Чланци поређани по датуму: nedelja, 11 oktobar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ministarstvo poljoprivrede je američkoj Međunarodnoj razvojnoj finansijskoj korporaciji DFC predložilo tri projekta koja su za Srbiju važna, a koja se odnose na mlade poljoprivrednike i njihovo započinjanje posla, žensko preduzetništvo u poljoprivredi i prehrambenu industriju, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Projekat čija je realizacija sa DFC već u toku je garantna šema za kreditnu podršku srpskim poljoprivrednicima, kojim se obezbeđuju kolaterali, precizirao je Nedimović.

"Gde mi sa DFC, garantujemo 60 odsto kolaterala ukoliko neko hoće da kupi mašinu, zemlju, započne neki biznis u poljoprivredi, prehrambenoj industriji. Ako nešto košta stotinu "nečega", mi 60 odsto garantujemo da će biti tako", kaže Nedimović za Tanjug, pojašnjavajući da ovaj projekat rade preko tri poslovne banke koje su prošle na konkursu.Bespovratne pozajmice za mlade poljoprivrednike od oko 15.000 evra ministarstvo je, takođe, kandidovalo.

"Mi taj projekat već radimo iz nacionalnog budžeta, ali bismo voleli da to radimo sa DFC. To su grantovi od 15.000 evra, bespovratni, za započinjanje biznisa u poljoprivredi za mlađe od 40 godina", kaže ministar Nedimović.

Ti grantovi se naročito odnose, kaže on, na stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo, "kao tri teške grane poljoprivrede, koje vezuju ljude za selo".

Očekivana su ulaganja DFC i u agroturizam, a Ministarstvo poljoprivrede već ima neke linije koje su "pokrivene" iz nacionalnog budžeta, iz IPARDa.

"Džaba vam sve, ako vi proizvedete hranu, a nemate kome da je prodate", rekao ke Nedimović.

Upitan kada bi planirani projekti sa DFC mogli da počnu da se realizuju, Nedimović odgovara da "to moramo da pitamo komandanta DFC u Srbiji".

"Što se nas tiče, mi možemo sutra, mi smo spremni", kaže Nedimović.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3546683/ministar-nedimovic-predlozili-smo-dfc-3-projekta-vazna-za-srbiju-ocekujemo-realizaciju

Објављено у Agroekonomija

Svetsko tržište nedavno je uzdrmala velika afera. Čileanci, najveći izvoznici maline, uhvaćeni su u prepakivanju kineske maline. I poverenje kupaca je poljuljano. Istovremeno, u ariljskom kraju uvode dodatnu zaštitu i potvrdu porekla svog voća - hologram.

Laser najpouzdanije i najbrže klasifikacije malinu. Pored najviših standarda bezbednosti prerade, u Mirosaljcima kod Arilja jedna hladnjača je otišla korak dalje. Uz hologramske nalepnice iz kovnice u Topčideru, štite poreklo voća.

Direktor hladnjače Drenovac Aleksandar Obradović kaže da se u poslednje vreme dešavaju malverzacije u vezi sa trgovinom i preprodajom maline. Naglašava da se hologramom se garantuje kupcima na inostranom tržištu da je roba isključivo srpskog porekla, sorte vilamet i miker, i da ne postoji mogućnost nekog reeksporta iz drugih zemalja.

- Mislimo da će u budućnosti kupci to videti kao jednu prednost, a svakako za nas je ovo dodatna vrednost na proizvod - uveren je Nemanja Bojičić iz služba kvaliteta hladnjače.

U zemljoradničkoj zadruzi Naši voćari uz hologramsku zaštitu očekuju i veću zaradu, i to ne izvozom sirovog voća već gotovih proizvoda. Tako će i Srbija ostvariti veći profit od izvoza malina koji je sada dve stotine miliona evra godišnje.

- Treba napraviti jednu stratešku kombinaciju gde će se planski i strateški uraditi sistemsko rešenje za proizvodnju, distribuciju i preradu maline može se govoriti preko pola milijarde evra na godišnjem nivou - napominje direktor zadruge Naši voćari Božo Joković.Kupcima je sve važnije odakle potiče proizvod koju kupuju, a posebno kada se pojave afere poput nedavne u Čileu koja je poljuljala poverenje potrošača širom sveta.

- To što je se se desilo u Čileu sa prepakivanjem kineske maline će se vrlo negativno odraziti na njihovu proizvodnju, ne samo maline, nego i drugog voća. Znamo da su oni u prošlosti i dan danas jako mnogo radili na stvaranju pozitivne kampanje i da su postali najpoznatiji, najveći svetski izvoznik voća - ukazuje stručnjak za jagodičasto voće, dr Aleksandar Leposavić.

Dobra strana u toj priči je da se sada otvara više prostora za srpsku malinu, mada je malinarima i epidemija koronavirusa išla na ruku jer je porasla tražnja za tim voćem i na domaćem i na stranom tržištu.

Zaštita geografskog porekla, upotpunjena i hologramskom nalepnicom neminovnost je, kažu stručnjaci, zbog opstanka na tržištu. Zbog raznih malverzacija kupci, uz kvalitet, žele da znaju i poreklo robe.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3034237/u-arilju-se-protiv-laznih-malinara-bore-hologramom

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
nedelja, 11 oktobar 2020 12:16

Pod kontrolom afrička kuga svinja u Srbiji

U Srbiji je situacija s afričkom kugom svinja pod kontrolom, izjavila je za „Politiku” Emina Milakara, direktorka Uprave za veterinu.

Prema njenim rečima, poslednje prisustvo ove zarazne bolesti prijavljeno je sredinom septembra u selu Aleksandrovac, kod Negotina. Tada su preduzete sve neophodne veterinarske mere, teritorija u poluprečniku tri kilometra od ovog mesta proglašena je zaraženim područjem, a šira oblast – deset kilometara od žarišta – ugroženom zonom. U tom trenutku to je bila jedina opština u Srbiji u kojoj je registrovana ova bolest kod domaćih svinja.

Kako je rekla, posle toga u Srbiji nismo imali nova žarišta. Inače, od septembra prošle godine kontinuirano se, po planu, sprovodi aktivan nadzor nad klasičnom i afričkom kugom svinja.

Podsetimo, Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) pre dva dana je objavila saopštenje, svrstavši Srbiju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Grčku, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Sloveniju i teritoriju takozvanog Kosova u zemlje visokog rizika od pojave ove bolesti, preneo je Tanjug. Između ostalog se ističe da su konstantno pogoršanje situacije u okolnim zemljama, posebno u Rumuniji i Bugarskoj kao i prirodni migratorni putevi kretanja divljih svinja, imali za posledicu pojavu prvih slučajeva afričke svinjske kuge kod divljih svinja u Srbiji. Evropska agencija je pokrenula kampanju za prevenciju ove bolesti u regionu jugoistočne Evrope zbog blizine država u kojima je prisutna ova zarazna bolest.

Iz EFSA se, takođe, konstatuje da je Ministarstvo poljoprivrede Srbije preduzelo sve mere kako bi sprečilo širenje i kontrolu ove bolesti u populaciji divljih svinja i prenos virusa na domaće svinje, angažujući sve raspoložive resurse i veterinarske i lovačke organizacije.

Podsećaju da virus afričke kuge svinja nije opasan po čoveka, ali je smrtonosan za domaće i divlje svinje i može imati razarajuće ekonomske posledice u pogođenim zemljama. Kako se navodi u saopštenju, Srbija je do sada isplatila više od 8,2 miliona dinara stočarima čije su svinje ubijene zbog afričke kuge svinja.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/464275/Africka-kuga-svinja-u-Srbiji-pod-kontrolom

Објављено у Stočarstvo
nedelja, 11 oktobar 2020 12:11

Kako smanjiti kupovinu skupe stočne hrane?

Opšta karakteristika poljoprivredne proizvodnje na većem delu našeg područja je velika usitnjenost parcela i svaštarenje u proizvodnji. Da bi se uskladile mogućnosti gajenja određenih biljnih vrsta i zadovoljenje potreba za stočnom hranom preporuka je proizvođačima da uvedu zeleni krmni konvejer, navodi stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe Loznica Milica Popadić.

Konvejer predstavlja sistem kontinuirane odnosno neprekidne proizvodnje zelene krme za ishranu stoke, za što duži vremenski period u toku godine. Na taj način smanjuje se potreba za kupovinom skupe stočne hrane na tržištu i povećava kvalitet ishrane stoke.Pored toga racionalnost ishrane proizilazi iz znatnog smanjenja gubitaka u prinosima, minimalni su troškovi pripreme, spremanja i konzervisanja krme, a nema ni troškova čuvanja i propadanja tokom uskladištenja. Ako se zelena krma koristi ispašom praktično nema ni troškova pripreme. S druge strane, zahvaljujući visokoj svarljivosti, najveći koeficijent iskorišćavanja hranljivih materija, od strane domaćih životinja je kod zelene krme.Proizvodnju zelene krme treba uskladiti prema potrebama gazdinstva za njom, koja je u direktnoj vezi sa brojem i veličinom grla na farmi, kao i raspoloživom mehanizacijom i radnom snagom. U proizvodnji zelenog krmnog konvejera, jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje biljne vrste.Ova proizvodnja je specifična, jer se biljke koriste u tehnološkoj, a ne u fiziološkoj zrelosti. Mogućnost proizvodnje zavisi od samih biljnih vrsta, raspoloživih za gajenje, kao i njihove dužine vegetacije, količine zelene mase koju formiraju, kvaliteta krme koju proizvode kao i njihove mogućnosti gajenja u smešama, naglašava loznički stručnjak.

Zelena krma se može koristiti putem ispaše, košenjem i davanjem stoci sveže ili provenule biljne mase. Biljne vrste koje se mogu gajiti su: kupusnjače, ozime i jare jednogodišnje i višegodišnje mahunarke, jednogodišnja prosolika žita, jednogodišnje krmne mahunarke. Pri proizvodnji posebnu pažnju obratiti na mogućnosti korišćenja nekih biljnih vrsta čak i zimi, hranljivost i svarljivost zelene krme i dužinu perioda iskorišćavanja.Podela biljaka prema konvejerskom redosledu stasavanja je na:

* Kupusnjače: kupusna uljana repica, krmni kelj, perko, raštan, ogrštica;
* ozime jednogodišnje mahunjače (čiste ili u smeši): ozimi krmni graškovi, grahorice;
* jare jednogodišnje mahunjače (čiste ili u smeši): jari krmni grašak, jara grahorica;
* krmne biljke gajive u više rokova tokom godine: krmni kelj, krmni slez;
* jednogodišnja prosolika žita: kukuruz, krmni sirak, sudanska trava, proso i
* jare jednogodišnje krmne mahunarke: soja, bob, vigna.
Uvođenjem ovih biljnih vrsta u proizvodnju postiže se višestruki efekat. Stoka uvek ima svežu hranu, daje veću količinu mleka, a u slučaju preostajanja useva na polju, njegovim zaoravanjem poboljšava se kvalitet zemljišta, ističe Popadićeva.Kako smo ranije pisali, da li u svežem stanju ili konzervirana voluminozna krmiva daju se muznim kravama u izbalansiranom obroku, koliko kilograma i kada zavisi od faze laktacije i potreba muznih krava. Seno je poželjno davati u količini od dva odsto ukupne mase grla, što je najčešće 4,5 - 5,5 kg/dan. Količina silaže u obrocima mlečnih krava takođe varira, optimalan raspon je je 20 - 30 kilograma po danu u ukupnom obroku.

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/zadovoljite-potrebe-stocne-hrane-na-gazdinstvu-zelenim-krmnim-konvejerom/63508/

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31