Чланци поређани по датуму: utorak, 30 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

"Za protekle tri godine izvršili smo konsolidaciju pokrajinskih javnih finansija, iz kojih iz godine u godinu izdvajamo sve više sredstava za razvoj poljoprivrede i za konkretne subvencije", istakao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović danas prilikom dodele ugovora za sufinansiranje ovih investicija.

Reč je o ugovorima za 142 poljoprivredna gazdinstva čija je ukupna vrednost veća od 227 miliona dinara, od čega je učešće pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo 127 miliona dinara.

"Zajedno sa vama, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava ulažemo u nove tehnološke linije, novu opremu i nove mašine za preradu voća, povrća i cveća. Očekuje nas i nabavka opreme za berbu, sortiranje i kalibriranje proizvoda, mašine za ubiranje useva, solarnog panel sistema sa pratećom opremom za pokretanje pumpi za navodnjavanje, opreme za čišćenje i pranje proizvoda kao i nove linije za pakovanje i obeležavanje proizvoda“, kazao je Mirović.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević rekao je da je ova Pokrajinska vlada opredelila tri puta više sredstava nego prethodna.

"To jasno govori da je neophodno dodatno subvencionisati ulaganje u ovu vrstu opreme jer je ova konkursna linija od izuzetnog značaja“, kazao je Radojević.

Od 1. jula 2016. godine do danas Pokrajinska vlada uložila je ukupno više od 19, 5 milijardi dinara u mere agrara, vodoprivrede i u oblast šumarstva i razvoja lovstva.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/pokrajina-izdvojila-227-miliona-dinara-za-preradu-voca-i-povrca_1036736.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Na beogradskim pijacama kilogram paradajza u proseku košta 160 dinara, a profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Đorđe Moravčević kaže da je visoka cena tog povrća za ovo doba godine prouzrokovana ovogodišnjom kasnom berbom.
Kako je objasnio za Tanjug, vakum je nastao, jer berba paradajza na otvorenim poljima, koja obično počinje oko 1. jula, ove godine je kasnila desetak dana, dok je paradajz iz plastenika izbačen.Moravčević kaže i da se očekuje da će se situacija srediti za sedam do 10 dana, kada možemo očekivati i niže, odnosno uobičajene cene paradajza.

Vremenske prilike i kišovit jul mesec ove godine nisu pogodovali pšenici.

Direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković rekao je za Tanjug da je žetva pšenice završena i to sa prinosima koji su ispod očekivanih, odnosno željenih, te da prosečan prinos iznosi po hektaru 4,5 tone.

Kaže da bi prinos bio veći da nije bilo izuzetno kišnog jula meseca, koji je negativno uticao i na prinose i na kvalitet pšenice.

Za razliku od pšenice, prema rečima Sakovića, te vremenske prilike ostalim, odnosno prolećnim kulturama, kao što su kukuruz, suncokret i soja, veoma pogoduju i one izgledaju u ovom trenutku više nego odlično i najavljuju rekordan rast.

Kada govorimo o kukuruzu, kaže Saković, očekuje se po sadašnjem stanju useva prinos oko osam tona po hektaru, kod soje da prinos bude iznad 3,5 tone, a kada je u pitanju suncokret najmanje 3,1 tona po hektaru.

"To je u samom vrhu i svetskih i evropskih standarda", kazao je Saković.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/paradajz-u-proseku-160-dinara-skuplji-zbog-kasne-berbe_1036744.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Sanja i Živorad Varničić iz Male Moštanice počeli su sa malim zasadom trešnje i višnje u Mislođinu, pa su se odlučili za veći zasad na površini od 1,5 hektara. U protekle tri godine zasadili su tri vrste voća.

- Imamo oko 190 stabala šljive, 250 stabala kajsija. Imamo i zasade bugarske sorte dunje, oko 350 stabala. Takođe i u selu Mislođin imamo zasad višnje oko 250 stabala i 50 stabala trešnje - navodi Sanja Varničić.

Sadnji voća prethodila je ozbiljna priprema zemljišta. Teren ima blagi nagib prema jugu, a to predstavlja idealnu poziciju za voćnjak.

- Kajsija je zasađena na 220 metara nadmorske visine, što odlično pogoduje ovoj voćnoj vrsti, kao i dunji i šljivi. Stalno duva povetarac, a nema ni poznog mraza, koji obično voćarima nanosi najveće probleme, odnosno, skida im plodove i cvetove - kaže Živorad Varničić.

Najveći deo posla u voćnjaku domaćini obave sami, pomoću neophodne mehanizacije. Jedino rezidbu ostavljaju stručnjacima.

- Posedujemo traktor, frezu rotos koja je za tešku obradu i može u zemlju ići u dva prohoda, 25 centimetara, kao i frezu koja ide između redova i na taj način olakšava posao koji bi mogao da odradi 30 ljudi za jedan dan. Ona može da samelje samu travu, nađubri i zatvori rupe - dodaje Živorad.

Trenutno nemaju sistem za navodnjavanje, pa ovaj posao obavljaju cisternama, kada je suša.

- Moraćemo da uvedemo sistem kap po kap, jer nije isto kada na ovaj način navodnjavate ili kada voćki dajete 20 ili 30 litara vode odjednom - kaže Sanja Vrančević.

Rezultati rada ovog bračnog para su tu. Trogodišnje šljive već obećavaju dobar rod, a i dvogodišnje kajsije su rodile.

- Imali smo rod ranih kajsija prve godine. To je kajsija koja je kupljena u rasadniku, kao dvogodišnja i to nije standardna sadnica, koja je kalemljena na dženerici, kao što se inače radilo do sada. Kalmljena je preko posrednika, stenlej šljive, da bi izbeglo sušenje voća, jer su neka istraživanja pokazala da kajsija mnogo bolje uspeva na stenlej šljivi nego na dženerici, jer džerenika vrlo rano stupa u vegetaciju. Stenlejka malo uspori, pa je stradanje od mraza mnogo manje. Ovo se u praksi pokazalo kao dobro - otkriva Sanja Varničić.

Nešto od roda voćasi su planirali da ostave za rakiju, nešto za preradu, a nešto na tržište. Domaćini ne brinu o plasmanu jer, kako kažu, njihovo voće je kvalitetno i lako ga je prodati.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2587012/blagi-nagib-prema-jugu-idealna-pozicija-za-vocnjak-varnicici-ne-brinu-za

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Zadruga, 500. po redu, formirana je juče u Ražnju. Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić rekao je da su zadruge formirali domaćini, pomogla je Vlada Srbije bespovratnim novcem, a podršku su pružili i Zadružni savez i Odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

Istakao je da se rad zadruga prati i da su analize pokazale da je njihova dobit u prošloj godini uvećana za više od 396%.

- Nameravamo da ovaj deo Srbije, opštinu Ražanj i sve opštine u pet okruga na jugu Srbije, pomognemo na pravi način, otvaranjem zadruge, da objedinimo domaćine i da ih učinimo robnim proizvođačima, jer prosečno gazdinstvo nema ni četiri hektara, a parcele su oko 30 ari - rekao je Krkobabić.

Istakao je da su dve zadruge u Ražnju, "Bukovik" i "Zapis 2012", dobile 17 miliona dinara za nabavku opreme i steonih junica.

- Obe zadruge imaju direktorke i to visokoobrazovane. Ovde u Ražnju vidimo žene koje žele da se bave organskom proizvodnjom. To je nešto što raduje i obećava. Ovo je dobar primer i nadamo se da predstavlja znak da ćemo sačuvati srpska sela, a onda i Srbiju - naveo je Krkobabić.

Pomoćnik predsednika opštine Ražanj Dragiša Todorović izjavio je da ta Opština jedinu šansu vidi u razvoju poljoprivrede:

- Mi na birou nemamo kadrove koji bi mogli da "ponesu" industriju, koja bi uposlila 500 ili 1.000 radnika. Naša šansa je poljoprivreda i formiranje jednog zajedničkog prostora sa opštinama Aleksinac, Ćićevac i Varvarin, kako bi zajednički mogli da realizujemo programe iz oblasti poljoprivrede.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2588382/500-zadruga-formirana-u-raznju-bukovik-i-zapis-2012-dobile-17-miliona

Објављено у Zadrugarstvo

Posle skoro dve godine pregovora, Srbija bi do kraja godine trebalo da počne izvoz svinjskog mesa u Kinu. To je najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je danas u Pekingu razgovarao sa svojim kineskim kolegom Han Čengfuom. Iako je po lunarnom kalendaru ovo godina Svinje, za Kinu je ovo godina problema sa svinjom.Afrička svinjska groznica odnela je milione životinja, zbog čega su uzgoj i proizvodnja tog mesa opali.

Jaz između ponude i potražnje na kineskom tržištu donekle bi mogla da popuni i Srbija.

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović rekao je da je tokom sastanka sa kineskim ministrom poljoprivrede Han Čengfuijem dobio podršku za izvoz srpskog mesa u Kinu.

"Ovo je posledica dugog rada Ministrarstva, ali i isto tako političke podrške koju smo imali i od predsednika Kine, ali isto tako i predsednika Vučića za otvaranje Kineskog tržišta za mnoštvo srpskih proizvoda", istakao je Nedimović.

Kina je najveći potrošač svinjskog mesa na svetu. Prošle godine u toj zemlji je potrošeno 560 miliona tona svinjetine, što znači da je u proseku svaki Kinez pojeo 40 kilograma tog mesa.

"Sigurno da možemo 500.000 komada svinja ove godine i početkom sledeće da isporučimo. Ovo je najbolje tržište i tržište koje najbolje plaća. Nema boljeg posla za svinjarstvo nego otvoriti kinesko tržište", ukazao je Nedimović.

Najveći deo svinjetine Kina proizvodi sama, a ostatak uvozi iz SAD, Kanade, Evrope. Tom spisku bi do kraja ove godine trebalo da se pridruži i Srbija.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3608018/kina-otvorila-vrata-za-srpsku-svinjetinu.html

Објављено у Svinjarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31