Чланци поређани по датуму: četvrtak, 04 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Pošto su kupili plac u Petrovcu kod Kragujevca i sagradili letnjkovac u kojem bi provodili raspuste sa decom, porodica Cvetković se više nikad nije vratila u grad. Na 40 ari placa, 2004. godine podigli su nekoliko kućica u etno stilu, posadili baštu, izgradili objekte za životinje i svoje etno domaćinstvo nazvali po mlađoj ćerki Janin raj.

Međutim, posetioci i gosti ne dolaze u ovaj raj samo zbog autentičnog izgleda starih šumadijskih dvorišta, već zbog neobičnog kozjeg sira, za koji je indirektno zaslužna upravo Jana.

- Kad smo završili ovu malu kućicu za nas, došli smo ovde na raspust i više se nismo vratili. Posle godinu dana rodila se Jana, a ona voli životinje kao ja, pa joj je jedan moj prijatelj poklonio malo jare. Od tog jareta nabavili smo još jedno, drugo i došli smo do farme od 30 muznih koza i 30 jarića. Sada proizvodimo mlade i prevrele sireve, kajmak, sir u maslinovom ulju, kačkavalj sa desetak ukusa, po specijalnom receptu starom 300 godina, koji smo jedva iščačkali - kaže Dragan Cvetković, inače veterinar po struci.Danas su proizvodi od kozjeg mleka gotovo najinteresantniji deo seoskog turizma u Srbiji. Međutim, ono što izdvaja Janin raj jeste upravo posebna receptura kozjeg kačkavalja obogaćenim ukusima.

- Imamo kačkavalj sa aronijom, brusnicom, belim lukom, sa lekovitim biljem; bosiljak, mirođija, majčina dušica, sa peršunom, zatim sa ljutom tucanom paprikom. Proizvodimo i varijantu sa lanom, sa susamom, ima mnogo mogućnosti eksperimentisanja, kao što je kačkavalj sa svežom paprikom - što je jako interesantno i lepo. Gosti su nepoverljivi u početku, ali samo dok ne probaju, a neki i ne znaju šta probaju pa se posle oduševe i traže repete.

A da bi gosti tražili repete, za pravi recept potrebno je kvalitetno mleko i dovoljno je da kačkavalj nakon pravljenja malo odstoji i sazreva, i to u starom mlekaru koji su nabavili iz okoline Gruže, da bi se već posle nekoliko dana konzumirao. Cvetkovići uzgajaju isključivo alpine koze, poznate po svojoj mlečnosti.

- Prvo jare je bilo te rase. Veoma smo zadovoljni njome, jer je zahvalna za držanje, nije zahtevna, dosta je mlečna - daje do 6 litara mleka dnevno, a neke prvojarke i do 4 litra. Mi ih dobro hranimo kvalitetnom hranom i zato daju mleko izuzetnog kvaliteta, bez specifičnog mirisa - kaže Dragan.Koze su prepodne na kvalitetnom senu, a popodne slobodne na ispaši. Tokom čitavog dana, u domaćinstvu Cvetković, slobodno se kreću paunovi, ovčice, kuce, mace, dok posetioci mogu da vide i svinje moravke, somborsku kaporku, zlatnog fazana, pa čak i kobilu pitomu za jahanje.

Zato, u Janinom raju, mogu da se probaju sve vrste kozijeg sira, domaćih sokova, kolača, mesa i zimnice i vidi pravi mali zoološki vrt. Svi domaći ukusi i mirisi jesu ono što čini etno turizam, a svakog dana gledati plodove svog rada jeste ono što čini život na selu.

- Jednog dana uđem u šupu - omacila se mačka, odem kod koza - ojarila se koza, kvočka koja je ležala u senu, vidim vodi piliće po tavanu, sutradan, ovca Brena - ojagnjila se. Te prinove i jesu čar, najveća nagrada za sav taj trud i plod tog tvog rada na selu - zaključuje Dragan Cvetković.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2560642/u-etno-domacinstvu-janin-raj-mozete-probati-autenticne-domace-proizvode-kozji-kackavalj

Објављено у Kozarstvo

Svake godine nezadovoljni poljoprivrednici u Srbiji unište deo svojih proizvoda, jer su nezadovoljni otkupnom cenom. Prosipanje mleka, bacanje višanja, malina, šljiva ili vune, samo su deo onoga što srpski poljoprivrednici urade, a to su, smatraju stručnjaci, preslikali i preuzeli od svojih kolega iz EU.

Za razliku od evropskih farmera, domaći i nemaju neku korist od toga, osim što mogu još dodatno da navuku gnev građana, zbog prosipanja i uništavanja hrane. A, da bi se bacanje zaustavilo, ključ svih problema izgleda da leži u preradi, koja je u našoj zemlji na razočaravajućem nivou, pišu "Večernje Novosti".Prosipanje i uništavanje je jedan od načina protesta poljoprivrednika u Evropi, ali oni imaju više mogućnosti, jer je i budžet tamo veći - objašnjava agroekonomista Milan Prostran. - Tako da im se nešto od tih protesta i oplodi, jer mogu da dobiju neki novac. Kod nas je to prisutno poslednjih dvadesetak godina, od kada su se ugasili veliki kapaciteti za preradu voća. Time su praktično proizvođači višanja, malina, kupina ili jabuka izgubili poslovne partnere u prerađivačkoj industriji.

Prema rečima Prostrana, u centralnoj Srbiji, koja je voćarska regija, postojale su firme za preradu voća - "Srbijanka" Valjevo, "Šapčanka" iz Šapca, "Crvena zvezda" Kragujevac, "Budimka" Požega, "Borac" Petrovac na Mlavi...

Poljoprivrednici su veliki deo svojih proizvoda preko njih plasirali, a ostalo je išlo na pijace ili u izvoz, kada je reč o svežem voću. Nekada je bilo i više potrošača, fabrike su imale svoje menze, gde su se hranili radnici, a nisu zanemarljive ni kasarne i broj vojnika u nekadašnjoj SFRJ.Privatizacijom su uništeni prerađivački sistemi, pa su zbog toga domaći proizvođači na velikim mukama - govori Prostran. - Često se dešava i da dobar deo tih proizvoda ne može da se plasira u svežem stanju, kao prva klasa, već kao četvrta ili peta, koja je ranije završavala u preradi, u velikim sistemima. Sada to gotovo i da ne postoji. Zato i postoji ta vrsta nezadovoljstva. Država je promovisala kapitalistički sistem, slobodno tržište, sporazume o slobodnoj trgovini sa velikim brojem zemalja. Imamo jedan neuređen prostor u tom lancu između primarnog proizvođača, otkupivača-hladnjačara, prerađivača i izvoznika. Taj lanac ne funkcioniše i nikako da se uspostavi odnos poslovnog poverenja.

Kako objašnjava, to je jedna "turbulentna situacija, gde caruje nerešen prostor već godinama. Sve dok naša država taj sektor ne podigne na viši nivo, biće ovih problema".- Ne bi me čudilo da prorade i motorne testere, pa da poseku voćnjake - kaže Prostran. - Ljudi se iznerviraju. Imaju problem veliki i sa radnom snagom. Nemamo više takozvane migracije sa juga zemlje, kada krene berba voća, pa ide ka Vojvodini na kukuruz. Od 2000. godine imamo neuređeno tržište plasmana voća i povrća. Ugašeni su veliki prerađivački kapaciteti, lošim privatizacijama. Država niti može, niti zna kako da se u neoliberalnom kapitalizmu ponaša. Neuređeno je tržište. Odnosi su monopolski i ucenjivački. Ulazak u trgovinski lanac debelo se plaća.Poljoprivredne zadruge, koje su nestale u Srbiji, jesu jedno od rešenja. Kako objašnjava Prostran, to je sad počelo malo da se "budi", projekat oživljavanja zadruga je interesantan i može dosta da pomogne.

- Zadrugama se mora dati zemlja, kako bi mogli da ožive mali i srednji poljoprivredni proizvođači - govori Prostran. - One bi trebalo da nabave hladnjače i kasnije da se usredsrede apsolutno na prerađivačke kapacitete.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zasto-srpski-poljoprivrednici-bacaju-svoje-proizvode-evo-gde-je-kljuc-problema/3c43vh9

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 04 jul 2019 17:11

Proizvođači ruža jači od nevolja!

Proizvodnja rezanog cveta ruže u Čoki na severu Banata ima višedecenijsku tradiciju, ali je ponekad dovoljno svega nekoliko sati olujnog nevremena, kao pre dve godine, pa da kompletna proizvodnja bude uništena. Međutim, zahvaljujući jakoj volji i želji, uprkos problemima, porodica Vorgić krenula je ispočetka i ponovo stekla status najkvalitetnijeg proizvođača ruža na ovim prostorima.
Porodični posao proizvodnje rezanog cveta ruže pre dve godine mogao je da potpuno bude prekinut nakon nezapamćenog nevremena koje je zadesilo porodicu Vorgić koja se već generacijama bavi poljoprivredom u okolini Čoke.Tada im je bilo uništeno sve ono što su decenijama stvarali, pa su ostali bez proizvoda i plastenika.

''Olujni vetar koji je duvao 120 kilometara na sat srušio nam je konstrukciju, koja je bila veličine 8.000 kvadratnih metara, a samim tim je oluja bila praćena ledom, koji nam je naneo ogromne gubitke'', ističe Igor Vorgić, poljoprivrednik iz Čoke.

Porodica Vorgić još uvek pamti kako je to izgledalo kada se u celu proizvodnju uložilo sve što se imalo, pa su postali pravi primer uspešnog porodičnog rada, za koji se čulo i izvan granica naše zemlje.

Sve je bilo urađeno do savršenstva, ali je bilo potrebno svega nekoliko sati da sve nestane.

Međutim, uprkos brojnim problemima, porodica Vorgić odlučila je da nastavi proizvodnju i da ne odustane od posla koji je kod njih prisutan decenijama.

Imaju velike planove, započeli su ponovo proizvodnju koja se polako širi, ali i izgradnju novih konstrukcija ojačanih i zaštićenih.

''Nekako smo mi navikli da stalno padamo i ustajemo, tako da nam je sve ovo što se dogodilo prava škola. Imamo svoj cilj da budemo najkvalitetniji proizvođači rezanog cveta ruže i ništa ne može da nas zaustavi na tom putu'', navodi Igor Vorgić, poljoprivrednik iz Čoke

Proizvodnja ruža vrlo je zahtevan posao za koji je neophodna celodnevna briga, što poljoprivrednici najbolje znaju.

Zahvaljujući kvalitetu razvili su tržište po celoj Vojvodini, a nakon što sve vrate u prvobitno stanje, imaju i druge velike planove i veoma su ambiciozni.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/proizvodnja-rezanog-cveta-ruze-u-coki_1030530.html

Објављено у Hortikultura

Četvoromesečna kampanja ogleda se u tome što ćemo edukovati građane, govoriti o značaju šuma, zajedno otvoriti sezonu jesenjeg pošumljavanja i dati priliku svakom građaninu da zasadi svoje drvo.

Kada planirate bolju budućnost i imate viziju, sadite drveće. Akcijom „Zasadi drvo“ znatno ćemo obnoviti površine pod šumom, ali i rešiti neke druge probleme, poput poplava. Cilj je da se zasadi što više stabala drveća, odnosno više nego što bi kroz proces razvoja industrijske proizvodnje nestalo.Ovo je izjavio Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na konferenciji u Botaničkoj bašti „Jevremovac“, kojom je zvanično započeta najveća akcija sadnje stabala u Srbiji „Zasadi drvo“, u organizaciji „Adrija medija grupe“ i dm markta“ zajedno sa institucionalnim partnerima.

 Ministar je istakao da bez šuma ne može da se reši ni problem poplava, kao ni zagađenost vazduha u gradovima.

 - Nastojaćemo da se sadnja obavi tamo gde je najpotrebnije. Predložiću da to budu područja gde je bilo bujičnih poplava i gde postoji potreba da se uspori tok vode - izjavio je Nedimović.Saša Stamatović, direktor Uprave za šume, istakao je da su ovakve akcije veoma važne.

 - Nije slučajno da ekonomija i ekologija imaju iste reči, jer obe se bave staništem u kojem živimo. Uprava za šume dobila je veći budžet za šume, sa 450 na 750 miliona - izjavio je Stamatović.

 Prof. dr Milan Veljić iz Instituta za botaniku i upravnik Botaničke bašte „Jevremovac“ rekao je da je siguran da će ova akcija uspeti.

 - Veoma je važno da znamo šta se na ovim prostorima može saditi i kako. Mi podržavamo ovu akciju, koja će sigurno uspeti - kaže Veljić.Prema rečima Siniše Mitrović, rukovodioca Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, ova akcija je velika šansa i prilika za sve nas.

 - Klimatske promene koje su remontovale Srbiju poslale su veliku poruku, ne samo političkoj eliti nego svim građanima, da navike moraju da se menjaju. Mislim da će akcija „Zasadi drvo“ biti velika promena za Srbiju - kaže Mitrović.„Adrija medija grupa“ i „dm drogerie markt“ zajedno sa institucionalnim partnerima Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Upravom za šume, JP „Vojvodinašume“, JP „Srbijašume“, Privrednom komorom Srbije, pokretom Gorana Srbije i Botaničkom baštom „Jevremovac“, pokrenuli su projekat „Zasadi drvo“ s ciljem da se podigne svest o značaju pošumljavanja područja kojima je to potrebno i načinima očuvanja životne sredine.

 Važnost ove četvoromesečne kampanje ogleda se u tome što ćemo edukovati građane i govoriti o strategiji i radu, kao i značaju šuma, i zajedno otvoriti sezonu jesenjeg pošumljavanja i dati priliku svakom građaninu da zasadi svoje drvo. Jednodnevna radna akcija biće organizovana poslednje subote u oktobru, a tačne lokacije šumskih gazdinstava, kao i ostale lokacije širom Srbije i broj sadnica prema kome se realizuje ceo projekat biće objavljeni krajem avgusta.Igor Žeželj, direktor AMG, rekao je da ova akcija važna za sve nas i da se nada da će imati veliki odziv građana.

 - Prošle godine smo dosta radili na promociji održivog razvoja, a ove godine pokrenuli platformu za partnerstva i inkluziju što većeg broja kompanija i svih onih koji mogu da pomognu da se održivi razvoj ne samo promoviše već i desi. Hvala svima koji su prepoznali ovu akciju i priključili se - rekao je Žeželj.

Izvor:https://www.kurir.rs/zasadi-drvo/3279427/pokrenut-najveci-projekat-sadnje-drveca-u-srbiji

Објављено у Šumarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31