Чланци поређани по датуму: četvrtak, 22 avgust 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Petar Popović, full stack programer samo je jedan od brojnih srpskih IT stručnjaka, ali prvi koji je ponudio pomoć srpskim seljacima i to besplatno. Rođen je i odrastao u Novoj Pazovi gledajući od detinjstva vojvođanske njive i seljake kako rade po ceo dan. Iako se ni on, niti njegova porodica nikada nije bavila poljoprivredom nije mogao više da sedi mirno i gleda kako voćar iz očaja seče svoj voćnjak u koji je sve uložio zbog niske otkupne cene višnje.
Petar je na Linkedinu objavio post „Šta mi IT-jevci možemo da uradimo da pomognemo našim ljudima?“ koji je izazvao pravu buru na društvenim mrežama.
- Odrastao sam u Novoj Pazovi koja je još u vreme bivše Jugoslavije bila poznata po velikom broju privatnih biznisa i danas ga zovu Grad preduzetnika. Otac
mi je takođe bio preduzetnik tako da sam stasavao u okruženju u kom su ljudi uzimali stvari u svoje ruke i krojili svoju sudbinu pre nego što su čekali da to neko Moramo sami da uzmemo sudbinu u svoje ruke uradi za njih – kaže za Agrobiznis magazin Petar i otkriva zašto želi da pomogne i to besplatno u vremenu kada se veruje da sve ima svoju cenu.
- Nikada se nisam bavio poljoprivredom, ali odavno imam ideju da počnem sa proizvodnjom hrane. Kao srpskom rodoljubu uvek mi je drago kada čujem
oduševljenje ljudi koji prvi put probaju ajvar, sarmu ili rakiju. Razlog zašto želim da pomognem poljoprivrednicima je zato što smatram da ne može meni da bude dovoljno dobro ukoliko je svima oko mene loše – kaže Popović i dodaje:
- Post sam napisao prilično ishitreno, nakon što sam treći put te nedelje video snimak kako srpski seljak pokušava da skrene pažnju države na sebe tako što seče svoje voćnjake. Post je izazvao lavinu komentara na Facebooku i Linkedinu gde je imao više od 480 podela i 150.000 pregleda. Veliki broj ljudi iz IT sektora se javio u želji da pomogne, a javili su se i neki kojima je pomoć potrebna – priča naš sagovornik i ističe:

- To me je navelo na razmišljanje šta bi bio sledeći korak. Za sada je ideja da okupimo sve te ljude na jednom mestu kako bismo definisali šta, gde i na koji način treba delovati. S obzirom na to da mi se javilo i dosta ljudi sa idejama za startape, aplikacije, platforme od kojih žele da naprave posao, voleo bih da to okupljanje bude i neka vrsta umrežavanja. Da probamo da spojimo ljude sa idejom i ljude koji bi potencijalno radili na realizaciji tih ideja. Mi moramo
da uzmemo stvar u svoje ruke i onog dana kad shvatimo da ne zavisimo mi od države nego država od nas vratićemo moć nama.

Neophodna edukacija i saradnja
Gotovo da ne postoji industrija, odnosno grana privrede kojoj IT ne može i nije dao svoj doprinos, ni poljoprivreda nije izuzetak.

- Na koji konkretno način možemo da pomognemo ostaje da vidimo, ali automatizacija, predviđanje, unapređenje procesa proizvodnje su dobro poznate stavke za koje IT uglavnom nudi rešenje. Smatram da problemima potrebno prići na inženjerski i poslovni način, uraditi istraživanja, identifikovati probleme, pa tek onda smišljati i raditi na rešenjima. Da li će to biti online pijaca ili autonomna mašina za branje malina ili vađenje krompira, nisam siguran.
Popović kaže da mu se najmanje javilo poljoprivrednika, jer malo ko od njih koristi internet i društvene mreže, pa je edukacija na ovom polju neophodna.
- Potrebno je obučiti i edukovati naše ljude i pomoći im da održe korak sa vremenom. Nepoznavanje tehnologije u dovoljnoj meri jeste jedan od problema,
ali ga je po mom mišljenju najlakše rešiti. Siguran sam da su naši ljudi spremni na inovacije. Nas su ubedili poslednjih decenija kako smo mi zatucana, neobrazovana i primitivna nacija, što naravno nije istina. Mi smo nacija koja je iznedrila velikane poput Nikole Tesle, Ruđera Boškovića, Mihajla Pupina, Mileve Ajnštajn i mnoge druge. Oni su bili pioniri u svojim oblastima, ljudi koji su promenili svet i koji su bili ispred svog vremena. Naši ljudi su i te
kako spremni i inteligentni – ističe naš sagovornik i dodaje da bi bilo dobro da stupi u kontakt sa Udruženje mladih poljoprivrednika Srbije, jer mladi se brzo i lako dogovore oko svega.
Moramo da budemo složni
- Pored edukacije u komentarima ispod mog posta ljudi su najčešće navodili državu kao kamen spoticanja. Ja lično, niti iko od nas iz IT sektora ne može da izda dozvolu za izvoz proizvođaču sira ili maline, ali ako uradimo sve što je u našoj moći i onda ostane samo još taj poslednji korak, država neće moći da se pravi luda. Pogotovo ako nas bude u dovoljnoj meri i ukoliko smo složni. Ako dostavimo rešenje i stavimo im pred noge neće moći da ga ignorišu.
Kako prodati sir preko interneta?
Petar je detaljno opisao kako bi, recimo, naši seljaci mogli da prodaju svoje proizvode preko interneta.
- Napraviti platformu na kojoj bi ljudi mogli da kupe, recimo, sir online su “prilično jednostavne” stvari. Izazov je kako doći do kupaca? Uzmimo za
primer da je reč o sjeničkom siru, jednom od mojih omiljenih sireva. Koliko ljudi je čulo za sjenički sir posebno u inostranstvu? Svi znaju za fetu jer su
Grci odradili odličnu promociju, iako je po mom mišljenu sjenički sir jednako dobar kao feta. Međutim, van granica naše zemlje, osim naših ljudi retko ko
je uopšte čuo za takav sir. Kada kažete proizvedeno u Srbiji ljudi ne pomisle prvo “U to je kvalitetno, evropski proizvod”, već se zamisle i zapitaju gde se
tačno nalazi ta Srbija. Mi moramo da radimo na imidžu naše zemlje.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 22 avgust 2019 11:11

Pčelari oprez! Učestale krađe košnica!

U periodu 26-28. jula 2019. u mestu Sivac, na stacionarnom pčelinjaku Tatjane Mrdak, izvršena je krađa od strane NN izvršioca. Ukradeno je:

Dve desetoramne košnice
Jedan desetoramni nukleus
Jedan petoramni nukleus

Obavešteni su članovi Operativnog tima SPOS-a za suzbijanje krađa pčela, data je kratka objava na forumu SPOS-a, oštećenoj pčelarki su data uputstva o daljim postupanjima, najbliži član Operativnog tima SPOS-a za suzbijanje krađa pčela zapadnobačkog okruga preuzeo je komunikaciju i stavio se na raspolaganje policijskim službenicima teritorijalne policijske stanice. Sa lokalnim timom je svakodnevno prikupljao podatke i prosleđivao policijskim službenicima koji su zadužili krivičnu prijavu. U više navrata ukazano je na lokacije koje izazivaju sumnju i gde se pretpostavlja da bi mogle da se nalaze košnice, ukazano je i na nekoliko vozila koja su prevozila košnice i delove košnica.

Veliku i nesebičnu pomoć pružili su savesni građani koji su na samom kraju potrage (koja je imala za cilj pronalaženje ukradenih košnica sa teritorije Sombora, Sivca, Apatina, Karavukova itd) dali veoma bitne informacije i ukazali na skrovito mesto na imanju gde živi izvršilac.

Veliku zahvalnost dugujemo i požrtvovanim inspektorima koji su vršili pretres imanja i objekata u trenucima kada je grabež bila u većem obimu zbog razbacanih ramova, starih, neuglednih i raspadnutih košnica.

Upornost svih napred navedenih sa jasnim ciljem, dovela je do odličnog rezultata za početak istrage. U prvom danu istrage već ima dosta krucijalnih tragova koji daju šansu državnim organima (tužilaštvu i policiji ) da nastave dalji rad i rasvetle i druga krivična dela koja možda i nisu u vezi sa pčelarstvom.

Kod otkrivenog izvršioca pronađeno je:

1.Dva (2) nukleusa (telo sa podnjačom), zelene boje , izgrebanog- unuštenog žiga i brojčane oznake,

2.Dva (2) drvena krova košnice obloženi limom,

3.Tri (3) zbega košnice (dva plave boje i jedan zeleni sa crvenom trakom.

A P E L  P Č E L A R I M A

 – prijavite krađu teritorijalnoj policijskoj stanici (gde su košnice ukradene) makar bila i jedna ukradena,

– obavestite Operativni tim SPOS-a za suzbijanje krađa pčela, bilo kog člana,

-postupite po uputstvu (objavljeno više puta), dajte precizan opis (period u kom se desila krađa od poslednjeg obilaska pčelinjaka do momenta kada ste uočili krađu, tačnu lokaciju, detaljan opis košnica, sa svim posebnim karakteristikama, oznakama, bojama…)

-budite u kontaktu sa najbližim članom Operativnog tima, verujte u uspeh, jer kao što vidite združenom akcijom postižu se rezultati i nalaze se ukradene košnice.

 

Izvor:http://spos.info/razotkrivena-jos-jedna-kradja/

Објављено у Pčelarstvo
četvrtak, 22 avgust 2019 10:57

Ovo su prirodni i najkvalitetniji sokovi!

Kada je porodica Gligorijević iz sela Divčevići kod Kosjerića počela da prerađuje voće i proizvodi 100% prirodne kašaste sokove od bobičastog voća, vodili su se idejom da voće koje imaju u sklopu svog domaćinstva više ne prodaju kao sirovinu, već da maksimalno iskoriste potencijal koji imaju kako bi tržištu ponudili gotov proizvod.

Gligorijevići su proizvodnju voćnih sokova otpočeli pre tri godine, kada su se iz grada preselili na svoje seosko imanje, a prošle godine su i registrovali firmu Srberry.

Kako za eKapiju kaže Aleksandar Gligorijević, u okviru imanja nalaze se voćnjaci na površini od 2 hektara.

- Gajimo crnu ribizlu sorte Titania i malinu Vilamet od kojih pravimo sokove, a po potrebi otkupljujemo provereno voće i od svojih komšija - navodi Aleksandar i dodaje da su asortimanu firme Srberry može naći još i sok od kupine.

Svi Srberry sokovi zaslađeni su bagremovim medom, što je, ističe naš sagovornik, kvalitet retko dostupan na tržištu.

- Tehnologija proizvodnje je tradicionalna, u kombinaciji sa savremenim mašinama, ali sa dosta manufakturnog rada, kako bi se dobio proizvod ovakvog kvaliteta. Sokovi se proizvode hladnom pasterizacijom, na temperaturi od 78 do 82 stepena, da bi se maksimalno sačuvala prirodna svojstva voća - ističe Aleksandar.

Da bi kvalitet bio očuvan, Srberry sokovi se pakuju isključivo u staklene flaše, od 0.2, 0.75 i 1 litar, a dobavljači su im firme Glas market, Bumbar i Geneza.

Svoje sokove Gligorijevići plasiraju u trgovine, kafiće, restorane i hotele širom Srbije, kao i putem direktne prodaje, a, kako navodi Aleksandar, trenutno su u pregovorima i za izvoz u Kinu.Trenutni kapacitet proizvodnog pogona je 400 litara soka dnevno, ali Gligorijevići planiraju investicije u povećanje obima proizvodnje.

Nedavno su od Fonda za razvoj dobili sredstva za nabavku duplikatora od 1.000 litara i za obrtna sredstva , tako da će nakon tih investicija, prema rečima Aleksandra, proizvodni kapacitet pogona biti udvostručen i iznositi 1.000 litara dnevno.

- U planu nam je bila i dogradnja magacina gotovih proizvoda, ali, nažalost, za to nismo dobili podršku Fonda, pa ćemo magacin morati da iznajmimo - govori Aleksandar.

On otkriva da će Srberry proširiti i lepezu svojih proizvoda.

- Planiramo da uvedemo nove ukuse sokova, a pre svega šljive, koje ima dosta u našem okruženju a sasvim je zapostavljena kada su sokovi u pitanju - zaključuje Aleksandar Gligorijević.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2607521/prirodni-sokovi-sa-bagremovim-medom-srberry-iz-kosjerica-cedi-voce-na-tradicionalan

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Zainteresovani za podsticaje za izgradnju i opremanje objekata za primarnu poljoprivrednu proizvodnju trebalo bi da podnesu zahtev do 15. oktobra.

Podsticaji su u vezi sa objektima i opremom za čuvanje i skladištenje voća i povrća, kao u vezi sa objektima i opremom za smeštaj svinja, ovaca i koza i goveda, kao i objekata za akvakulturu.

Prema aktuelnom Pravilniku, najviši ukupni iznos podsticaja po podnosiocu zahteva je 8.000.000 dinara za podsticaje programu za podršku investicijama za izgradnju i opremanje objekata za čuvanje i skladištenje voća i povrća i 3.500.000 dinara za podsticaje programu za podršku investicijama za izgradnju i opremanje objekata za unapređenje primarne stočarske proizvodnje.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu.

Detaljnije informacije na sledećem linku:http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-investicije-u-fizicku-imovinu-poljoprivrednog-gazdinstva-za-izgradnju-i-opremanje-objekata-za-unapredjenje-primarne-poljoprivredne-proizvodnje-2/?lang=lat

 

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2607990/konkurs-za-izgradnju-i-opremanje-objekata-za-primarnu-poljoprivrednu-proizvodnju-do-15

Објављено у Agroekonomija

Ministarstvo poljoprivrede uspostavilo je dva telefonska broja za prijavu uginuća svinja u cilju prevencije i adekvatnog reagovanja na moguće bolesti.Svi uzgajivači svinja mogu se javiti 24 časa dnevno na broj telefona 011 311-75-36, a na broj 064 868-00-16 tokom radnog vremena da prijave uginuće svojih životinja.

Cilj uspostavljanja telefona za prijavu uginuća svinja je prevencija i adekvatno reagovanje na moguće bolesti, kako bi nadležne vlasti mogle odmah da izađu na teren i preduzmu potrebne mere.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/221773/Uspostavljeni-brojevi-za-prijavu-uginuca-svinja.html

Објављено у Svinjarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31