Чланци поређани по датуму: nedelja, 29 septembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

JESEN je pravo vreme za rakijske manifestacije. Pančevo, grad na Tamišu, i ove godine domaćin je drugog po redu Festivala „Rakija i rakijaši 2019.“, koji se
održava 26. Oktobra, od 10 do 16 časova, u Poljoprivrednoj skoli „Josif Pančić“. Manifestacija je namenjena svim proizvođačima i ljubiteljima rakije, a rok za prijavu takmičarskih uzoraka bio je do 25. septembar. Za razliku od lokalnih manifestacija posvećenih dobroj rakiji, organizator ovog festivala je facebook grupa „Rakija i rakijaši”, koja broji vise od 6,500 članova.
Prema rečima organizatora, u kategoriji javnog učešća mogu nastupiti samo hobi proizvođači. Kvalitet svoje rakije, međutim, moći će da provere i svi drugi proizvođači i registrovane destilerije, koje žele biti u anonimnoj kategoriji.
- Osvajanjem priznanja na Festivalu „Rakija i Rakijaši 2019.“ Učesnik stiče pravo na korišćenje festivalskog znaka u medijskoj promociji proizvoda – rekao je Armin Tot, jedan od organizatora.

– Festival je referentno takmičenje za izbor najbolje šljivove rakije Srbije, koju organizuje Institut za voćarstvo u Čačku. Proglašenje pobednika po kategorijama i rezultati ocenjivanja biće svečano objavljeni na dan Festivala. Uzorci rakije proći će stroge kriterijume naših vrhunskih stručnjaka za jaka alkoholna pića. Predsednik komisije je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Ninoslav Nikičević, dok su članovi prof. dr Vele Tešević, sa Hemijsko tehnološkog fakulteta u Beogradu, dr Ivan Urošević I dr Branko Popović. Komisija će raditi na osnovu Pravilnika za ocenjivanje jakih alkoholnih pića.
Festival rakije „Rakija i Rakijaši 2019.“ Ima nekoliko rakijskih kategorija – rakija od šljive, dunje, kajsije, kruške, grožđa i jabuke. Ostale rakije, likeri i travarice idu u opštu kategoriju.
- Za najbolje ocenjenu rakiju, u ukupnom plasmanu, organizator je obezbedio veliki pehar, medalju i inox cisternu od 480 litara, proizvođača „Civava“ iz Banatskog Novog Sela – objašnjava Tot.

- Drugoplasirana rakija, uz medalju i pehar, dobija i hrastovo bure 110 litara, etno Cvetković iz Modrice kod Kruševca, dok će trećeplasirana rakija, dobiti pumpu za pretakanje rakije.
Za svaku kategoriju organizator je obezbedio medalje, za prva tri mesta i robne nagrade firme „Podrumar“ iz Kikinde, dok je za pobednika obezbeđen i pehar. Svaki učesnik će dobiti i ocenjivački list sa prosečnom ocenom senzoričke analize rakije.
Na Festival rakije „Rakija i rakijaši 2019.“ pozivaju se svi rakijaši. Dobrodošli i uzdravlje!

SATNICA
10:00 dolazak učesnika i gostiju Festivala
11:00 radionica Prof. Dr. Ninoslav Nikičević sa temom “ Rakija”
11:45 promocija knjige “Rakija vilijamovka“ izdavača grupe Rakija i Rakijaši, govore Dr. Ivan Urošević i Armin Tot
12:15 zvanično otvaranje Festivala
12:30 Proglašenje rezultata i dodela nagrada
13:30 Predavanje crvena ranka – povratak karljice šljiva – Dejan Rakija Veljović
14:15 Radionica “ Rakija uglavnom” Ilija Malović i Zoran Radoman
15:00 degustacija ocenjenih rakija
15:45 tombola sa nagradama
16:00 zatvaranje Festivala

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Prolamaju se i crvene ovih dana tezge na gradskim pijacama od paprika i paradajza. „Smeše” se iz kamiona, kutija i džakova buduće „članice” tegli – „kurtovke”, „amande”, „somborke”... ali i predstavnici čuvene voćne vrste dospele iz južne Amerike koju kod nas već uveliko smatraju povrćem – paradajz. Iz gajbica viri – „novosadski jabučar”, „volujsko srce”, „roma”, „maraton”, „medeno srce”...

Zavodnički izazivaju domaćice da što pre otvore novčanik i izbroje i poslednji dinar za zimnicu.

– Ove godine paprika je dosta dobra. Jeste bilo suše, bilo je doduše i grada, ali srećom to nije puno uticalo na rod. Paprika je dosta dobra, mesnata, zdrava, nije vodena, a i cena je prihvatljiva. Robe ima za svakog, a cena za svačiji džep – kaže Nenad Stanković iz Prokuplja koji već 15 godina sa Nikolom Dragičevićem iz Velikog Drenova prodaje na vidikovačkoj pijaci.

Kod njega se može naći „kurtovka-dugme” jedna od paprika najviše traženih za ajvar. Mogu se pazariti na kutiju, ali i na biranje.

Na kamionu do njega komšija Đorđe iz Trstenika prodaje između raznih vrsta i papriku „amandu”. Reč je žućkastoj paprici „protkanoj” ljubičastim tragovima. Odlična je, kaže Đorđe, za barenje, turšiju, za peglanu papriku. Njena cena je 70 dinara po kilogramu na veliko.

Za one koji ne žele samo da ih peku, već hoće da prave ajvar i to ljuti na svakom ćošku ima i papričica. Ljute kao otrov, tvrde prodavci, mogu se kupiti na kilogram ili na komad.

One male crvenkaste i žućkaste prodaju se na meru, dok one duguljaste mogu i na komad.

– Ove male su ljuće. Neke su toliko ljute da para izlazi na uši kad je zagrizete – kaže jedan od prodavaca.

I kao što svaki muškarac ima svoj tim za fudbalsku reprezentaciju tako svaka domaćica ima svoj recept za ajvar. Naravno najbolji. Dok mnoge pod ajvarom podrazumevaju smo onaj pripremljen isključivo od pečenih paprika ima i onih koje ajvaru od barenih paprika daju prednost.

I u jedan i u drugi, može da se stavi patlidžan. Njegova cena slična je uglavnom na svim pijacama, ali boje nisu. I dok su jedni navikli samo na „ljubičasti” patlidžan ima i poljoprivrednika koji pomeraju granice. Jedan od njih je iz Velikog Sela, 13 kilometara udaljenog od centra Beograda.

On na svojoj tezgi na Zelenom vencu prodaje rozikasti i beli patlidžan.

– Ovaj beli prodajem već pet, šest godina. Seme uvozim, a domaćice ga baš traže. On ne gorči, mekan je i ukusan, ko piletina – kaže ovaj palilulski poljoprivrednik.

Poslednji je voz da se pazare šljive. Na pijacama ima onih krupnijih poput „stenlejki”. Bidon sa smesom za džem od drenjina košta 800 dinara, od šipurka 600, kajsije 700, a šumskog, bobičastog voća 800 dinara. Litar i po paradajz sosa košta 250 dinara.

Za one domaćice koje ne žele da prave ajvar na tezgama može da se nađe gotov. Tegla ajvara od mlevenih paprika je 600 dinara, a od cepkanih 700.

Cene paprike po kilogramu:

* Manja i stnija od 50 do 60 dinara

* Na kutiju ili džak 70 do 80 dinara

* Leskovačka kurtovka 90 dinara

* Paprika na biranje od 100 do 150 dinara

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/438804/Tezge-pucaju-pod-paprikama

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
nedelja, 29 septembar 2019 17:13

Inovacijama do većeg profita, evo i kako!

Putem javnog poziva izabrano je deset istraživačkih predloga u Srbiji i deset u Hrvatskoj, koji će u narednom periodu dobiti adekvatnu ekspertizu. Stručnu podršku tim radovima daće partnerske organizacije iz Ukrajine, Poljske, Slovačke, Hrvatske i Mađarske.

Organska proizvodnja značajan je izvor inovacija koje mogu da pomognu poljoprivredi da prevaziđe postojeće izazove i doprinesu unapređenju konkurentnosti proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda u celom regionu, poručeno je sa, 13. međunarodnog foruma o organskoj proizvodnji, održanog u Selenči.

U tom pravcu ići će i promene u organskom sektoru i povećanje pomoći iz državne kase, koju su najavili nadležni, naglašeno je na ovom skupu, kojem su osim brojnih proizvođača organske hrane iz Srbije, prisustvovali poljoprivrednici i predstavnici naučno-istraživačkih institucija i udruženja iz Hrvatske, Slovačke i Poljske.

Međunarodni Forum o organskoj proizvodnji tradicionalno organizuje Centar za organsku proizvodnju Selenča, a ova manifestacija održana je uz pokroviteljstvo Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, opštine Bač i EU info pointa Novi Sad.

Adrijana Jurilj iz Centra za razvoj ekološke proizvodnje Ivanovci u Hrvatskoj najavila je sledeće zajedničke projekte sa Centrom iz Selenče. Ona je podsetila na uspešno realizovan prekogranični projekat Organic bridge finansiran iz budžeta EU, vredan oko 550.000 EUR, koji je značajno doprineo razvoju ove vrste poljoprivrede s obe strane Dunava,

Predsednik Udruženja voćara Republike Poljske Jacek Otulak rekao je da je svaki pomak u razvoju organske proizvodnje u Srbiji veliki uspeh, da srpska poljoprivreda u tom pravcu treba da se razvija i da ima punu podršku poljskih proizvođača kada je o prenosu znanja i iskustava reč.

Predsednik Centra za organsku proizvodnju Jozef Gašparovski i Jelena Kovačevič, predstavnica opštine Bač predstavili su projekat "Program podrške istraživačkim, razvojnim i inovativnim idejama u ekološkoj poljoprivredi – INO ECO model".

Naglasili su da se projekat bavi inovacijama u organskoj proizvodnji i da je putem javnog poziva izabrano deset istraživačkih predloga u Srbiji i deset u Hrvatskoj, koji će u narednom periodu dobiti adekvatnu ekspertizu. Stručnu podršku tim radovima daće partnerske organizacije iz Ukrajine, Poljske, Slovačke, Hrvatske i Mađarske.

Tokom radionice, održane u okviru Foruma, predstavljene su istraživačke ideje u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane koje će dalje biti razvijane kroz projekat.

Nevena Blagojević, doktorant na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu predstavila je istraživački rad iz oblasti proizvodnje lekovitog bilja i eterskog ulja u organskoj proizvodnji.

Uspešni organski mladi proizvođač Mirko Vlček govorio je o najefikasnijoj zaštiti krompira od krompirove zlatice, a Anabela Gašpar o džemu zaslađenim koncentrisanim voćnim sokom.

Studentkinja Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu Teodora Teofanov predstavila je istraživački rad o instant obroku na bazi organske spelte, koji ne izaziva alergiju na gluten.

Izabela Gašparovski iznela je istraživačku ideju o funkcionalnim medovima sa dodatkom lekovitog bilja namenjenih preventivi i lečenju bolesti, a Ljubinka Panić govorila je o blagotvornom svojstvu lešnika i puteru od lešnika.

Gavra Plavšić iz Bačke Palanke, jedini proizvođač organskog duda u Vojvodini, rakije od duda i ulja od njegovog semena, govorio je o korišćenju ovog ulja u kozmetičke svrhe.

Istraživečke ideje predstavili su i Radosav Malenović (Proizvodnja pčelinje matice bez presađivanja larve), Marija Gašparovski (Kreme i melemi od organskog lekovitog bilja i pčelinjih produkata) i Zoran Marinković (Džemovi od organske maline, piše Poljoprivreda.info.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2643304/inovacijama-do-razvoja-organske-poljoprivrede-prednsoti-rakije-od-duda-dzemova-od-organske

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
nedelja, 29 septembar 2019 17:03

Vladičin Han: Zašto mladi beže od motike?

Poljoprivrednom proizvodnjom u individualnim domaćinstvima u opštini Vladičin Han bavi se najčešće starija populacija. Ekonomska kriza i velika stopa nezaposlenosti nisu uticali na to da se mladi vrati na selo. Naprotiv, sve je više onih koji napuštaju selo u potrazi za poslom, otkriva nam u razgovoru Branislav Tošić, pomoćnik predsednika opštine zadužen za poljoprivredu.

Ono što je indsustrijalizacija načela šezdesetih godina, postepeno, čini se, dovršila je tranzicija. Uništila i radnika i seljaka. Mlađi u potrazi za poslom već godinama unazad napuštaju hansku opštinu, a stari više nisu u stanju da rade. Do pre dvadesetak godina nije bilo domaćinstva u brdskim selima bez para krava u njima. Mehanizacija je bila retka pa se sa njima uglavnom oralo a zatim sejalo i sadilo od svega pomalo, za sopstvene potrebe i nešto za pijacu. Od toga su dopunjavala kućni budžet i deca po gradovima. U ravničarskim selima je sve bilo savremenije, uz mehanizaciju, češće se radilo tržišno, kooperiralo sa „Delišesom“, najviše na proizvodnji voća i povrća. Kada je došla demokratija a fabrike zakatančene, država je, čini se, nekadašnju radničku klasu pokušala da vrati njenim korenima. Međutim, mnogi nisu imali kud nazad i pored sve češćeg zagovaranja oživljavanja poljoprivrede, niti čime da rade, pa su posao bili prinuđeni da potraže pod nekim „drugim nebom“ a zavičaj ostao pust.Oni koji su se vratili na selo, na prstima se mogu nabrojati a među njima su najčešće penzioneri. U takvoj situaciji pokušaji lokalne samouprave poslednjih godina, da kroz podsticaje u poljoprivredi mlade vrate na selo, idu prilično teško.

„Broj stanovnika se smanjuje i pored, rekao bih, sveg truda opštine, pre svega kroz subvencionisanje poljoprivrede i izgradnju puteva. I ove godine smo izdvojili šest miliona dinara za razvoj stočarstva koje je u najvećoj krizi, gde subvencionišemo nabavku priplodnih krava i podizanje novih zasada voća. Ove godine kroz isti program, opredelejna su sredstva i za nabavku protivgradnih raketa, kao i za posete sajmova, različite edukacije. Lokalna samouprava je poslednjih godina dosta uložila i u putnu infrastrukturu, sve u cilju razvoja poljoprivrede“ kaže Branislav Tošić, pomoćnik predsednika oštine Vladiči Han zadužen za poljoprivredu, po profesiji veterinar i dobro upućen u stanje na terenu.

Najviše ih je sa jednim do dva hektara zemljišta a svega par sa preko 20. Na celom području je tek 800 grla goveda, od toga oko 600 krava. Ako je verovati podacima iz Strategije razvoja opštine Vladičin Han, broj goveda pre 15 godina bio je skoro osam puta veći, ali jeista cifra i u onoj od četiri godine kasnije. Ima još i 350 ovaca, 400 koza i do 2.200 svinja. Sa voćarstvom je nešto bolja situacija, ako se izuzme da su mnogi malinjaci, ali i zasadi kupine, lane uništeni jer otkupna cena nije bila dovoljna da pokrije troškove proizvodnje. I Sam Tošić potvrđuje da se to desilo zbog neadekvatne otkupne cene, pre svega, a zatim i zbog toga „ što je veliki broj ljudi krenuo u taj posao ne znajući da zahteva mnogo rada i ulaganja, a prihodi nisu baš toliki“.,Višnja je zasađena na 250 hektara, pod malinom je oko 100 hektara, šljivom 40, 20 je hektara jabuke a 80 ostalo voće.„Za subvencije se uglavnom javljaju ljudi srednjeg doba i malo stariji, jer mladih ljudi na selu, takoreći, nemamo, ako izuzmemo pojedince koji su ostali tu, ali koji takođe imaju namere da se odsele.To je tako već više godina. U jednom periodu smo pokušali da taj trend zaustavimo malo većim ulaganjem i bilo je nekog poboljšanja. Međutim, zadnjih par godina, kako su granice „otvorene“ i kako su mladi krenuli da nalaze posao „na stranu“, to se drastično smanjilo,“ kaže Tošić.Od 50 sela u hanskoj opštini tek devet ih je ravničarskih. U njima još uvek opstaje poljoprivreda, najčešće voćarstvo i povrtarstvo. Poslednjih godina, kao što rekosmo, najviše se sadila malina. Voćari u hanskoj opštini danas se ne mogu požaliti na nedostatk otkupljivača. Najveći je „Nektar“. Međutim, on proletos nije uzimao malinu, koje najviše i ima na tom području. Zato su manji hladnjačari iskoristili priliku i „crveno zlato“ tada otkupili u proseku za po 75 dinara.U preostalo 41 brdsko-planinsko selo ostalo je po desetak stanovnika – starijih. Retko gde ta cifra prelazi 50 meštana. Retki su i njihovi naslednici koji pokušavaju da obnove neki vid proizvodnje. Gledano iz te perspektive, ono što je država propuštala nekoliko decenija unazad, sada je teško ispraviti. Dopušteno je da ljudi žive bez puteva, tamo gde ih je bilo ukidane su autobuske linije, a onda su se ljudi pakovali, pa su se škole, gde ih je bilo, zatvarale. Prodavnice takođe jer, za koga bi radile? Ambulante su bile sporadične pojave, uglavnom za izbore a nema više ni mesnih kancelarija. Matičari u preseljenim seoskim knjigama u Hanu posla imaju samo kada je u pitanju ona o umrlima.Inače, ove godine opština Vladičin Han je izdvojila četiri miliona dinara za za nabavku kvalitetnih priplodnih grla mlečnih rasa goveda i upola manje za kupovinu sadnog materijala voća, za koje poljoprivredna gazdinstva mogu da konkurišu. Maksimalni iznos povraćaja sredstava za goveda iznosi 100.000 dinara po grlu a gazdinstvo ima pravo na jedno. Za voćare je ta cifra nešto manja i iznosi 70.000 dinara po gazdinstvu, ali ne više od 20 dinara po sadnici jagode, 40 maline i kupine i 120 za drvenaste vrste voća. Obaveza vlasnika gazdinstava je da goveda ili zasade voća ne otuđe narednih pet godina.

“U proteklih četiri do pet godina u selima je uloženo oko 60 miliona dinara samo iz programa sa Ministarstvom poljoprivrede za revitalizaciju atarskih putev, u dužini od oko 100 km. Dodatno je i opština iz svog budžeta izdvajala za putnu mrežu makadamskog tipa. Samo je jedan deo asfaltiran, dok su drugi popravljeni ili posipani”, rekao nam je Časlav Mladenović, bivši direktor nekadšnje Direkcije za puteve u Vladičinom Hanu.

Jedan od puteva koji je asfaltiran je i onaj od Jagnjila do Solačke Sene u dužini od 3,3 km. Jagnjilo je po zadnjem popisu imalo 73 stanovnika.Svetlu takčku u malinarstvu predstavlja Manjak, brdsko-planinsko selo podno Vlasine, čiji su stanovnici pioniri u tom poslu u hanskoj opštini I najvveći proizvođačitog voća u Pčinjskom okrugu. To je i jedno od najudaljenijih brdskih sela, gde migracije skoro da nema. Po poslednjem popisu imalo je 375 žitelja. Njima je, radi lakšeg transporta maline, pre oko pet godina asfaltiran put od oko 5 kilometara.

Izvor:https://jugmedia.rs/mladi-ne-zele-ni-da-vide-motiku-ili-kako-smo-unistili-selo/

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30