Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 23 septembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 23 septembar 2019 16:40

Glog - leči srce, čuva zdravlje i štiti od zla!

Glog je po verovanju duboko ukorenjenom u srpskom narodu biljka koja štiti od svakog zla. Njime se kiti kuća, dobro ga je jesti, a važno mesto zauzima i u religijskim obredima. Legenda kaže da je od glogovog trnja napravljena kruna za Hrista tokom njegovog stradanja, pa ne čude brojni mitovi koji se vezuju za ovo drvo. Od gloga su Kinezi pravili fermentisano piće još pre 9.000 godina, a za lečenje su ga koristili i stari Grci i Indijci.

Glog je samonikla žbunasta biljka iz porodice ruža, raste u vlažnim područjima, na obodima šuma, ali i uz ograde. U pitanju je vrlo otporna biljka, listovi su podeljeni u tri do pet režnjeva i po obodu testerasti, a cvetovi najčešće beli sakupljeni u mirisne cvasti slične štitu sa prašnicima crvene boje. Plod je okruglasto – duguljast i mesnat sa jednom do tri semenke. Lekovita svojstva gloga dobro su poznata već vekovima, a u narodnoj medicini najviše se koristi kod kardio-vaskularnih bolesti. Glog jača i potkrepljuje rad srca, a koristi se i kao prirodni lek za regulaciju krvnog pritiska. Ne samo da snižava povišeni krvni pritisak, već i podiže nizak u slučajevima oslabljenog ili oštećenog rada srčanog mišica. Blagotvorno deluje kod zakrečenja krvnih sudova, upale srčanog
mišića i protiv angine pektoris. Jednom rečju pomaže u lečenju svih vrsta srčanih oboljena.
U narodnoj medicini koriste se cvetovi, listovi i glogovi plodovi bez peteljke koji su bogati antioksidansima. Od cvetova se dobija eterično ulje, a uz lišće služe za pripremu čaja. Plovi sadrže tanin, saponin, glikozide i fruktozu, a izuzetno su bogati kalijumom, natrijumom, kalcijumom i solima fosforne kiseline. U glogu ima masnog ulja, šećera, limunske, vinske i drugih kiselina, dok kora sadrži alkaloide. Cvetovi gloga imaju jak miris i mirišu na med, a beru se u proleće između aprila i juna u vreme kada je drvo u punom cvetu. Suše se u tankom sloju na promaji bez izlaganja sunčevoj svetlosti, jer ne bi smeli da promene boju. Lišće se bere nakon cvetanja biljke i suši isto kao i cvet, dok se plodovi beru u jesen kada postanu potpuno zreli i jarko crveni. Prvo se suše u hladu da svenu, a posle toga mogu da se dosuše i na suncu. Tinkture od svežih plodova gloga danas se najčešće koriste u homeopatiji, a lekovita svojstva
ove biljke potvrdila je i nauka.
Međutim važno je napomenuti duža i svakodnevna upotreba gloga, bilo kroz čaj ili tinkturu može da izazove mučninu, pa čak i trovanje. Zato se preporučuje da se posle pet do sedam dana lečenja čajem od gloga napravi pauza od dva-tri dana. Preporučljivo je da se čaj ne uzima na svoju ruku, već da pacijent tokom terapije bude pod nadzorom lekara ili fitoterapeuta.
Iako je prvenstveno poznat kao biljka za lečenje srčanih oboljenja, glog je jedna od biljaka s najjačim smirujućim učinkom pa blagotvorno deluje na nervni sistem. Pomaže kod umora, manjka energije, nesanice, ankcioznosti, teškog disanja, vrtoglavica, lupanja srca, nervoze, šuma u ušima, malokrvnosti... Može se koristiti kao pomoć kod mršavljenja, jer potiče izbacivanje viška vode iz organizma. Glog jača vezivno tkivo na zglobovima, a zbog antiupalnog delovanja savetuje se pacijentima koji imaju razna upalna stanja, ali treba da ga izbegavaju trudnice, dojilje i deca mlađa od 12 godina.Glog se najčešće konzumira kao čaj bilo da se koriste osušene bobice, cvetovi ili lišće.
Priprema je vrlo jednostavna. Jednu kafenu kašičicu usitnjenog ploda gloga preliti sa 150 ml ključale vode, sud poklopiti, ostaviti da odstoji 15-30 minuta. Procediti i piti tri puta dnevno. U borbi protiv aritmije koristi se čaj od cvetova i lišća gloga i to na sledeći način: kašiku sušenog cveta i lista gloga preliti sa 2 dl ključale vode i ostaviti dobro zaklopljeno da odstoji dva sata. Procediti i piti dva puta dnevno po punu šolju. Ako baš niste ljubitelj čajeva valja znati da se od gloga može praviti sok, džem, ali i vino i likera, pri čemu se ne gubi lekovita svojstva ove bilje.
Evo kako ljubitelji vina mogu da naprave svoje omiljeno piće, ali se za razliku od klasičnog vina od grožđa konzumira isključivo jedna rakijska čašica dnevno.
Vino od gloga
Sastojci:
* 1 kilogram svežih, zrelih bobica gloga
* Litar i po prokuvane vode
* 500 gr žutog šećera
Priprema: Dobro oprati i očistiti bobice gloga, te ih sipati u veliku staklenu teglu. Dodati prokuvanu i ohlađenu vodu i žuti šećer. Teglu prekriti gazom i ostaviti na sobnoj temperaturi na tamnom mestu 40 dana. Nakon toga procediti, tečnost sipati u staklenu flašu i čuvati u frižideru. Vino uzimati svako jutro po jednu rakijsku čašicu, pola sata pre doručka.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Začinsko i lekovito bilje
ponedeljak, 23 septembar 2019 16:33

Od detinjstva na njivi! Sanja da kupi novi traktor!

Miljan Katić (18), brucoš novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, već dve godine obrađuje dvadesetak jutara zemlje skoro potpuno sam.Pomoć mu je povremeno otac Predrag, koji radi u inostranstvu.

Proizvodnju je bazirao isključivo na ratarstvu, a ljubav prema paoruluku ga je svojevremeno navela da upiše i Srednju poljoprivredno-prehrambenu školu u Somboru, koju je završio kao jedan od najboljih đaka, dokazujući svoje umeće i iskustvo na brojnim školskim stručnim takmičenjima.

"Odmalena sam znao da ću se poljoprivredom baviti ceo život u od tog plana ne odustajem ni sada. Valjalo bi zanoviti i ove vremešne mašine, nedavno mi je pošlo za rukom da kupim novu prskalicu, špartač i ciklon, odnosno rasturač veštačkog đubriva. Računam da bih ove godine, ili možda sledeće, mogao kupiti i jednog armtraka od 120 konjskih snaga. Brže bih orao nego do sada, a to će mi trebati kad krenu obaveze na fakultetu, pošto otac mesec dana provede na brodu, pa onda ima kraću pauzum tokom koje može da priskoči, da me odmeni ako imam neodložne obaveze na Poljoprivrednom", kaže ovaj mladić.

Miljanove planove s osmehom prate majka Sanja i otac Predrag, koji se zadesio u Bezdanu između dve rečnobrodarske ture, piše Dnevnik.

Sinovljevo ponašanje im, kažu, uliva poverenje da školovanje neće trpeti zbog paorluka, od kojeg Miljan ne odustaje ni zbog fakulteta.

"Zapravo, uvek je takav bio, kao da mu dan nema dovoljno sati, ustaje svako jutro u pola šest i onda juri do ponoći...", kaže majka Sanja.

Miljan je, dodaje, odmalena čim se probudi trčao u plastenik, tamo plevio, prskao, brao, pa onda valjda nije ni moglo biti drugačije da bude nego da mu poljoprivreda postane životno opredeljenje.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=23&nav_id=1594851

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
ponedeljak, 23 septembar 2019 16:30

Pčelarski sajam u Vranju oborio rekorde!

Treći pčelarski sajam jugoistočnog Balkana u Vranju potukao je sve rekorde posete iz prethodne dve godine, kao i prodaje pčelarske opreme (već oko 13 sati na Sajmu niste mogli da kupite nijednu jedinu matičnu rešetku, sve su bile prodate), navodi se na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Sajam je otvorio pomoćnik ministra poljoprivrede, Aleksandar Bogićević, koji je naglasio značaj ovog sajma za jug Srbije, a posebno je pohvalio organizovanost pčelara Srbije kroz Savez pčelarskih organizacija Srbije, navodi se u SPOS-u.

Bogićević je govorio i o podršci Ministarstva poljoprivrede pčelarstvu, posebno naglasivši da će od iduće godine subvencija po košnici iznositi 800 dinara, a naveo je i da će se i u narednoj godini nastaviti i ostalih 6 tipova podrške pčelarstvu.

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković pohvalio je organizaciju sajma i izrazio lično i zadovoljstvo Grada Vranja što je uspeo da postane dobar domaćin pčelarskom sajmu, te poželeo uspeh i u narednim godinama.

Najviše kupaca na sajmu bilo je iz Makedonije i Srbije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2636754/treci-pcelarski-sajam-jugoistocnog-balkana-potukao-rekorde-u-prodaji-opreme

Објављено у Pčelarstvo
ponedeljak, 23 septembar 2019 16:24

Kako sačuvati pašnjake?

Na teritoriji Vojvodine ima svega sedam pašnjaka koji su samoodrživi i na kojima stočari mogu napasati svoje stado od proleća do jeseni. To su najčešće površine pored reka. Suša je jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju oni koji održavaju pašnjake, ali i propisi, za koje u Ministarstvu poljoprivrede kažu da su zastareli.Pašnjak se najbolje održava ako na njemu pase stado, kaže Adam Bugar koji napasa oko sto grla rase hereford na pašnjaku u ritu Lukinog Sela kod Zrenjanina. Ostale agrotehničke mere danas stočari malo primenjuju, jer iziskuju dodatna ulaganja.

"Mere koje su još na snazi, a donešene su pre 40 godina, to je neko redovno đubrenje veštačkim đubrivima, kultivacija, košenje da se ne zakorovi, da se ne pošumi", kaže Adam Bugar, stočar iz Ečke.

U Ministarstvu poljoprivrede pripremaju zakon kojim bi se regulisalo ko je odgovoran za održavanje pašnjaka. Najavljuju popis svih pašnjaka u Srbiji.

"Od iduće agroekonomske godine od 1. novembra ja očekujem jednu potpuno drugačiju situaciju, gde ćemo pašnjake potpuno staviti pod kontrolu. Država će njima kontrolisati preko lokalnih samouprava", navodi Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

U zemljama u okruženju se sa mlečnog sve više prelazi na tovno govedarstvo na pašnjaku. Time se smanjuju troškovi, a sistemom krava-tele se omogućava da grlo brže stigne do kilaže koja mu je neophodna za početak tova. Pošto cena domaće junadi isključivo zavisi od izvoza, bitna su ulaganja u ovu oblast jer tržišta postoje.

"Nama će Turska uzeti pet hiljada tona sa mogućnošću da bude još dve hiljade tona. Naša šansa je Kina, kinesko tržište", smatra Čedomir Keco iz proizvodne grupe "Agroprofit".

U Vojvodini ima pašnjaka na oko 115 hiljada hektara. U postupcima vraćanja pašnjaka selima rešio se jedan problem, ali je nastalo niz novih. Pašnjački odbori u selima teško uspevaju da sačuvaju pašnjake od korovljenja ili od nelegalnog pretvaranja u oranice.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3670782/kako-sacuvati-vojvodjanske-pasnjake.html

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30