Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 06 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Za hrišćane koji koriste julijanski kalendar – Srbe, Ruse, pripadnike Jerusalimske patrijaršije, monahe na Svetoj gori atoskoj na severu Grčke, Eskime i Indijance pravoslavce na Aljasci, božićno slavlje počinje večeras između 6. i 7. januara po aktuelnom gregorijanskom kalendaru oglašavanjem crkvenih zvona, pojanjem božićnih pesama i prvim bogosluženjem. U pravoslavnom svetu julijanskog kalendara još se drže i koptska, sirijska i palestinska pravoslavna crkva kod Arapa, jermenska crkva, etiopska među crncima i indijska pravoslavna crkva kod Indusa.
Božiću prethodi šestonedeljni post, ispovest i pokajanje, a neodvojiv od Božića je prethodni Badnji dan - najsvečaniji od svih predbožićnih praznika. Već u svitanje Badnjeg dana započinju pripreme kako bi se uz posnu trpezu i badnjak započelo pretpraznično bdenije. Na selu je običaj da se u cik zore pucnjem iz prangija objavi polazak u šumu po badnjak, najvažniji ritual pred Božić. Po badnjak u šumu ide domaćin, odnosno glava kuće, a prati ga najstariji sin. Kad odabere odgovarajuće drvo domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti i mora drvo da iseče iz tri zamaha sekire. Badnjak je kod pravoslavaca mlado hrastovo ili cerovo drvo, koje se zajedno sa slamom unosi u kuću. Badnjak predstavlja grane kojima je založena vatra nakon Isusovog rođenja. Slama je simbol jasli u Vitlejemskoj pećini u koju je položen novorođeni Bogomladenac. U slamu se stavljaju novčici simbol zlata kojim je darivan Isus. Na Badnji dan se peče „Božićnjar“, odnosno božićna pečenica koja simboliše jagnje koje su pastiri poklonili Isusu. U Srbiji se najčešće peče prase, ali ima i krajeva u kojima se peče jagnje ili mlada ovca i naziva se „veselica“. Pečenica bi trebalo da bude bez belega i telesnih nedostataka. Kokoš, guska ili ćurka praktikuje se u centralnoj Srbiji, ali se ne sme iznositi na prazničnu trpezu zbog uverenja da je pernata živina simbol „nazadovanja i rasturanja kuće, jer kokoška kljuca i baca zemlju iza sebe...“
Badnjak i slama se u kuću unosi na Badnje veče. Pre toga domaćica je u sito stavila malo pšenice, ali i ostalih žitarica i orahe. Sito stoji ili na stolu ili pored ognjišta. Prilikom unošenja badnjaka domaćin se posipa žitom, što simbolizuje žito kojim je Bogorodica nahranila životinje u štali da stoka ne grizla slamu u kojoj je Hrist ležao. Noseći badnjak domaćin u kuću ulazi kročeći desnom nogom i kvocajući, dok domaćica i deca pijuču za njim kao pilići. Sa malo slame domaćin baca po jedan orah u svaki ćošak sobe što simboliše vladavinu Boga na sve četiri strane sveta. Umesto posipanja žitom danas kao deo ukrašavanja badnje trpeze na stolu stoji posuda sa mladim, tek izniklim žitom.
Običaj „nalaganja badnjaka“ na vatru veoma je star. Deca „džaraju“ vatru, odnosno grančicama raspaljuju vatru u ognjištu uz pregršt varnica i uz iskre izgovaraju:“ Koliko varnica toliko parica, pilića, košnica...“ U nemogućnosti paljenja badnjka, mnogi vernici svoje badnjake danas nose u crkvu gde se kolektivno spaljuju uz crkveni badnjak u porti. Većina običaja vezanih za Badnji dan su veoma stari i potiču još iz paganskih vremena, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje.
Nakon što se obave svi ovi rituali, domaćin okadi kuću kao simbol smirne i tamnjana kojim je darivan Bogomladenac i porodica seda za posnu trpezu, pali se sveća od čistog voska. Ona svojom svetlošću simbolično predstavlja Božanstvo koje je bez početka i kraja. Sam Gospod Isus Hrist za sebe kaže:“ Ja sam svetlost svetu... Dok imate svetlosti, verujte u svetlost da budete sinovi svetlosti...“
Badnje veče proslavlja se u krugu porodice. Tradicionalna, posna srpska trpeza ne može da prođe bez pasulja - prebranca. Uz njega se služi satala od rotkve ili kiselog kupsa. Nakon posnog pasulja dolazi riba i najčešće se priprema šaran, oslić, skuša... Badnja trpeza ne može da se zamisli bez voća, a tradicionalno koriste se suve šljive, smokve, te koštunjavo voće orasi i lešnici. Kada je reč o desertu mnoge domaćice prave baklavu, jedan od najpopularnijih posnih kolača. U pojednim krajevima Srbije običaj je da se konzumira beli luk i med, koji su imali amajlijsko značenje. Od pića konzumira se crveno vino, koje predstavlja krv Spasiteljevu kojom je on na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske, čoveka pomirio sa Bogom i spasao ga večne osude i smrti duhovne.
Ne zna se tačan datum i godina rođenja Isusa Hrista. Po nekim tumačenjima rođen je između šeste i četvrte godine predhrišćanske ere, jer je car Irod, u čije doba se rodio Isus umro u 4. godini pre nove hrišćanske ere. Predanje kaže da kad se ispuni devet meseci od bezgrešnog začeća, u zemlji judejskoj bilo je naređeno da se popiše sav narod tadašnje Rimske imperije. Svako je morao otići u rodno mesto i tamo se upisati u knjige carske. I drvodelja Josif krenuo je sa trudnom Marijom u Vitlejem. Tamo se sleglo mnogo sveta i kada nisu mogli da pronađu konačište uputili su se u pećinu gde su pastiri sklanjali svoja stada. Tu se, u noći između subote i nedelje, porodila Bogorodica „bez bola, kao što je i začela bez greha.“ U trenutku Isusovog rođenja nad Vitlejemom je zasjala zvezda koja je označila rođenje Boga čoveka. Marija je povila sina, poklonila mu se kao Bogu i stavila ga u jasle. Bogomladencu se potom poklonio Josif, a zatim i pastiri, koje su o božanskom roždestvu obavestili anđeli, pevajući:“Slava na visini Bogu i na Zemelji mir, među ljudima dobra volja.“

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 06 januar 2020 16:33

Oprez! Ovo je zavodnica!

Upoznavanje sa zavodnicom (Omphalotus Olearius) preporučujem svim ljubiteljima lisičarke jer su zabeležena trovanja ovom vrstom. Odnosno, dešavale
su se neprijatne zamene ove gljive za dobro poznatu i omiljenu lisičarku. Dakle, savetujem ozbiljan oprez!
Šešir: 5-15 cm širok, povijen, sa levkastim udubljenjem iznad drške, svilenkast, narandžast, narandžastobraon, sa crvenkastim vlakancima, u svakom slučaju
značajno tamniji od lisičarke.
Listići: gusti, sa mnogo lamelula, silazeći po stručku, žuti do narandžasti.
Stručak: do 5-15 cm visok, pun vlaknast, bleđi od šešira, ali u istom tonu, prema dnu je tanji i po pravilu, ekscentričan.
Meso: narandžasto, vlaknasto, tamnije u bazi stručka, miris prijatan, ukus (nisam probao, samo citiram druge autore) prijatan. Zavodnica raste busenasto na panjevima belogorice u toku leta.
Kako vrsta raste na panjevima (za razliku od lisičarke koja uvek raste na zemlji) pomislili bi da je zamena malo verovatna ali ova vrsta može rasti na korenu panja
(kao i primerak na slici), posebno ako je usamljen, odnosno ne raste u grmu, mogućnost zamene je značajno veća.
Primerak sa fotografije pokazao sam nekolicini poznanika koji beru lisičarke i, skoro su svi, na prvi pogled, rekli da je to lisičarka. Međutim, vrlo brzo, svi su se složili da je reč o drugoj vrsti, njima nepoznatoj.
Za gljivu zavodnicu su vezana i dva kurioziteta: jedan je proveren a drugi ne.
Ova vrsta boji ruku u kojoj je držite u narandžasto (boja se lako spira) pa je i to siguran znak da ste ubrali pogrešnu vrstu.
Drugi neproveren podatak je da ona, u mraku, fluorescira (svetluca). Možda je to i istina ali ja to nisam proveravao.
Dakle, da ponovimo: ova vrsta je otrovna, izaziva dugotrajne i neprijatne stomačne smetnje.

Izvor:Agrobiznis magazin 

Објављено у Biljna proizvodnja
ponedeljak, 06 januar 2020 16:31

Prve košnice na krovu zgrade u Beogradu

Prateći nedavna iskustva Japanaca, tim agencije Kreativa Unlimited smestio se na ušću Save u Dunav u Beogradu. Naučnici iz Japana su, naime, obelodanili da se boravak u prirodi odražava u dvostruko višem nivou kreativnosti.

Marketinška agencija je odlučila da na krovu svog objekta postavi košnice. Na terasi su posadili i baštu, čijim se plodovima hrane i oni i pčele.

- Ponosni smo što smo prva kompanija u Srbiji koja se bavi urbanim pčelarstvom i nadam se da ćemo veoma brzo dobiti konkurenciju. Bitno je da smo napravili prvi korak, pa je Beograd sada upisan na mapu evropskih gradova na čijim krovovima žive i rade pčele - kaže Steviša Vujasinović, PR projekta "Spasimo pčele".

Iz agencije najavljuju i mogućnost brendiranja meda "Kreative Unlimited" od sledeće godine.

Aktivnosti na polju odbrane pčela ova agnecija realizuje u saradnji sa kreativnim habom Nova iskra i ekološkom organizacijom Ekonaut u sklopu projekta "BeeConnected", koji se bavi iznajmljivanjem i održavanjem košnica za društveno odgovorne kompanije i pojedince koji imaju želju da na svom prostoru imaju pčelinjak.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2743143/prva-srpska-kompanija-koja-se-bavi-urbanim-pcelarstvom-nalazi-se-u-beogradu

Објављено у Pčelarstvo
ponedeljak, 06 januar 2020 15:58

Nema snega, šta je sa pšenicom?

Dubina, način i vreme osnovne obrade za proizvodnju pšenice zavise od preduseva, osobina zemljišta, klime, žetvenih ostataka i sistema obrade.

Na težim zemljištima obrađuje se dublje, jer se brže sležu. Na lakim i peskovitim zemljištima obrađuje se pliće.

Ako je u vreme setve sušan period, iz razloga što je vlagu iz dubljih slojeva zemljišta iskoristio predusev, a u površinskom sloj (15 cm) ima minimum vlage, osnovna obrada se vrši bez otvaranja plastice, npr. čizel plugovima pri čemu radni organi ne bi trebalo da prodiru dublje od 20 cm. Tako se samo rastresa površinski sloj ali se zemljište ne okreće i čuva se vlaga u zemljištu. Žetveni ostaci moraju prethodno da budu odstranjeni sa parcele. A ako je u vreme setve jesen vlažna, bez obzira na predusev i stanje zemljišta, mora se vršiti klasična obrada zemljišta oranjem ili podrivanjem ( na 3-4 godine). Dubina bi trebala da bude što manja ( do 25 cm), ali se žetveni ostaci moraju kvalitetno zaorati.

Ukoliko se pšenica gaji posle lucerke vrše se dva oranja ili oranje sa predplužnikom. U prvom oranju se samo odseca vrat lucerke i zaorava se, da bi se u drugom oranju zaorao i vrat sa korenom. Predplužnik odseca vrat, a plug odmah za njim seče koren. Ako se ore odmah na pravu dubinu korenovi koji su blizu zemljišta će se regenerisati i ugušiti pšenicu.

Predsetvenom pripremom treba obezbediti rastresit površinski sloj koji će prekriti seme i optimalno zbijen sloj na koji će se seme položiti. Rastresiti sloj smanjuje otpor klici pri nicanju, a optimalno zbijen sloj obezbeđuje dobar kontakt između semena i zemljišnih čestica, a kasnije i pravilno ukorenjavanje biljke. Ako nemamo pravilno obezbeđena ova dva sloja otpor klici pri klijanju može biti velik, kontakt korena i zemljišnih čestica loš, što se direktno reflektuje na nicanje a samim tim i na prinos. Ako je sloj optimalno zbijen vlaga se duže zadržava i ova vlaga će trajati do nedelju dana, pa će biljka pri prvoj kiši nastaviti razvoj.

Predsetvena priprema se izvodi različitim oruđima, u zavisnosti od obrade:

– ako je obrada izvršena čizel plugom dovoljno je jednom preći setvospremačem,

– ako je klasična obrada ( oranje) izvedena u suvim jesenima predsetvena priprema se izvodi paker valjcima da bi se rasitnilo i sabilo zemljište, kasnije se prolazi setvospremačem dva puta.

– ako je klasična obrada ( oranje) izvedena u vlažnim jesenima predsetvena priprema se izvodi lakom tanjiračom ili lakim paker valjkom, a predsetvena obrada setvospremačima, rotacionom drljačom, drljačom (lakom ili teškom).

Broj prohoda zavisi od kvaliteta osnovne obrade.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/01/06/ratarstvo/koji-su-to-jesenji-radovi-u-proizvodnji-psenice/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31