evropskim gradovima pojavljuju se pekarski esnafi. Kvalitet, težina i cena hleba su propisivani gradskim statutima, a pekari koji nisu poštovali ova pravila bili su najstrože kažnjavani. Hleb ima društveni, ali i religiozni značaj i igra esencijalnu ulogu u religioznim ritualima. Po Bibliji, nakon izlaska Jevreja iz Egipta, Gospod je Jevrejima tokom njihovog puta kroz pustinju do Obećane zemlje svako jutro bacao s neba sitne komadiće hleba. Nazvali su ga mana, a oblikom podseća na naforu koja se danas dobija u crkvi na kraju liturgije. Prilikom izgona Jevreja iz Egipta žene nisu imale vremena, a ni kvasca, pa je hleb pravljen samo od brašna i vode. Nije bilo mogućnosti da se peče pa je razvijan tanko kao palačinka i pekao se na jakom suncu na sapima konja i kamila koje su bile u karavanu. Taj specijalni „hleb“ se zove „maces“ i jedu ga Jevreji tokom velikog praznika „Pasha“. Ovaj događaj opisan je u Bibliji (Stari zavet, druga knjiga Mojsijeva). Kolika je važnost hleba u ljudskoj istoriji najbolje oslikavaju reči – „Hleb nasušni“ je izraz iz molitve „Oče naš“ i označava hranu potrebnu i duši i telu.
Kvalitet hleba se značajno poboljšao početkom 15. veka, a u 17. veku u Parizu i Beču počinje proizvodnja peciva. Mehanička obrada testa počela je posle Drugog svetskog rata kada je razvijen Čolivudov hlebni proces, koji koristi intenzivnu mehaničku obradu testa radi redukovanja fermentacionog perioda, pa je
prozvodnja hleba postala brža, a troškovi niži za proizvođače i kupce. Hleb je osnovna hrana u Severnoj i Južnoj Africi, Evropi, Srednjem istoku, u Severonoj i
Južnoj Americi, Australiji, zapravo svuda osim u Azije gde je pirinač osnovna životna namirnica. Razlog? Klimatski uslovi su takvi da pririnač bolje uspeva od
ostalih hlebnih žitarica.

Reč stručnjaka
Poslednjih godina u jeku opšte pomame za zdravom ishranom hleb se (ne) opravdano našao na crnoj listi, a „okrivljuju“ ga da doprinosi gojaznosti i nastanku
dijabetesa tipa 2. Međutim, specijalista za ishranu i profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Jagoda Jorga, najpoznatiji nutricionista u Srbiji, kaže da se niko nije ugojio samo od hleba koji nikada i ni pod kojim uslovima ne treba izbacivati iz ishrane. Zašto?
- Osim što je izvor ugljenih hidrata hleb je bogat vlaknima koja su neophodna za pravilono funkcionisanje creva, a vlakn ne postoje u voću i povrću – rekla je
nedavno dr Jorga i otkrila koji hleb ona najčešće jede. - Ja najčešće kupujem raženi i beli hleb, procenjujem ga po strukturi, a nikada ne kupujem specijalizovane vrste hleba, posebno ne one na kojima piše da je zdrav – dodaje dr Jorga. Danas je postalo „moderno“ da se hleb izbacuje iz ishrane i zbog
glutena, međutim ona pojašnjava da problem sa glutenom imaju jedino ljudi koji boluju od celijaklije. U pitanju je bolest uzrokovana preosetljivošću organizma na gluten zbog koga nastaje oštećenje resica sluzokože tankog creva što dovodi do problema sa apsorpcijom hranjivih materija.

Šta je zapravo gluten? Gluten je belančevina prisutna u žitaricama: pšenici, raži, ječmu i ovsu, i doprinosi strukturi hleba. Gluteninski protein doprinosi elastičnoj strukturi hleba, a vazdušasti otvori unutar gluteinske mreže rezultat su produkcije ugljen-dioksida tokom uskišnjavanja hleba. Od davnina su Srbi znali da melju žito, a po vizantijskom caru Mavrikiju, hleb je bila glavna hrana kod Slovena koji su se doselili na Balkan. Mnogi narodi imaju svoje specifične vrste hleba od onoh sa pivom koji se pravi u Češkoj do čuvenog francuskog bageta. Malo je poznato da i Kinezi imaju hleb. U Kinu stigao iz zapadnih zemalja pre nešto više od jednog veka. U to vreme su samo vladini zvaničnici i bogataši bili u prilici da sebi priušte hleb. Ni danas hleb nije popularan u Kini, a najbolje se prodaje francuski baget.

Svetski dan hleba
Uprkos svemu hleb je i danas jedna od osnovnih namirnica, a kolika je njegova važnost za čoveka govori i podatak da se svakog 16. oktobra obeležava Svetski dan hleba. Inače, svaki iskusni pekar će vam reći da se hleb pravi od brašna, vode, kvasca i soli, sve ostalo su kolači.
I za kraj recept za pravi domaći hleb:
Potrebno je: 1 kg brašna, malo pakovanje svežeg kvasca (40 gr) pola kašičice soli i oko 8 decilitara vode Priprema: Kvasac se izdrobi i stavi u čašu, doda se kroz prste šećer i čaša nalije do pola toplom vodom. U veću posudu se sipa brašno, so, na sredini se napravi malo udubljenje u koje se sipa nadošli kvasac. Smesa se zamesi sa mlakom vodom, a testo se mesi se sve dok ne počne da se odvaja od prstiju. Potom se stavlja u kalupe ili napravite oblik kakav želite i ostavite da nadođe bar dva sata na toplom mestu. Hleb se peče u dobro zagrejanoj rerni na temperaturi od 250 stepeni, a vreme pečenja zavisi od njegove veličine. Ako su veknice manje dovoljno je i pola sata, a ako su veće onda oko 50 minuta. Da li je hleb dobro pečen, procenjuje se po izgledu i boji kore... Pečeni hleb se izvadi iz rerne i ostavi da se prirodno ohladi.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija
petak, 16 oktobar 2020 09:14

Srpski sir po švajcarskom receptu

Jovica Radovanović iz Takova kod Uba protekle dve decenije radio je kao kuvar u Grčkoj. Kada su granice zbog pandemije zatvorene, u zavičaju se posvetio proizvodnji sireva u koje dodaje različito mediteransko začinsko bilje i tako spojio dve svoje ljubavi.Sir sa šafranom zlata vrednim, ali i sir sa jestivim zlatom – delikatesi su Jovice Radovanovića iz Takova u Tamnavi. Kuhinja mu miriše na Mediteran, jer sirevima dodaje i timari, korijander, različite mešavine začinskog bilja. Ima dugogodišnje iskustvo kuvara u Grčkoj. Šest godina pre pojave kovida 19 kuvao je na Kritu.„Primetio sam da u zadnje vreme, možda pod uticajem tog turizma, jer ljudi odlaze na razne destinacije, počeli su da traže to što su jeli tamo, da traže i ovde . Zbog toga sam imao nadu da bi moglo to da uspe“, objašnjava Jovica Radovanović svoje motive zašto se upustio u ovaj poduhvat.

Istančani su ukusi pravih ljubitelja sira. Jovica im dodaje i sremuš, ljutu papriku, čak i tartufe iz okline Valjeva. Ali osnova za kvalitetan proizvod je način pripreme.

Pre desetak godina upoznao se sa svojim učiteljem, Hajncom Piterom Telmanom, koji je iz planinskih krajeva Švajcarske došao da živi u jedno mioničko selo.

Hajnc kaže da nije više želeo da čuva svoj tajni recept jer misli da ova lepa zemlja i tako interesantni i prijateljski nastrojeni ljudi zaslužuju da im otkrije i prenese svoju tajnu spravljanja sira.

„Porodica Telman čuva ovu tajnu već ko zna koliko godina. Znam samo da nema nikakvu hemiju, nikakve dodatke ukusa. Može da se desi da poneki put neki moj sir ima neku tačkicu plesni i neku malu anomalijicu, ali to je samo čist pokazatelj da ne postoji hemija unutra, da ne postoji konzervans“, napominje Jovica.

Za primenu novina u tehnologiji, koje je naučio u Grčkoj, Hajnc Jovici kroz osmeh kaže: „Ja nemam pravo, jer sam Švajcarac. Ti imaš pravo, jer si Srbin“. Njegov učenik namerava da razvija posao poštujući stare, zdrave načine pripreme sira, jer veruje da može da napreduje tek kada se vrati korak unazad.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/4114273/kuvar-jovica-radovanovic-svajcarac-proizvodnja-sira.html

Објављено у Agroekonomija
petak, 16 oktobar 2020 08:56

Ulaganje i isplativost vinograda

Koliko je vinogradarstvo u Srbiji u ekspanziji, s obzirom na mogući godišnji prihod od 40.000 evra sa jednog hektara, svedoči primer valjevskog kraja gde su za par godina površine pod vinovom lozom porasle više od šest puta.Od stidljivih 30 hektara, po prvom popisu od pre par godina, u Kolubarskom okrugu sada je više od 200 hektara pod vinogradima. Pored velikih vinarija čija su vina već ovenčana svetskim priznanjima, poput "Jelića" ili "Pusule", kako svedoče podaci Poljoprivredne stručne i savetodavne službe, raste broj i malih proizvođača koji vinograde podižu na 10 do 15 ari dedovine. Motiv je, naravno, zarada.- Zanimljivo je da sve više ima malih proizvođača, koji se vraćaju na porodična imanja i žele da posade vinovu lozu. Mislim da je njima najpotrebnija stručna pomoć, jer su to ljudi koji nemaju nikakva znanja u gajenju vinove loze. Tu je država prepoznala ulogu savetodavne službe koja sprovodi modul "Proizvodnja i prerada grožđa" i naša obaveza je da svakom proizvođaču, koji je zainteresovan da posadi ili već poseduje vinograd, pomognemo da što jednostavnije uz primenu pune agrotehnike i zaštite proizvodi grožđe i vino - kaže savetodavac Jovan Milinković.Početno ulaganje u vinograd, međutim, nije jeftino i u zavisnosti koliko sam proizvođač uloži svoj rad i koliko ima neophodnog materijala, podizanje jednog hektara košta između 10.000 i 16.000 evra. Samo kupovina sadnog materijala i sadnja staju 6.850 evra.- Međutim, prilikom podizanja vinograda mogu se koristiti i podsticaji od strane države pa tako povraćaj uloženog novca za kupovinu sadnog materijala iznosi 50 odsto, pa čak i više ukoliko je nagib terena veći od 10 stepeni, ako se parcela nalazi iznad 200 metara nadmorske visine, a ukoliko ako se gaje autohtone sorte kao što su "prokupac", "morava" ili "tamjanika", država kao stimulans daje još 100.000 dinara. Urađen je i poseban pravilnik koji reguliše podizanje zasada vinove loze i proizvođač u startu može tačno da zna šta može da očekuje od države - objašnjava Milinković.U daljoj investiciji, kada se grožđe pretvara u vino, potrebna je kupovina opreme u kojoj su muljač, pumpa i filter, te prohromski sudovi različite veličine, za šta je potrebno nešto više od 2.300 evra.

S druge strane, kako pričaju sami vinari, prihodi su znatno veći, s obzirom na to da se u dobroj godini sa jednog hektara može dobiti 8.000 kilograma grožđa, a od njega 4.000 buteljki vina. Ako se zna da je najčešća cena domaćih vina od 10 do 15 evra, mada ima i skupljih, lako se dolazi do isplative računice zbog koje površine pod vinogradima ne samo u valjevskom kraju stalno rastu.Naime, po statističkim podacima u Srbiji je 22.000 hektara zemljišta pod vinovom lozom, dok je u vinogradarskom registru popisano 7.000 hektara vinograda čiji su vlasnici registrovani za proizvodnju i promet vina. Na domaćem tržištu udeo srpskih vina je čak 70 odsto, iako je pre samo pet godina bio jedva trećina.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/vinogradarstvo-kao-biznis-od-jednog-hektara-prihod-ide-i-do-40000-evra-godisnje-a-evo/27wlet5

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
petak, 16 oktobar 2020 08:42

Primena solarne energije u preradi voća

Preduzeće Vule-Komerc iz Šišinca kod Leskovca proširilo je kapacitete za preradu voća i izgradilo malu solarnu elektranu. Vrednost investicije je 79 miliona dinara, a kako je za eKapiju rekao vlasnik ovog preduzeća Vukašin Đorđević, u planu su i dodatna ulaganja u obnovljive izvore energije.

- Dogradnjom postojeće hladnjače sa kompletnom opremom za 840 m2, kapacitet je povećan za 800 tona. Hladnjača je sada ukupne površine oko 2.200 m2 sa
kapacitetom od 1.800 tona - rekao je Đorđević. Uz proširenje kapaciteta za preradu jagode, malina, višnje i kupine, ova firma izradila je i mini solarnu elektranu, namenjenu sopstvenim potrebama kapaciteta 200 kilovata na sat. U obe investicije uloženo je oko 79 miliona dinara, a preko IPARD-a očekuju sufinansiranje od oko 33 miliona. U planu je da u narednom periodu proširimo kapacitete solarne elektrane - istakao je Đorđević. Vule-Komers ima 50 stalno zaposlenih i 100 radnika koji rade u sezoni, a prerađeno voće plasiraju na domaće, ali i tržišta Rusije i zapadne Evrope.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3039125/preduzece-vule-komerc-kod-leskovca-siri-kapacitete-za-preradu-voca-investicija-u

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31