Чланци поређани по датуму: utorak, 13 oktobar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Zakonska obaveza svakog pčelara je da dva puta godišnje, u aprilu i oktobru, redovno prijavi brojčano stanje pčelinjih zajednica svojoj veterinarskoj stanici, tj. ovlašćenom obeleživaču – veterinaru koji je obeležio košnice, podseća na svom sajtu Savez pčelarskih organizacija Srbije.

Pčelari su dužni da između 1. i 31. oktobra odu do svoje teritorijalno nadležne veterinarske stanice koja je obeležila pčelinjak, i prijave broj košnica sa kojim ulaze u zimovanje.Takođe, potrebno je da pčelari sa sobom ponesu spisak svih brojeva košnica koje ulaze u zimu, kao i da ponesu pločice sa brojevima rasformiranih košnica kako bi ih vratili veterinaru

Nakon prijave, veterinar izdaje potvrdu da je izvršen redovni popis, a izdavanje te potvrde je besplatno.

Ako je broj košnica manji od broja košnica koje su ranije obeležene, onda treba navesti razlog smanjenja broja: spajanje slabijih zajednica sa jačim radi boljeg prezimljavanja, grabež, krađa (dokazati kopijom policijskog zapisnika), uginuće od bolesti (dokazati veterinarskim dokumentom) i slično.Ako je pčelar kupio košnice sa pčelama od drugog pčelara, to mora dokazati prilaganjem Uverenja o zdravstvenom stanju kupljenih pčela koje je izvadio prethodni vlasnik. Inače, onaj koji prodaje košnice, najpre mora da ih odjavi kod svog veterinara, i da prijavi prodaju konkretnom licu.

Postoji mogućnost da pčelari do 1. oktobra nisu prijavili nova pčelinja društva (kasne rojeve) i obeležili košnice u kojima se ona nalaze. Ako je tako, onda najpre moraju da obeleže te košnice, a tek onda prijave stanje.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/10/12/pcelarstvo/pcelari-ovo-morate-uraditi/

Објављено у Pčelarstvo

Vlado Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede rekao je za RTS da je bespovratna pomoć poljoprivrednicima značajna, ali da su poljoprivrednicima na raspolaganju i druge mere. Ona sama po sebi nije dovoljna, ali u sklopu svih drugih mera - biće dovoljna, istakao je Kovačević.Ministarstvo poljoprivrede predložilo je američkoj Međunarodnoj razvojnoj finansijskoj korporaciji DFC tri projekta koja su za Srbiju važna, a koja se odnose na poljoprivrednike početnike i njihovo započinjanje posla, žensko preduzetništvo u poljoprivredi i prehrambenu industriju. Planirane su bespovratne pozajmice od 15.000 evra.Uz to, početnici mogu da računaju i na subvencije, ako započnu posao u poljoprivredi ili prehrambenoj industriji. Kome ovo može da promeniti život, obezbedi posao, donese profit?

Vlado Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je u poslednjih nekoliko godina došlo do velikih promena u poljoprivredi - svedoci smo ulaska informacionih tehnologija, digitalizacije, robotike u poljoprivredi i novih agrotehničkih metoda.

"Svakako da je prvi uslov dobro znanje, drugo što je neophodno - poljiprivreda zahteva visok nivo investicija i druga karakteristika je dug period povrata investicija u poljoprivredi", ukazao je Kovačević.Ako se uzme primer voćarske proizvodnje, nakon zasnivanja zasada - poljoprivredniku će trebati 3-4 godine da sačeka prvi prihod, to je nešto što mora imati u vidu, ne može se brzo povratiti novac, objasnio je Kovačević.Prema njegovim rečima, Srbija prati evropske trendove, i u poslednjoj deceniji došlo je do velikog porasta cene poljoprivrednog zemišta, koja je i preko 10.000 evra po hektaru u Vojvodini.

Govoreći o bespovratnoj pomoći, Kovačević kaže da je ona značajna, i pored te pomoći poljoprivrednicima su na raspolaganju i druge mere - sama po sebi nije dovoljna ali u sklopu svih drugih mera - biće dovoljna.Kaže da se radi o tri mere koje su predložene od strane Ministarstva poljoprivrede. Korisnici su mladi poljoprivrednici, obrazovani, žene preduzetnici - to su bespovratne pomoći, ali postoji treća mera pomoći u obezbeđivanju kredita, gde bi Republika Srbija učestovala sa 60 odsto, a poljoprivrednici sa 40 odsto - što bi značajno ubrzalo i olakšalo pristup kreditima.

Široka je namena - za kupovinu mašina, poljoprivrednog zemljišta. Ministarstvo poljoprivrede dugi niz godina pomaže poljoprivrednicima kroz subvencionisane kredite.

"U praksi se pojavljuje situacija da poljoprivrednici često nemaju obezbeđenje, nemaju dovoljno kolaterala i sada sa ovom merom većina tih poljoprivrednika će moći da dođu do krdita", istakao je Kovačević.Grantovi će se odnosti na stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo.

"One mogu biti profitabilne. Ako bi sumirali šta je neophodno da bi te grane donele profit, to su nove tehnologije i znanja, visok nivo investicija, moderna oprema i treći uslov je da budu udruženi pogotovo se to odnosi za male i poljoprivrednike srednje veličine. Tu ne moramo daleko ići po neka pozitivna iskustva, u EU se većina proizvodnje, prerade, prometa se obavlja preko kooperativa", kaže on.Namena nove zakonske regulative, pravilnik koji reguliše preradu malih količina poljoprivrednih proizvoda - je da se olakša registracija prerađivačkih kapaciteta za male proizvođače.

Registrovanje preradnih kapaciteta je često prekomplikovano - potrebna je oprema, objekti, tehnlolozi, što je često neisplativo za male proizvođače.Prema njegovim rečima, ovom regulativom ti uslovi se pojednostavljuju, preneta je pozitivna praksa iz zemalja EU gde su za male proizvođače, za njihov početak odobreni ovakvi pravilnici, kao u Srbiji.

Kaže da je Srbija na putu ka članstvu EU, i na putu ka članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što znači da ne možemo očekivati značajne tržišne intervencije od strane države.

"Sami poljoprivrednici imaju mogućnosti da sami utiču na promet. Neophodno je da objedine promet, da se udruže, da zajednički uvedu grupne standarde kvaliteta proizvoda - pokazalo se kao dobro i uticalo na smanjenje tržišnog rizika. Ističemo mogućnost da se proizvodi plasiraju u skopu aktivnosti ruralnog turizma", zaključio je Kovačević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/pocetnici-u-poljoprivredi-koliki-je-put-od-subvencija-do-profita/5v5g3tl

Објављено у Agroekonomija
utorak, 13 oktobar 2020 09:26

Sezonci u poljoprivredi za primer

Zahvaljujući uvođenju elektronskog sistema za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, oko 50 odsto od procenjenog broja sezonskih radnika u toj oblasti prevedeno je u legalne tokove, a od velikog značaja bi bilo da se taj sistem proširi i na druge delatnosti, rečeno je na konferenciji NALED-a.Uz određena prilagođavanja, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da bi se proširiti na kućne i pomoćne poslove čuvanja dece, starih, kućnih ljubimaca i poslove čišćenja i održavanja, rečeno je na konferenciji.

Šefica Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u Tisa Čaušević rekla je da su procene, pre uvođenja tog sistema, bile da 80.000 ljudi koji su angažovani na sezonskim i povremenim poslovima radi bez ikakvih prava, plaćenih poreza i doprinosa. Kako je objasnila, problem je bilo to što nije postojao sistem koji bi odgovarao specifičnosti tih poslova i stvarnim potrebama poslodavaca.

Tisa Čaušević je dodala da se nakon reforme u toj oblasti situacija značajno promenila, a kao primer je navela da je 2018. godine samo 3.500 sezonskih radnika u poljoprivredi bilo prijavljeno, a prošle godine čak 27.000.

Za godinu i po, od kada je uveden taj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego deset puta – s 3.500 na oko 42.500 radnika, rečeno je na skupu.

Sada, u oktobru 2020, oko 50 odsto od procenjenog broja sezonskih radnika u poljoprivredi prevedeno je u legalne tokove uvođenjem jednostavne prijave radnika, a poljoprivreda je samo jedan od sektora gde je prepoznata ta potreba, rekla je Tisa Čaušević.

Jedan od načina da se ti radnici uvedu u legalne tokove i time zaštite njihova prava bio bi da se pojednostavljena procedura prijave sezonaca putem e-portala ili onlajn aplikacije proširi na druge delatnosti – građevinu, za poslove bebi-siterki, spremačica i slične profesije...Najčešći razlozi zbog kojih poslodavci i ne razmišljaju o tome da ih prijave su visoki troškovi, komplikovana procedura i nedovoljno fleksibilan način ugovaranja, pokazala je analiza NALED-a i Nemačke razvojne saradnje o mogućnostima proširenja sistema pojednostavljenog angažovanja radnika na sezonskim i povremenim poslovima, koji trenutno funkcioniše samo u poljoprivredi.

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a osim u poljoprivredi, najviše ih je još u turizmu i ugostiteljstvu (15,1 odsto) i građevinarstvu (11,3 odsto), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.Neformalno zapošljavanje jedan je od ključnih generatora sive ekonomije jer na svakih 100 dinara koji se obrnu u sivoj zoni, 62 dinara je od neprijavljenih zarada, a 38 dinara neprijavljeni profit, rekla je koordinatorka za istraživanje u NALED-u Irena Đorđević.

Problem produbljuje činjenica da u Srbiji trećina neformalno angažovanih radi kraće od tri meseca, svaki peti radi do šest meseci, a tek njih 16 odsto angažovano je do godinu. Oko 126.000 njih radi samo na osnovu usmenog dogovora.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/polovina-sezonaca-sad-radi-legalno-13-10-2020

Објављено у Agroekonomija
utorak, 13 oktobar 2020 09:22

Nedimović o srpskom vinu

U ovoj godini izdvojeno je tri puta više novca za vinogradarstvo nego prošle godine, kaže ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i navodi da je srpsko vino kao brend u razvoju. Ministar je rekao da je puno posla pred nama kako bismo dobili zasluženu prepoznatljivost srpskog vina u svetu.
Nedimović kaže da je upravo zbog toga izrađena i Strategija za razvoj vinogradarstva i vinarstva za koju navodi da će nam biti temelj i putokaz u budućem periodu."Potvrda naše odlučnosti je i činjenica da smo samo u ovoj godini izdvojili tri puta više novca nego prošle godine za razvoj tog sektora", rekao je Nedimović na konferenciji "Okusi razliku, okusi prokupac".

Sve to je, napominje ministar, važno ne samo za proizvođače vina, već i za celokupnu prehrambenu industriju, ruralni turizam i mnoge druge grane.

Konferencija je organizovana uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, u okviru manifestacije obeležavanja Dana prokupca.

Kako je saopštio USAID, konferencija je okupila regionalne, domaće i svetske vinske eksperte, predstavnike vinske industrije i sve ljubitelje vina kako bi promovisali vina od najvažnije autohtone sorte u Srbiji.

Cilj događaja je razmena znanja i iskustava o vinogradarskim, tehnološkim, ali i tržišnim potencijalima prokupca i drugih lokalnih sorti vinove loze, kao i promocija razvoju vinske industrije u Srbiji i povećanje njene međunarodne prepoznatljivosti.

Direktorka USAID-ove Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj Šenli Pinčoti rekla je da Srbija ima divna vina i da je vreme da svet to sazna.

Napomenula je da, pored promocije, treba raditi na poboljšanju i povećanju proizvodnje, obrazovanju i većem uključivanju mladih u industriju.

"U ovim teškim vremenima je važno podržati domaće proizvođače da istraju i da ne odustaju od svojih poslovnih planova", kaže Pinčoti.

Organizator i osnivač manifestacije Igor Luković naveo je da se prokupac kao vinska sorta vratio na domaću vinsku scenu, što je važno za izgradnju identiteta vinske Srbije.

Kaže da je do pre 5 godina, postojalo 10 vinarija koje su proizvodile prokupac, a danas ih je 50.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/nedimovic-srpsko-vino-je-kao-brend-u-razvoju_1169623.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31