Чланци поређани по датуму: subota, 11 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Terenskom proverom u samo nekoliko opština u Srbiji utvrđeno je da se veliki broj parcela ne koristi. Ideja je, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, da se takvo zemljište ustupi onima koji mogu da ga upotrebe, to jest da se takva zemlja da poljoprivrednicima u besplatni višegodišnji zakup.Branislav Nedimović kaže da je urađen popis kompletnog zemljišta i sa sigurnošću može da se kaže da je 540.000 hektara u državnom vlasištvu.Terenskom proverom korišćenja državnog zemljišta u Aleksandrovcu, Aleksincu, Beočinu i Smederevu utvrđeno je da se veliki broj parcela ne koristi i da su zapuštene.

Nedimović kaže kako je cilj da se takvo zemljište najpre identifikuje, a onda i ponudi zakupcima na besplatno korišćenje.

"Obradivo zemljište, pašnjaci, atari a sve što je napušteno stavljano je u funkciju. Našli smo oko 2.400 hektara koje nije u funkciji i ponudili ga ko želi da okrči. U prvih pet godina dobije dobija besplatno na korišćenje zemljište za krčenje. U narednih 25 godina imate povoljnije uslove da bi ste ostvarili prifot. To u suštini radimo u celoj Srbiji gde se krenulo sa davanjeom u zakup", kaže Nedimović.

Kaže da ko želi to da prihvati ima višegodišnji zakup, a za novih 2.500 hektara i ima dosta zainteresovanih.Pre nekoliko dana raspisan je konkurs za nabavku traktora snage do 60 kilovata. Pola novca daje draža, a reč je o traktorima koji su sklopljeni u Srbiji.

Nedimović kaže da konkurs traje do 31. maja. Ukazujući da je prosečna starost traktora u Srbiji 19 godina, ministar dodaje da je mera pokrenuta sa ciljem da se ta starost smanji.

"Uslov je da traktor bude sklapan u Srbiji, gde imamo pet proizvođača: IMT, Solis u Boljevcu, Mahindru u Novom Sadu, beloruske i kineske traktore. Ako kupite taj traktor koji košta od 8.000-20.000 evra, država vam vraća pola novca. Pokriven je širok spektar ljudi i oni koji nisu obuhvaćeni Ipard sredstvima. U zadnjih 10 godina broj traktora je povećan za pet odsto a biće još novih poziva", kaže ministar.

Navodi da će 2020. biće i drugih subvencija i podsticaja.

Govoreći o afričkoj kugi svinja, Nedimović napominje da mnogo toga može da se isplanira, ali na nešto poput te pojave ne može da se utiče.

"Borba protiv afričke svinjske kuge traje već dve i po godine. Rumunija i Bugarska su ygrožene, i Mađarska. Između Nemačke i Poljske postoji ograda. U avgustu smo imali dva incidenta s kugom u Mladenovcu, ali to smo sanirali. Protiv prirode se teško može, osim da se stave barijere, kao s Mađarskom zbog migranata", kaže Nedimović.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3806739/zemlja-koja-nije-godinama-koriscena-bice-data-ratarima-besplatno.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
subota, 11 januar 2020 17:19

Nedimović sa paorima u južnom Banatu

Obilazeći poljoprivredna gazdinstva u Banatskom Novom Selu, Kačarevu i Banatskom Brestovcu ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović razgovarao je sa poljoprivrednicima o aktuelnim problemima, ali i pogodnostima koje mogu ostvariti. Poljoprivrednicima je predstavio i planirane nove mere agrarne politike. ...
I dalje je cena goriva ono što najviše muči poljoprivrednike. O tome, subvencijama i drugim problemima razgovarali su sa resornim ministrom Nedimovićem.Bilo je reči i o komasaciji i nabavci nove mehanizacije.

"Komasacija je složena stvar sa kojom neki poljoprivrednici neće biti zadovoljni i zato se o tome mora govoriti kako bi se našao neki zajednički jezik i model kako bi svi bili zadovoljni", smatra Sorin Ardeljan, poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela.

"Dobro je što je više novca izdvojeno za kupovinu traktora i mašina. Ja sam kupio novu prskalicu i planiram još nešto ali do sada nisam dobio subvencije. Ministar mi je rekao da će do kraja januara biti sve isplaćeno kada je u pitanju 2019. godina", kaže Viktor Petrović, poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela.

Samo u Banatskom Novom Selu broj zahteva za subvencije u toku prošle godine bio je je veći za više od 20 odsto.

"Negde oko 500.000 evra se samo u ovo selo slilo kroz subvencije države za poljoprivredu, ostalo je još šest poljoprivrednih proizvođača iz mesta koji nisu dobili subvencije i oni će ih dobiti 30. januara ako su zahtevi ispravni", kaže Nedimović.Za Nedimovića ukrupnjavanje zemljišta odnosno komasacija je jedno od najvažnijih procesa u poljoprivredi koje treba rešiti.

"Najvažnije je da se o komasaciji razgovara sa ljudima da im se objasni sve kako treba. Komasacijom se postiže jeftinija poljoprivredna proizvodnja, a vlada je odvojila 70 miliona evra u naredne tri-četiri godine za tu namenu i pozivam sve lokalne samouprave koje su zainteresovane da sa katastarskim opštinama priđu ovom projektu", objašnjava Nedimović.

Poljoprivrednicima u južnom Banatu predstavljene su i ostale mere agrarne politike koje će biti donete u narednom periodu.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/predstavljene-planirane-nove-mere-agrarne-politike-u-juznom-banatu_1083260.html

Објављено у Agroekonomija

„Prethodnu 2019. godinu u Nektar grupi obeležio je ulazak u zasade organske jabuke. Otvorili smo voćnjak na 45 hektara, koji će za dve godine imati 114 hektara. Pola miliona evra, veliki je iskorak Nektara da ide u sopstvene zasade organskih jabuka. To je budućnost kompanije i projekat koji ima dugoročni potencijal", ocenio je za „Novu ekonomiju" direktor Nektar grupe Mihailo Janković, u čijem sastavu posluju Nectar, Heba, Fructal i Bio Panon. Ova poslednja kompanija je zajedničko ulaganje sa Global Seed u fabriku mlečnih organskih proizvoda u Čurugu i brend Farma Organica.

Prema preliminarnim podacima, Grupa će godinu završiti sa više od 110 miliona evra prihoda, tri odsto više nego prethodne godine, i rastom profitabilnosti od šest odsto. „Izvoz smo povećali i prinuđeni smo da razvijamo izvozna tržišta s obzirom na trend depopulacije u regionu. Izvozimo na 60 tržišta. Imamo kupce u Kini, otvorili smo tržište Beneluksa, nadamo se tržištu Abu Dabija. Odskora smo sa organskim asortimanom ušli u ruski maloprodajni lanac Azbuka ukusa, koji ima 150 premijum objekata u Moskvi", navodi Janković. Kako kaže, kompanija ne beži od toga da raste kroz akvizicije i pomno prati situaciju u regionu, a i šire. U novu godinu kompanija ulazi sa svojom novoosnovanom fondacijom „Nije svejedno", koja je usmerena na povratak dece prirodi, povećanje nataliteta i edukaciju u oblasti agrarnog poslovanja.

Ima li značajnijih promena na tržištu sokova u zemlji i regionu po pitanju omiljenog soka?

Slični su trendovi, možda se izdvaja Slovenija koja uvek sa trendovima ide malo ispred nas u priči o štetnosti šećera, održivosti poslovanja, recikliranju. Jedan od najdominantnijih trendova u svetu, a stiže i kod nas, jeste trend zdravog života. Ljudi žele da budu zdravi, žele da se osećaju dobro, sve više vode računa o tome šta unose u svoje telo, koji je sastav i poreklo tih proizvoda. Ako gledamo samo tržište Srbije, segment zdrave i organske hrane je niša, ali lako je videti da je neproporcionalno veliki deo polica u maloprodaji odvojen za te proizvode, upravo zato što je to rastuća kategorija. Kao što je čuveni hokejaš Vejn Grecki rekao: „Odličan hokejaš ne ide tamo gde pak jeste, već uvek tamo gde će pak biti", naša je odluka bila da idemo u pravcu zdravih i organskih proizvoda, jer mislimo da je to definitivno budućnost. Mi smo u velikom broju kategorija hrane i pića lideri u regionu, ali svi nas prepoznaju po sokovima. To jeste 60% naših prihoda. Mi smo lideri i u „100 odsto sokovima" i u nektarima, i tu povećavamo naše prisustvo i udeo. Postoji još jedan trend koji je izražen u Srbiji, i nije u skladu sa trendom zdrave hrane, a to je rast broja napitaka sa malim udelom voća koji su dosta jeftiniji od „100 odsto soka". To pokazuje da ovde trend zdrave hrane još nije zaživeo punim plućima, iako verujemo da se to polako menja.

Prošle godine ste otvorili veliku plantažu organskih jabuka. Zašto jabuke?

Delišes hani smo kupili 2003. i uložili smo nekoliko desetina miliona evra u širenje kapaciteta za preradu voća. To je verovatno najveće postrojenje za preradu voća u ex-YU, sa kapacitetima za preradu od 120. 000 tona godišnje. Prerađujemo bukvalno sve kontinentalno voće i to koristimo za naše gotove proizvode i za kaše i koncentrate koje prodajemo proizvođačima širom sveta. Tražili smo lokaciju koja je relativno blizu fabrici i koja nije blizu industrijske zone i našli 114 hektara kod Vladičinog Hana za organsku jabuku. Primarno voće u Srbiji je jabuka. Jabuka se koristi i u sokovima, i u dečjoj hrani. U Sloveniji pravimo „frutek" kašice, koje imaju dugu tradiciju. Čak pola te kategorije čine organski proizvodi. Mi smo dosad kupovali sirovine za organske kašice na tržištu, pa smo shvatili da je bolje da kontrolišemo u potpunosti proces jer potrošači žele da znaju odakle dolazi proizvod i kako se uzgaja.

Možda sad nije tema, ali brzo će leto i vi imate fabriku u Arilju, u srcu malinarskog kraja. Zanima me vaš stav povodom otkupne cene malina, redovnih protesta malinara i uznemirujućih snimaka voćara koji krče testerom voćnjake zbog niske otkupne cene.

Mi smo na svetskom tržištu prilično mali kao zemlja po količinama koje proizvodimo što se tiče voća. Kod maline je znatno drugačija situacija, jer se u našoj zemlji proizvede oko 15 odsto globalne prozvodnje. Imajući u vidu da se 95 odsto maline izvozi, inostrano tržište učestvuje u ceni otkupa, kao i činjenica da se u poslednjih pet godina malina gaji u zemljama gde nije bila prisutna. Imate danas Poljsku kao najveće tržište koje diktira cene, ali i pojavu novih proizvođača, npr. tržište BIH, značajno veće količine u Ukrajini. U zavisnosti od roda, koji je veći ili manji, u tim zemljama formira se tržišna cena. Danas se i u Srbiji povećala proizvodnja, pa imate neke krajeve koji do sada nikada nisu gajili malinu. Mi smo dali svoj doprinos u jačanju konkurentnosti našeg voća tako što smo organizovali udruženja ariljske maline i oblačinske višnje i inicirali sa proizvođačima proces sertifikacije geografskog porekla ariljske maline. Zajedno sa FAO, EBRD i Ministarstvom poljoprivrede smo ušli u tu proceduru jer želimo da diferenciramo srpske proizvode na svetskom tržištu i podignemo vrednost u očima potrošača. Lansirali smo sok od ariljske maline i oblačinske višnje i to je put kojim uz organsku proizvodnju želimo da idemo. Ako je globalni promet proizvoda sa geografskim poreklom preko 50 milijardi evra, to govori da je to pravac da diferenciramo ariljsku malinu i oblačinsku višnju. To treba da dovede do toga da se ariljska malina u budućnosti u otkupu plaća više, ali i potrošači moraju da prepoznaju vrednost ariljske maline u odnosu na drugu maline.

Vi ne uvozite malinu?

Mi uvozimo samo citruse, sve ostalo kupujemo na domaćem tržištu, čak i kad je na našu štetu. Dešavalo se sa jabukom pre dve godine da je domaća bila skuplja nego uvozna jabuka. Neke multinacionalne kompanije koje rade u Srbiji su tada kupovale kinesku jabuku. Mi smo svesno plaćali više jer smo smatrali da je odgovorno da podržimo domaće farmere, da podstaknemo domaću poljoprivredu i voćarstvo, iako smo mogli da kupimo na međunarodnom tržištu jeftiniju sirovinu.

Ceo intervju možete pročitati ovde: https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/direktor-nektara-kupovali-smo-doma%C4%87e-jabuke-%C4%8Dak-i-kad-su-skuplje-od-uvoznih

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31