Чланци поређани по датуму: nedelja, 15 septembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ovog vikenda Palić je domaćin 30. "Berbanskih dana", manifestacije koja se tradicionalno održava u čast berbe grožđa i drugog voća, po kojima je subotičko-horgoška peščara prepoznatljiva.

Prvi dan dvodnevnih Berbanskih dana na Paliću, protekao je u znaku protokolarnih dešavanja. Nakon svečanog otvaranja mogli smo videti ceremoniju primanja novog viteza u red vitezova vina Arena Zabatkiensis, a upoznali smo se i sa ovogodišnjom kraljicom berbe.

"Jako sam srećna što sam ove godine kraljica i ponosno ću da nosim krunu do sledeće godine", ističe Anita Kovač, kraljica berbe.Karlo Slavić proglašen je pudarom godine. Priznanje stiže nakon što je na mađarskom jeziku napisao Istorijat gajenja vinove loze u subotičko-horgoškoj peščari.

"Ja sa ovom knjigom poručujem da današnji vinogradari imaju u pogledu to koliko su se mučili njihovi prethodnici. To uopšte nije laka struka. I prethodnici su imali muke, i današnji vinogradari imaju muke ali se sve to može prevazići prvenstveno sa strukom. Struka je najvažnija", smatra Karlo Slavić, pudar godine.

Vinogradari i vinari na severu Bačke uglavnom su zadovoljni ovogodišnjim rodom i kvalitetom grožđa te očekuju da će i vino biti odlično.

"Još uvek nismo krenuli sa berbom pošto je kod nas kadarka najzastupljenija. Očekujemo za nekih 5-7 dana da krenemo u berbu. Ove godine smo zadovoljni rodom, bilo je par situacija prvo na početku ona kiša, pa loše vreme ali to se izvuklo tokom vremena", kaže Mladen Ćirić, vinar.

Posetioci su i ove godine uživali u bogatom gastronomskom programu, bazaru rukotvorina, meda, voća i naravno vina i rakije. Manifestacija nije mogla da prođe  bez izložbe starih zanata i mašina kojima se nekada bralo voće, kao i takmičenja za najukusnije domaće torte i kolače.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/zivot/magazin/palic-domacin-30.-berbanskih-dana_1048335.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
nedelja, 15 septembar 2019 15:27

Soja ili kukuruz? Ovaj domaćin nema dilemu!

Među malobrojnim ratarima u Šumadiji koji su počeli da gaje soju je i Nikola Đurković iz sela Čestin u Donjoj Gruži. U njegovom gazdinstvu proizvodnjom soje počeli su da se bave 2015. godine na površini od jednog hektara. Danas imaju zasejano 2,5 hektara i ove godine zbog poplava očekuje prinos do dve tone po hektaru. Kaže da soja više ostavlja, nego što uzima zemlji i važi za bolje proteinsko hranivo od kukuruza. Taj podatak je važan za njega jer gaji oko 60 grla stoke.

- Gajimo kukuruz na 15 hektara, a lucerku na deset, ali smo odlučili da dodamo i soju. Generalno u odnosu na kukuruz soja ima veću cenu i može da izdrži malo više temperature, koje su sada postale već karakteristične za naše podneblje. Za sada imam promenljiv prinos. U našem podneblju, ovde u Gruži kreće se od 2,5 do tri tone po hektaru. Ove godine biće manji jer su, na žalost, poplave uzele danak. Ali, moram da kažem, da je soja daleko bolje podnela poplave nego kukuruz i lucerka - kaže Nikola, koji je agronom po struci.

Soja se, procenjuje Đurković, pokazala kao izdržljivija biljka u ovom podneblju, iako nema zemlju kao u Vojvodini, gde se najviše i gaji.

- Ovde preovlađuje gajnjača i smonica, ali može da se dobije solidan prinos. S druge strane, cena soje je prošle godine bila 37 dinara. Dakle, dvostruko više nego cena ostalih ratarskih kultura. To je dobar podatak za budućnost, jer još uvek soju ne prodajemo, već koristimo za ishranu stoke. Obzirom da planiramo proširenje zasada soje, to je podatak koji obećava. Za sada dovoljna nam je i činjenica da ima 40 odsto sirovih proteina, a kada se preradi to je od 36 do 42%, dok kukuruz ima 14% proteina - kaže Nikola.

Jedan od pionira u gajenju soje u Gruži je Jovan Nikitović iz sela Kneževac. Počeo sa jednim hektarom pre sedam godina, a sada ima oko 20. Osim dobre cene on navodi još jedan razlog.

- Soja ostavlja azot u zemlji za sledeće zasade. Tako mi smanjuje troškove za veštačka đubriva, jer posle nje, sledeće godine na toj parceli sejem pšenicu. Može se reći da više ostavlja, nego što u prinosu daje - kaže Nikitović

Prinos po hektaru kod Nikitovića je prosečno tri tone. Kao prednost gajenja ove kulture posebno ističe što može da je prodaje tokom cele godine.

- Soju možete da prodajete i posle žetve i tokom cele zime. To je razlikuje od kukuruza i pšenice koji se uglavnom prodaju odmah posle žetve po ceni koja je trenutno aktuelna. Sojinu slamu koristim za grejanje preko kotla na biomasu, tako da troškom koji imam za gorivo i đubrenje anuliram račune za grejanje. Tako mi samo zrno soje ostaje čist profit - kaže Nikitović.

Iako ova kultura nije uobičajena za podneblje Šumadije, malo po malo počela je da se gaji, pogotovu kada je napravljeno akumulaciono jezero. Stručnjaci kažu da je time postignuta potrebna vlažnost vazduha. Nikitović preporučuje svojim kolegama da počnu da gaje soju, bar i na malim parcelama od po dvadesetak ari i da se okušaju u proizvodnji ove ratarske kulture.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2629571/zasto-je-bolje-gajiti-soju-nego-kukuruz-hranljivija-je-isplativija-i-izdrzljivija

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Zbog zastarelog sortimenta i sistema uzgoja, mnoge voćne kulture u Srbiji daju veoma male prinose i lošiji kvalitet ploda, što je ograničavajući faktor za izvoz, a samim tim i za profit. Stručnjaci preporučuju da se pored tradicionalnih voćki, podižu zasadi voća koje je deficitarno na evropskom tržištu.

Voćke je najbolje saditi u jesen kada je zemljište još toplo i vlažno, pa odmah počinje rast korena. Ako neko želi da se upusti u proizvodnju voća, stručnjaci preporučuju da to učine sa kruškama i trešnjama.

Sorte koje se trenutno gaje u većini domaćinstava koriste se za industrijsku proizvodnju i prodaju se po niskim cenama, dok savremeno voćarstvo zahteva noviji sortiment.

- Sorte krušaka koje se uzgajaju u Srbiji prodaju se po ceni od 30 do 50 dinara, a sorte koje se sada šire u Evropi su od 70 do 100 dinara. Druga prednost jeste to što ove sorte rano stižu i daju velike prinose - objašnjava Miloš Pavlović iz Centra za rasadničarstvo Šabac.

Uz to, podrška stručnih službi i finansijski benefiti ohrabruju poljoprivrednike.

- Reč je o italijanskim sortama karmen i turandot kod kojih se ostvaruje dva ili tri puta veći profit od krušaka koje se gaje u Srbiji. Kruške na branje stižu oko 10. jula, baš u vreme kada na tržištu nema tog voća. Plodovi su krupni i kvalitetni, postižu visoku cenu te je izbor sorte najznačajniji element sa aspekta rentabilnosti - objašnjava Miloš Pavlović, diplomirani inženjer poljoprivrede.- Za hektar krušaka potrebno je oko 3.000 sadnica. Cena jedne sadnice je od 1,5 do 2 evra. Za sadni materijal potrebno je 6.000 evra. Sistem za navodnjavanje je oko 600 evra, plus troškovi sadnje. Nega u prvoj godini oko 1.000 evra, a u sledećoj oko 1.500. Do komercijalnog roda treba uložiti oko 10.000 evra. Očekivani prvi rod u trećoj godini kreće se oko 10 tona. Po prosečnoj prodajnoj ceni od 0,5 do 1 evro, skoro da se može vratiti ulaganje, dok se u četvrtoj godini, uz primenu agrotehnike postiže 30 tona roda i tada se vraća ulaganje i duplira zarada. Kako biljka raste, povećavaju se i ulaganja - napominje Pavlović.

Druga voćna kultura koja može biti dobar biznis u Srbiji je trešnja. Ulaganja po hektaru su slična troškovima za podizanje zasada kruške, ali je reč ogromnom potencijalu koji je neiskorišćen jer je trešnja deficitarna na evropskom i svetskom tržistu. Broj sadnica po hektaru je od 800 do 1.200. Prinos se povećava tri do četiri puta u odnosu na trešnju koja se sad gaji.- Trešnje koje se kod nas gaje imaju 4-6 grama, a novije sorte su težine 10-14 grama i to je ogromna razlika. U novim sistemima uzgoja, sa novim podlogama iz serije Gizela, cena sadnica je 7-8 evra, tako da u startu treba uložiti minimum 6.000 evra. Optimalni prinos je 20 tona po hektaru, a cena ide od 1,8 do 2 evra. Prvi komercijalni rod se može očekivati u trećoj godini, a pun rod od četvrte do pete godine uz primenu svih agro i pomotehničkih mera. Od četvrte godine uložena sredstva se vraćaju i ostvaruje se dobit - objašnjava Miloš Pavlović koji ima zasade kruške i trešnje na desetak hektara.

Još jedna od prednosti je što država subvencioniše 50 odsto troškova bez PDV-a za sadni materijal, sisteme za navodnjavanje i mehanizaciju.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/koje-voce-donosi-najvecu-zaradu-strucnjaci-glasaju-za-tradicionalne-sorte-ali-imaju-i/q6jbgr4

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
nedelja, 15 septembar 2019 15:15

I to je moguće! Sajam svinjarstva bez svinja!

Na Sajmu svinjarstva u Žarkovcu u opštini Ruma, predstavili su se izlagači najprestižnijih farmi svinja u Srbiji, savremene svinjarske opreme i stočne hrane.Sajam protiče bez svinja zbog afričke kuge koja se pojavila u Srpskom Itebeju, u Banatu, a pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević pohvalio je organizatore, Udruženje proizvođača svinja "Sremac", jer su i u takvim uslovima održali priredbu u nameri da se pošalje poruka o biosigurnosnim merama.

Oni su pozvali proizvođače svinja da se pridržavaju tih mera u cilju prevencije zarazne bolesti, a poziv je posebno upućen malim i srednjim farmerima."Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu podržava održavanje ovakvih i sličnih manifestacija, koje zapravo za cilj imaju da na jednom mestu prezentuju najnovija dostignuća tehnologije i saznanja. To znači na jednom mestu spoj struke, nauke i samih proizvođača", kazao je Radojević i dodao da je dobro što izložbeni deo prate i svi oni koji su naslonjeni na svinjarsku proizvodnju kada je reč o repromaterijalima.

Naveo je da Sekretarijat izdvaja značajna sredstva kako bi imali bolje proizvodne i ekonomske rezultate u svinjarskoj proizvodnji, pre svega kada je reč o opremanju stočarskih farmi.

Za tri godine, od kako je formirana aktuelna Pokrajinska vlada, preko 300 miliona dinara uloženo je u opremanje stočarskih farmi širom Vojvodine, potpisano je preko 200 ugovora sa farmerima, a na konkursnoj liniji namenjenoj za preradu mesa izdvojeno je oko 70 miliona dinara i potpisano je oko 30 ugovora sa korisnicima koji su ostvarili pravo na ova sredstva, naveo je Radojević.

On je podsetio da je u međuvremenu donet Pravilnik Ministarstva poljoprivrede, koji je omogućio svim malim prerađivačima takozvanu prodaju sa kućnog praga i da tako izađu na tržište, te nađu krajnji put za svoje proizvode.

Istovremeno, kako je naveo, resorni sekretarijat kroz linije odgajivačkog programa izdvaja značajna sredstva i za genetski program, kojem je namenjeno preko 150 miliona dinara za tri godine.

On je Žarkovčanima poželeo da njigov sajam preraste u tradiocionalnu priredbu, koju će, poručio je, Sekretarijat podržati i u narednom periodu.

Predsednik Udruženja "Sremac" Miloš Beuković je rekao da se proizvođači moraju prilagoditi novom načinu uzgoja svinja, što podrazumeva držanje životinja u zatvorenom prostoru, uz strogu kontrolu ulaska ljudi i voditi strogo računa o načinu njihove ishrane, koja mora biti strogo kontrolisana.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=15&nav_id=1591580

Објављено у Svinjarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30