Чланци поређани по датуму: sreda, 15 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ova ampelotehnička mera pravilno izvedena balansira produkciju snažnih, novih prirasta i održava visoku proizvodnju plodova. Uzgojni oblik u proizvodnji visokožbunaste borovnice podrazumeva grm ili žbun.Rezidba borovnice se treba sprovoditi svake godine, počev od momenta sadnje biljaka. Kada grmovi borovnice dostignu adekvatnu veličinu, tada rezidba služi da poveća prinos i poboljša kvalitet ploda, kao i da reguliše željenu visinu i širinu grmova. Najmanje prve dve godine nakon sadnje biljkama borovnice ne bi trebalo dozvoliti da plodonose (ovo je jedna od grešaka koju proizvođači prave). Najbolje je prve dve godine ukloniti sve cvetne pupoljke sa biljaka borovnice za stimulisanje razvoja prirasta i korena. Cvetovi i plodovi borovnice crpe značajnu energiju od biljke, i prinos plodova u idućim godinama može biti značajno smanjen prvenstveno zbog lošeg razvoja biljaka koje postaju zakržljale. Kako bi se to postiglo preporuka je da se cvetni pupoljci na posađenim i mladim biljkama uklone pre cvetanja. Možem ih ukloniti na dva načina : rezidbom (cvetni pupoljci kod borovnice su smešteni u vršnom delu jednogodišnjih prirasta, te njihovim prikraćivanjem za jednu trećinu do jednu polovinu uklanjamo cvetne pupoljke) ili otkidanjem rukom.

Orezivanje mladih sadnica omogućava pravilno formiranje žbuna borovnice. Jedan žbun treba da ima od tri do pet glavnih grana koje nose rod. One se orezuju tako da celom svojom dužinom imaju dvogodišnje grane sa pupoljcima.Treba znati da jedan cvetni pupoljak ima 8-12 cvetova u grozdu (gronji), te jedna grančica sa četiri-pet takvih pupoljaka daje potencijal za 50-70 plodova po dva grama, što je 100-140 grama plodova.

Po pravilu rezidba treba da je umerena i prilagođena rodnom potencijalu i stanju svakog žbuna ponaosob.

Kako bi pravilno izveli rezidbu potrebno je da znamo da imamo dve vrste jednogodišnjih prirasta u grmu borovnice i to: one koji se razvijaju odozdo i koji za jednu vegetacionu godinu mogu da izrastu i do 1m, i one koji su na grmu i nose rodne pupoljke na svojim vrhovima.U prvim godinama su nam potrebniji ovi koji rastu iz baze jer trebamo da formiramo žbun i ujednačimo vegetativni i generativni prirast.

Sam čin rezidbe možemo reći da ide po fazama:tako da prvo uklanjamo do osnove one izdanke koji su izbili iz osnove tj .supstrata,koji rastu horizontalno ka drugim saksijama, zatim izmrzle,oštećene i one koje su prethodne godine donele rod. Zatim treba eliminisati one koje se dodiruju i zaklanjaju unurtašnjost krune.

Oštra rezidba borovnice se ne preporucuje, sem u slučajevima jače regeneracije i obnavljanja žbunova. Bujniji žbunovi daju krupnije plodove i veći prinos, te zbog toga treba slabije orezati.

Veoma je bitno da prilikom rezidbe redovno vršimo i dezinfekciju alata kojim režemo.

Značaj ove mere se ogleda u tome što se redovnom rezidbom reguliše provetravanje, prinos, kvalitet plodova i vreme sazrevanja.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/01/15/vocarstvo/pravilna-rezidba-borovnice/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ovim pravilnikom bliže se propisuju podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novog traktora uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje, obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i maksimalni iznos podsticaja po korisniku.

Podsticaj se ostvaruje na osnovu prihvatljivih troškova investicije za nabavku novog traktora snage motora do 60 kilovata (kW), sa standardnim delovima, uređajima i opremom uključujući pripadajuću traktorsku kabinu, koji se prvi put upotrebljava za izvođenje poljoprivrednih radova u primarnoj biljnoj i stočarskoj proizvodnji; a koji je proizveden u Republici Srbiji ili čiji model dobavljač uvozi u rastavljenom stanju i sklapa na svojim proizvodnim linijama u Republici Srbiji pre dana objavljivanja javnog poziva za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

Podsticaj mogu ostvariti lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i čija su gazdinstva u aktivnom statusu i to: fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; preduzetnik; privredno društvo; zemljoradnička zadruga koja ima najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar kao nosioci ili članovi pet različitih komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu.

Pored ovih opštih uslova neophodno je da u Registru poljoprivrednih gazdinstava ima upisane:

-površine zemljišta pod proizvodnjom odgovarajućih vrsta biljnih kultura:

-do 0,5 ha povrća, voća i cveća u zaštićenom prostoru;

-do 2 ha jagodastog voća, odnosno do 5 ha ostalog voća;

-2 ha grožđa, na parcelama koje su upisane i u Vinogradarski registar u skladu sa zakonom koji uređuje vino;

-do 3 ha povrća (na otvorenom polju);

-od 0,1 do 50 ha cveća (na otvorenom polju);

-do 50 ha aromatičnog i lekovitog bilja;

-do 2 ha žitarica, industrijskog i krmnog bilja.

– u zavisnosti od vrste stočarske proizvodnje proizvodnje ima do najviše 19 mlečnih krava, odnosno ima ukupni kapacitet objekta upisanog u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo, i to: do najviše 19 goveda i/ili do najviše 149 ovaca i koza i/ili do najviše 29 krmača i/ili do najviše 99 tovnih svinja po turnusu i/ili do najviše 3.999 brojlera po turnusu i/ili do najviše 399 tovnih ćurki po turnusu.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaj pokreće se podnošenjem zahteva na Javni poziv koji raspisuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja. Javni poziv sadrži podatke o: licima koja ostvaruju prava na podsticaje, uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje, obrascima zahteva kao i maksimalnim iznosima podsticaja po korisniku, u skladu sa ovim pravilnikom, visini ukupnih raspoloživih sredstava po javnom pozivu, rokovima za podnošenje zahteva i dokumentaciji koja se podnosi uz zahteve kao i druge podatke potrebne za sprovođenje javnog poziva. U toku kalendarske godine može biti raspisan jedan ili više javnih poziva, u zavisnosti od raspoloživih sredstava.

U skladu sa uredbom kojom se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju podsticaji se utvrđuju u u iznosu od 50 % od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 % od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari za jednu kalendarsku godinu je 800.000 dinara.

Izvor:http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-investicije-u-fizicku-imovinu-poljoprivrednog-gazdinstva-za-nabavku-novog-traktora-2/

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija
sreda, 15 januar 2020 18:25

Evo kako će se deliti subvencije

U okviru Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini koju je Vlada Srbije usvojila prošlog četvrtka, novac će biti raspoređen na projekte u vidu direktnih plaćanja (oko 18,3 milijarde dinara), u mere ruralnog razvoja (oko 6,07 milijardi dinara), kreditnu podršku poljoprivrednicima (300 miliona dinara), posebne podsticaje (230 miliona dinara) i IPARD podsticaje (oko 3,9 milijardi dinara).

Za IPARD je predviđeno 983,5 miliona dinara budžetskog novca, a 2,9 milijardi dinara novac od pomoći Evropske unije za finansiranje ovih podsticaja.

Novac za direktna plaćanja biće raspoređen za:

- premije za mleko u visini od tri milijarde dinara;
- za biljnu proizvodnju biće opredeljeno 9,8 milijardi dinara;
- za podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave, tovne krave i bikove, priplodne krmače i neraste, ovce i ovnove, koze i jarce, roditeljske kokoške teškog i lakog tipa, roditeljske ćurke, kvalitetne priplodne matice šarana i kvalitetne priplodne matice pastrmke namenjeno je tri milijarde dinara:
- za tov junadi, jagnjadi, jaradi i svinja 1,4 milijardu dinara;
- za krave dojilje 20 miliona dinara;
- podsticaji za košnice pčela 600 miliona dinara.

Podsticaj za krave za uzgoj teladi radi tova namenjeno je pola milijarde dinara.

Regres za troškove skladištenja u javnim skladištima iznosi pola miliona dinara.

Direktna plaćanja, u zavisnosti od vrste podsticaja, isplaćivaće se u različitim iznosima u zavisnosti od toga za šta je novac namenjen.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2752152/sta-predvidja-uredba-o-raspodeli-podsticaja-u-poljoprivredi-i-ruralnom-razvoju-u

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31