Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 27 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U Kongresnom centru ’Srbija’ na Zlatiboru počelo je 54. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije i 46. Simpozijum poljoprivredne tehnike.Pozdravljajući 1.300 učesnika iz zemlje i inostranstva, direktorka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Svetlana Balešević Tubić rekla je da je ta kuća skromno započela svoj rad 1938. godine kao istraživačka stanica a da je danas sa više od 100 doktora nauka Institut od nacionalnog značaja.

– Institut za ratarstvo i povrtartvo radi na oplemenjivanju biljaka, razvoju novih tehnologija i njihovom transferu ka proizvođačima. Krajnji cilj našeg rada je obezbeđivanje sigurnosti u proizvodnje hrane u Srbiji – rekla je Svetlana Balešević Tubić.

Ona je dodala da naučnici ove kuće rade na stvaranju sorti i hibrida otpornih na klimatske promene uz unapređenje nutritivnih svojstava.

Dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nedeljko Tica rekao je da je poljoprivreda kod nas pred brojnim izazovima: klimatskim promenama, obebeđivanju kvalitetne proizvodnje semena, uvođenjem digitalne poljoprivrede, važnosti očuvanja resursa poput zemljišta i vode i postizanja profitabilnosti u toj proizvodnji.Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević rekao je da je tradicionalno Savetovanje agronoma i poljoprivrednika na Zlatiboru najznačajni skup tog tipa u našoj zemlji i pri tom naglasio značaj proizvodnje kvalitetnog semena.

– Od semena sve počinje i od njega zavisi prehrambena sigurnost zemlje. Međutim, prema informaciji iz Semenarske asocijacije Srbije, u proizvodnji pšenice i soje upotrebljava se samo 40% deklarisanog semena, što je poražavajuće.

Radojević je podsetio poljoprivrednike da je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu 18. januara raspisao prve konkurse za dodelu bespovratnog novca za poljoprivrednike i da nove konkurse mogu da očekuju početkom februara. A za pomoć poljoprivrednicima ove godine u okviru pokrajinskog budžeta izdvojeno je 7,8 milijardi dinara.

Otvarajući savetovanje na Zlatiboru pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Viktor Nedović istakao je da je donošenjem Zakona o nauci i istraživanjima započeta celokupna reforma nauke. Kako je naglasio, na ovaj način je preko Fonda za nauku institucionalno rešeno finansiranje ove oblasti. Rekao je da će krajem februara biti raspisan poziv u sklopu programa Ideje a potom do kraja godine i program Razvoj.

Na Savetovanju na Zlatiboru najviše je poljoprivrednika. Među njima je i Radojka Drpić iz Kule. Njeno gazdinstvo proizvodi pšenicu, suncokret, soju i kukuruz, a imaju i farmu svinja.– Došli smo da saznamo više o razmerama i uticajima klimatskih promena, da vidimo šta je novo u ponudi sorti i hibrida, ali i pesticida. Ima ovde odličnih stručnjaka. Sve najvažnije saznamo ovde na Zlatiboru.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo poslednjih godina učestvuje u mnogim međunarodnim projekatima iz grupe Horizon 2020, FP7, IPA i Cost. U ovoj godini Institut će organizovati dva velika međunarodna skupa posvećena suncokretu i soji, a sledeće godine i krmnom bilju.

Inače, stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo za više od osam decenija rada stvorili su 1.350 sorti i hibrida od kojih je 1.100 priznato u 30 država.

Izvor:https://www.agrotv.net/vesti/na-zlatiboru-pocelo-savetovanje-agronoma-i-poljoprivrednika/

Објављено у Agroekonomija

Iz Proizvodne grupe tovljača i odgajivača tovnih rasa goveda u okviru udruženja Agroprofit saopštili su da će Državne robne rezerve treći put organizovati naturalnu razmenu kukuruza za utovljenu junad. Članovi ove proizvodne grupe održali su konferenciju nazvanu "Tržište junadi i neophodan nastavak razmene merkantilnog kukuruza za junad".

Predsednik ove proizvodne grupe Čedomir Keco rekao je da su stočari nezadovoljni, jer je izvoz junećeg mesa usporen i da se trenutno na tržište nudi preko 3.000 junadi. Sve ovo dovelo je do pada otkupne cene od 1,6-1,8 EUR/kg, koliko su nakupci i klaničari spremni da ponude stočarima. Međutim, Keco kaže da ima dobrih vesti za stočare:

- Državne robne rezerve odlučile su da od polovine februara obnove razmenu kukuruza za junad. Ukupno će biti ponuđeno 10.000 tona kukuruza po paritetu 17 kilograma kukuruza za kilogram žive junadi. Ovo je odlučeno nakon inicijative Ministarstva poljoprivrede i naše proizvodne grupe.Ivan Radovanović iz Bogatića sa ocem Nebojšom i bratom Stefanom godišnje utovi stotinak junadi. Podržava razmenu merkantilnog kukuruza za junad, ali kaže da je najveći problem stočara to što nema izvoza, što junadima obara cenu.

- Trenutna cena "žive vage" je 1,75 EUR/kg, što je ponižavajuće, s obzirom na činjenicu da smo početkom prošle godine za junad dobijali 2,4 EUR/kg. Na taj način po prodatom biku gubimo gotovo 300 EUR - kaže Radovanović za RTV.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Milorad Malić kaže da će kroz konkursne linije pomagati poljoprivrednike, pa tako i proizvođače koji se bave tovnim govedarstvom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2764674/od-polovine-februara-razmena-kukuruza-za-junad

Објављено у Govedarstvo
ponedeljak, 27 januar 2020 18:39

Koje vrste pekarskih proizvoda uvozi Srbija?

Srbija je uvek bila u vrhu zemalja koje su proizvodile najkvalitetnije žito, a samim tim hleb i pekarske proizvode. Zato je ovih dana mnoge iznenadila vest da Srbija uvozi hleb, polugotove vekne i peciva. Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica ističe da je, ipak, izvoz pekarskih proizvoda mnogo veći od uvoza i da će tako biti i u budućnosti.Samo prošle godine, u Srbiju je dopremljeno 6.000 tona svežeg hleba vrednosti 6,8 miliona evra.Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica rekao je, gostujući i Jutarnjem programu, da je povraćaj hleba nekada bio od 12 od 14 odsto, a da je poslednjih godina redukovan na pet odsto, jer proizvođači nisu mogli da istrpe toliku količinu povraćaja.

Objašnjava da se većina uvoza pod šifrom "hleb i pekarski proizvodi" sastoji od kroasana, zamrznutog testa i proizvoda koji mogu da se transportuju, i koji se peku u maloprodajnim sistemima.

"Lidl ima svoju pekaru iz koje snabdeva sve svoje maloprodajne objekte širom Evrope", ističe Pralica.Objašnjava da Srbija uglavnom ima dobro brašno i pšenicu od kojih se proizvodi hleb, ali da nam treba i drugih vrsta pšenice koje se mešaju sa našom kako bi se dobilo kvalitetnije brašno za konditorsku industriju ili poslastičare.

"Mislim da je Ministarstvo odobrilo uvoz određene količine specijalnih tipova boljeg brašna u narednih dva meseca", kaže Pralica.Naglašava da je izvoz pekarskih proizvoda mnogo veći nego uvoz.

"U zadnje tri, četiri godine, Srbija je doživela veliku ekspanziju po pitanju izvoza tih namirnica. Ogromne količine hleba pakujemo i izvozimo u Rumuniju, Bugarsku, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu", navodi Pralica.

Pralica kaže da više velikih pekarskih proizvođača pravi velike linije za proizvodnju i hladnjače, i da će uskoro zemlje Afrike i Blistog istoka kupovati ogromne količine zamrznutog peciva iz Srbije.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3827296/da-li-je-srpsko-brasno-dobro-samo-za-hleb.html

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 27 januar 2020 18:27

16. Zimski seminar farmera na Tari

Na Šesnaestom zimskom seminaru farmera, koji je počeo juče na Tari u organizaciji Kluba 100P plus – udruženja koje okuplja poljoprivredne proizvođače iz cele Vojvodine, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević ukazao je na značaj jedinstvene agrarne politike koja donosi izvesnost i kontinuitet u našoj poljoprivredi.„Poljoprivrednici u podsticajnoj politici nacionalnih institucija žele predvidljivost, izvesnost i kontinuitet u davanju bespovratnih finansijskih sredstava, kako bi mogli da planiraju poljoprivrednu proizvodnju i investiciona ulaganja“, istakao je resorni sekretar.

On je naglasio da je resorni sekretarijat rukovođen ovom činjenicom najviše sredstava namenio investicionim ulaganjima, kao i da će prednost imati upravo intenzivne grane poljoprivrede.

„Agrarni budžet za 2020. godinu iznosi preko 7,8 milijardi dinara, od čega je veliki deo opredeljen za direktnu podršku vojvođanskim poljoprivrednicima u okviru programa za razvoj. Znatna budžetska sredstva namenjena su direktnoj podršci vojvođanskim poljoprivrednicima putem Programa za zemljište i Programa za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju”, rekao je Radojević i osvrnuo se na aktuelne konkurse pozivajući poljoprivredne proizvođače da apliciraju i iskoriste ponuđene povoljnosti.

On je rekao da će, između ostalog, za nabavku opreme i sistema za navodnjavanje biti izdvojeno 340 miliona dinara, za nabavku opreme za zaštitu od vremenskih nepogoda 120 miliona, za opremanje stočarskih farmi 80 miliona, i još toliko za nabavku plastenika i opreme, dok je za investicije za opremu za proizvodnju vina i rakije planirano 70 miliona dinara, i za podršku mladima 270 miliona.

Radojević je ukazao i na značajna nova ulaganja u cilju efikasnije odbrane od grada i uvođenja sistema automatizovane zaštite poljoprivrednih useva i zasada na području Raketnog centra "Fruška gora", za šta je obezbeđeno do 600 miliona dinara. Značaj ovog kapitalnog projekta je, kako je rekao, višedecenijski i podrazumeva modernizaciju i unapređenje rada tog radarskog centra, koji pokriva 700.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je 550.000 hektara obradivog zemljišta u Vojvodini.

Sekretar Radojević je posebno istakao značaj udruživanja za poljoprivrednike i izrazio zadovoljstvo što na teritoriji Vojvodine postoji tako reprezentativno udruženje poljoprivrednika poput Kluba 100P plus, koji je izuzetno brojan, i naveo da upravo ovakve asocijacije mogu graditi uspešan partnerski odnos sa donosiocima odluka.

Kao i prethodnih godina, i za 16. Zimski seminar farmera na Tari, planirana su stručna predavanja iz različitih oblasti poljoprivrede, diskusije na mnogobrojne teme, kao i predstavljanje kompanija koje će proizvođačima ponuditi rešenja za probleme sa kojima se svakodnevno sreću u proizvodnji. Reč je o savremenoj mehanizaciji, opremi za proizvodnju, rezervnim delovima, mineralnim đubrivima, pesticidima, sertifikovanom semenu i mazivima. Poljoprivrednici će moći da se informišu i o ponudi povoljnih bankarskih kredita i osiguranja u poljoprivredi.

Na ovogodišnjem savetovanju poljoprivrednika, koje će trajati do 1. februara, biće govora i o IPARD programu, Strategiji razvoja poljoprivrede, ruralnom razvoju i ostalim aktuelnostima u agraru.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/poceo-16-zimski-seminar-farmera-na-tari-27-01-2020

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31