Чланци поређани по датуму: nedelja, 22 septembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 22 septembar 2019 17:46

Plodovi zapadnog Pomoravlja - Zablaća

Tradicionalnu manifestaciju Plodovi zapadnog Pomoravlja u Zablaću otvorio je pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević. Tom prilikom on je
naglasio da je ova manifestacija najbolja promocija poljoprivrede ovog kraja. Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede je istakao: Ove manifestacije služe ne samo da dođu ljudi da izlože svoje proizvode, nego da i mi kao Ministarstvo čujemo i njihove predloge i primedbe
da bi to implementirali u neke naše pravilnike mere i podsticaje.
„Trudićemo se u narednim godinama da više sredstava uložimo u poljoprivredu, ovakve manifestacije su važne jer se tu ljudi umrežavaju, a iz godine u godinu
je sve veći broj izlagača“, ocenio je on.
„Ministarstvo poljoprivrede nam je u tekućoj godini pomoglo sa oko 40 miliona dinara kroz razne vidove subvencija za pomoć poljoprivrednim proizvođačima – postavljanje protivgradnih mreža, finansiranje sistema za navodnjavanje i nabavku mehanizacije“, naglasio je Milun Todorović, gradonačelnik Čačka.Prema njegovim rečima, poljoprivredna proizvodnja je najveća fabrika na otvorenom.
„Cilj nam je da olakšamo svima koji se bave ovim teškim poslom, zato smo i ušli u velike projekte poput elektrifikacije polja u Zablaću i Slatini sa EPS-om i Elektromrežom. Takođe, radovi se izvode na kanalizacionoj i vodovodnoj mreži, a do kraja oktobra ćemo instalirati trafo-stanicu u Mrčajevcima koja će energetski pokriti jedan deo grada, pa će naši sugrađani imati stabilno napajanje električnom energijom“, istakao je gradonačelnik.
Todorović smatra da je veoma važno da ljudi koji žive na selu tu i ostanu, jer se, kako statistika pokazuje, veliki broj seoskih domaćinstava gasi.

„Imali smo čak i nekoliko primera da su se mladi i školovani ljudi vratili u Lipnicu i Kukiće i nadam se da će se taj trend nastaviti“, zaključio je Todorović.
Na centralnom delu manifestacije berze hrane predstavio se veliki broj proizvođača i poljoprivrednika iz čačanskog kraja. Među njima je bio i Cane Jovanović
koji je rekao da 13. put izlaže: „Prvenstveno želimo da našim sugrađanima pokažemo šta imamo i da predočimo da treba da troše domaće proizvode najviše zbog cirkularne ekonomije“.
Predrag Radovanović je rekao ovom priliko da je proizvodnje aronije i meda ova godina bila jako u čitavoj Srbiji naročito u našem kraju niske temperature i kišni dani u mesecu maju su učinili da ostanemo bez jedine prave izdašne bagremove paše.

„Aronija je takođe podbacila svom rodu, tako da ove godine nemamo razloga da se nešto pohvalimo i da se posebno radujemo, godina je bila takva kakva jeste“ požalio se Radovanović.
Proizvodnja meda u Srbiji je manja za 30 do 80% zbog nepovoljnih vremenskih prilika i neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja, koje izazivaju
pomor pčela, a taj trend traje već četiri godine. Zbog smanjenih prinosa pčelarima opada i zarada, a oni nerado podižu cenu svojih proizvoda, jer su svesni niske
kupovne moći građana. Bagremov med i dalje se prodaje za 800 dinara po kilogramu, med lipe i livadski koštaju 700 dinara a propolis je 200 dinara. Kako smo
saznali Savez pčelarskih organizacija Srbije zbog ovakve situacije se dogovorio sa Ministarstvom poljoprivrede, da se od sledeće godine povećaju subvencije po
košnici sa 720 na 800 dinara.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Izvoz junetine u Tursku u zastoju je poslednjih nekoliko meseci. Iako postoje najave zvaničnika da će ugovor biti produžen, stočari sumnjaju u to. Ukoliko bi došlo do produžetka ugovora, kvota bi morala da se poveća sa sadašnjih 5.000 na 7.000 tona.

Stočari navode da junad može da se proda po najboljoj ceni ukoliko ima između 400 i 500 kilograma težine. S toga, svako stopiranje izvoza šteti proizvođačima jer, što duže traje zastoj, junad dobija na težini, a to ujedno smanjuje cenu grla.

Prema rečima domaćih poljoprivrednika, junad iz Srbije posebno je cenjena na turskom tržištu. Kako navode, posebno je cenjeno zbog kvaliteta i jer domaći proizvođači u uzgajanju junadi ne koriste GMO. Zbog tog kvaliteta, Turci su za kilogram plaćali 5,4 EUR. Po tome, stočari u Srbiji smatraju da bi saradnja sa turskom mogla da se nastavi, ali veruju da se u to umešao izvoznički lobi.

- Turci su prestali da uvoze zbog prevara, bilo je proizvođača koji su poturali goveđe meso umesto junetine, ili onih koji nisu poštovali zahtevani verski obred pred klanje, pa ni prošlogodišnja kvota nije ispunjena. Takve stvari dešavale su se već sa izvozom voća u Rusiju, govedine u Kinu gde su umesto sušenog mesa otišle suve kosti pa je ta država obustavila aranžman. Kao da neko hoće da uništi proizvodnju u Srbiji kako bi otvorio tržište za uvoz iz Evropske unije - tvrdi za Danas predsednik Unije poljoprivrednih proizvođača iz Sremske Mitrovice Zlatan Đurić.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović navodi da te optužbe nisu tačne.

- Na liniji klanja uvek su dva inspektora iz Turske, a kod pakovanja 20 u pangleraju. Sve i kada bi neko hteo da poturi meso lošijeg kvaliteta, to je nemoguće. Doduše, pitajte tursku stranu. Izvoz za Tursku će biti nastavljen - navodi Nedimović.Kako bi se nadoknadio gubitak koji stočari pretrpe ukoliko izvoz junadi bude obustavljen, država je ranije, kada je sklopila saradnju sa turskom oko izvoza junadi, obećala da će sprovesti interventi otkup ako dođe do te obustave izvoza. Međutim, do interventnog otkupa nije došlo, a izvoza junadi za Tursku nema.

Ono što je urađeno jeste Javni poziv Direkcije za robne rezerve proizvođačima da prijave broj grla za naturalnu razmenu kroz koju mogu dobiti 17 kilograma merkantilnog kukuruza po kilogramu tovne junadi.

Iako bi tako, na neki način, proizvođači mogli da nadoknade štetu koju su pretrpeli zabranom izvoza junadi za Tursku, nisu u potpunosti zadovoljni svim uslovima koje moraju da ispune. Stočari smatraju da nema potrebe da dostavljaju podatke, koje moraju i da pojedinačno overe kod javnog beležnika, a koje Direkcija može da proveri u bazi Uprave za veterinu.

- Traži se gomila nepotrebnih papira a kada je pre četiri godine rađen interventni otkup svinjskog mesa, procedura je bila znatno lakša i efikasnije, kroz dva otkupa je završen celokupan posao - navodi Zlatan Đurić.

Poljoprivrednici žele da se u pozivu tačno navede iz koje je godine kukuruz koji će biti razmenjen za junad jer, kako kažu, ukoliko dobiju kukuruz od poslednje sezone neće imati mnogo koristi jer on, navode, ne odgovara za ishranu stoke.Agroekonomista Milan Prostran poručuje da bi najbolje bilo da se javno iznese razlog zbog kog je obustavljen izvoz junadi u Tursku. Prostran navodi da se, pored navedenog razloga da je izvoz obustavljen zbog izbora u Turskoj, pojavljuju i druge pretpostavke za prestanak izvoza tog mesa.

- Valjalo bi da se objasni i da li će paritet koji je ponuđen u interventnom otkupu moći da nadoknadi farmerima gubitak zbog snižavanja cene junadi. Mislim i da bi država morala opreznije i temeljitije da sklapa slične aranžmane, da ne ugovara veće količine nego što realno mogu da se proizvedu. Bilo je primera ranijih godina da su najavljivane silne hiljade tona koje traže strani partneri - navodi Prostran i dodaje da se mora uzeti u obzir činjenica da je stočni fond u Srbiji umanjen u poslednje dve do tri decenije sa dva miliona goveda na oko 800.000 grla, piše Danas.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2636397/stocari-u-srbiji-nezadovoljni-uslovima-za-interventni-otkup

Објављено у Govedarstvo
nedelja, 22 septembar 2019 17:37

Ovo je cena ovogodišnjeg roda kukuruza!

Nizak obim trgovanja na novosadskoj Produktnoj berzi nastavljen je. Ukupan promet je iznosio 547 tona robe, čija je finansijska vrednost bila 10.780.000 dinara.

Cena kukuruza prošlogodišnjeg roda se kretala u cenovnom rasponu od 14 do 14,50 dinara za kilogram bez PDV. Ugovori za kukuruz roda 2019. godine s isporukom u oktobru zaključivani su po 13,70 din/kg, bez PDV. Кrajem nedelje potražnja za kukuruzom novog roda je bila po nešto višim cenama od zaključenih, što ukazuje na rast cena te žitarice.

Pšenica je ove nedelje izostala iz trgovanja na organizovanom robno berzanskom tržištu. Na osnovu ponude i potražnje za hlebnim zrnom, možemo reći da je pšenica zadržala prošlonedeljni cenovni nivo od 17,20 din/kg, bez PDV-a.Sojom novog roda 2019. godine je trgovano po jedinstvenoj ceni od 35,40 din/kg, bez PDV-a, (38,94 din/kg s PDV-om), što ujedno predstavlja ovonedeljnu ponderisanu cenu. U odnosu na prethodni upoređujući podatak, cena soje viša je 1,14 odsto.

Suncokretom je trgovano po jedinstvenoj ceni od 31 din/kg, bez PDV-a (34,10 din/kg s PDV-om). U odnosu na prethodni upoređujući podatak cena je ostala nepromenjena.Sojina sačma sa 44 odsto proteina realizovana je po 42,50 din/kg, bez PDV-a (51 din/kg s PDV-om).MARS (evropska agencija za monitoring useva) je smanjio svoje predviđanje prinosa kukuruza u EU na 7,63 tona po hektaru, što je 3,8 odsto niže u odnosu na prošlomesečnu procenu od 7,93 t/ha. Vrelina i nešto suše smanjili su prinose u jugoistočnoj Evropi, i centralna i zapadna Evropa imaju loše uslove. Posle suše, usevi su „značajno kompromitovani” u delovima Francuske, Nemačkoj, zapadnoj Poljskoj i Češkoj. Predviđanje je takođe sniženo za Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku, u odnosu na prethodna visoka očekivanja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/produktna-berza-novi-kukuruz-137-dinara/fykjl8g

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posetio je opštinu Žitište, a obišao je i okolna sela, Banatsko Karađorđevo,Srpski i Novi ItebejMinistar poljoprivrede Branislav Nedimović posetio je opštinu Žitište, a obišao je i okolna sela, Banatsko Karađorđevo,Srpski i Novi Itebej.

U Banatskom Karađorđevu, u gazdinstvu porodice Maljković, ministar je u razgovoru sa domaćinima i lokalnim stočarima, istakao značaj razvoja stočarstva u ovom delu Banata i upoznao se sa problemima sa kojima se susreću lokalni stočari.U Novom Itebeju delegacija ministarstva i lokalne samouprave obišla je firmu "Carrots kft" doo koja se bavi povrtarskom proizvodnjom, a u Srpskom Itebeju ministar je posetio ratara Gorana Arsića, pekaru zamljoradničke zadruge "Mrkšićevi Salaši", za koju se poslednjih dana čulo u Srbiji, zbog proizvodnje tradicionalnog vojničkog hleba, bez kvasca i aditiva, samo od raženog brašna i vode.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:819901-Ministar-Nedimovic-u-Zitistu-Buducnost-je-u-razvoju-poljoprivrede-i-stocarstva

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30