Чланци поређани по датуму: utorak, 03 septembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 03 septembar 2019 09:10

Agrobiznis magazin u poseti porodici Banzić!

Jedno od najlepših mesta koje okružuju Grocku, Brestovik, nalazi se jugoistočno od ove varoši, u neposrednoj blizini Dunava. Da je u Brestoviku bilo života još vrlo rano, svedoči kasnorimska grobnica, koja se i danas tu nalazi i čuva, i za koju postoji pretpostavka da je bila, (bar neko vreme), grobnica Svetih Ermila i Stratonika, prvih beogradskih svetitelja. U prilog tezi da je Brestovik vrlo rano naseljen, stoji i činjenica da su se ispod „Rujišta“ ikopavale cigle, veliko kamenje i rimski novac.
Današnje naselje osnovano je za vreme vladavine Knjaza Miloša. Iz pisma, koje su Marko Živanović, Rade Jerković, Jovan Jovićić, Obrad Mitrović, Velja Gajić
i Blagoje Horvat poslali Knjazu Milošu 1836. godine, da se zaključiti da je selo osnovano 1827. godine. Oni su pisali Knezu da je „nastala deveta godina kako se s dozvoljenjem Vaše Knjaževačke Svetlosti u Mezgraju Aliju, zvanom Brestovnik, naselismo, do današnjeg dana ne poštedismo veliki trud položiti, dodatu zemlju istrebiti i obrabotavati za uživlenije naše.“
Posetili smo porodicu Milana Banzića, rodom sa Kosova, koji već 22 godine živi u Brestoviku. Sestra mu je živela tu, tako je i došao, upoznao suprugu Draganu, i tu i ostao. Dragana je imala 3 ha zemlje a on je u zakup uzeo još 5 ha.

,,Većina stručnjaka tvrdi da se primenom pravilne agrotehnike mogu se povećati prinosi, plodnost zemljišta i ono što je najvažnije za buduće genercije - očuvati zdrava i nezagađena sredina. Bilo da ste ratar, voćar ili se sporedno bavite poljoprivrednom, morate na odgovarajući način da obrađujete svoju zemlju, ističe Milan.
Posto je Brestovik voćarski kraj, Milan gaji breskve, jabuke, kajsije, šljive, grožđe. Vinograd je na 2 ha i gaji sortu kardinal.

,,Veoma je prinosna sorta, prinos grožđa varira od 20.000-25.000 kg/ha. Prema plamenjači je veoma osetljiva, prema pepelnici srednje, a prema sivoj plesni srednje, priča nam Milan i dodaje: Ako u fazi sazrevanja grožđa nastupi kišni period dolazi do pucanja pokožice što se smatra najvećom manom ove sorte.“
Grožđe sazreva veoma rano. Šira sadrži 14-18 % šećera i 4-5 g/l ukupnih kiselina. Grožđe je veoma ukusno za potrošnju u svežem stanju, odlično podnosi transport. Na 2 ha, gaji breske, jabuke takođe na 2ha sa 11 sorti, mucu, ajdared, delago, gala, greni smit….
Milan nam ističe da nije lako baviti se poljoprivredom. Ima traktor star 42 godina, pre dve godine je konkurisao za sredstva, ali nije dobio jer su naveli razlog da nema boravište u Srbiji. Para kako ističe nema da kupi nov, videće šta će dalje.
Nije do sada tražio pomoć od države, nije dobijao subvencije, jer nije ni konkurisao, osim za traktor. U poslu mu pomaže tašta, supruga i sin, a kada je potrebno unajme i radnike koje plaćaju, 2. 500 dinara dnevno. Proizvode plasiraju u Udovici, a i imaju tezgu u Beogradu. Milanu nije lako, uzeo je i zemlju
pod zakup, ali ne zna da li će uspeti. Po njegovim rečima, teško je jer je otkup jabuka 5 dinara, tako je bilo i prošle godine.
Ovaj kraj najviše muče vremenske neprilike, pre svega grad, koji je pravio i totalne štete. Kupljeno je više protivgradnih raketa, a prognoza se pomno prati. Još jedan ključni problem je nepostojanje sistema za navodnjavanje, koji umanjuje proizvodnju. Dodaje da je projekat urađen, ali da se ništa ne menja već godinama. Veruje da bi proizvodnju pomoću sistema za navodnjavanje povećao za 50 %. Supruga Drgana, je kaže pesimista, sadili su voće za rusko
tržište, a sada se ta breskva prodaje po 18 dinara. Po njenim rečima puno se radi, a malo se zarađuje. Po nenim rečima niske Milan Banzić su otkupne cene a velika ulaganja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
utorak, 03 septembar 2019 09:04

Mogu li zadruge da sačuvaju selo?

BEZ obnove sela, Srbija nema budućnost - neprekidno ponavljaju nadležni u državi, ali i stručnjaci, a jedan od načina da se ožive neka, gotovo nestala mesta, jeste kroz zadruge.Akcija države za povratak zadrugarstva do sada je dala solidne rezultate jer je oformljeno 560 zadruga, a bespovratnim sredstvima države pomognute su 94 zadruge, i to u ukupnom iznosu od blizu milijardu dinara. Ove godine je u budžetu, za iste namene, odvojeno 667 miliona dinara, koji će po konkursu koji se upravo završava, dobiti još najmanje 40 zadruga.

Situacija, međutim, nije ista u celoj Srbiji, pa tako u Jadru i Podrinju nije formirana nijedna zemljoradnička zadruga. U Malom Zvorniku, kako kaže predsednik opštine Zoran Jevtić, bilo je reči da se oživi stara zadruga, međutim, sve je na tome i ostalo.

- Osnovana je jedna zadruga u Azbukovici i to za gajenje ovaca rase romanovski - kazao je Miroslav Nenadović, načelnik Opštinske uprave u Ljuboviji. - Oni koji su dobili novac za te namene, zatražili su aneks ugovora, kako bi dobili još vremena i posao priveli kraju. Dobavljači ovaca nisu do sada uspeli da im isporuče ono što je traženo.Na Pešteru još nema zemljoradničkih zadruga koje bi, u saradnji sa državom, pospešile razvoj stočarstva u ovom kraju. Ima interesovanja, naročito mladih ljudi.

- Nedavno smo sa najboljim stočarima iz Đerekara, Tutina i okolnih sela osnovali zadrugu "Peštersko stado" - kaže Fehim Kurtović, predsednik zadruge. - Cilj nam je da se ukrupnimo i bolje povežemo.

U pirotskom kraju do sada su osnovane dve zadruge uz pomoć Vlade Srbije. Reč je o zadrugama "Stara pojata" iz dimitrovgradskog sela Željuša, koja je dobila oko 5,7 miliona dinara, i "Darovi Lučnice" iz sela Gorčince. Bave se proizvodnjom organske hrane i preradom povrća, paprike za ajvar.

Jedina stočarska zadruga u Pomoravskom okrugu, "Ovčari 035", dobila je preko projekta države 7,4 miliona dinara, za nabavku 250 ovaca rase virtemberg. Predviđeno je da svaki osnivač godišnje zadruzi vraća po sedam grla. Potpisan je i ugovor o poslovnom sporazumu sa izvoznikom i dobavljačem jagnjadi za Libiju, koji godišnje izveze 24.000 jagnjadi.U kraljevačkom kraju, s druge strane, vlada nešto manje interesovanje za ovaj način udruživanja, nego što je to slučaj sa drugim regionima. Ovde sada ima samo 18 registrovanih zadruga.

Na jugu zemlje, dve zadruge su dobile podsticajna sredstva, ali problema još uvek ima. Prema rečima Ljiljane Trajković iz zadruge "Poljanica trend", među proizvođačima još vlada nepoverenje u ovakav vid udruživanja. Tu je i čekanje na šalterima, ali i nepostojanje infrastrukture i sadržaja koji bi povezali mlade u ruralnim područjima. Zadruga "Grin milk" kod Vladičinog Hana, dobijena sredstva iskoristila je za opremu, ali i dalje ima problem sa otkupom mleka.U ARILjU je 2018. godine osnovana prva složena voćarska zadruga "Agrar eko-voće", uz podršku Ministarstva, vrednu 12,5 miliona dinara. Novac je utrošen na sadnice malina i poljoprivrednu mehanizaciju. Ova zadruga okuplja više od 150 proizvođača, a tu su i poljoprivrednici iz Vranjske Banje, Petrovca na Mlavi, Kragujevca i Velike Plane.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:815664-Zadruge-bi-mogle-da-sacuvaju-selo

Објављено у Zadrugarstvo
utorak, 03 septembar 2019 08:40

Osečina: Šljiva sve više, ljudi sve manje!

Od 50 miliona stabala šljive u Srbiji, gotovo milion zasađeno je u opštini Osečina. Zato i ne čudi što je ova voćka u varošici nedaleko od Valjeva njen zaštitni znak, nešto od čega meštani žive i čemu su posvetili i ceo jedan Sajam.Prema poslednjem popisu, Osečina je imala tek nešto više od 13.000 stanovnika i najviše šljive po čoveku – čak 80 stabala. I dok je šljiva sve više, stanovnika je sve manje.

– Imamo četiri do pet hektara šljive, pravimo pekmeze, džemove, slatko, rakiju. Dosta prodamo ovako od kuće i po sajmovima. Ne postoji organizovana neka prodaja jer je teško. Veliki su problemi i ovde kao i u državi i sve to utiče na prodaju – kaže Jovan Vilotić, jedan od pedesetak proizvođača koji su proteklog vikenda izlagali na Sajmu šljive, 14. po redu, koji Osečina organizuje.

Sa suprugom i troje dece živi u selu Dragijevica i nekako se, kako kaže, snalaze.– Ove godine je bio i strašan problem sa radnicima, nema ih dovoljno, a i cena je 2.000 dinara dnevno, a šljiva je 15 dinara i onda se to teško uklapa. Ali živimo, moramo – objašnjava pokazujući na lepo aranžirani štand iza sebe.

Dva su velika problema, kaže Vilotić, jedan važan što mladi odlaze sa sela i drugi što ljudi ne znaju da se ujedine.

– Već početkom godine ljudi su u dugovima, a da smo složni pa da ne beremo, ovako svake godine sve je isto. Stenlej je 15 dinara, „požegača“ 25 dinara, a sve bi trebalo da bude i do 10 i 15 dinara više da bi se isplatilo – navodi Vilotić.

Svaki štand sportske hale u kojoj je Sajam bio smešten je bio savršeno aranžiran. Zanimljiva pakovanja, kreativnost u svakoj teglici, velikoj ili maloj flašici rakije. Čak i u svakom kolaču, a bilo ih je baš dosta. Od šljiva, uglavnom. Cene su raznovrsne, jer sve zavisi od pakovanja, ali najčešće je tegla pekmeza ili džema 300 dinara, a litar rakije 500 dinara.

– Po sajmovima dosta prodamo, ali i preko interneta i kući – kaže Marijana Damjanović iz sela Lopate. Šljivu proizvode na dva hektara, ali imaju i drugog voća. Ipak, najviše se traži sve od šljive – pekmez, džem, slatko i rakija.

U Osečini su izgleda na vreme shvatili koliko je isplativije preraditi šljivu i kupcima ponuditi gotov proizvod. U celoj Srbiji godišnje se preradi i do 600.000 tona ovog voća. U Osečini je to nekih 30.000 tona, od čega dve trećine ode na sušenje u 200 mini sušara koliko ih ima u kraju. Osušena šljiva se proda po višestruko većim cenama, a Osečina je i najveći domaći izvoznik suve šljive. Nekih 600 tona ode za Rusiju, Italiju, Francusku i Poljsku.

Skoro 65 odsto ukupne domaće proizvodnje šljive završi u rakiji. Upravo, to je osnovni proizvod Pauna Srećkovića. Dok stoji iza štanda ima puno posla, malo-malo neko ispije čašicu šljivovice koju je izložio. Stariji gospodin zatražio je još jednu – ako može. Sipao mu je Paun još jednu.

– Od petsto do hiljadu kila – odgovara na naše pitanje koliko je ispeče godišnje. Zadovoljni su, kako kaže, on i baba donekle, dođe im to što se bave šljivom kao dodatak na penzije. Ima dva hektara ili, kako on kaže, „500 drveta“ i najveći deo onoga što uberu ode u rakiju.Podršku proizvođačima na Sajmu u Osečini dali su i NALED i USAID, a direktor USAID Projekta za konkurentnu privredu, Aleksandar Pavlović, ističe za Danas da je kao deo jednog od projekata formirana asocijacija sa devet izvoznika suvih šljiva. „Ideja je da se otvore nova tržišta, da se dovedu kupci iz Evrope, tamo gde nas sada nema i da se naš „stenlej“ pozicionira kao različit proizvod na njihovim tržištima. Ne možemo da ga prodamo kao suvu šljivu, jer Čileanci prodaju suvu šljivu koja je slađa, a jeftinija. Ali možemo da ga prodamo kao dijetalni proizvod, jer ima ubedljivo najviše antioksidanata u sebi i vrlo malo šećera“, navodi Pavlović.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sljiva-sve-vise-stanovnika-sve-manje/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Proizvodnja meda u Srbiji manja je za 30% do 80% zbog nepovoljnih vremenskih prilika i neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja, koja izaziva pomor pčela, a taj trend traje već četiri godine.

- Osim klimatskih, ozbiljan problem je i nelegalni tretman semena suncokreta insekticidima, što je zabranjeno i Srbiji i u EU. Ove godine, pčele su najviše stradale baš na suncokretu - kaže za Novosti predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Dodaje da država radi na povećanju broja fitoinspektora, ali da to neće rešiti problem, jer je neophodno da se poljoprivrednici obrazuju.

Naveo je i da je prošle nedelje dogovoreno da se od sledeće godine povećaju subvencije po košnici sa 720 dinara na 800 dinara.

Pčelari iz Požarevca, koji su među najproduktivnijima u zemlji, slažu se da prinos meda opada. To tvrdi i Branko Pavlović, koji pčelari 30 godina, a sada ima 200 košnica.

- Ove godine je posebno bio nepovoljan maj, zbog čestih kiša, pa nisu mogle da se koriste bagremove šume i prinos tog meda je znantno smanjen. Onda je nastupila suša i ubrzala vegetaciju, što je za biljke bilo veoma stresno - objašnjava Pavlović.

Ovi uzroci mogu da dovedu do poskupljenja meda, iako ima i onih pčelara koji nude svoje zalihe, kako bi cena ostala ista.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2617521/proizvodnja-meda-u-srbiji-manja-i-za-80-od-sledece-godine-subvencije

Објављено у Pčelarstvo

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović je u okviru posete Medveđi, prisustvovao podeli ugovora poljoprivrednicima, a zatim obišao udruženje pčelara “Apis”, hladnjaču “Jablanica fruit” u Negosavlju kao i poljoprivredno gazdinstvo porodice Janković u Bogunovcu.

U Skupštinskoj sali opštine Medveđa, Nedimović je podelio prvih desetak od četrdeset i pet ugovora o subvencijama poljoprivrednim proizvođačima u ukupnom iznosu od 2.150.000,dinara i najavio otvaranje kancelarije u Medveđi koja će biti spona između poljoprivrednika i resornog ministarstva, a u cilju što boljeg informisanja poljoprivrednika i lakšeg učešća u mnogim razvojnim programima.“Ovde ima prostora da se radi i da ljudi mogu da žive od poljoprivrede, pre svega organske proizvodnje, samo fale dve stvari. Prva je da država dođe do svakog domaćinstva i da objasni kakve su sve mogućnosti na raspolaganju, a ima ih itekako, i druga, da podsticajnim merama uključimo što više mladih ljudi kako bi bili zainteresovani da ostanu ovde. U oktobru sledi poziv za mlade poljoprivredne proizvođače koji žele da ostanu ovde da apliciraju za grantove u iznosu od 12.500 evra, a nakon toga u dogovoru sa lokalnom samoupravom biće omogućeno da direktno u opštini Medveđa može da se konkuriše za sva sredstva koja Republika Srbija odobrava za poljoprivredu. Novca za ove namene je sve više i očekujem da će ljudi prevazići loša iskustva koja su do sada imali. Za nabavku mehanizacije i opreme za poljoprivredu se sada odvaja 11 puta više sredstava nego pre tri godine”, zaključio je ministar Nedimović i ohrabrio poljoprivrednike da konkurišu.

Ministar je nakon potpisivanja ugovora, obišao Pčelarsko udruženje ,,Apis” u Medveđi i tom prilikom naglasio da je ono primer kako se udruživanjem pčelari mogu edukovati, ali i ostvariti značajnu dobit. Udruženje je dobilo obećanje od ministra, da će iduće godine Treći festival meda biti finansiran od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tako što će pčelari ovog udruženja konkurisati u ministarstvu za sredstva po konkursu namenjena nevladinim organizacijama.Poseta hladnjači ,,Jablanica Fruit” u Negosavlju, je takođe bila značajna. Dobili su uverenje da će sredstvima ministarstva moći da razmišljaju o proširenju svog kapaciteta, s obzirom na činjenicu da je jedina u ovom kraju koja vrši otkup i preradu voća.

Posetu je Nedimović završio obilaskom domaćinstva porodice Janković u selu Bogunovac. Ovo domaćinstvo osim proizvodnje voća i povrća bavi se i kozarstvom, ima umatičeno 30 koza i kao takvo zaslužuje pomoć i podršku, kako bi se proizvodnja unapredila i proširila, rečeno je tom prilikom.

Izvor:https://jugmedia.rs/nedimovic-u-poseti-medvedji/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30