Чланци поређани по датуму: petak, 17 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Okružni štab za vanredne situacije preporučio je pojačane biosigurnosne mere gazdinstvima u Pirotskom okrugu, koja uzgajaju svinje, u cilju zaštite od obolevanja životinja od afričke kuge.

Sednica štaba održana je danas (17. januau 2020.) zbog proglašenja epidemije afričke kuge divljih svinja na područjima i delovima dva lovišta na teritoriji tog okruga Vidlič i Ponišavlje.

Vlasnicima gazdinstava je preporučeno da dezinfikuju objekte u kojima se čuvaju svinje i postavljaju sredstva za čišćenje i dezinfekciju na ulazu u gazdinstvo.

Preporuka je i da se domaće svinje ne čuvaju i ne puštaju na otvoreni prostor i da se obavezno prijavi nadležnoj veterinarskoj službi svaka promenu u zdravstvenom stanju svinja.

Ako je član gazdinstva lovac, potrebna je primena strogih mera dezinfekcije kao i presvlačenje odeće i obuće posle lova.

Takođe je preporuka da se svinje ne hrane pomijama, kao i zabrana pristupa posetiocima gazdinstva objektima u kojima se uzgajaju svinje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2755536/prevencija-africke-kuge-pojacane-biosigurnosne-mere-u-pirotskom-okrugu

Објављено у Svinjarstvo
petak, 17 januar 2020 18:37

Nestašice podigle cenu maline

Zbog loših vremenskih uslova i drastičnog pada prinosa maline u Čileu za ovim voćem trenutno vlada velika potražnja u svetu. To je dovelo do rasta otkupnih cena za oko 30 odsto na svim tržištima, pa tako u Srbiji.

Čile je, uz Srbiju, poslednjih decenija među najvećim proizvođačima i izvoznicima malina u svetu, pa se nestašica odražava na poskupljenje. Ako se taj trend nastavi, nezvanične su procene da bi naredna sezona mogla da bude profitabilnija i za domaće proizvođače.

U 2019. otkupna cena maline na domaćem tržištu bila je od 140 do 180 dinara, u zavisnosti od sorte. Procenjuje se da će ove godine, ako proizvodnja bude stabilna, otkupljivači za „miker” plaćati minimalno 220 dinara, a za „vilamet” od 190 do 200.

– Proizvođači malina u Čileu ovih dana se suočavaju sa veoma nepovoljnim vremenskim uslovima. Zbog toga će se nastaviti tendencija pada proizvodnje, što je već dovelo do porasta cena. Inače, njihova najzastupljenija sorta „heritidž” plaćana je u otkupu 1,5 dolara, što je znatno povećanje u odnosu na prošlogodišnju cenu od 1,2 dolara po kilogramu. Malina je u ovom trenutku veoma tražena, ali je na svim tržištima ima malo – izjavio je Aleksandar Leposavić, vodeći stručnjak za malinu u Srbiji.

Leposavić je istakao da je prošle godine u našoj zemlji proizvedeno oko 53.000 tona ovog voća i da je i kod nas zastupljen trend pada proizvodnje. Napomenuo je da će ova godina biti na neki način prelomna kad je reč o opstanku domaćih malinara. Ako se, kaže, nastavi dosadašnji odnos prema proizvođačima i najvećem broju hladnjačara, to neće biti dobro za očuvanje već poljuljane pozicije srpskog malinarstva. Međutim, dodaje, sadašnje prilike i kretanja na tržištu ukazuju da „za naše malinare dolaze bolja vremena i da treba intenzivirati ulaganja u ovu proizvodnju”.

– Slično je i u drugim državama. Recimo, Bosna i Hercegovina imale su prinos oko 9.000 tona, što je veliki pad naspram 22.000 tona, koliko su proizvodili ranije. Manju proizvodnju beleže i Ukrajinci. Kao i svi veći proizvođači, osim Meksika, koji i dalje proizvodi 112.000 tona, ali se malina iz te zemlje prodaje sveža, što znači da se naši izvoznici na svetskoj tržnici ne susreću sa njihovom robom – rekao je Leposavić za naš list.

Kako je prenela agencija Rina, Čileanci se do sada nisu susretali sa ovako drastičnim vremenskim prilikama, koje izazivaju naglo skraćenje perioda berbe i smanjuju prinos maline, ali i drugog voća. To predstavlja najveći problem proizvođačima koji nemaju dovoljno vode za zalivanje. Berba prvog roda najzastupljenije sorte u ovoj zemlji trajala je veoma kratko i ubrano je malo plodova. To je prouzrokovalo rast cena sirovine za 30 procenata po kilogramu. Ta agencija prenosi da je berba druge po zastupljenosti sorte „miker” takođe kratko trajala, zbog čega je i cena bila za 35 procenata viša.

Aleksandar Leposavić nedavno je na konferenciji Regionalnog saveta za jagodičasto voće upozorio da skupa radna snaga i niski prinosi po hektaru opterećuju proizvodnju maline kod najvećeg broja zemalja proizvođača. Prema podacima Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline, proizvodnja u svetu se u prethodnih deset godina gotovo udvostručila – sa 310.000 tona u 2008. na 590.000 u 2017. godini. Srbija je 2016. proizvela 83.000 tona, a samo dve godine kasnije 56.000 tona maline.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/445971/Svetske-nestasice-pogurale-cenu-maline

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Kroz Programe podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja, protekle godine 58 zadruga dobilo je od države bespovratno 667 miliona dinara. RTS je istraživao na šta su potrošili novac i jesu li unapredili proizvodnju, ali i život u svojim selima.Stočari u podrudničkom selu Vojkovci kod Topole za bolju poziciju na tržištu od sada se bore udruženi.Sedmorica, mahom dvadesetogodišnjaka, obrađuje oko 120 hektara zemlje, gaje voće, predaju 300 litara mleka dnevno. Bespovratnim sredstvima države kupili su 25 junica simentalske rase.

"Poboljšali smo genetski potencijal našeg stada, konkurentniji smo na tržištu tako, većom količinom mleka. Planiramo neku preradu u sir i kajmak", objašnjava direktor zadruge u Vojkovcima Nikola Mihailović.

Jedan od zadrugara Marko Mijajlović kaže da pokušavaju da poboljšaju uslove života, što sebi, što drugim mladima u selu.

"Našli smo tu neku računicu u mleku", navodi Mijajlović.

A domaćini u Gornjem Milanovcu šansu vide u povrtarskoj proizvodnji. Pored države, pomaže i opština. Zadrugari iz Davidovice i okolnih sela uložiće u plastenike oko 7,5 miliona dinara.

"Računamo da će ta deca krenuti sa nama, da se bave plasteničkom proizvodnjom, da će imati od toga zarade", ističe direktor zadruge "Davidovica" Milan Aleksić.

Milka Nedeljković iz Kancelarije za poljoprivredu opštine Gornji Milanovac napominje da su svaku zadrugu pomogli tehnički - prilikom popunjavanja obrazaca, pripreme tehničke dokumentacije, saradnje sa Ministarstvom.

Koje su i kolike prednosti udruživanja, najbolje znaju u Konjuhu kod Kruševca.

Zadruga "Kalemar", osnovana još 1904. sa 75 zadrugara i 34 kooperanta, ove godine u Rusiju će izvesti 640.000 loznih kalemova.

"Ova zadruga je dobila sredstva u visini od blizu deset miliona, jedan traktor savremeni sa devet priključnih mašina", kaže direktor zadruge Dragan Vulić.

Kooperant zadruge Đurđe Žarković objašnjava da im je udruživanje za sada donelo mašine koje su za manje proizvođače nedostižne i po ceni i po kvalitetu. Računaju da ćemo sa njima da povećaju proizvodnju.

Veća proizvodnja i prerada, uz primenu novih tehnoligija i znanja, donose boljitak domaćinima. Zadruge postaju, ne samo ekonomski, već i demografski stožeri čitavih regiona.

"Poljoprivrednici udruženi nastupaju bolje, standardizuju svoju proizvodnju, ali i lakše mogu primene sve ono što smo preuzeli kao novu regulativu Evropske unije", ocenjuje Dušan Petković iz Privredne komore Srbije.

U Srbiji je registrovano oko 560.000 poljoprivrednih gazdinstava. Da bi, prvenstveno mladi ostali da žive na selu, u protekle tri godine osnovano je više od 600 zadruga koje je država pomogla sa 1,7 milijardi dinara.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3813339/na-sta-su-zadrugari-potrosili-novac-dobijen-od-drzave.html

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31