Чланци поређани по датуму: četvrtak, 01 oktobar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 01 oktobar 2020 11:06

Jovana Nikolić - pravnik u zemlji pčelarstva

Jovana Nikolić, po struci diplomirani pravnik, za sebe kaže da je početnik u ovom poslu, iako se porodično, već 15 godina unazad, bave poslom koji ispunjava
čoveka u svakom smislu, a to je pčelarstvo. Njen pčelinjak se nalazi u podnožju planine Cer, a nešto više o njenim košnicama, lekovitosti pčelinjih proizvoda,
miru i zadovoljstvu koji ovaj posao pruža i nosi sa sobom, pročitaćete u tekstu koji sledi..
Kaže se da pčele deluju umirujuće na čoveka, da li smatrate da je pčelarstvoposao koji nudi mir, a ujedno i zadovoljstvo?
“Apsolutno. Pčelarstvo je vrlo specifično, jer da biste se njime bavili morate biti fascinirani pčelama. Ako vam zvuk koji dopire iz košnice prija, kao i zvuk talasa
na moru, onda ste na pravom putu. To je posao koji morate raditi sa uživanjem i koji se voli, inače nećete opstati duže od jedne sezone. Pčelarstvo vam pruža vezu sa prirodom, a posebno zadovoljstvo mi je što sam kroz selidbu košnica, sa jedne na drugu pašu, bolje upoznala lepote Zapadne Srbije i Vojvodine. Istakla bih i vrlo visoku solidarnosti među pčelarima, i to je još jedan od razloga zašto je uživanje baviti se pčelarstvom.“ – kaže Jovana za magazin AgroBiznis.
Koliki procenat ljudi je upoznat sa lekovitim dejstvima pčelinjih proizvoda?
“Iznenađujuće mali, rekla bih. To je bio jedan od razloga zašto sam odlučila da pokrenem Instagram profil, koji se bavi pčelarstvom. Ideja mi je da kroz  ekstove ljudima približim pčelarstvo, pčelinje proizvode i, ukažem na važnost koju pčele imaju za ceo ekosistem. Puno ima predrasuda o pojedinim vrstama meda. Za mnoge je cenjen samo bagremov med, dok su druge vrste nepravedno zapostavljene, iako su nutritivno vrlo bogate i povoljno deluju na organizam. Takođe, velike zabune kod ljudi stvara takozvani ušećereni med. Za mnoge je to znak da se radi o medu koji nije prirodan, što je potpuno pogrešno. Jedan od najkvalitetnijih pčelinjih proizvoda - perga je gotovo potpuno nepoznata ljudima. Ne samo da je nisu probali već nikada nisu ni čuli za nju.“ – dodaje Jovana, koja takođe kažeda se na taj način, širenjem svesti o lekovitosti i značaju pčelinjih proizvoda mogu smanjiti ili čak potpuno izbaciti veštački zaslađivači i šečeri iz ishrane.
Koji vam je omiljeni proizvod od meda?
„To je teško pitanje za mene. Volim sve vrste meda. One sa intenzivnijm ukusom uvek koristim za poslastice sa medom, kako bi imali još lepši ukus i aromu. Volim i kombinaciju meda sa suvim voćem i orašastim plodovima, pa ako moram da se odlučim onda neka to bude moj omiljeni proizvod. U planu mi je da pravim krem od meda i lešnika, kada to realizujem očekujem da mi taj proizvod pređe u favorite. Takođe bih dodala i jedan pčelinji proizvod, koji svakodnevno koristim. To su propolis kapi. Odlične su za podizanje imuniteta.“
Da li imate savet koji bi podelili sa početnicima, ili ljudima koji bi želeli da krenu da se bave pćelarstvom?
„Savet za sve je da ne odustaju od svojih želja i ideja. Pčelarstvo je iz godine u godinu pred velikim izazovima, ali pčele i njihovi nezamenljivi proizvodi moraju
opstati. Med uvek pronađe put do svojih kupaca, a ako ste kreativni i imate nešto novo da ponudite, trud će vam se sigurno isplatiti. Bavite se pčelarstvom ,,sačuvajmo pčele i sačuvajmo planetu!“

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo

Svi nekategorisani ugostiteljski objekti od danas će biti u obavezi da prijave sve domaće i strane turiste, preko centralnog informacionog sistema eTurista.

Zakonska obaveza odnosi se na ugostitelje koji pružaju usluge smeštaja u nekategorisanom ugostiteljskim objektima poput hostela, prenoćišta, konačišta, konaka, hotela, hanova, etno kuća, salaša, vila, kampova, kamping odmorišta... objavljeno je na sajtu Ministarstva turizma.Obaveza se, takođe, odnosi se i na ugostitelje koji pružaju smeštaj u nekategorisanim ugostiteljskim objektima za smeštaj nautičkog turizma, kao i lovnog turizma - lovački dom, lovačka kuća i lovačka koliba.

Svi oni su u obavezi da zbog evidentiranja podnesu prijavu jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi.

Ukoliko ugostitelj ne ispuni svoju obavezu, čini prekršaj iz zakona o ugostiteljstvu i o strancima, o čemu će biti obaveštena turistička inspekcija i služba za strance MUP-a.Lokalne samouprave dužne su da vode evidenciju ugostitelja i ugostiteljskih objekata, koji usluge smeštaja pružaju u nekategorisanim ugostiteljskim objektima, kao i kategorisanim objektima domaće radinosti (kuća, apartman i soba) i seoskog turističkog domaćinstva, i da ih unesu u centralni informacioni sistem.

Zakonom su zaprećene prekršajne kazne za neispunjenje ovih obaveza, tako da odgovornom licu u lokalnoj samoupravi preti novčana kazna od 50.000 do 100.000 dinara.

Napominju da od danas eTurista postaje jedini izvor podataka Republičkog zavoda za statistiku o turizmu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/od-danas-obavezna-prijava-gostiju-preko-eturista-zaprecene-kazne-i-do-100000-dinara/81ptgh7

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) isplatilo je pčelarima ukupno 58.041 evro za šumski med koji će biti preuzet do kraja ove nedelje. Narednih dana nastaviće se isplata ovog meda. Kako se navodi na sajtu, pčelari su dobili svoj novac pre nego je ekipa Pogona "Naš med" došla da ga preuzme, odnosno pre nego je med napustio njihove magacine. 

Kako ističu zahvaljujući pogonu "Naš med" koji u Rači radi tek nešto više od tri meseca, cena livadskog meda je praktično duplirana, a pčelarima je konačno pružena šansa da svoj rad pošteno naplate. Najmanja otkupna količina meda po osobi je 90 kg, a najveća 2.700 kg.

"Sada se najbolje vidi šta nam je doneo Pogon "Naš med". Ovih dana se nadamo i daljem rastu cene bagremovog meda, ako se tržišni trendovi budu kretali onako kako očekujemo", istaknuto je na sajtu SPOS-a.

Pogon je prvo uzorkovao med Zoranu Krstiću iz Vlasotinca, a prvo isplatio med Nebojši Aksentijeviću, pčelaru iz Kragujevca koji je predao šumski med. On je za svoj med ukupno dobio po kilogramu 5,9 evra, jer je vlasnik dijamantske kartice lojalnosti SPOS-u, a u tu cifru je uključena i PDV nadoknada.Kako je naglašeno na sajtu SPOS-a med se pčelarima plaća po realnim tržišnim cenama na dan prodaje meda. Oni se nadaju da će nastaviti da raste i cena bagremovog meda koji je zbog kiše ove godine potpuno podbacio, pa ga je manje na tržištu neko prethodnih godina.

Izvor: http://spos.info/tacku-na-pljacku-isplaceno-58-040-evra-za-sumski-med/

 

Објављено у Pčelarstvo
četvrtak, 01 oktobar 2020 10:42

Kako se skladišti i čuva kukuruz?

Kukuruz se u skladištima posle berbe čuva u klipu ili u zrnu. Najpouzdaniji način za čuvanje kukuruza je sušenje zrna u sušarama gde se vlaga smanjuje na 13 do 14 odsto i kao takvog ga je moguće čuvati i više od godinu dana. Pravilnim sušenjem kukuruza čuva se kvalitet, a gubici hranljivih materija su minimalni, navodi stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe Loznica Milenko Đurić.

Berba kukuruza u klipu se obavlja kombajnima za skidanje kukuruza, vučenim ili samohodnim. Posle žetve klipovi se suše u koševima (čardacima). Pri skladištenju kukuruza u koševe treba voditi računa o vlazi zrna koja ne bi trebalo da pređe 24 do 25 odsto zbog čuvanja u toku zime i moguće pojave bolesti.Kada se kukuruz, koji se koristi za ishranu u stočarstvu ili preradu, vrše u zrnu, proces manipulacije je sledeći;

* iz traktorske ili kamionske prikolice zrno se sipa u prijemnu jamu;
* iz prijemne jame odlazi na čišćenje od raznih nečistoća;
* nakon toga, zrno koje je očišćeno od krupnih i slamastih primesa se prebacuje u deo gde se obavlja sušenje, a nešistoće u deo bunkera za primese;
* sušenje kukuruza se obavlja korišćenjem raznih vrsta energenata, najčešće gasa, fosilnih goriva, a u poslednje vreme i biomase;
* po zavšetku sušenja zrno se hladi i posle hlađenja se obavlja dalje čišćenje.Očišćena masa se u zavisnosti od infrastrukture u krugu sušare može utovarati u prikolice radi daljeg transporta ili sistemom transporetera prebacivati u silose postavljene u blizini radi daljeg čuvanja. Osušeno zrno iz sušare sa 13 do 14 odsto vlage se može čuvati u običnim podnim skladištima koji su dobro provetreni i zaštićeni od padavina, a visina gomile može da bude od tri do 3,5 m, ističe Đurić.

Pored toga zrno se može čuvati u silosima, a poslednjih nekoliko godina na manjim poljoprivrednim gazdinstvima čuvanje se obavlja u koševima-čardacima koji su obloženi mrežom sa sitnim okcima do pet milimetra.Podsetimo, ukoliko se zrno suviše dugo suši na polju u nepovoljnim vremenskim uslovima, preostala vlaga u zrnu može biti dovoljna da u uslovima čuvanja obezbedi kontinuirani razvoj gljiva, koje su izvršile infekciju na polju.

Da bi sušenje zrna bilo što ekonomičnije bitna je i vlaga zrna koje dolazi na sušenje kao i izbor i održavanje temperaturnog režima. Treba napomenuti da se granične maksimalne temperature za sušenje merkantilnog zrna i semenskog zrna razlikuju i da se semenski kukuruz suši na manjim temperaturama.U toku godine u procesu čuvanja zrna bez obzira na tip skladišta potrebno je periodično kontrolisati u kakvom je stanju zrno. Na prvom mestu se obraća pažnja na boju i miris kao i na praćenje temperature pomoću termo sondi. Ako se primeti da masa dobija miris i boju koja je neuobičajena za kukuruz zrno treba provetravati ili ohladiti.

U savremenim silosima ovaj proces je mehanizovan dok se na gazdinstvima mora pribegavati racionalnim rešenjima koja određuje sama lokacija skladišta i objekti koji mogu poslužiti u svrhu naknadnog čuvanja, napominje stručnjak za ratarstvo.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/kukuruz-vaznost-mesta-cuvanja-i-temperaturnog-rezima-susenja/63384/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31