Чланци поређани по датуму: sreda, 22 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 22 januar 2020 17:58

Blago iz košnice za lepotu i zdravlje!

Istorija meda tesno je isprepletana sa ljudskom istorijom. Prvi zapisi o korišćenju meda javljaju se u sumerskim i vavilonskim tekstovima pisanim klinastim pismom, spominje se u Bibliji, Kuranu, a u Antičkoj Grčkoj se darivao bogovima i dušama umrlih. Med je mešavina više od 70 komponenti koje zavise od cveća s kog su skupljale nektar medonosne pčele. Ali, pored meda pčele proizvode i druge važne i zdrave sastojke kao što su propolis, perga
i polen koji su neizostavni deo u tradicionalnoj, ali i savremenoj medicini.
Šta je polen?
Polen je cvetni prah sa prašnika biljaka kog pčele sakupljaju i donose u košnicu. Često ga zovu i izvor života, jer je izuzetno važan za prezimljavanje i rani razvoj pčelinjeg društva. Pčele ga sakupljaju zato što sadrži belančevine, masti, šećere, vitamine i druge korisne supstance za negovanje legla. Svako zrno polena ima drugačiji biohemijski sastav što zavisi od podneblja na kojem raste biljka s koje su pčele skupljale cvetni prah. Pčelari postavljaju skupljače
polena koji ga skidaju sa nožica pčela prilikom uleta u košnicu. Tako skupljen prah se suši, konzervira i čuva da bi se upotrebio u ljudskoj ishrani ili dodavao pčelama u periodu kada ga u prirodi nema dovoljno. Za jedan kilogram polena potreban je rad više od 10.000 pčela.
Po obliku i veličini polenovih zrnaca se određuje vrsta meda, odnosno od kojih biljaka potiče. Naučno je dokazano da cvetni prah oživljava ćelije u organizmu
ljudi, ubrzava oporavak posle bolesti, deluje kod bronhitisa, kožnih oboljenja, uvećane prostate, anemije, slabosti, preranog starenja, suzbija nervozu i stvara
fizičku otpornost organizma. Verovali ili ne, polen se koristi i za lečenje alkoholizma, što dokazuju i brojne stručne studije. U ljudskoj ishrani ili za lečenje polen se koristi u kombinaciji sa medom i to 200 grama polena na kilogram meda. I jedan savet, dobro je zrnca samleti u mašini za mlevenje kafe kako bi se lakše i brže pomešao sa medom.
Perga kao lek
Perga je nepravedno zapostavljena i malo ljudi zna šta je to uopšte. U pitanju je fermetirani polen, odnosno proizvod koji nastaje tako što pčele prerade cvetni prah koji su unele u košnicu dodajući mu produkte koji nastaju lučenjem njihovih žlezda. Pri preradi polena pčele koriste preko 200 mikroorganizama, inicirajući pri tome veoma složen proces fermentacije polena koji smeštaju u ćelije saća i zalivaju ga medom. Tako obrađeni polen je deset puta hranljiviji od običnog. Perga je bogata brojnim aminokiselinama, fermentima, raznim kvascima, bakterijama, mlečnom kiselinom…
Zanimljivo je da uprkos razvoju nauke i tehnologije nikome nije pošlo za rukom da proizvede pergu u laboratoriju onako kako ga prave pčele. Čak i kada bi uspeo da razgraniči sve sastojke čovek ne bi znao kojim redosledom da ih pomeša i u kojoj razmeri, tako da perga ostaje isključivo pčeljini proizvod. Sadrži kompletno sve što je potrebno za razvoj pčelinjih društava i bez perge ne bi bilo ni pčela, jer je osnovni izvor belančevina za razvoj legla.
Perga je više puta vrednija od polena i kao takva ona je pravo bogatstvo za čovekov organizam. U pergi je utvrđeno prisustvo većih količina vitamina A koji posebno doprinosi jačanju zidova krvnih sudova, pri čemu zidovi kapilara postaju čvršći. Lekovitost perge uočena je kod određenih kardio -
vaskularnih oboljenja, bolesti sluzokože želuca i creva, kod površinskih oštećenja kože, kod osoba sa uništenom ili obolelom crevnom florom… Perga sazreva oko 15 dana u saću, vadi se posebnim vadilicama i odlaže u bočicama koje se čuvaju u zamrzivaču daleko od sunčeve svetlosti.
Ima je izuzetno malo pa je pčelari nerado vade iz košnice, a o njenog vrednosti najbolje svedoči cena – 1 gram perge košta 1 evro. U kombinaciji sa medom, perga je konzervisana i može dugo da stoji i ne izgubi svoja vredna svojstva. Može da se jede kao slatkiš u izvornom stanju, ali ne više od pola kafene kašičice za odrasle, ne žvaće se već se lagano otapa u ustima.
Pored meda, može da se koristi i u kombinaciji sa matičnim mlečom i propolisom.

Propolis – prirodni antibiotik

Propolis je prirodni antibiotik koji se u tradicionalnoj medici koristi već više od 2.000 godina. U pitanju je mešavina smolastih materija koje pčele sakupljaju
sa lisnih pupoljaka drvenastih biljaka i prirodnog pčelinjeg voska. Ima prijatan aromatični miris, a pčele ga prikupljaju najviše pred nastupajuću jesen i zimu najčešće sa topole, vrbe, kestena… Propolisom oblažu tavanicu košnice, popunjavaju pukotine i na taj način je dezinfikuju.
Pčelar ga skida sa ramova samo u julu, jer je kasnije potreban pčelama kako bi zaštitile košnicu. Propolis sadrži više od 300 različitih supstanci, od čega je 55 odsto smola i balzam, 30 posto vosak, deset posto su eterična ulja i pet posto polena. Sadrži sve poznate vitamine osim vitamina K, ima 15 minerala koji su neophodni ljudskom telu da bi moglo da funkcioniše, a ima bakteriološko, antivirusno, biostimulativno i anestetičko. Rastvara se u alkoholu i etru, pa se najčešće koristi u vidu kapi, odnosno tinkture u ginekologiji, stomatologiji, dermatologiji, kozmetici…
Nezamenljive su kod upale grla i krajnika, lečenja sluzokože tankih i debelih creva, kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, pomažu pri varenju i obezbeđuju miran san, smiruje napetost živaca i obezbeđuju dobar rad srca, pomaže u bržem zalečenju rana kod opekotina i posekotina. Dokazano je da je propolis čist prirodan antibiotik koji ne izaziva rezinstenciju, niti štetne reakcije u organizmu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo
sreda, 22 januar 2020 17:51

Šta nudi "Ukus fest" ovog vikenda?

„Ukus fest“ dvodnevni festival domaće hrane i pića, biće održan u subotu 25. i u nedelju 26. januara 2020. u Shopping centru „Stadion“ od 10 do 22 sata.

Na manifestaciji će biti predstavljeno preko 1000 proizvoda izlagača iz cele Srbije i regiona.

Posetioci će moći da probaju nezaboravne arome i da uživaju u degustacijama najukusnijih sireva, suvomesnatih proizvoda pršute, domaćih kobasica, kulena. U zalogajima će biti i nadaleko poznati domaći ajvari, ljutenice, paprike sa sirom. Očekuju nas brojna iznenađenja za sve sladokusce ukusa, koja će se svi imati prilike da probaju. Moći će da se okusi i pravi, prirodni nektar koji nam dolazi iz voćnih sokova, likera, domaćih vina.

Proizvođači slatkiša pripremaju nova iznenađenja, pa će se mnogi zasladiti čuvenim tradicionalnim džemovima, medom i domaćim kolačima.

Prvi put Ukus fest u Shopping centru „Stadion“ će biti jedinstvena prilika da se zagolica mašta razigranih ukusa od pravih poslastica, kao i domaćih specijaliteta poput starih zaboravljenih jela, koja nas prosto pozivaju da ih probamo.

Ulaz je besplatan za sve posetioce.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
sreda, 22 januar 2020 17:38

Deveto savetovanje voćara "Gruža 2020"

Gruža Agrar poziva sve zainteresovane da posete deveto savetovanje voćara "Gruža 2020", koje će se održati u subotu, 1. februara 2020. godine u Ravnom Gaju (svečana sala Siljevac) sa početkom u 10 sati. Događaj predstavlja najveći susret proizvođača u Centralnoj Srbiji.

Predavači koji će učestvovati na ovom savetovanju iskusni su stručnjaci iz Srbije i inostranstva, iz oblasti savremene voćarske proizvodnje, navodnjavanja, prihrane voća i voćarske mehanizacije, opreme i sredstava za zaštitu, berbu, čuvanje, klasiranje i pakovanje voća.

Učesnici skupa imaće priliku da čuju o praktičnim iskustvima proizvodnje jabuke, borovnice, šljive i višnje u Srbiji i regionu, tehničkim osnovama primene pesticida u integralnoj zaštiti voća i najbitnijim aspektima najsavremenije voćarske tehnologije, mehanizacije i opreme.

I ove godine organizovan je sadržajni izložbeni prostor. Gruža agrar okuplja struku i praksu na jednom mestu, a iznad svega prijatelje iz regiona, sa 600 učesnika.

Glavni cilj skupa biće edukacija i razmena informacija iz savremene voćarske proizvodnje u Srbiji i regionu, kao i doprinos u zajedničkom radu i radu na podizanju kvaliteta voćarske proizvodnje, prateći savremene trendove, na domaćem ali i međunarodnom tržištu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2759357/gruza-2020-deveto-savetovanje-vocara-bice-odrzano-1-februara-2020

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Poljoprivrednici koji ispunjavaju uslove mogu da podnesu zahtev za korišćenje podsticajnih mera u stočarstvu, a koje dodeljuje Ministarstvo poljoprivrede.

Zahteve mogu da popune od 1. februara, a za ove namene iz državne kase biće izdvojeno od 250 do 600 miliona dinara.

Poljoprivrednici koji imaju neumatičene krave, ovce, jagnjad i jarad, kao i oni koji planiraju da se bave tovom junadi imaju pravo na državne subvencije, kako bi se unapredila stočarska proizvodnja i uvećao stočni fond.

U Srbiji prema poslednjem popisu ima oko 950 hiljada krava od kojih je 450 hiljada muznih grla.

Kada je reč o desetogodišnjem preseku, ukupan broj goveda manji je za 6,2 odsto u odnosu na ranije godine.

Stočara je sve manje i u Šumadiji, pa je sada na evidenciji svega 18 hiljada grla u šumadijskim domaćinstvima.

Jedan od stočara koji se bavi tovom junadi je Aca Jovanović iz sela Čestin u opštini Knić. Kako kaže nikako da ostvari pozitivnu računicu u ovom poslu, već je godinama na gubitku.

Država je prepoznala probleme sa kojima se suočavaju stočari, pa je u cilju opstanka stočarstva i uvećanja stočnog fonda, donela Uredbu kojom se definišu podsticajne mere.

Za kvalitetne priplodne mlečne krave stočari dobijaju subvenciju u iznosu od 25 hiljada dinara godišnje, a za tovne krave i bikove mogu da ostvare i 40 hiljada po grlu za godinu dana.

Kada je reč o umatičenim stočnim grlima, subvenciju mogu da dobiju stočari koji imaju najmanje tri grla.

Podsticaje mogu da koriste i stočari koji imaju neumatičena stočna grla i to u iznosu od 20 hiljada godišnje, a uslov je da poseduju najmanje dva grla.

Za premiju za mleko iz državne kase izdvaja se tri milijarde dinara godišnje. Država premiju plađa sedam dinara po litru.

Za tov jagnjadi poljoprivrednici mogu da dobiju podsticajna sredstva u iznosu od dve hiljade dinara po jagnjetu.

Subvencije za biljnu proizvodnju su od ove godine uvećane i iznose 5.200 dinara po hektaru obradive površine.

Inače, za podsticajna sredstava mogu da konkurišu poljoprivrednici i to za uzgoj svinja, živine, kao i oni koji imaju košnice i ribnjake.

Izvor:http://rtk.co.rs/podsticajne-mere-u-stocarstvu/

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31