Чланци поређани по датуму: utorak, 24 septembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Na sajmu u Kragujevcu sreli smo i predstavnike Gruže Agrar, koji su nam rekli da nema značajnije manifestacije, sajma ili savetovanja na kojima oni nisu prisutni. Trude se da prenesu znanja sa svih meridijana, iz Rusije, Italije, Belorusije i zemljama Evropske unije:
„Nekada smo gledali kako Italijani razvijaju svoje voćarstvo i divili se, danas je situacija takva da su naši zasadi uporedivi sa njihovima i da čak u nekim projektima imamo bolje rezultate“ kaže za Agrobiznis magazin, Nemanja Nikolić, menadžer u Gruža Agraru, inače porodičnoj firmi koja se trudi da kroz svoje poslovanje upravo podržava porodične vrednosti, razvoj sela i domaćinski duh. Na naše pitanje može li ova Kompanija da pruži i podršku mladim poljoprivrednicima koji bi želeli da se bave voćarstvom, ili već imaju zasade voća, a recimo hteli bi da voćnjak opreme protivgradnom mrežom, Nikolić kaže da
je to deo mogućnosti koje ima GRUŽA AGRAR.
„Imamo osposobljene kadrove za sve vidove od planiranja i pripreme dokumentacije, do izvođenja radova. Potrebno je samo da nam se zainteresovani proizvođači blagovremeno jave, kako bi smo sve postigli na vreme. Jer treba otprilike dva do tri meseca od ideje do realizacije protivgradne mreže. Konkretno nama treba desetak do 15 dana da postavimo jedan hektar mreža, a i to dosta zavisi od vremenskih uslova. Da bi se sve realizovalo potrebno je napraviti dobar plan koji odgovara i proizvođaču i našem timu koji postavlja, odnosno izvodi projekat” zaključio je Nikolić.
GRUŽA AGRAR pored sprovođenja različitih projekata ima i sopstvene zasade. Nedavno smo bili na njihovom savetovanju voćara, jedan o dva događaja koji organizuju na sopstvenim imanjima. Uveliko je završena berba borovnica i nektarine, a u toku je berba jabuka. Kakvi su rezultati?
„Što se tiče jabuke i nektarine godina je bila dobra, imali smo manje oštećenje na nektarini, a i cena je bila dobra. S druge strane jabuka je dobro rodila, očekujemo bolju situaciju nego prošle godine, jer je bilo mraza u Poljskoj, što će uticati na ponudu jabuka na tržištu. Kada je u pitanju Ruska Federacija, poznato je da imamo nešto manje tražnje nego ranijih godina. Kada je u pitanju borovnica, cena u početku je bila odlična zatim je pala, ali prosečna cena je bila oko 5,5 evra što je po meni idealan prosek. U narednom period plan je da napravimo hladnjaču za čuvanje voća i centar za pakovanje. Hladnjača će biti kapaciteta 600
tona.
Borovnica je najviše prodata u Holandiju, ali je dobro išla i u Veliku Britaniju i Rusku Federaciju. Naš sagovornik smatra da treba ići svuda po svetu istraživati tržište i nuditi robu. Kako u Gruži kažu, “mora malo da se šnjuva”. Kada je u pitanju širenje zasada iz Gruže najavljuju proširenja zasada jabuka i borovnice. Razmatra se nova sorta borovnice Aurora, a što se tiče jabuka, planira se širenje crvenih sorti.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
utorak, 24 septembar 2019 17:39

Može li robotizacija zadržati mlade na selu?

Stručnjaci Ruske akademije za nacionalnu ekonomiju objavili su u izveštaju da 58% poslova u poljoprivredi i šumarstvu već sada mogu da zamene roboti.

Kako prenose ruski mediji, stručnjaci procenjuju da je moguće automatizovati 73% svega što radnici u hotelijerstvu sada rade, 60% u proizvodnji, 53% u maloprodaji. Procenjuju da će za desetak godina veštine oko 45% zaposlenih postati zastarele i nepotrebne poslodavcima.

Prognoziraju da doba digitalizacije uskoro dolazi, ali da radnici još imaju vremena da se prekvalifikuju. Ipak, u izveštaju se navodi da zbog digitalizacije i automatizacije za oko 20 miliona ljudi postoji rizik da izgube posao. To se ne odnosi samo na seosku radnu snagu, za koju se tradicionalno misli da obavlja najteže poslove i koju je teško zameniti robotima.

U slučaju Rusije procenjuje se da bi prelazak poljoprivrednih preduzeća na poslovne modele zasnovane na savremenim tehnologijama imao značajan ekonomski efekat. U nekom periodu mogao bi da dovede do rasta BDP-a od 5,6%.

Očekuje se da će u ovom sektoru doći do rasta potrošnje informacionih tehnologija oko 20%. Prema procenama, poljoprivredna preduzeća bi u narednih nekoliko godina mogla da postanu jedni od glavnih potrošača ove tehnologije, jer se od njih neprestano zahteva povećanje produktivnosti.

Robotizacija srpske poljoprivrede takođe je potrebna, ali trenutno nije na zavidnom nivou.

- I kod nas će sve te tehnologije brzo doći. Na selu je sve manje ljudi, a agrar je jedna od strateških grana gde se isplati ulagati u vrhunske tehnologije – kaže dr Aleksandar Rodić, naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku Instituta Mihajlo Pupin.

Centar je poslednjih nekoliko godina realizovao i komercijalizovao više uređaja za agrarni sektor, poput onog robotizovanog koji služi za navodnjavanje, odnosno za optimalno korišćenje agrarnih resursa. Neki projekti su i u toku.

- Razvijamo robota koji bi služio za mehaničko odstranjivanje korova. Razradili smo još neke koncepte, namenjene voćarstvu, povrtarstvu, koji bi mogli relativno brzo da se realizuju. Ali rezultat se očekuje kada imate investitora koji bi omogućio da se ti projekti završe - kaže Rodić.

Kod nas su najveću primenu našli sistemi za mužu krava i za navodnjavanje, dok se automatizovani kombajni mogu videti samo u nekim najvećim agrarnim kompanijama.

– Već i u Srbiji postoje subvencije za nabavku vrhunske opreme, ali zbog neinformisanosti i neobrazovanosti tog dela stanovništva to nažalost nije dovoljno zaživelo – kaže Rodić i dodaje da bi digitalizacija bila spas za poljoprivredu, jer mladi ljudi sa sela neće da se bave tradicionalnom poljoprivredom.

Dodao je da očekuje da će cene savremenih tehnologija padati u narednim godinama i da će uređaji, koji su trenutno relativno skupi, postajati sve pristupačniji poljoprivrednicima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2638487/strucnjaci-smatraju-da-bi-robotizacija-poljoprivrede-zadrzala-mlade-na-selu

Објављено у Biljna proizvodnja

Kilogram grožđa na pijacama u Srbiji košta od 40 do 250 dinara, u zavisnosti od sorte i grada, što je na nivou prošlogodišnjih cena.

Berba grožđa u domaćim vinogradima je u punom jeku, kako kažu vinogradari, s obzirom na velike kiše pa suše, godina je solidna, manje je roda, ali je kvalitet dobar. I pored slabijeg roda nego prošle godine, cena nije otišla naviše.

- Rod je u srednjem Banatu prepolovljen, najviše zbog obilnih kiša, pa i sitnog grada koji je tukao na nekim mestima. Muskat otonel i šardone najgore su prošli zbog neravnomernog cvetanja. Rajnski i italijanski rizling su lepo rodili i tu će biti kvalitetnog vina. Cena vinskih sorti je trenutno oko 50 do 60 dinara po kilogramu i to se neće puno menjati - rekao je Janko Janošik, predstavnik Udruženja vinogradara i vinara Aradac.S druge strane, vinogradari u smederevskom i aleksandrovačkom vinogorju kažu da im je godina išla naruku, poprilično je izdašna, zrno je krupno i ukusno. U smederevskom vinogorju je rod ove sezone smanjen za petinu u odnosu na prethodne godine, ali je grožđe izuzetno dobrog kvaliteta.Obilne padavine, a posle visoke temperature, pomerile su berbu nešto ranije nego prošlih godina, rane sorte su već obrane, a trenutno je u većini naših vinograda berba negde na sredini. S druge strane, u Vršcu očekuju prosečan rod, nešto bolji nego kod kolega sa severa, ali lošiji od onih sa juga. U srpskoj Provansi, na Fruškog gori, ova godina pamtiće se po vrhunskom sovinjonu.

- Na Fruškoj gori prinos je manji za nekih 20 do 30 odsto, ali kvalitet grožđa je dobar, tako da možemo oceniti kako je ovo solidna berba. Bele sorte su lepo rodile, sovinjon će biti odličan. Godina je bila jako teška, mnogo kiše, pa velike temperature tokom jula i avgusta sa simptomima suše. Na kraju treba da smo zadovoljni. Šardone je ove godine slabo rodio u celoj Srbiji, a koliko vidim, i kod merloa će biti problema sa rodom - kaže Dragoslav Ivanišević, direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.Utisci kod šumadijskih vinogradara kažu da je kvalitet dobar, a rod nešto smanjen, jedino su vinogradi sa dobro urađenom zaštitom imali dobar prinos kao i ranijih godina. U Jagodini se očekuju odličan kvalitet grožđa, gde možda malo bude problema sa kiselinama jer je prikupljanje šećera dobro, ali je zbog visokih temperatura gubljenje kiselina naglo, no ne u velikim količinama.

- Rod nije loš, sa berbom kasnimo samo desetak dana, što i nije ništa tragično. Beremo šardone i sovinjon blan, posle idu druge sorte. Nema boljeg tla za proizvodnju vina u Srbiji od našeg. Jedino je danas problem pronaći radnike, berače, pa se snalazimo na razne načine. Tražimo ih i preko Fejsbuka - kaže Slobo Đurić, negotinski vinogradar.Očekuje se da će ovogodišnja berba potrajati do oktobra, kada će biti skinute i poslednje kasne sorte grožđa.Kilogram grožđa u marketima košta od 80 do 100 dinara. Na novosadskim pijacama grožđe je od 90 do 150 dinara u zavisnosti od vrste, a na beogradskim cene su paprenije i kilogram može da ide do 250 dinara.

Stone sorte kao što su hamburg, italija i moldavija na oglasima se prodaju od 40 do 60 dinara. Kilogram belog grožđa za proizvodnju vina, na veću količinu, košta između 45 i 55 dinara. Sorte za roze i crno vino nešto su skuplje, od 40 do 70 dinara po kilogramu.

Sovinjon blan i merlo su 60 dinara po kilogramu, župljanka i frankovka 50 dinara, a hamburg 70 dinara. Kilogram prokupca je 40 dinara, vranca i tamjanike 55, rajnskog rizlinga 40, a portogizera 60 dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/vino-kao-biznis-rod-slabiji-kvalitet-bolji-a-cena-ista/n1p8cqp

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U okviru projekta "Direktna socijalno-ekonomska pomoć ugroženim porodicama u lokalnim sredinama u Srbiji", nemačka humanitarna organizacija "ASB" je, u saradnji sa lokalnim samoupravama, donirala 48 plastenika za Kruševac i Ub. Projekat vredan 95.000 evra finansira nemačko ministarstvo spoljnih poslova. Prvih 10 plastenika u Kruševcu već je postavljeno.Novi plastenik podignut je kraj starog u kojem jedanaestočlana porodica Jovanović iz Makrešana već uzgaja povrće. Prvu "zimsku" salatu koju će u njemu posaditi kupcima će ponuditi već sredinom decembra.
Novi plastenik podignut je kraj starog u kojem jedanaestočlana porodica Jovanović iz Makrešana već uzgaja povrće. Prvu "zimsku" salatu koju će u njemu posaditi kupcima će ponuditi već sredinom decembra.

"Plastenik je dosta dobar, dugačak je. Ima 105 metara kvadratnih – širine je pet metara, dužine 21 metar i 2,30 metara visine. Dosta znači meni i mojoj porodici. Imaćemo od njega neki dodatan prihod, pošto se bavimo poljoprivredom", rekao je Ivan Jovanović iz Makrešana.

Proizvodnjom ranog povrća baviće se i komšije, petočlano domaćinstvo Pavlović.

"Imamo primanja 14.000 – majka je u penziji, brat i ja smo na birou rada, tako da nam ovaj plastenik puno znači u svakom smislu", istakao je Novica Pavlović.

Nabavku novih plastenika, zaštitnih mreža i opreme za navodnjavanje nemačka organizacija "ASB" sprovodi uz podršku Grada Kruševca, koji je za tu namenu iz budžeta izdvojio oko 5.000 evra.

"Drago mi je što će ukupno 28 porodica preko ovog programa dobiti plastenike i započeti neku svoju samostalnu proizvodnju. Cilj je bio da se te porodice osnaže i da im se socijalno i ekonomski pomogne, da kroz svoju proizvodnju imaju i neku zaradu", izjavila je gradonačelnica Kruševca Jasmina Palurović.

Projektni menadžer "ASB" Aleksandar Pavlović rekao je da poljoprivrednici nisu morali da se opredele šta će uzgajati u plastenicima, samo je bilo potrebno da imaju iskustva i da su socijalno ugroženi.

Donacija "ASB-a" do kraja oktobra stići će do svih 48 korisnika u Kruševcu i Ubu koji su prošli i besplatnu obuku o prednostima i potencijalnim rizicima u plasteničkoj proizvodnji.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3671640/plastenici-za-najugrozenije-poljoprivrednike-krusevca-i-uba.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30