Чланци поређани по датуму: petak, 10 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Stručnjaci sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, od kada su dobili modernu opremu, mogu brže da dođu do efikasnijih podataka koje koriste u nastavi ili kada daju savete proizvođačima.

- Dron, kojim će pre svega biti upotpunjena znanja o preciznoj poljoprivredi, opremljen je kamerom sa pet kanala. Cilj nam je da pratimo biljni stres, nastao usled manjka ili viška vlage u zemljištu, neodgovarajuće prihrane biljaka mineralnim đubrivima, kao i pojavu bolesti, korova i različite vrste štetočina - objašnjava za Večernje novosti dr Atila Bezdan sa Poljoprivrednog fakulteta.

Dodaje da nova tehnologija omogućava značajne uštede sredstava za zaštitu i mineralnih đubriva, čime ćemo imati efikasniju poljoprivrednu proizvodnju.

Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić kaže da njihov dron ima vrhunsku rezoluciju, a posle višemesečnog testiranja, trebalo bi da počne i njegova zvanična upotreba:

- Kontrolisaćemo preoravanje pašnjaka, korišćenje državnih oranica, da li postoje neki bespravni objekti na njima nasipanje zemlje ili bespravno odlaganje otpada, uzurpiranje zemljišta koje nije dato u zakup.

Milan Lukić, direktor Instituta u Čačku, smatra da bi dron u voćarstvu mogao da se upotrebljava za sagledavanje stanja biljke, kao i da se pomoću njega odredi termin berbe. Dron bi mogao da prikaže i stepen zakorovljenosti, kao i da li su potrebne neke agrotehnike mere.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2746604/nove-tehnologije-u-poljoprivredi-stede-sredstva-za-zastitu-biljaka-i-minerala-djubriva

Објављено у Biljna proizvodnja
petak, 10 januar 2020 18:55

Jaja s pedigreom od kraja januara

Kupci jaja u Srbiji ubuduće će u prodavnici moći da kupe samo jaja sa proizvođačkim kodom na osnovu koga će moći da znaju da li je jaje iz uvoza ili je proizvedeno u Srbiji, kao i da li je koka nosilja uzgajana u slobodnom uzgoju ili u kavezu, rekao je za RTS šef odseka Veterinarske inspekcije Beograda pri Ministarstvu poljoprivrede.Domaćice kažu da je ručak uvek spreman kada u kući ima jaja. Znalo se da su najkvalitetnija za tortu sa oznakom "S" i da postoji sedam klasa od čega zavisi i cena. Od Nove godine važi novi pravilnik koji nalaže da svako jaje bude obeleženo.Šef odseka Veterinarske inspekcije Beograda pri Ministarstva poljoprivrede Dušan Ljuština rekao je gostujući u Jutarnjem programu da je pravilnik donet još prošle godine a primena je pomerena za šest meseci kako bi proizvođači mogli da nabave opremu potrebnu za obeležavanje a od 1. januara svi su u obavezi da se pridržavaju pravilnika.

"Ono što je novina je da sada na svakom jajetu mora da se nalazi proizvođački kod koji sadrži određene podatke o zemlji porekla, načinu uzgoja u smislu da li se koke nosilje uzgajaju organski, u slobodnom uzgoju ili u kavezu. Za razliku od ranije, sada imamo samo A i B klasu. Klasa A se nalazi u prodaji dok je klasa B samo za industrijsku proizvodnju", kaže Ljuština.

U prodaji još mogu da se nađu neobeležena jaja jer su na tržište stigla pre praznika, ali kako je rok trajanja jaja maksimalno 28 dana, od kraja januara u prodaji više neće biti neobeleženih jaja.

"Ukoliko se i tada u prodaji nađu neobeležena jaja, ona će biti povučena iz prodaje a oni koji se ne budu pridržavali pravilnika snosiće i zakonske posledice. Ovim pravilnikom izuzeti su mali proizvođači koji jaja prodaju direktno na lokalnoj pijaci ili komšijama", objasnio je Ljuština, dodajući da se tako proda oko 500 jaja nedeljno.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3805135/od-kraja-januara-znacemo-pedigre-svakog-jajeta.html

Објављено у Agroekonomija

Mladi bračni parovi koji žele da pokrenu poljoprivrednu proizvodnju u Bojniku, moći će da se prijave za podsticajna sredstva koje će dodeljivati lokalna samouprava. Iz budžeta će za nova poljoprivredna gazdinstva biti izdvojeno milion dinara.

Ova mera, kako kažu u lokalnoj samoupravi, treba da stimuliše mlade i pokrene oživaljavanje primarne poljoprivredne proizvodnje.

U toku je izrada pravilnika po kome će se dodeljivati sredstva, a konkurs će biti raspisan u narednom periodu. Ideja je da, bračni parovi koji su zainteresovani da se vrate u Bojnik i započnu porodično gazdinstvo, dobiju između 150.000 i 200.000 dinara - navode nadležni.

Osim što treba da pokrene poljoprivrednu proizvodnju, dodaju, ova mera usmerena je i na podsticaj nataliteta i vraćanja ljudi u manje sredine.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Milion-dinara-za-mlade-parove-koji-bi-da-se-bave-poljoprivredom-u-Bojniku.sr.html

Објављено у Agroekonomija
petak, 10 januar 2020 18:45

Kakav hleb jedemo?

rbija je u poslednjih godinu dana više nego udvostručila uvoz hleba i pekarskih proizvoda. Tako je u 2019. na tržište dopremljeno oko 6.000 tona „svežeg” hleba, peciva i tosta u vrednosti od 6,8 miliona evra. Godinu dana ranije uvoz je vredeo 3,1 milina evra.

Kako „Politika” nezvanično saznaje, vekne su najviše stizale iz Rumunije, Nemačke, Bugarske, pa čak i Hrvatske, gde je pre nekoliko dana objavljen podatak da je od ulaska ove zemlje u Evropsku uniju uvoz hleba drastično povećan. Svaka peta vekna na tržište ove susedne zemlje stigla je iz uvoza.

Zvuči neverovatno jer većini potrošača nije poznato da im trgovci i pekari uveliko prodaju vruć hleb i pecivo koji su na naše tržište stigli u šleperima – prethodno pripremljeni i zamrznuti nekada i hiljadama kilometara daleko. Ovde se pred očima kupaca samo „dopeku”, uglavnom u trgovinskim i pekarskim lancima, i prodaju kao sveže.

Ekonomija se u pekarstvu već godinama menja i hleb više nije namirnica koja se proizvodi isključivo na lokalnom tržištu. Naprotiv, naše istraživanje pokazuje da se hlebom, kao i svakom drugom namirnicom, trguje globalno. Tako se na sajtu „Alibabe” mogu naći desetine oglasa za prodaju smrznutog hleba i peciva od različitih vrsta brašna. Prednjače Kinezi, koji osim polugotovih proizvoda nude zamese, opremu i već pripremljene mešavine brašna i aditiva za bilo koju vrstu hleba. Cene variraju, recimo baget iz Perua košta oko dva dolara po kilogramu. Uslov je da narudžbina ne bude manja od jednog brodskog kontejnera – dnevno. Proizvođač, koji posluje još od 1998, navodi da je rok trajanja ovog smrznutog hleba čak godinu dana. Još neverovatnije zvuči ponuda za mešavinu brašna od celog zrna koju nudi veliki trgovac iz Turske. Minimalna porudžbina je pola tone, a cena – 0,01 dolar po kilogramu. „Alibabina” statistika pokazuje da su najčešći kupci svih ovih proizvoda iz Amerike, Velike Britanije i Novog Zelanda.Poznavaoci tržišta objašnjavaju da „parbejking”, kako se popularno naziva ova tehnika pripremanja hleba i peciva (delimično pečeni, a onda brzo zamrznuti i spremni za transport bilo gde) sve više zamenjuje tradicionalno pekarstvo.

Proizvođači na ovaj način mogu da transportuju delimično pečene proizvode van granica i da ih izvoze gde god postoji interesovanje kupaca, najčešće velikih trgovinskih lanaca. Tako se smanjuju troškovi proizvodnje i povećava asortiman, koji više nije uslovljen rokovima trajanja vekni. I trgovci imaju korist jer stiču poverenje kupaca i u svakom trenutku mogu da isporuče hleb i pecivo identičnog kvaliteta. To nije jedini interes koji ostvaruju. Oni koji u radnjama imaju i odeljenje pekare više nemaju potrebu da zapošljavaju visokokvalifikovane pekare. Svaki zaposleni može da bude osposobljen da već gotovo pripremljene proizvode ispeče i postavi na police. Za to je potrebna samo peć, što je dodatna ušteda za trgovce, koji su ranije morali da imaju i specijalizovanu opremu.

Kupci koji su navikli na domaću veknu sa jednodnevnim rokom trajanja znaju da ovaj dopečeni hleb po ukusu ne može da se poredi sa njom. Tehnolozi kažu da mu se dodaju aditivi, ali i kvasac u većim količinama kako bi se obezbedio kontinuiran standard proizvoda – veličina, tekstura... I pored toga, danas praktično ne postoji država koja nije uvoznik hleba. Statistika pokazuje da je u 2016. godini globalni izvoz hleba i pekarskih proizvoda vredeo oko 30 milijardi dolara. Godišnja stopa rasta u ovom sektoru je oko pet odsto. Do 2007. najveći dobavljači bili su Meksiko, Holandija i Amerika. Specijalizovani portal za tržište i maloprodaju „Biz komjuniti” navodi da su u ovom trenutku najveći uvoznici smrznutog hleba SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka, koje uvoze trećinu ukupnih količina.

Evropski mediji su pre nekoliko godina objavili da Poljska takođe ima interes da razvija ovaj biznis i da izvozi sve više hleba, vrednosno čak više nego alkoholnih pića. Kada je reč o Srbiji, ona je peti dobavljač, odmah posle Hrvatske. Kako se navodi, pre samo nekoliko godina niko ne bi ni pomislio da izvozi hleb, a sada je poljski hleb u drugim državama sve popularniji. Kada su se granice otvorile pekari su potražili nova tržišta. Najpre su krenuli da prodaju hleb u pograničnim područjima sa Nemačkom i Češkom. Mediji ovaj uspeh pripisuju kreativnosti poljskih pekara (na tržištu je svojevremeno bilo više od 10.000 pekara), koji proizvode po starim recepturama i prave pekarske proizvode od različitih vrsta brašna. Konkurencija u masovnoj proizvodnji hleba i peciva u EU je velika, ali je Poljska zbog specifičnosti proizvoda uspela da osvoji mnoga evropska tržišta. U izvozu je dominantan upravo smrznuti hleb, jer može dugo da se čuva.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/445544/Ucili-su-nas-da-je-Vojvodina-zitnica-Evrope-a-Srbija-sada-uvozi-cak-i-hleb

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31