Чланци поређани по датуму: nedelja, 07 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U Beogradu je 1. jula 2019. godine uz podršku institucija i Vlade Republike Srbije osnovan Savez vinara i vinogradara Srbije što je zapravo istorijski trenutak za jednu od najživljih i najperspektivnijih grana domaće privrede. Na ovaj način stvoreno je prvi put telo koje može biti ravnopravan i relevantan sagovornik sa odgovarajućim organima Republike Srbije.

Nacionalna organizacija objedinjava svih dvanaest trenutno postojećih regionalnih udruženja vinara i vinogradara u Srbiji, a za predsednika Saveza izabran je Božidar Aleksandrović, nekadašnji predsednik i istaknuti član dosad najaktivnijeg i najuspešnijeg regionalnog udruženja vinara Šumadije.

Ovaj Savez je u startu obelodanio da ima ambiciozne planove, a kao glavni cilj u početku, ističe se izrada strategije razvoja vinskog sektora u Srbiji kroz razvoj vinogradarstva i vinarstva, razvoj vinskog turizma, razvoj i promocija vinskih regija, te promocija srpskih vina u zemlji i inostranstvu.

- Ideja, i to dobrih je mnogo - tvrdi predsednik Udruženja vinara i vinogradara Šumadije Veselin Despotović, koji je predsedavao osnivačkom skupštinom na kojoj su usvojeni Osnivački akt, Statut i istovremeno formirani organi Saveza: Upravni odbor (UO), Nadzorni odbor (NO) i zastupnik Saveza, kao i predsednik i zamenik predsednika UO.

Za člana NO izabran je Dragan Krgović (Šumadija), za zastupnika Stevan Rajta, a za njegovu zamenicu Leposava Milić. Preostali članovi UO su Marko Malićanin (Tri Morave), Aleksandar Stojaković (Beograd), Srđan Petrović (Metohija) i Nikola Mladenović Matalj (Negotinska krajina). Na prvi pogled bilo je uočljivo da nema predstavnika veoma brojnog Uduženja "Srem - Fruška gora"...

- Nema tajne - potvrđuje Despotović - U okviru postojećih 22 rejona, aktivno je ukupno 12 udruženja od čega do sad, samo šest sa oznakom geografskog porekla. Cilj nam je da uskoro tu oznaku ponese svih 12 udruženja, a što se tiče vinara sa Fruške gore, njihovi predstavnici su učestvovali na osnivačkoj sednici i već tokom leta zauzeće svoja mesta u nacionalnom Savezu.

Osnivanje ovog Saveza samo je prvi korak, ocenjen kao istorijski, jer se dogodio i iniciran je od strane Vlade Republike Srbije. U ponedeljak 8. jula održaće se razgovori sa nadležnim ministrima kad se očekuje potvrda procesa, a potom kreću medijske kampanje.

- Bilo je važno napraviti srpski nacionalni savez vinara - kaže čuveni somelijer Stevan Rajta, sada u funkciji zastupnika Saveza - To je važno i ozbiljno zato što želimo da povećamo kvalitet i kod vinogradara i vinara, a posebno prodaju vina. Prvo kod nas a kasnije i u inostranstvu. Puno tu treba strategije, dosta se još radi na njoj, ali na osnivačkom sednici je iza nas bila zastava i grb Srbije što dovoljno pokazuje ko stoji iza toga, i da to nije bio nekakav skup entuzijasta. Sve to što radimo trebalo bi da bude na papirima do polovine oktobra kako bi se naši ciljevi ugradili u budžet Republike Srbije, što opet znači da bi već od prvog januara mogli da koristimo sredstva iz budžeta. Takođe treba reći da će se ova priča paralelno raditi i za proizvođače rakija, a sve mora biti javno i transparentno.

I na kraju možemo pomenuti da je inicijalna ideja stvaranja ovog Saveza, ovaj put krenula od najvišeg vrha srpske države i institucija.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2563481/osnovan-savez-vinara-i-vinogradara-srbije

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Velike količine vune u Srbiji, dobijene šišanjem ovaca, ostanu uglavnom neiskorišćene. Runo ovaca se ne prerađuje, a još manje izvozi, već najčešće bude spaljeno. Često se dešava da i po nekoliko tona vune završi na deponiji ili u jami.

Malo je i onih koji se u našoj zemlji bave šišanjem ovaca, ali oni koji to rade protive se spaljivanju vune. Jedni od retkih koji se bave tim poslom su braća Almir i Nazim Tahirović sa Peštera. Oni godišnje ošišaju više od 25 hiljada ovaca. Za samo četiri meseca, od polovine marta do polovine jula, sami uspeju da ošišaju toliki broj ovaca.

- Šišamo ih električnom mašinom. Šišanje svakog grla, koje obično traje nepun minut, naplaćujemo po 1 EUR. Bude dana kada kroz naše ruke prođe i po 300, pa čak i 400 ovaca. Duša nas boli što se gro ošišane vune odmah spaljuje - navode Tahirovići.

Oni se ovim poslom bave 15 godina. U početku su to radili ručno, makazama. Kako kažu, šišanje ovaca na taj način bilo je teško i mukotrpno. I dalje im bude naporno, ističu, ali uz pomoć električne mašine taj proces im je mnogo lakši.

- Sada je i mnogo lakše i jednostavnije i isplativije nego ranije. A čak je i ovcama sigurno prijatnije, jer se sve završi brzo i bez mučenja, pa se i ne bune - objašnjava Almir dodajući da se, osim njih, ovim poslom u tom delu Srbije bavi samo još jedan njihov komšija koji, kako ističe, ima takođe mnogo posla.

Braća Tahirović šišaju ovce i van svog kraja. Uglavnom to bude užički kraj i Zlatar, sever Kosova i Metohije i Golija. Pored snage ovaj posao, kako navode, zahteva i maksimalnu koncentraciju. Kako kažu, njihovim radom zadovoljni su stočari u ovim krajevima. Takođe, ističu da planiraju da nastave da se bave ovim poslom još dugo.

Međutim, ono što im najteže pada, kako kažu, jeste to što vunu najčešće moraju da spaljuju.

- Nekada je vuna bila bogatstvo. Od pešterske vune tkali su se vrhunski ćilimi i pleli topli džemperi. Ali, sada je sve to zamrlo. Na Pešteru vunu više niko ne otkupljuje, ne znamo šta ćemo sa njom, pa je najčešće odmah odvozimo u specijalne jame, polivamo benzinom i palimo - objašnjavaju Tahirovići.Ipak, manje količine vune se čuvaju i suše, ali se i to na kraju baci, objašnjava stočar Jusuf Dacić takođe sa Peštera. Kako navodi, ranije su se velike količine pešterske vune otkupljivale i izvozile u Englesku gde je ta vuna korišćena uglavnom za tkanje tepiha. Danas, kaže, toga više nema.

- Bar smo mogli da pokrijemo šišanje. Ovako, braći Tahirović, koji stvarno vrhunski obavljaju posao, svake godine moram da platim 500 do 600 EUR, a onda vunu bacim. Loše ide i otkup jagnjadi, pa je teško opstati na Pešteru - naglašava Jusuf.

Uzrok bacanju vune jeste i to što više nema fabrika u kojima se ona koristila za tkanje. U PIK Pešter fabrici radilo je oko tri hiljade tkalja koje su bile poznate u celom svetu. Njihovi ćilimi bili su i na dvorovima. Danas, tkanjem se bave samo starije žene koje koriste vunu uglavnom iz Australije, dok se pešterska vuna spaljuje i baca.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2563482/tone-vune-se-spale-ili-bace-na-deponiju-jer-nema-kupaca

Објављено у Ovčarstvo

Žetva pšenice u Pomoravskom okrugu, koja je zasejana na površini od oko 15.000 hektara, zahuktava se, a sa njom i otkup. Prinosi se kreću do 4,5 tona, a mlinska preduzeća otkupljuju po ceni od 18 dinara.

Žetvu su ubrzale visoke temperature ovih dana koje loše utiču na jedrost zrna, a mnogo pšenice je zbog nevremena poleglo, što se odražava na prinos i kvalitet, rekli su Tanjugu poljoprivredni stručnjaci za ratarstvo Jagodine.Poljoprivrednik iz sela Glogovca Kamenko Miloradović izjavio je da se prinosi kreću od 1,5 do 4,5 tona, zavisno od ulaganja. On i njegov komšija ističu da se cena od 18 dinara koju sada plaćaju mlinari u Jagodini "odnosi na na hlebno žito", koga, zbog poleglosti i drugih vremenskih nepogoda, neće biti mnogo, a ostalo se plaća i do dva dinara manje. Kažu da kombajneri za svoj posao naplaćuju 100 evra po hektaru.

Uz žetvu, ubrzava se i otkup, tako da pred otkupnim stanicama čekaju traktori sa prikolicama napunjenim pšenicom. Radnici koji uzimaju uzorke pšenice na vlažnost i primese, izjavili su da je vlažnost dobra, posebno kod pšenice koja se dovozi iz brdsko-planinskog dela, dok je sa njiva uz Veliku Moravu "malo vlažnija".

Poslednje kiše uzrokovale su naglo bujanje korova.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zetva-psenice-u-punom-jeku-kvalitet-zrna-dobar-otkupna-cena-niska/gewcbnr

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Čini se da nijedna zemlja ne ulaže toliko u Srbiju kroz svoje državljane koji žive u našoj zemlji, kao što to čini Mađarska. To se, možda, najviše ogleda i kroz fondaciju "Prosperitati", jer je na teritoriji Srbije, u poslednje tri godine, kroz njihove projekte uloženo više od 250 miliona evra.

Među velikim investicijama svakako je i fabrika za preradu voća u Arilju, koja je zajednički projekat domaće kompanije iz ovog mesta i mađarske firme iz Kečkemeta, a trebalo bi da počne da radi već sledeće godine.Kako kaže Balint Pastor, potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara, ideja da se u Arilju sagradi fabrika za preradu voća nije nastala slučajno, već zbog dobrih odnosa i dobre saradnje dveju vlada.

"Predsednik Srbije zamolio je Vladu Mađarske da ne investiraju samo na području Vojvodine, već i u drugim delovima Srbije. Tako i nastaje fabrika u Arilju. Inače, Mađarska svoje dvojne državljane pomaže kroz fondaciju sa sedištem u Subotici. To se odnosi na poljoprivredne proizvođače, preduzetnike i privrednike. Daju se vrlo povoljni krediti i bespovratna sredstva, a samo je za poslednje tri godine u Srbiji investirano oko 250 miliona evra. Od toga, najveći deo je otišao na poljoprivredu, za nabavku mehanizacije ili kupovinu poljoprivrednog zemljišta", objašnjava Pastor.

I dok su se mnogi pitali otkud Mađarima ideja da se bave preradom voća u Arilju, odgovor je negde, sasvim logičan - taj segment je u našoj zemlji uništen, pa je tržište više nego slobodno. Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, veliki i ozbiljni domaći poljoprivredni proizvođači očigledno nisu zainteresovani da se bave najvišim stepenom prerade."Pojedine domaće firme prepustile su te poslove strancima, a naši su više zainteresovani da što više izvuku iz zemlje, zato i nema mnogo onih koji bi da se bave najvišom fazom prerade. Tu ne mislim na hladnjače, već na proizvodnju koncentrata, vrhunskih sokova i džemova. Mađari su prepoznali Arilje kao dobro mesto za ulaganje, ali bi bilo dobro i da naši veliki poljoprivrednici nešto urade", ističe Prostran.U Arilju će biti sagrađeni kapaciteti za preradu svežeg voća, uglavnom druge ili treće klase, koje nije namenjeno maloprodaji. Planirana je prerada maline, kupine, borovnice, šljive i višnje. Predviđena investicija obuhvata izgradnju objekta od 3.000 metara kvadratnih. Ukupna vrednost projekta iznosi više od 7,5 miliona, dok će linija za preradu voća i proizvodnju voćne kaše koštati 4,9 miliona evra. Kompletan proces trebalo bi da bude realizovan u prvom kvartalu 2020. godine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/madjarska-investicija-u-arilju-fabrika-za-preradu-voca-pocinje-da-radi-sledece-godine/0ql95hg

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Poljoprivrednici, preduzetnici, privredna društva, zadruge i škole, upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava mogu do 30. avgusta da konkurišu za podsticaje radi nabavke novih mašina i opreme za unapređenje primarne proizvodnje biljnih kultura. Novčani podsticaj može se dobiti i do 50 odsto vrednosti investicije umanjene za iznos novca na ime PDV, odnosno u iznosu od 65 odsto od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Za ostvarivanje prava na bespovratni novac Javnim pozivom opredeljeno je 1.300.000.000 dinara,a najviše se može dobiti 1.500.000 dinara.

Ovo pravo mogu da ostvaruje oni, koji su između ostalog, u potpunosti realizovali investiciju, od janaura ove godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na bespovratan novac.

Podsticaji se mogu ostvariti radi kupovine mašina i opreme za primarnu proizvodnju biljnih kultura u zaštićenom prostoru, primarnu proizvodnju voća i grožđa, proizvodnju povrća, cveća, aromatičnog i lekovitog bilja, ubiranje voća, grožđa, povrća, cveća, aromatičnog i lekovitog bilja, primarnu proizvodnju žitarica, industrijskog i krmnog bilja, obradu zemljišta, zaštitu biljaka od bolesti, korova i štetočina, prihranjivanje-đubrenje, berbu i transport primarnih poljoprivrednih proizvoda i navodnjavanje biljnih kultura.Tako na primer povraćaj novca iz državne kase može se dobiti, na primer, za konstrukcije plastenika (aluminijumske, pocinkovane čelične, čelične i plastične), višegodišnje, višeslojne folije za pokrivanje plastenika, folije za senčenje i sprečavanje gubitaka toplote, mreže za senčenje objekta, mašine za setvu - sadnju i mulčiranje u zaštićenom prostoru, opremu za ventilaciju, hlađenje, odnosno grejanje prostora, sisteme za navodnjavanje sa mogućnošću đubrenja i vlaženje prostora mikroorošavanjem…

Takođe, država sufinansira i nabavku protivgradnih mreža, žičane ograde za ograđivanje voćnjaka i vinograda, materijala za pokrivanje voćarsko - vinogradarskih kultura radi zaštite od mraza – agrotekstila, rotositnilica (rotofreza), frostbustera gorionika, zadimljivača (fogera), priključne mehanizacije za sitnjenje i skupljanje i briketiranje ostataka posle žetve/rezidbe…

U cvećarskoj proizvodnji podsticaji mogu da se dobiju za materijale za pokrivanje povrtarskih kultura i cveća, u cilju zaštite od mraza – agrotekstil, priključne sejalice - sadilice za setvu - sadnju, sisteme za navodnjavanje u cilju zaštite od mraza: razvodne cevi, laterale, mikroraspršivače, raspršivače, rasprskivače, spojnice, filtere, ventile…

Pravo na podsticaj ostvaruje oni, koji su između ostalog, u potpunosti realizovali investicije, za koje podnosi zahtev u periodu od janaura ove godine , a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.Za podsticaje mogu da konkurišu gazdinstva koja imaju: do pola hektara povrća, voća ili cveća u zaštićenom prostoru, do dva hektara jagodastog voća odnosno do 5 hektara ostalog voća, od 0,2 do 100 hektara grožđa, koji su upisani i u Vinogradarski registar u skladu sa zakonom koji uređuje vino, do 3 hektara povrća (na otvorenom polju), od 0,1 do 50 hektara cveća (na otvorenom polju), do 50 hektara aromatičnog i lekovitog bilja,i do 50 hektara žitarica, industrijskog i krmnog bilja.

Informacija u vezi raspisanog Javnog poziva mogu se dobiti pozivom na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011- 260- 79 -60 ili 011- 260-79-61, kao i Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011-30-20-100 ili 011- 30-20-101, radnim danima od 7.30 do 15.30 časova.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/gazdinstva-mogu-do-30-avgusta-da-konkurisu-za-podsticaje-06-07-2019

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31