Чланци поређани по датуму: sreda, 18 septembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 18 septembar 2019 17:05

„Šumska tajna“ iz Srbije osvaja svet!

Nikola Stanišić ima samo 25 godina, ali se već svrstava u red uspešnih preduzetnika. Vlasnik je kompanije Stanišić BIO koja proizvodi visokokvalitetne veganske namaze od šumskih pečuraka. Zahvaljujući upornosti i preduzetničkom duhu stvorio je robnu marku „Šumska tajna“ čiji proizvodi su dostupni u oko 200 srpskih prodavnica, a nezaustavljivo se širi i na inostrano tržište. Sa etiketom „Made in Serbia“ namaze prodaje na tržištima Nemačke, Katara i SAD. Ali, ovo je samo početak priče o ovom mladom i sposobnom čoveku.
- Rođen sam u Čačku, odrastao u Novom Sadu a trenutno živim u Beogradu. Završio sam školu za biznis i marketing, ali slobodno mogu da kažem da sam još od srednje škole učio i upijao znanje od svog oca koji je takođe preduzetnik. Ovaj posao nije lak, posebno ako kao ja imate visoke ciljeve i snove da jednog dana stvorite globalan brend – kaže za Agrobiznis magazin Nikola Stanišić.
Prateći trendove na tržištu zdrave hrane uvideo je da postoji velika potražnja a nedovoljno gotovih proizvoda sa pečurkama i tu je video svoju šansu. I nije se prevario.
- Pečurke spadaju u najzdravije plodove prirode a proizvodi od njih su jaki nutritivno, imaju odlične benefite, čak i lekovita svojstva. Tako je nastala ideja da
pokrenem brend „Šumska Tajna“ – kaže naš sagovornik i otkriva deo tajne svojih namaza.
- Pečurke koje mi koristimo za naše proizvode su organske i rastu isključivo u prirodi, ne mogu se veštački uzgajati. To naše namaze čini potpuno zdravim i autentičnim. Trenutno našu paletu proizvoda čine namazi od pet vrsta pečuraka: vrganj, lisičarka, crna truba, smrčak i crni tartufi. Osim pečuraka u naše namaze kao baza ide leblebija, hladno ceđeno suncokretovo ili maslinovo ulje i himalajska so koja se i pored današnje napredne tehnologije suši ručno i sadrži preko 80 minerala.

Ovom poslu Nikola je pristupio ozbiljno i studiozno, propusta nema i ne sme da bude, jer proizvode plasira na vrlo zahtevna tržišta kao što je nemačko i američko.
- Sirovinu kupujemo od sertifikovanih kompanija koje svoje otkupne stanice imaju po planinskim predelima Srbije. Pečurke prolaze dve analize – prva se radi
kada ih sakupljač donese u firmu koja otkupljuje pečurke, a drugu mi radimo i to analizu gotovog proizvoda pre plasiranja na police trgovinskih lanaca – objašnjava naš sagovornik. 
Poslednjih godina ceo svet je poludeo za zdravom, a posebno veganskom ishranom. Mnogi misle da je to samo još jedan prolazni trend, ali ne i Nikola koji
je baš tu video šansu za razvoj i plasman svojih proizvoda.
- Zdrava hrana nije trend kako neki misle i pričaju, to je budućnost. Tržište sve više traži zdrave, organske proizvode. Odlučili smo se za veganske namaze, jer sve više ljudi širom sveta prelazi na ovakvu vrstu ishrane. Od početka smo bili svesni da će naši proizvodi imati veću potražnju u inostranstvu nego kod nas. Tako je i bilo, a za samo godinu ipo dana našli smo se među pet najboljih izvoznika. Naši proizvodi pored toga što su veganski i bogati nutritivnim vrednostima su i bezglutenski, visoko proteinski, nisko kalorični, bez GMO, a kako su bez dodatog šećera pogodni su i za dijabetičare – objašnjava
Stanišić.
O kvalitetu njegovih proizvoda možda najbolje svedoči podatak da je nedavno bio na prestižnom Sajmu hrane u Londonu na kome su srpske kompanije po prvi put organizovano nastupile i izlagale najbolje od hrane što nudi Srbija. Treba napomenuti da je Velika Britanija treće po veličini tržište prvoklasnih prehrambenih proizvoda u Evropskoj uniji i peto po veličini u svetu pa je sam dolazak na ovakvu manifestaciju već ogroman uspeh.
- Sajmovi su jedna izuzetno produktivna stvar. Konkretno sada u Londonu smo ostvarili kontakte sa kupcima ali i distributerima, trenutno smo u pregovorima i
očekujem početak saradnje – kaže Nikola i ističe da pozicioniranje na tržištu nije ni malo lako.
- Danas je puno brendova na policama i svi hoće svoje parče "kolača" ali malo njih ostane na tim policama. Sve zavisi od potrošača i nije lako izboriti se da baš vaš proizvod stavi u korpu. Svesni ovakve situacije od samog početka bazirali smo se na sve vrste marketinga od sajmova, promocija sa degustacijama do digitalnog marketinga. Potrošač može da vidi vaš proizvod ali ako on ne proba i ne uveri se lično u kvalitet teško da će ga kupiti. Digitalni marketing je pak važan, jer sa manje para dolazimo do većeg broja pregleda i uže gađamo našu ciljnu grupu nego što su to ranije radili veliki brendovi kroz tradicionalne načine reklamiranja.
Početni kapital za pokretanje posla Nikola je dobio od svoje porodice koja je bila i ostala njegova najveća podrška. Ubrzo je konkurisao za USAID projekat, a podršku je dobio i od Erste banke.
- USAID projekat je za nas bio veliki pomak jer smo dobili podršku iz četiri oblasti: tehnologije, dizajna, pristupa domaćem i inostranom tržištu kao i
finansijsku pomoć koja je najbitnija za svaki startup koji se razvija. Finansijsku podršku nam je pružila Erste banka, ali i veoma važnu mentorsku podršku njihovih stručnjaka – kaže naš sagovornik i ističe značaj edukacije.
- Konstanto radim na svojoj kao i edukaciji mog tima koji je izuzetno mlad i energičan, jako dobro rade svoj posao i stalno se usavršavaju. Mi smo svesni da će nas tržište pregaziti ako ga ne slušamo i ne idemo u stopu sa njim pa se tako i ponašamo.
Upravo iz tog razloga Nikola je rešio da pokrene online platformu za prodaju proizvoda malih proizvođača. Platforma počinje sa radom od oktobra, a dostava će biti besplatna. Uz to na sajtu će moći da se pročitaju i saveti nutricioniste i kako da proizvode „Šumske tajne“ koriste u svojoj ishrani.

 

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Novi, šesti javni poziv za program Ipard trebao bi da bude raspisan do kraja ove nedelje, potvrdio je za „Politiku” ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Prema informacijama sa sajta Uprave za agrarna plaćanja, za sve investicije na ovom konkursu opredeljeno je oko 4,7 milijardi dinara.

Reč je o konkursu iz mere koja se odnosi na investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava („Mera 1”), a pozivom je obuhvaćena i nabavka traktora i poljoprivredne mehanizacije. Posle ovog javnog poziva u oktobru bi trebalo da bude raspisan i konkurs za takozvanu „Meru 3”, koja se odnosi na prerađivačku industriju i marketing proizvoda u sektoru ribarstva čija će vrednost biti oko 3,6 milijardi dinara.

Portal „Agrosmart” navodi da su aktuelnoj pripremi novih pravilnika prethodile izmene programa Ipard. U poslednjoj ovogodišnjoj izmeni promenjena je lista prihvatljivih troškova i ubačeni su novi sektori – jaja i grožđe, što znači da će prvi put za evropski novac moći da konkurišu živinari, a najverovatnije i proizvođači vina. O novim uslovima koje će morati da ispune znaće se bliže kada bude raspisan javni poziv.

Portal navodi da izmenjena pravila pogoduju i proizvođačima povrća. U okviru „Mere 1” do sada su mogli da konkurišu proizvođači s kapacitetom do 50 hektara zemlje, a granica je sada podignuta na 100 hektara, tako da će poziv, kako se najavljuje, važiti i za najveće povrtare. Izmena ima i kod rasadničke proizvodnje voća i vinove loze.

Kako je za naš list rekla Biljana Petrović, direktorka Uprave za agrarna plaćanja, urađeni su novi pravilnici i procedure i uprošćen deo dokumentacije koju podnosioci zahteva treba da dostave.

Ona ističe i da je smanjena forma biznis plana koja je za one koji su konkurisali možda bila i najkomplikovaniji dokument.

U okviru Ipard konkursa („Mera 1” i „Mera 3”) do sada je stiglo 736 zahteva, a najviše za kupovinu traktora. Prema ranijim informacijama, proceduru konkurisanja za bespovratni novac i dalje prate problemi s kojom su se suočavale sve države. I pored toga što postoji veliki broj konsultantskih kuća, često su zahtevi podnosilaca nepotpuni i zahtevaju dopune, što usporava proces obrade. Prema iskustvu uprave, najčešći je problem s biznis planovima.

– S obzirom na to da je Ipard nova mera u Srbiji, to su „dečje bolesti” koje su prošle sve države pa moramo i mi sve zajedno da prođemo. Organizujemo obuke za konsultante i za poljoprivrednike kako bismo im pružili što više potrebnih informacija – rekla je Petrović.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/438011/Do-kraja-nedelje-novi-Ipard-konkurs

 

Објављено у IPARD

Brodarevo je 12. put bilo domaćin Poljoprivrednog sajma koji je okupio pedesetak izlagača iz prijepoljskog kraja. Sajam kao najveća manifestacija poljoprivrednih delatnosti u gradu na Limu je kroz svoju istoriju prošao teške periode, bio je i pred gašenjem, međutim, zahvaljujući entuzijazmu Brodarevaca da se sačuva sajam i prezentuju dostignuća u poljoprivredi, rezultirao je i ove godine okupljanjem najupornijih proizvođača hrane. Broj izlagača bio je manji nego prethodnih godina.Ljubisav Gojaković, iz sela Grobnica kod Brodareva, bavi se već sedam godina ozbiljnom proizvodnjom paradajza i paprike, a trenutno ima petnaest plastenika. Sajam vidi kao šansu da predstavi svoje proizvode sugrađanima i razmeni iskustva sa drugim proizvođačima. On navodi da od poljoprivrede može da se živi.

- Svi radimo majka, supruga, otac i ja, a i kada dete odraste, i ono će sa nama. Ko hoće da radi, može da živi od ovog posla. Koristim i subvencije, ove godine sam dobio plastenik dužine 18 metara od Omladinskog fonda i Opštine Prijepolje, sve ostalo sam sam sopstvenim sredstvima obezbedio. Značajnu pomoć imam od firme "ES komerc" jer sve što od njih uzmem plaćam proizvodnjom - kaže Ljubisav i dodaje da proizvode plasira isključivo na tezgi u Brodarevu, a višak robe daje kompaniji "ES komerc".

Otvarajući Poljoprivredni sajam, predsednik Mesne zajednice Brodarevo Anes Rovčanin je naveo da Opština Prijepolje svake godine iz svog budžeta izdvaja znatna sredstva za razvoj poljoprivrede.

- Za unapređenje stanja u poljoprivredi lokalna samouprava svake godine izdvaja znatna sredstva. Ove godine za kupovinu priplodnog materijala junica i jagnjadi opredeljeno je 11,4 miliona, a do sada je predato 46 zahteva. Raspisan je javni poziv za nabavku opreme za pčelarstvo, opreme za mužu i muzilica, prskalica i sistema za navodnjavanje, i za te namene je opredeljeno 1,7 miliona dinara. Krajem oktobra i novembra biće nadoknada za veštačko osemenjivanje za umatičene i neumatičena grla goveda - naglasio je Rovčanin.

Za izložene krave prvu nagradu dobio je Ahmet Jejna, a za bikove nagrađen je Meho Kajević, dok je najbolja junica po mišljenju stručnog žirija vlasništvo Sameda Trnčića. Nagrada za izloženog ovna pripala je Sinanu Kajeviću, za ovcu Jusufu Bjelaku, dok je za koze nagrađena Tidža Zulić. Najboljeg konja, po oceni žirija, imao je Jasmin Fetahović.U kategoriji poljoprivrednih proizvoda, domaće radinosti i starih zanata nagrade su pripale Stanki Baković, Rajku Sariću, Milanku Bakoviću, Ljubisavu Gojakoviću i Dragani Vranić.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:819034-Pomoc-za-stocare

 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Markus Đurđević iz Kušiljeva kod Svilajnca treća je generacija stočara u porodici, čija su goveda najodlikovanija na Novosadskom i Resavskom sajmu. Porodica radi po principu zadruge, u kojoj svako ima svoj posao: majka Vukosava, supruga Jelena, ćerke Kristina i Marina i sin Stefan. Đurđevići se isključivo bave stočarstvom, a žive od prodaje mleka, koja je na godišnjem nivou od 65.000 do 80.000 litara. Obrađuju 45 hektara zemlje, ali se ratarstvom bave samo da bi proizveli hranu za svoja goveda. Imaju 30 grla, od kojih je trenutno 12 muznih krava. - Kontinuitet u stočarstvu je veoma važan. Neki koji sada počinju, odmah bi da budu bolji od nas. Posle dve-tri godine batale posao. Stočarstvom je 1949. godine počeo da se bavi deda Života, a nastavio moj otac Petar. Od 1963. godine izlažemo goveda na Međunarodnom sajmu u Novom Sadu, na kome su naša grla bila apsolutni šampioni. Grla su kvalitetna, jer pratimo genetiku, a da bismo pomešali krv, uvezli smo telad iz Austrije, Švajcarske i Nemačke. Ali sve to košta - kaže Đurđević. Dodaje da se starije generacije vraćaju poljoprivredi, jer Opština pomaže proizvođače. Obezbeđuje kratkoročne beskamatne kredite, besplatna studijska putovanja, a vođenje Matične službe naplaćuje 1.000 dinara, dok se u ostalim opštinama plaća od 4.000 do 5.000 po matičnom grlu. - Kušiljevo ima 2.200 hektara obradivog zemljišta. Godine 1945. bilo je 5.000 stanovnika, samo 500 manje od Svilajnca. Sada imamo 2.350 žitelja. Zahvaljujući podršci Opštine, ali i kompaniji Panasonic, u kojoj radi mnogo ljudi, a mladi u toj firmi realizuju dualno obrazovanje, život se vraća u naše selo, a deca se ponovo rađaju - kaže Đurđević.

www.ekapija.com 

Објављено у Govedarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30