Чланци поређани по датуму: subota, 10 avgust 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Prema najnovijim podacima krađa ovaca prošle godine engleske farmere je koštala 2,4 miliona funti odnosno 2,8 miliona evra! Kako javljaju novinara pored stoke koja je jedan od najvećih ciljeva kradljivaca, na drugom msetu su mašine i alati a zatim krađa vozila. Sada je tehnologija toliko napredovala da je jedan policajac osmislio novi sistem praćenja stoke. Naime, on se dosetio da se ubuduće stoka obeležava forenzičkim mikrodotovima (malim česticama koje se lako vide ispod mikroskopa). Pokazalo se da ovo deluje kao sredstvo odvraćanja i pomaže farmerima da dođu do ukradenih grla. Odličan primer za ovu metodu je farmer Pip Simpson iz farme Poolebank koji gaji ovce i goveda a počeo je koristiti „TecTracer“ pošto su mu su lopovi za četiri godine ukrali više od
300 ovaca. Ranije je Simpson bojio svoje ovce sjajnom narandžastom bojom kako bi obeshrabrio lopove, ali kada su vlažna leta to nije moguće, pa se okrenuo korišćenju nove metode. „TecTracer“ kako u engleskoj zovu ovu metodu razvio je John Minari, bivši visoki policijski detektiv. Nanosi se na runo kao bilo koja pasta za markiranje, ali sadrži hiljade malih tačkica, koje imaju kod specifičan za farmu. Kodove je praktično nemoguće ukloniti, ali ih policija lako može pročitati. Šifre se čuvaju u sigurnoj bazi podataka.
Ako dođe do krađe lako se mogu ovce pronaći na aukcijma, sajmovima i svakako u klanicama, a policija može pronaći ovce pregledom ovaca tokom istrage.
Šta je TecTracer? - Pasta koja se koristi za označavanje ovaca. Sadrži hiljade forenzičkih kodiranih „mikrodotova“ - sitne čestice koje sadrže kod specifičan za farmu. Ovo pomaže u praćenju i prepoznavanju ukradenih ovaca i predstavlja dokazni materijal za policiju u hvatanju i osuđivanju kriminalaca.
Ovaj sistem na farmi Pipa Simpsona, je već dokazao svoju vrednost kada mu je ukradeno 14 sjagnjenih ovaca koje vrede ukupno oko 3000 evra i ukrdene
su u februaru ove godine. Te ovce su obeležene ovim česticama . Njegova supruga je objavila da se dogodila krađa na Facebooku i obavestila ljude koji su ovce obeležili i da su ovce obeležene. Pošto je kradljivac očigledno shvatio da neće proći njegov lopovluk dve nedelje kasnije ovce su se misteriozno vratile na polje tokom noći.
Gospodin Simpson je nakon ovog događaja rekao da je lopov mislio da su ovce previše rizične da bi ih dalje prodao ili tranportovao pa ih je zbog toga vratio.
Gospodin Simpson veruje da krađe moraju uključivati nekoga iz lokalne zajednice.

„Ovce su na ograđenom prostoru bez puteva. Krađa je moguća samo od strane nekoga ko dobro poznaje područje“ i naglašava: „Ne može svako da uhvati ovce,
izvadi ušne markice i stavi nove“ zaključuje ovaj farmer koji kaže da nisu samo ukradene ovce. Primeri krađe ovaca nisu retki ni u Srbiji. Porodici Stanković iz Đurđeva, septembra prošle godine ukrali su sedamdeset ovaca. Tom prilikom Petar Stanković, je rekao da mu je ukradeno dve trećine stada i da se
na farmama svakodnevno dešavaju krađe alata i mašina. Ipak, dešava se da kradljivci budu uhvaćeni. Tako je na području Banjaluke i Prijedora izvedeno hapšenje dvojice banjalučana, koji su ukrali trideset osam ovaca.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Ovčarstvo

Velika je ponuda bostana u sremskim mestima, posebno u Platičevu, gde je kraj puta od Rume prema Šapcu parkirano mnoštvo prikolica punih lubenica i dinja, a na mnogim punktovima u tom i susednim mestima Hrtkovci i Jarak uz bostan se nudi i sezonsko povrće.U susednim Vitojevcima, u prolazu smo se uverili u to da su dinje koje nije imao ko da kupi bačene u kanal. Ipak, proizvođači bostana u Sremu kažu da se vredi baviti tom proizvodnjom jer za robu odmah dobiju „živ novac“.

Dalibor Milošević iz Platičeva bostan ove sezone ima na dva hektara, a veli da se tom proizvodnjom bavi otkad zna za sebe.

– Bostanom su se bavili otac i deda, tako da imam sremačke bostandžijske korene – uverava Dalibor Milošević.

– Platičevo je najpoznatije po bostanu jer se svako treće-četvrto gazdinstvo time bavi. Posla u uzgoju lubenica i dinja ima, fabrika je to pod otvorenim nebom, pa smo ove godine imali dosta problema jer nas je grad tukao u dva navrata, tako da smo imali štete 50 odsto. Plus, godina je takva, na neke stvari čovek ne može uticati pa je inače rod podbacio. Sve što je bilo do nas, proizvođača, mi smo dali i uradili. Proizvođači u Platičevu imaju hektar, dva ili tri pod bostanom, možda je to 200, 300 ili možda i 400 hektara u našem ataru, ali ne znam tačno podatke. Platičevo je selo lubenica i vrednih ljudi, radimo kao roboti.

On dodaje da je bavljenje bostanom varljivo, nekad vredi, a nekada baš i ne, ali da svi u principu rade da bi imali koristi, da bi zaradili.

– Ne zavisi sve od nas. Nekada je i do godine i do kupaca, ali u principu vredi. Mi od toga velikim delom živimo, međutim, prilike u agraru su takve, niko se ne oslanja na jednu kulturu, nego se uvek radi na više frontova. Ako se kod nekog useva ne nađe računica, druga to pokrije. Prodajemo pored puta i na malo i na veliko. Neke količine imamo ugovorene, a uvek imamo viška, pa to doteramo da prodajemo na malo. Do pre sata lubenice su se prodavale po 30 dinara kilogram, sada je cena pala na 25. Cena je promenljiva. Na veliko je oko 13 dinara, plus-minus dinar ili dva. Zavisi od količine, odnosno da li su lubenice krupnije ili sitnije i da li je roba sveža – saznajemo od Miloševića.

Lubenice kod Miloševića rađaju oko tri vagona po jutru u nekim optimalnim uslovima, a ove godine rod je prepolovljen.

– U odnosu na druge ratarske kulture posla je više, dosta je početnog uloga u proizvodnju, ali se malo više i zaradi. U principu, nikada nismo nezadovoljni, tako je kako je, treba samo ići napred. Poznati smo po proizvodnji bostana, koristimo prednost trgovanja pored prometnog puta, tako da kupci dolaze i prolaze, a nama je i te kako bitno da novac odmah naplatimo – kaže Milošević.

Na veliko dinje se prodaju po 15 do 20 dinara kilogram, na malo 25 do 30, ali prethodnih dana bilo je perioda kada je cena pala i na svega desetak dinara. Josip Tumo iz Nikinaca proizvodi samo dinje na jednom hektaru.– Ne mogu reći da je ne znam kako dobro, ali nešto se mora raditi – kaže Josip Tumo. – Sejem samo domaću sortu „cerovača“, slatka je, sočna i mesnata, i zbog toga tražena. Dinjama se bavim petnaestak godina, možda i nešto više. Rod je različit od sezone do sezone, ako je kišovita godina, plodovi mnogo pucaju i mnogo se baca, a bolje opstaje kada je sušnije. Sigurne proizvodnje nema bez navodnjavanja, prošla su ta vremena. Dinje se moraju navodnjavati, negovati i zaštititi da bi se postigao kvalitet koji mušterije očekuju. Ova sezona je osrednja, rodilo je solidno, ali ne bih mogao tačno reći koliko. U proseku, rađaju vagon i po po jutru. Trenutno ih na veliko prodajem za 20 dinara kilogram, na malo po 30. Prodaja najbolje ide ovde u Platičevu pored puta, ljudi koji prolaze zastaju po komad ili dva, ali i oni koji kupuju na više, po stotinu ili dvesta kilograma pa ih nose dalje za prodaju, većinom u druga mesta u Srbiji, gde nema proizvodnje bostana. Zadovoljan sam kvalitetom dinja koje odnegujem tako da imam stalne mušterije.Mlađani Branislav Brkljač (15) iz Platičeva desna je ruka porodici u prodaji lubenica i dinja. Od njega saznajemo da su njegovi u toj proizvodnji desetak godina, lubenice su na četiri jutra, a dinje na jednom.

– Pazar ide dobro, cena na malo je kao i kod drugih, a na veliko zavisi od količine koju kupci uzimaju – veli Branislav, koji je ove godine završio osnovnu školu i razmišlja o nastavku školovanja, ali i da ostane u poljoprivredi. – U početku smo bostan imali na manjoj površini, ali smo je povećali, vidimo da na bostanu ima zarade. Pomažem roditeljima, može se reći da sam već stasao za menayera prodaje, imaju sto odsto poverenja. Promet nije uvek isti, zavisi od vremenskih prilika. U proizvodnji najviše su angažovani tata Vlada i mama Marica, a meni odgovara posao u prodaji.

NJegov stric Toma Brkljač iz Platičeva ne bavi se poljoprivredom, nego samo ispomaže proizvođačima bostana, a od njega saznajemo da su ranije primat u proizvodnji držali obližnji Hrtkovici i Jarak, ali da su ih Platičevci pretekli. Kaže da su dinje ove sezone prerodile, tržište je prezasićeno, pa je cena niska i dosta se bacaju, za razliku od lanjske sezone, kada su cena i prodaja bili dobri pa su površine ove godine povećane. Stoga rod ne može da se proda na veliko po deset dinara, mada je u gradovima kilogram na malo 40 pa i 50 dinara, mada cena zavisi i od sortimenta.

– Ispomažem proizvođačima u berbi bostana jer sam još od desete godine naučio kada su lubenice zrele, najbolje za branje – kaže Toma Brkljač. – Zbog toga me po selu zovu da berem lubenice, pa u sezoni naberem oko 85 vagona. Svaku uzberem, očistim od blata i prođe kroz moje ruke. Pre se zrela lubenica za branje prepoznavala po kašiki i brku, ali sada se najviše gleda boja šare na kori. Svaka sorta ima svoj znak, ne može se zrelost odrediti na isti način. Najlakša za branje je „talisman“ i „top gan“, jer se kod njih kora prošara svetlom zelenom bojom i na kraju im se pri vreži peteljka stanji. Ove sezone je lubenice dosta napala bolest antrahoza, koja s vreža prelazi na plodove pa dosta trunu, posebno na ovim jakim vrućinama. – U Platičevu, gde preovlađuju lubenice, pola se sela bavi bostanom, dok se u Buđanovcima više bave dinjama pošto imaju problema s vodom jer, za razliku od dinja koje je dovoljno zalivati nekoliko puta u sezoni, lubenice se svaka tri-četiri dana moraju zalivati – kaže nam Toma Brkljač.

Proizvođači bostana iz Platičeva i okolnih sremskih sela većinom imaju stalne kupce koji lubenice i dinje odnose na veliko. Najviše je kupaca iz Novog Pazara, Novog Sada, Subotice, a slabije idu na Kvantaš za Beograd, pa on misli da u bostanyijskoj proizvodnji najbolje prolaze i zarađuju nakupci. Oni na terenu obaraju cenu bostana, a na malo ga prodaju tri-četiri puta skuplje, ali srećna je okolnost što se za potrebe pojedinih prerađivača koji se bave proizvodnjom sokova i džemova dinje iz Srema odvoze i šleperima.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dnevnik-u-platicevu-bostan-donosi-ziv-novac-10-08-2019

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Angažovanje sezonskih radnika kao novi oblik radnog angažovanja u poljoprivredi uveden od ove godine već daje rezultate, a u NALED-u smatraju da bi taj sistem mogao da se proširi i na građevinu, turizam, ugostiteljstvo i kućne poslove. Objašnjavaju da je sama digitalizacija procesa prijave radnika koja je sada sprovedena u sezonskim poslovima nešto što bi moglo da se primeni i na druge oblasti koje danas predstavljaju generator sive ekonomije.

Primenom Zakona o pojednostavljenom angažovanju na sezonskim poslovima znatno je smanjena administracija za angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi u odnosu na prethodni sistem gde su sezonski radnici bili angažovani po ugovori o privremenim i povremenim poslovima jer, kažu u NALED-u, više nema ugovora na papiru i postoji fiksni iznos poreza koji se plaća po danu.Više od 95 odsto sezonsko zaposlenih radnika u poljoprivredi je 2017. godine bilo potpuno neprijavljeno i nije imalo bilo kakav formalan status u svom radu, a Marko Milanković iz NALED-a kaže za Tanjug da ono što se pokazalo kao sjajno je da je danas pet puta više prijavljenih ljudi u seozonskim poslovima.

To je, navodi, direktno doprinelo sa nekih 30 miliona dinara poreskih i skoro 80 miliona dinara u drugim obavezama koje poslodavci plaćaju državi.

"Možda još važnija stvar jeste da su sezonski radnici na ovaj način prijavljivanjem i ostvarivanjem svojih prava stekli i nekakvu sigurnost, stekli mogućnost da imaju osiguranje kao i svaki drugi zaposleni danas u Srbiji, na taj način mogu i ostvarivaće svoja osnovna prava", kaže Milanković.

Suština celog ovog procesa je, naglašava, digitalizacija, a sistem koji je uspostavljen i koji bi trebalo da smanji neformalnu zaposlenost u Srbiju mogao bi vrlo jednostavno da se primeni i na druge poslovne sisteme."To su pre svega građevinarstvo, zatim ugostiteljstvo i turizam i svi poslovni ekosistemi kojima bi danas digitalizacija zapravo donela bolje formulisanje radnih odnosa i omogućila da se na pravi način prilagode i tehnološkim i drugim naprecima koji se danas dešavaju u poslovnom svetu", smatra Milanković.

Moderno vreme donosi i nove oblike zapošljavanja, a Milanković kaže da je ono što je NALED identifikovao kao najakutnije su situacije u kojima je tehnologija dovela do nekih novih radnih mesta i načina poslovanja koja država nije uspela da na pravi način isprati.

"Pre svega, mislim tu na IT tehnologije i činjenicu da danas imate puno ljudi koji rade kao takozvani frilenseri i koji rade za neke strane firme. Međutim, njihovi statusi i njihove pozicije danas nisu takve, jer ne mogu na pravi način da odgovore aktuelnom poreskom sistemu", kaže Milanković.

Postoje, dodaje, i dalje neke stvari koje bi država mogla da uradi kako bi olakšala i pojednostavila neke procese koji nisu u direktnoj vezi samo sa prijavama, već se odnose na visinu poreza koji se plaća po zaposlenom. To je, dodaje, zapošljavanje na nepuno radno vreme.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/digitalizacija-olaksala-prijavu-radnika-angazovanje-sezonaca-moguce-i-u-gradevini/l01x6r9

Објављено у Agroekonomija

Vreme ove godine nije naklonjeno pčelarstvu pa su očekivanja da meda neće biti ni približno kao lane, kada smo ga imali 10.000 tona.

– Kiša tokom cvetanja bargema sprala je nektar s cveta pa je bagremova paša podbacila, dok je u vreme cvetanja lipe po košnici dobijeno od deset do 15 kilograma meda – kaže predsednik Saveza pčelarskih organizaicija Vojvodine Radomir Vlaco.

– Naša pokrajina nije bogata livadama, a u vreme najveće paše, cvetanja suncokreta, padala je kiša i bilo zahlađenje pa opet nije bilo uslova za lučenje nektra.

On savetuje da mladi pčelari, kojih je u toj grani poljoprivrede sve više, treba da se okrenu i proizvodnji drugih pčelinjih proizvoda.

Pčelar iz Savinog Sela Tibor Mandić, koji drži pčele već 25 godina i ima 130 košnica, kaže da će ove godine u poslu opstati samo oni koji se bave i drugim zanimanjem ili su dugo u pčelarstvu pa su razvili i drugu proizvodnju, a ne samo med.

– Paša je podbacila zbog kiše i hladnih noći – kaže Mandić. – Pčele ne padaju ispred košnica već se gube u polju, ili, ukoliko stignu do košnica, ne donose med. Svaki dan se meri količina koju donesu te smo bili prinuđeni na to da ih prehranjujemo, čak smo to činili i u najvećoj paši suncokreta pa je zarada svake godine sve tanja.

Zbog loše klime poslednjih godina, kaže taj pčelar, godišnji prosek po košnici je deset do 15 kilograma meda, a kada u godini ima sunca, bivalo ga je i 40 pa i 50 kilograma po košnici. Sve ove godine, priča Mandić, opstao je jer je, baveći se pčelarstvom, zaradio i penziju. Kaže da dobro dođu i subvencije koje država daje pčelarima, ali ne svim, već samo onima koji imaju više od 30 košnica, pa tako dobije oko 90.000 dinara, što je taman da plati troškove za vosak i kupi tegle.

Ove godine mešani medovi i cvetni od lane bili su 600 dinara kilogram, bagremov je bio 800, ali pošto ga ove godine neće biti, kilogram meda, ističe Mandić, sigurno neće biti ispod 1.000 dinara.Na području pokrajine prošle godine registrovano je 5.000 pčelinjih gazdinstava i ukupno 292.000 košnica, što znači da prosečno ovdašnji pčelari imaju 50 košnica. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Vlaco kaže da je lane naša zemlja izvezla 2.700 tona meda, najviše u Nemačku, Italiju i Norvešku, i ostvarila prihod od oko 11 miliona dolara.

– Nemci su naši najveći kupci meda – navodi Vlaco, i uz te podatke spominje još jedan: da ovdašnje stanovništvo nije veliki potrošač meda, svega pola kilograma po glavi stanovnika godišnje.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/ove-godine-malo-meda-pcele-na-prehrani-kisa-sprala-nektar-10-08-2019

Објављено у Pčelarstvo

Poslednje sumnje na slučajeve afričke kuge svinja bile su pre sedam dana u okolini Mladenovca i čekaju se rezultati, a u međuvremenu farmeri bi trebalo da preduzmu sve mere koje je naložila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, rekao je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS).Afrička kuga svinja nije opasna za ljude, ali spada u jaku ekonomsku bolest kod životinja i zbog ekonomskih šteta vrlo je bitno da se preduzmu sve mere za sprečavanje i nastanak ove bolesti", kaže Budimović.

Ova bolest do sada nije nikada ustanovljena u Srbiji, a velike štete već nanosi susednim zemljama - Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj. Od ove bolesti svinje se ne mogu zaštititi vakcinacijom, a vektori njenog širenja među životinjama su ptice i glodari koji učestvuju u prenošenju i na njih se ne može uticati.

"Mere se svode na higijenu, što manje kontakata među životinjama i ljudi sa drugih farmi", kaže Budimović i dodaje da se mora voditi borba protiv divljih glodara, kao i kontrolisati zapat divljih svinja.

U Srbiji je trenutno u proizvodnji oko tri miliona svinja, a godišnje ih se zakolje oko pet miliona.

"Šteta od ove bolesti može da bude i stopostotna u žarištima gde se otkrije, zato što je jedini način iskorenjivanja i lečenja eutanaziranje životinja i neškodljivo uklanjanje i zato je to vrlo opasna bolest", navodi Budimović.

U osmatranju i prijavljivanju bolesnih životinja ulogu imaju i lovci, ali oni ukoliko ne poštuju mere, smatra on, mogu biti i prenosioci jer su u kontaktu sa životinjama. Tokom proleća upravo zbog afričke kuge svinja populacija divljih svinja u Srbiji je izlovljavana, a Budimović kaže da je to jedna od metoda, ali ne može da bude trajna.

"To je dobro jer je smanjena populacija do granice koju predviđaju regulative, međutim, treba spustiti na najmanji mogući nivo kontakte i ljudi i životinja, i životinja međusobno", kaže Budimović.

U Srbiji se godišnje proizvede od 250.000 do 300.000 tona svinjskog mesa. Meso se proizvodi dovoljno za sopstvene potrebe, a prosečno po stanovniku se potroši 16 kilograma mesa, dok s prerađevinama potrošnja dostiže 40 kilograma. Za izvoz viškova svinjskog mesa postoje ugovori s Kinom i Hongkongom, dok se u Rusiju izvoze i prerađevine.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/220772/Africka-kuga-svinja-je-opasna-ekonomska-bolest.html

Објављено у Svinjarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31