Чланци поређани по датуму: sreda, 14 oktobar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Republička direkcija za robne rezerve kupiće do 26.153.846 kg merkantilnog kukuruza rod 2020. godine, domaćeg porekla.

Direkcija će kupovati merkantilni kukuruz od:– fizičkih lica – nosilaca poljoprivrednih gazdinstava koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, i nalaze se u aktivnom statusu i

– ovlašćenih skladištara Direkcije.

Merkantilni kukuruz mora biti domaćeg porekla, prirodno ili veštački suv, u zrnu, zdrav i zreo, bez znakova plesni i bez stranog mirisa i ukusa, nezaražen biljnim bolestima i štetočinama, u svemu prema srpskom standardu SRPS.E.B3.516 i SRPS.E.B3.516/1, sa sledećim elementima kvaliteta: do 14 % vlage, do 8 % lomljenih zrna, do 2 % defektnih zrna, do 2 % nagorelih zrna, strane primese maks. 1%, od toga 0,5 % anorganskih. Lom se utvrđuje pomoću sita sa okruglim otvorima prečnika od 5 mm.

Cena merkantilnog kukuruza je 19,50 din./kg (u cenu uračunat PDV), uskladišteno u silosu ovlašćenog skladištara Direkcije.

Minimalna količina merkantilnog kukuruza koja se kupuje od jednog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva biće 50 tona, a maksimalna 100 tona. Maksimalna količina merkantilnog kukuruza koja se otkupljuje od ovlašćenog skladištara je 1.000 tona.

Direkcija će u zavisnosti od ponude merkantilnog kukuruza u otkupu, vršiti raspoređivanje ponuđenih količina u skladu sa potrebama i teritorijalnom rasporedu ovlašćenih skladištara.

Otkup merkantilnog kukuruza vršiće se sa fizičkim licima i ovlašćenim skladištarima Direkcije koji nemaju finansijskih dugovanja i nisu u sporu po bilo kom osnovu sa Direkcijom.

Radi prijave za prodaju merkantilnog kukuruza zainteresovana registrovana poljoprivredna gazdinstva i ovlašćeni skladištari Direkcije, potrebno je na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. dostave dokumentaciju koja može da se pogleda na sajtu Robnih rezervi.

Rok za realizaciju kupovine kukuruza po je do 01. decembra 2020. godine.

Za sve informacije zainteresovani se mogu se obratiti Direkciji, na brojeve telefona: 011/32-39-052-725, 3235-364, 3240-509, 32-38-997 u Beogradu i 021/452-774 i 021/528-911, u Novom Sadu.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/10/14/najave/robne-rezerve-kupuju-merkantilni-kukuruz/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Berba kupusa kod nekih proizvođača počela je krajem prošlog meseca, dok su drugi tek na početku. Svakako, i jednima i drugima sledi period kišeljenja kupusa koji je neizostavan na trpezi u zimskim mesecima. Za tu namenu, prema rečima proizvođača i stručnjaka sa kojima smo razgovarali, najadekvatnije su autohtone sorte, a jedan od najboljih je futoški kupus.

"To je kupus koji se najbrže ukiseli, ima najtanji list i najslabiju razvijenu nervaturu, svetlozelene je boje, na preseku žućkasto-zlatne i ima slabo izražen koren i blago je spljoštena glavica. Ima dosta visoku koncentraciju prirodnog šećera u sebi i time podstiče i ubrzava fermentaciju, takođe ima i vazdušne kanaliće u strukturi kroz koje voda i slani rastvor lako prolaze", objašnjava proizvođač futoškog kupusa i predsednik Udruženja "Futoški kupus" Miroljub Janković.Sa konstatacijom da su autohtone sorte najbolje za kišeljenje kupusa saglasan je i profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Žarko Ilin koji ističe da su stare sorte neprevaziđene jer imaju tanak list, slabo izražen centralni nerv i bočni drvenasti deo.

"S obzirom na tanku lisku i rastresitu glavicu vrlo lako se, prirodnim procesom biofermentacije, ukisele sa svega 2,2 do maksimalno 2,75 odsto soli, s tim da ta dodatna so ukiseljenom kupusu praktično nije konzervans nego služi za izdvajanje šećera iz ćelijskog soka, te bakterije mlečnog kiselinskog vrenja u prirodnom procesu biofermentacije prerade odnosno praktično ukisele taj kupus koji je onda ekstra kvaliteta sa vrlo visokim sadržajem, pre svega, vitamina C", navodi Ilin ukazujući da na našem tržištu ima i dosta hibrida namenjenih za kišeljenje koji, međutim, zbog jače izraženog drvenastog dela prolaze kroz duži proces biofermentacije koji traje i do nedelju dana više.Ono što je dobro, dodaje, kvalitet ukiseljenog i jednog i drugog kupusa može se oceniti dobrim.Janković za kišeljenje koristi kupus, vodu i so i to je, napominje, jedino što je potrebno. U slučaju pripreme ribanca, dodaje, voda se ne koristi. Prilikom pripreme, dodaje dva do 2,2 odsto soli u rastvor.

"Ako se izabere dobar kupus i koncentracija soli bude adekvatno odrađena, nema bojazni od kvarenja. Bure sa kupusom treba da stoji na temperaturi ispod 10 stepeni kako povećanje temperature ne bi uticalo na kvarenje. Pokvaren kupus se prepoznaje po mirisu i ukusu. Postoji i skrama na vrhu bureta, ukoliko je crne ili zelene boje i jako debela, dolazi do razvoja gljivica. Međutim ako glavica, kada se izvadi, nema čudan miris i ukus onda je kupus dobar", navodi predsednik Udruženja "Futoški kupus".

Dodaje da je ukiseljeni kupus najbolje čuvati u drvenom buretu. Ukoliko takve buradi nema, alternativa je plastično."Bitno je da prljav vazduh i prašina ne ulaze u bure, ne mora biti 100 odsto i vakuum zatvaranje, međutim nije dobro da uđu prašina i insekti."Prilikom kišeljenja, proizvođači najčešće greše u količini soli koju dodaju, ukazuje Ilin i dodaje da neretko ne vode računa o tome da li su temperatura i vremenski uslovi odgovarajući.

"Uglavnom greše i u tome što ne vode računa o temperaturi, prirodni procesi biofermentacije zahtevaju stabilnu temperaturu na nivou od 18 do 21, maksimum 22 stepena i tada se kupus brzo i lako ukiseli tako da proces kišeljenja ne treba započinjati dok se temperatura ne stabilizuje", napominje Ilin.Ove godine, ocenjuje, imaćemo dovoljno količina za kišeljenje i to sa odgovarajućim kvalitetom. Podseća, vremenski uslovi u prvom delu vegetacije nisu pogodovali razvoju kupusa zbog povišenih temperatura, ali je, nakon pada temperature ispod 20 stepeni, kupus počeo da zavija glavice i formira dobar prinos."Od kupusnjača u celini, pogotovo kod kupusa u ovoj fazi, možemo reći da, u zavisnosti od izbora sorte odnosno hibrida i namene proizvodnje, prinosi se kreću od 40 do 60 tona po hektaru, kod sorti na nivou od 20 do 30 tona po hektaru, dok kod hibrida za skladištenje i čuvanje i više od 80 tona po hektaru. Dobri vremenski uslovi u drugom delu vegetacije omogućili su visok sadržaj suve materije i odličan nivo šećera što znači da se kupus sada dobro kiseli i da će se do kraja sezone uspešno kiseliti."Međutim, zbog suše u avgustu Janković je bio primoran da parcelu zaliva gotovo mesec dana svakodnevno. Ova godina, za njegovu proizvodnju, bila je teška i zbog razvoja insekata i biljnih bolesti jer je vlažnost vazduha u toku cele sezone prelazila 50 odsto. Međutim, pravovremenom reakcijom uspeo je da sačuva i rod i kvalitet.

"Pratili smo razvoj. U tretmane smo uključili preparate koji se koriste u organskoj proizvodnji, te smo trećinu tretmana tako odradili i za 30 odsto smanjili upotrebu hemije. To je uticalo na očuvanje kvaliteta i biljka će biti zdravija", navodi naš sagovornik.Prošle godine ostvario je prinose i do 50 tona po hektaru, a ove očekuje od 40 do 45 tona po hektaru što je za futoški kupus veoma dobar rezultat.

Inače, u proizvodnju kupusa ušao je neplanirano. Porodica njegove supruge bavila se ovom proizvodnjom te je, nakon ženidbe, kupus za njega bio isključivo hobi. Međutim, ubrzo se hobi pretvorio u ozbiljan posao i sada iza sebe ima 30 godina iskustva u povrtarstvu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/za-kiseli-kupus-povedite-racuna-o-temperaturi-i-kolicini-soli/63690/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

U Srbiji za sada nema aktivnih žarišta afričke kuge svinja, ali je zbog blizine područja u kojima je registrovana pojava tog neukrotivog virusa, naša zemlja od Evropske agencije za bezbednost hrane identifikovana kao rizičan region. Zbog toga se sprovodi aktivni monitoring, kako bi se svaka mogućnost za pojavu zaraze predupredila.Virus afričke kuge svinja nije opasan po čoveka, ali je smrtonosan za domaće i divlje svinje i može izazvati dramatične ekonomske posledice. U Naučnom institutu za veterinu Novi Sad, čiji eksperti učestvuju u sprovođenju monitoringa, kažu da u poslednje vreme kod nas nije uočeno prisustvo ove bolesti.

Ako znamo da virus afričke kuge svinja preživljava čak šest godina na temperaturi od 5°C, da je u sirovom mesu životinje aktivan do 105 , u smrznutom do 1.000 dana te da je za njegovo uništenje potrebna temperatura od 60 stepeni Celzijusa i to u trajanju od 30 minuta, jasno je koliku otpornost ovaj virus ima, a vakcina za njega ne postoji. Čovek ne može da se zarazi, ali zato može da prenese virus, zato je poštovanje biosigurnosnih mera izuzetno važno

Naučni Institut za veterinarstvo Novi Sad je u saradnji sa Privrednom Komorom Srbije pripremio korisne publikacije za domaće uzgajivače sa svim preporukama za pravilnu prevenciju i brzo uočavanje simptoma afričke kuge svinja.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/svinjska-kuga-iz-okruzenja-i-dalje-preti_1169820.html

Објављено у Svinjarstvo

Organskom proizvodnjom Aćimovići iz Futoga počeli su da se bave pre pet godina, kada je ta šestočlana porodica pošla stopama roditelja koji su se bavili poljoprivredom.

Uzgajanje povrća i voća bez hemijskih tretmana put je prepun izazova, a osnovni alati tog zanimanja su velika količina vremena i strpljenja.

- Organska proizvodnja je posao koji zahteva mnogo energije, ali ne mogu reći da je težak i naporan. Pesticidi se ne koriste, a sve se radi ručno, počevši od okopavanja i plevljenja. Za veće količine, potrebno je više radnika, ali mi smo, srećom, mali proizvođači, te sve postižemo - kazala je Bojana Aćimović.

Porodica Aćimović uzgaja nekoliko kultura: šargarepu, blitvu, spanać, peršun, tikvice, beli luk i nezaobilazni deo bašte svakog Futožanina - kupus. Rod krompira ove godine nije bio toliko dobar, ali Bojana Aćimović se ne žali, jer ga ipak ima dovoljno i za prodaju i za sopstvene potrebe.

- Postoji ogroman broj kultura koje se mogu uzgajati na organski način, ali trenutno ne možemo sve da postignemo pa smo se ograničili na nekoliko njih. Manji broj kultura znači više vremena koje im možemo posvetiti i na taj način smo sigurniji da će nam se trud isplatiti - rekla je Aćimovićeva.

Strpljenje i posvećenost osnova je organske proizvodnje, što se može videti na tezgi porodice Aćimović, gde se mogu pronaći i organske višnje, jagode i maline. Oni obrađuju oko jedan hektar zemlje, na kojoj imaju i dva plastenika.

- U periodu kada se krompir sadi i napada ga krompirova zlatica, spremni smo da utrošimo dosta vremena da bismo osigurali plod. Svaka pojedinačna zlatica skida se rukama sa stabljike krompira, i potrebno je biti pažljiv, da se neka ne bi preskočila. Slične probleme imamo i s gusenicama, koje se takođe sklanjaju ručno, za šta je potrebno dosta koncentracije - objasnila je Bojana Aćimović.

Trik koji organski proizvođači koriste da bi izbegli gubitke je sađenje prijateljskih biljaka. Kulture koje se međusobno štite su kupus i bosljak, paradajz i karanfil, jagode i praziluk i mnoge druge, te kako je Bojana Aćimović objasnila, potrebno je slušati ljude iskusnije od sebe, ali i neprestano čitati i učiti.

– Duže odmore je malo teže isplanirati i retko se dešavaju, ali su oni manji, odmori tokom vikenda, izvodljivi – kazala je ona. U tom slučaju, na imanju mora ostati osoba zadužena za proveru svake biljke i njihovo zalivanje jer u slučaju da se na nekoj kulturi pojavi problem, potrebno je reagovati odmah - kaže Bojana.

Često se dešava da jedna kultura jednostavno propadne, a uzroci za to su različiti. Nekada su to vremenske neprilike, a nekada napasti s kojima se pomoću prirodnih preparata teško izlazi na kraj.

- Ove godine su krastavce napale biljne vaši i nismo uspeli da ih spasimo. Ono što je preostalo, nije bilo dovoljno kvalitetno. Srećom, paradajz i krastavci, koje biljne vaši često napadaju, ne sade se u velikom količinama, pa smo uspeli da prebrodimo gubitak - rekla je Bojana Aćimović.

Osim organske proizvodnje i tezge u Organskoj ulici na Ribljoj pijaci, Bojanin suprug Dragan ima stalne mušterije i na Limanskoj pijaci.

- Proizvodnja nekada ne zavisi od nas, već se dešava da cela kultura propadne neočekivano, i da ne postoji tajni recept da je spasiš. Kada se stvari tako izjalove, čini se da ne postoji dobra računica, ali na kraju shvatimo da se trud isplati. Bitno je biti pažljiv, poznavati biljke i znati gde i u kojem periodu se šta sadi - objasnila je Bojana Aćimović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3037587/u-organskoj-proizvodnji-bitno-je-biti-pazljiv-poznavati-biljke-i-znati-gde

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31