Чланци поређани по датуму: subota, 28 septembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Na edukativnoj radionici u srednjoj „Poljoprivrednoj školi“ koja je održana u Bijeljini Kompanija „Dunav osiguranje“ predstavila je poljoprivrednim proizvođačima, profesorima i učenicima značaj osiguranja u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji i brojne pogodnosti osiguranja za poljoprivrednike, pre svega za osiguravajuće pokriće useva, plodova i duvana, osiguranje životinja, ali i za osiguranje imovine.
– Procenat osiguranja useva i plodova i dalje je vrlo nizak, a mi želimo da organizovanjem ovakvih radionica povećamo taj procenat kako bi naši poljoprivredni
OSIGURANJE – zaštita savremene poljoprivredne proizvodnje Predavači izazvali pažnju i medija i učesnika radionice Marija Nikolić, v.d. direktorka Filijale Dunav osiguranja u Bjeljini
– Klimatske promene koje uslovljavaju vremenske nepogode sve češća su pojava i nanose velike štete na poljoprivrednim kulturama. U prilog tome ide i činjenica da je „Dunav osiguranje“ u 2018. isplatilo više od 200.000 KM štete, a u poslednje tri godine isplaćeno je oko 390.000 KM – pojašnjava v. d. direktora Filijale „Dunava“ u Bijeljini i dodaje da je naveći deo osiguranih kultura oštećen gradom, što pored požara i groma spada u osnovne rizike,
pored kojih naša kompanija pruža osiguravajuća pokrića i za dopunske rizike kao što su oluja, poplava i prolećni mraz.
proizvođači bili sigurni u svoje prihode, rekla je v. d. direktora Filijale „Dunav osiguranje“ u Bijeljini Marija Nikolić i dodala:
– „Dunav osiguranju“ kao lideru u osiguranju poljoprivrednih kultura na području Semberije, Posavine i dela Federacije BiH i u 2019. godini poverenje je ukazao veliki broj poljoprivrednih proizvođača, tako da je na ovom području osigurano oko 1.800 ha različitih kultura, među kojima prednjače duvan, pšenica i uljana repica. Na području Gradačca, koji je poznat kao voćarski kraj, osigurano je oko 20.000 sadnica šljive, kruške i jabuke – naglasila je Nikolić.Navodeći da je godišnja premija za osiguranje jednog hektara duvana s prosečnim prinosom od 1.500 kg/ha i cenom od 3,3 KM/kg premija iznosi 369 KM, dok je za
osiguranje 1 ha pšenice s prosečnim prinosom od 5.000 kg/ha i cenom od 0,35 KM/kg premija iznosi 40,95 KM, Nikolić je učesnike radionice podsetila da poljoprivredni proizvođač na početku plaća samo 10 % premije, dok ostatak plaća najkasnije do 30. septembra, kada ističe rok za podnošenje zahteva za podsticaj koji Vlada RS isplaćuje u iznosu do 50 %, a najviše do 25.000 KM.
Veliki poljoprivredni proizvođač žitarica Branimir Andrić, koji obrađuje oko 300 hektara, naglasio je da je za sve koji se ozbiljno bave ovim poslom i ulažu uagrotehniku osiguranje, iako nije obavezno – obaveza. Moja iskustva s Kompanijom „Dunav“ su odlična, kao i 99,9 odsto svih poljoprivrednika s ovog područja koji su zaključili osiguranje u „Dunavu“, kaže Andrić. On je podsetio da su u ovom kraju posedi dosta usitnjeni i da su njihovi vlasnici uglavnom stariji ljudi što utiče da osiguranih bude manje.Osigurana celokupna proizvodnja bundeve i prerada Niko Sjerić, koji je s porodicom pre deset godina razvio proizvodnju bundeva na desetak hektara, ali i njihovu dalju preradu do proizvoda za široku potrošnju, ocenio je da je za ovakav tip proizvodnje osiguranje neophodno i dodao da od početka sarađuje s „Dunav osiguranjem“.
Niko Sjerić, proizvođač i prerađivač bundeve iz okoline Bjeljine i Proizvodnja od bundeve do gotovih proizvodaKako je naglasio, osiguranje ukupnog biznisa od proizvodnje, preko prerade, do mašina osnov je mirnog sna i sigurnog posla u oblasti koju on sa porodicom razvija.
Domaćin radionice, direktor i profesor poljoprivredne škole Zoran Despotović istakao je da učenicima tokom školovanja, a naročito kroz predmet preduzetništvo nastavnici prenose značaj osiguranja kao jednog od važnijih faktora savremene poljoprivrede.Zoran Despotović, direktor Poljoprivredne škole u Bjeljini.
– Mi kao škola imamo i 100 hektara koje obrađujemo. To smo, kao i ostala osiguranja učenika i profesora, dogovorili s „Dunav osiguranjem“, kompanijom s kojom dugo i uspešno sarađujemo – rekao je on.
Na radionici su se meštani podsetili i grada koji je udario prošle godine 3. septembra i naneo velike štetu duvanu, a kako se čulo, „Dunav osiguranje“ je one koji su bili osigurani obeštetilo već sredinom septembra. Kadar s radionice u Poljoprivrednoj školi u BjeljiniRadionica u Bijeljini bila je osmi u nizu
edukativnih skupova u organizaciji „Dunav osiguranja“ i Agropress-a, koji se tradicionalno održavaju na teritoriji Srbije, a odskora i u Republici Srpskoj, gde
„Dunav“ ima svoje filijale.

Izvor: Agroboznis magazin

Објављено у Osiguranje
subota, 28 septembar 2019 13:42

Nikad gora godina za pčelare!

Subotica ove godine ima "najslađi“ trg u zemlji. U toku su dvadeset i treći Dani pčelarstva, gde kupci mogu da kupe razne proizvode od meda, dok se sami proizvođači jadaju jedni drugima zbog loše godine.
Holo Erika sa Palića i njena porodica proslavili su ove godine tri decenije u pčelarstvu. Deo ovog sajma su duže od dve decenije, tačnije, od njegovog početka.

"Ova godina je bila nama najlošija za trideset godina pčelarstva, a čula sam da dole u Srbiji isto nije bilo ni kapi kiše ćitavog leta, tako da su oni još lošije prošli nego mi", kaže Erika.

Ni ostali pčelari ne mogu da se pohvale rezultatima, s obzirom na loše vremenske prilike i trovanje pčela.

"Mnogo je prskanja i tako da dalje tako da je i ta prekomerna upotreba pesticida takođe uticala na uginuće pčela, a samim tim nam je i umanjila prinos", kaže predsednik udruženja „Pčela“Subotica Dragoljub Matić.

Pojedini pčelari godinu su „izvukli“ zahvaljujući pčelinjoj paši na planinama.

"Da nismo bili ne bi dobili ništa. Znači, bilo je kišno, hladno, od bagrema nije bilo ništa. Livade tako-tako, uljana repica zadovoljni. Šta da vam kažem, sada je šuma, da li će biti nešto od toga", kaže pčelarka iz Bačkog Monoštora Marija Periškić.

Svaki sajam donosi nešto novo, a ove godine se izdvajaju barene paprike u medu.

"Koristi se kao zimnica, u svakodnevnoj ishrani i zaista je zanimljiv ukus, pa eto, ko želi – može da proba", kaže proizvođač Marija Kovač.

Šumska ispaša je poslednja od koje pčelari mogu da očekuju prinos meda, jer se nakon toga pčele zazimljavaju i ostavljaju nam prostor za razmišljanje u kakvoj sredini živimo ukoliko su one ove godine toliko stradale.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/dani-pcelarstva-u-subotici_1052287.html

Објављено у Pčelarstvo
subota, 28 septembar 2019 13:33

Šta ćete sejati ove jeseni?

Na pragu smo još jedne setve ozime pšenice, ali malo ko od ratara pouzdano zna da li će je sejati ove jeseni. Među poljoprivrednicima vlada nezadovoljstvo cenama ovogodišnjih ratarskih kultura, ali se plaše i ćudi klime.

Na koliko hektara će ove jeseni biti posejano pšenice još se vaga, ali verovatno neće preći lanjske površine od 570.000 hektara, kaže Zdravko Šajatović iz „Žitounije”, smatrajući da će ratari ove jeseni pšenicu sejati, ako ni zbog čega drugog, ono zbog plodoreda.

On navodi da ratari dobro znaju da treba da seju deklarisano seme, ali, praveći sopstvene račune, toga se ne drže strogo pa je tako u lanjskoj žetvi bilo čak 80 odsto žita za stočnu hranu, dok je u ovogodišnjoj taj odnos bio bolji, pola-pola.

Ratari su u dilemi i u pogledu koštanja pšenice. Odmah posle žetve slabo se trgovalo i tokom jula i avgusta je ka inotržištu otišlo svega 61.000 tona po 18 dinara ili malo iznad, dok je lane u tim mesecima prodato čak 405.000 tona. Sada je pšenica od 17,2 do 17,5 dinara kilogram, a tokom aprila i maja dostigla je bila čak 24 dinara, pa eto razloga što se zemljoradnici kolebaju da li će ove jeseni sejati pšenicu, istakao je Šajatović.

Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković poslao je poruku da je posle izbora koje seme sejati najvažnije da ono bude dorađeno jer je to bitno zbog mogućih vremenskih nepogoda.

Uoči ove žetve, zbog velikih kiša, mnogo pšenice je završilo kao stočna hrana jer nekvalitetno seme nije izdržalo veliku vlagu, kazao je Saković, navodeći da se sada čini da je među zemljoradnicima manje interesovanje za setvu pšenice, a razlog za to on vidi u većim prinosima koji se mogu dobiti od suncokreta i soje.

On kaže da „Žita Srbije” računaju da bi pod pšenicom trebalo da bude 550.000 hektara.

Kod nas se pšenica seje između 5. i 25. oktobra, premda stručnjaci s Insituta za ratarstvo i povrtarstvo, na osnovu višegodišnjeg praćenja useva, kažu da je rok za setvu žita između 10. i 20. oktobra.

Koliko će ratari poslušati savete zavisiće od dubine yepa svakog ratara. Poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da se prirema za setvu, da će ove jeseni primat dati žitu nauštrb ječmu i da je odlučio da kupi seme, za razliku od ranijih godina, kada je koristio i sopstveno s tavana.Računam da ću posejati deset do 15 jutara pšenice i da će mi trebati oko dve tone semena, kazao je Šoti.

U Banatu je pšenica bila svojevremeno najviše zastupljena u odnosu na druge kulture pa su očekivanja da će se zeleniti i ove zime, ali predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut kaže da neće biti zastupljena kao što je bila proteklih godina.

Znamo da treba da sejemo seme sa sertifikatom, ali u nedostatku novca se snalazimo pa sejemo i ono iz naše produkcije, istakao je Kleut i dodao da će setva imati tri cene.

Po njegovim rečima, oni koji budu kupili seme i sejali žito na njivi uzetoj u arendu, po hektaru će morati da izdvoje oko 110.000 dinara, ratari koji na svojoj njivi seju deklarisano seme imaće trošak oko 80.000 dinara po hektaru, a oni koji budu sejali svoje seme na svom imanju proći će najjeftinije, oko 60.000 dinara po hektaru.Uoči setve, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović upozorio je ratare na to da koriste sertifikovano seme s deklaracijama, a ne sopstveno nastalo u domaćoj radinosti.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nova-setva-na-pragu-ko-seje-seme-s-tavana-zane-zito-za-stocnu-hranu-28-09

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
subota, 28 septembar 2019 13:29

Požarevac: Nikad više para za poljoprivredu!

Gradsko veće u Požarevcu je raspisalo javni konkurs za dodelu podsticaja poljoprivrednim gazdinstvima, a ukupni iznos od 30 miliona dinara je obezbeđen iz Budžetskog fonda za poljoprivredu i ruralni razvojUgovori sa budućim korisnicima ove vrste davanja lokalne samouprave bi trebalo da budu potpisani do kraja ove godine, a novac je namenjen sufinansiranju kamata za kredite, formiranje i jačanje poljoprivrednih udruženja, ulaganje u fizičku imovinu, osiguranje životinja i useva, te za održivo korišćenje oranica.

- Od svih vidova subvencija, najsveobuhvatnije je ulaganje u fizičku imovinu jer se pritom misli na nabavku mehanizacije i stoke. Zbog toga ćemo tokom naredne godine nastojati da povećamo sredstva za ove namene - kaže predsednik gradskog fonda za poljoprivredu i ruralni razvoj Slaviša Stojković.Ukoliko po isteku konkursa ne bude dovoljno sredstava za isplatu svih koji ispunjavaju uslove, prednost će imati oni koji lane nisu koristili podsticaje, ali i zainteresovani domaćini mlađi od 40 godina, te oni koji planiraju veći iznos investicija.

- Ranije su godišnja izdvajanja za poljoprivredu iznosila 0,4 odsto ukupnog gradskog budžeta, a sada smo ta izdvajanja uvećali na dva procenta lokalne kase. To je najveći iznos opredeljenih sredstava za protekle tri decenije, ali nam je plan da vlasnike gazdinstava redovno pomažemo sumom koja će iznositi pet odsto od godišnjeg budžeta - naglašava Stojković, i kaže da će novac za ove namene pokušati da obezbedi i apliciranjem kod međunarodnih fondova.Već tokom naredne godine, Slaviša Stojković najavljuje besplatne posete ne samo domaćim sajmovima, već i inostranim manifestacijama - sve sa ciljem da se ovdašnji proizvođači upoznaju sa savremenim trendovima u poljoprivredi.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:821143-Poljoprivredi-najvise-novca-za-tri-decenije

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30