Чланци поређани по датуму: subota, 10 oktobar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

 

Bundeva (lat. Cucurbita pepo) je jednogodišnja biljka puzavica iz familije bundeva. Naše bake su znale da od bundeve naprave najukusnije čorbe, a nema ko ne pamti ukus pite bundevare.  Bundeva zri u jesen, dugo zadržava svežinu pa je nezaobilazna na zimskoj trpezi. Plod se koristi u ishrani, a seme u fitoterapiji.

Korisna od ploda do korena

Postoje naučni dokazi da se bundeva koristila u ishrani 7.000 pre nove ere. U staroj Grčkoj i Rimu žene su pravile pomade od tucanog semena bundeve i maslinovog ulja koje su koristile za negu kože i uklanjanje pega na licu. U srednjem veku su hodočasnici nosili o pojasu posudu od tikve, umesto čuture. Pita od bundeve tradicionalni je i danas deo obroka za Dan zahvalnosti u Kanadi i SAD.

Najčešće se gaji u bašti ili na njivama međuusev u kukuruzu. Plod je loptastog ili cilindričnog oblika žute, bele ili narandžaste boje, s glatkom ili blago rebrastom korom. Unutrašnjost bundeve je intenzivno žuto - narandžaste boje sa semenkama i pulpom. Bundeva spada u lekovite biljke a od nje se može iskoristiti bukvalno sve. Nadzemni delovi biljke, stablo i listovi koriste se za ishranu stoke, meso bundeve u ishrani, dok se od semenki dobija ulje izuzetnog kvaliteta. A koren? I on se koristiti za kalemljenje lubenica i dinja. Prinos bostana je bolji jer dobija snažan i dobro razvijen korenov sistem, pa sam bostan postaje otporan na razne bolesti. Na našim prostorima se uzgaja nekoliko vrsta bundeve uglavnom u baštama ili kao međuusev  u kukuruzu. Plod tradicionalne bundeve obično je težak između 2,7 i 8,2 kilograma, dok plod krupnijih sorti može da dostigne težinu i više od 34 kilograma.

Bundeva je bogata vodom, vlaknima, proteinima i vitaminima a u ishrani se koristi za pripremu čorbi, pita, ukusnih umaka, sokova, džemova ili se jednostavno ispeče u rerni. Po hranljivoj vrednosti i dijetetskoj važnosti bundeva je vodeća biljka među povrćem. Malo je poznato da ima šest puta više vitamina nego jabuka i cvekla, bogata je vitaminima A, C, E i B, kao i gvožđe. Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa, kao i mnogih oligo i mikroelemenata. Bundeva sadrži više od 60 odsto nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima, belančevinama, pektine, celulozu, kao i druga biljna vlakna, što je čini lako svarljivom. Masnoća gotovo da nema, jer se u 100 grama bundeve nalazi samo tridesetak kalorija, pa je idealna za sve vrste dijeta. Međutim, treba napomenuti da seme bundeve ima čak dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, jer sadrži više belančevina, ugljenih hidrata i masti, ali i druge korisne i lekovite sastojke koje sadrži i plod.

 Lekovite semenke

Semenke su bogata masnim uljem, proteinima i mineralima i koriste se pečena kao poslastica ili za dobijanje ulja hladnim ceđenjem. Bundevino ulje je crvenkaste boje, kvalitetno, lako svarljivo. Posle brojnih izučavanja stručnjaci su došli do zaključka da bundevino ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Istraživanja su potvrdila da ovo ulje smanjuje rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima. Preporučuje se i kao efikasan i neškodljiv lek protiv dečjih glista i pantljičare. Seme bundeve mogu da jedu i trudnice, dojilje, stariji i osobe sa bolesnom jetrom, kao i muškarci koji imaju problema sa prostatom, jer zbog obilja cinka umanjuje tegobe ove bolesti.

Seme bundeve golice posebno je vredno i bogato korisnim sastojcima. Kada se ljušti seme treba da vodite računa da ne uklonite tanku sivo-zelenkastu pokožicu, jer je u njoj najviše lekovitih sastojaka. Manje je poznato da plod bundeve sadrži aminokiselinu koja podstiče izlučivanje serotonina u organizam, hormona koji stvara vedro raspoloženje i osećaj sreće. U svakodnevnoj ishrani, tvrde stručnjaci, sprečava anksioznost i pojavu depresije. Bundeva sprečava prerano starenje organizma, nastanak kardiovaskularnih bolesti, degeneraciju tkiva oka, stvaranje katarakte… Zahvaljujući cinku pruža podršku gustoći kostiju pa se preporučuje osobama koje imaju problem sa steoporozom. Osim što reguliše varenje hrane, deluje i kao laksativ pa je korisna za suzbijanje zatvora.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Biljna proizvodnja

Posledice pandemije COVID-19 dovele su do nelikvidnosti vinara, jer kad se završila proizvodnja vina iz berbe 2019, izostala je planirana prodaja i prihod. Plasman domaćeg vina sve vreme je pod snažnim pritiskom uvoznog vina lošijeg kvaliteta i nižih cena. Već sada se može proceniti da će do pada potrošnje vina kod stanovništva doći i zbog nadolazeće recesije.

- Pitam se da li je sada došao momenat kada ništa više neće biti kao pre - piše za vino.rs dr sci. Saša Vujić.

Samim tim ni marketing ni potrošnja vina neće više biti ista. Isto tako, moguće je da kada pandemija prođe, kada se vratimo "normalnom" životu, da ćemo biti oprezniji nego pre jer promeniće se naše poimanje vrednosti.

Zbog korona krize proizvođači vina imaju velike probleme. Neke su procene da bi pad prodaje mogao biti 50% ili i više do kraja godine. I to značajnije kod manjih vinara.

To dovodi do prekomernih zaliha vina, te direktno prouzrokuje probleme pri otkupu i preradi grožđa u berbi iz 2020. godine. Ozbiljna količina grožđa većine vinogradara bi delimično mogla ostati neobrana, što se već lepo vidi na primeru čuvenih proizvođača šampanjca u Francuskoj koji deo ili čitav rod ove godine ostavljaju u vinogradima. A sadašnje stanje će se odraziti na naredne mesece, možda i godine.

Prodaja flaširanog vina, ali i rinfuznog, uglavnom je stala zbog pada prodaje u ugostiteljskim objektima koji su bili zatvoreni ili su radili skraćeno radno vreme. Takođe i zbog neizvesnosti oko turističke sezone i potrošnje, pa su porudžbine vina stale. Direktna prodaja u vinarijama je takođe delom umanjena ili jednostavno ne može da nadomesti prošlogodišnje rezultate. Istina, postoje pokušaji prodaje vina putem interneta i direktne dostave, ali ovaj je segment vrlo ograničen zbog visokih troškova distribucije i još uvek ne donosi značajnije prihode. Vino kao roba višeg standarda potrošačima jednostavno nije trenutno u fokusu potrošnje.

Zato svi koji se bave vinom moraju pažljivo upravljati svojim kupcima, voditi računa o njihovim potrebama i na taj način prema njima razvijati marketing.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3032980/kako-ce-korona-uticati-na-berbu-grozdja-2020

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
subota, 10 oktobar 2020 14:43

Žene, ovo je samo za vas

Opština Prijepolje objavila je javni poziv za ostvarivanje podsticaja za ekonomsko osnaživanje žena u oblasti ruralne ekonomije, u vidu dodele bespovratnih sredstava ženama, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava starosti do 45 godina.
Program za ostvarivanje podsticaja za ekonomsko osnaživanja žena u oblasti ruralne ekonomije finansira Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku Republike Srbije.

Opština Prijepolje sufinansira i sprovodi u okviru Programa podrške sprovođenju mera populacione politike u Republici Srbiji – meru usklađivanja rada i roditeljstva.

Cilj mere je da se poboljša kvalitet života i dohodovne aktivnosti za mlade majke i žene u ruralnom području, starosti do 45 godina, koji je jedan od neophodnih uslova za rehabilitaciju rađanja i roditeljstva kroz razvoj, promociju i pružanje podrške za razvoj i unapređenje poslovanja na poljoporivrednim gazdinstvima.

Realizacija ove mere treba da doprinese stvaranju pozitivne populacione klime i otklanjanju uočenih barijera za roditeljstvo i rađanje dece.

Ukupna raspoloživa sredstva iznose 1.600.000 dinara, a maksimalan iznos podsticajnih sredstava koju korisnik može da ostvari je do 200.000 dinara.

Sredstva ne mogu dobiti žene koje su prethodne godine po istom konkursu dobile novac. Tekst javnog poziva i obrasci za podnošenje prijave nalaze se na opštinskom sajtu. Konkurs je otvoren do 26. oktobra tekuće godine.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/281850/Raspisan-javni-poziv-za-ekonomsko-osnazivane-zena-sa-sela/

Објављено у Žene u agrobiznisu

Premijerka i mandatarka za sastav nove Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da će Program za preporod sela Srbije biti jedan od dokumenata koji će imati pred sobom kada bude pisala ekspoze nove Vlade.Na predstavljanju ovog Programa iza kojeg stoji rad Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ona je istakla da se u Srbiji i do sada sveobuhvatno radilo na podršci selu i poljopirivredi i navela više primera među kojima su navodnjavanje, elektrifikacija polja, razne subvencije, razvoj seoskog turizma i dovođenje interneta.

Ona je naglasila da su se sva ulaganja koja su bila usmerena pre svega da bi uspostavili poljoprivredu otporniju na klimatske promene vratila već za dve godine kroz bolje rezultate.

Ocenila je da i da ova tema treba da bude još veći prioriet i da treba još brže raditi, jer, kako je rekla, bez sveobuhvatnog rada na ovom polju nema pametnog razvoja Srbije.

Brnabićeva je rekla da Program dolazi u pravom trenutku jer sledi formiranje nove vlade, i dodala da će biti iskorišćen za pisanje novog ekspozea.

Kopredsednik Nacionalnog tima, ministar u Vladi Srbije Milan Krkobabić rekao je da su u timu čiji je Program ključno delo, 78 uglednih javnih ličnosti koje je njihovo delo preporučilo.

Dodao je da je reč preporoditi pretenciozna, a još je teža reč spasiti selo, i ocenio da je u uslovima migracija to sizifov posao ali da je on za to da se taj kamen uporno gura.Naglasio je da je Tim do Programa stigao kroz otvorenu debatu i da je u radu imao veliki pomoć Vlade i podršku predsednika Srbije.

Dodao je da je dokument snažan poziv na akciju, i da su članovi tima spremni da razmotre valjane alternative, odnosno da je Program otvoren dokument.

Zaključio je da je cilj jednostavan - da se pokuša da se spasu sela Srbije, da bi mladi iako odu, uvek znali da je ovo njihova otadžbina i da ih čeka i da uvek mogu da se vrate.

Danas predstavljeni Program ima celine ekonomski uslovi života na selu i rada u poljoprivredi, uočava probleme i navodi predloge socijalnih reformi u selima Srbije.

Neke od novih predloženih mera su formiranje državnog Fonda za razvoj seoske infrastrukture, posebni finansijski podsticaji za mlade bračne parove, žene i decu koji žive na selu, i ustupanje do 50 hektara zemljišta u državnom vlasništvu na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima.

Među predlozima za preporod sela su i dodela kuća pod najpovoljnijim uslovima onima koji žele da dođu da žive na selu i obrađuju zemlju, smanjenje stope poreza na dodatu vrednost za poljoprivredne zadruge i potpuno oslobađanje većine poreza u pograničnim I brdsko planinskim područjima.

Nacionalni tim za preporod sela predložio je i osnivanje nacionanog garantnog fonda radi osiguranja minimalnih cproizvodnih cena za osnovne poljoprivredne proizvode, kao i osnivanje državne Agrarne razvojne banke, i Poljoprivredne komore Srbije.

Glavni urednik Programa, profesor Milovan Mitrović, promociju dokumenta iskoristio je da istakne da je reč o akcionom programa i da i svečano predstavljanje treba da ima radni karakter.Naglasio je da se popravljanje stanja ne može vezati za jedno ministarstvo, jednu vladu, čak ni za jedan mandate i dodao da ih treba sistemski popravljati.

On se založio za zavičajni patriotizam, odnosno da oni koji su otišli ne gube vezu sa selom, i izneo ideju formiranja malih seoskih opština u brdsko-planinskim područjima.

Mitrović je naglasio važnost podrške države ali i samoorganizovanja i istakao da je bitno da sela predstavljaju ljudi koji neće biti stranački.

Kopredsednik Nacionalnog tima, akademik Dragan Škokrić, naglasio je da SANU ima Akademijski odbor koji se selom bavi već 10 godina I da postoje brojni predlozi.

On je istakao da je želja da se znanjem i naukom rešavaju problem kako bi se došlo do pozitivnih promena i srpsko selo bilo obnovljeno ravnopravno sa selima u Zapadnoj Evropi.

Založilo se za povećanje budžetskih ulaganja u nauku za koja smatra da bi morala biti bar dva procenta BDP-a kako bi se preko razvoja nauke znanje prenosilo u sela.

Ocenio je da samo preko poljopriverdnika koji ima najmanje srednju školu može da obnove sela Srbije.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/alo-ana-brnabic-program-selo/347343/vest

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31