Чланци поређани по датуму: nedelja, 28 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U Srbiji se u proseku godišnje baci oko 250.000 tona hrane, najviše voća i povrća, zatim piletine, ribe, mlečnih i pekarskih proizvoda, pokazuje izveštaj Svetske organizacije za prirodu (WWF).

Bacanje hrane predstavlja veliki socijalni i ekološki problem ne samo u našem regionu, već globalno, a podaci WWF pokazuju i da se u Evropskoj uniji baci čak 90 miliona tona hrane godišnje.

Predstavnica WWF Adria Milena Dragović za Tanjug kaže da oko 50 miliona tona bačene hrane u EU čini samo voće i povrće iz razloga što je, kako navodi, neodgovarajuće veličine i oblika.

„Reč je o ispravnoj hrani koja može da se iskoristi, ali veliki supermarketi i drugi trgovinski lanci žele da kupcima ponude voće i povrće pravilnog oblika misleći da će ga tako pre prodati. Zbog toga bacanje hrane predstavlja socijalni problem, jer, s jedne strane imamo ogromnu količinu hrane koja se baci, a s druge strane imamo milione ljudi širom sveta koji su i dalje gladni”, navela je Dragović.

Najnoviji izveštaj Ujedinjenih Nacija pokazuje da je u svetu oko 800 miliona gladnih ljudi.

Dragović ističe da bacanje hrane predstavlja i ekološki problem sa više stanovišta.

Pre svega, objašnjava ona, hrana koja završi kao otpad na deponijama predstavlja izvor emisije gasova sa efektom staklene bašte, a istovremeno, navodi, zarad novih poljoprivrednih zemljišta krče se šume ili druge površine koje su prirodna staništa brojnih divljih životinja i biljaka.

„Takođe, za proizvodnju hrane koristi se ogromna količina vode i energije, štaviše, od ukupne potrošnje vode na svetu 70 odsto se potroši za navodnjavanje poljoprivrednih zemljišta”, ukazala je Dragović.Na pitanje da li u Srbiji postoji praksa doniranja hrane onima kojima je potrebna, Dragović objašnjava da je zakonska regulativa oko doniranja hrane u našoj zemlji vrlo komplikovana.

„U saradnji sa hotelima na novom projektu WWF Adria o sprečavanju bacanja hrane, saznali smo od hotelijera da ne postoji mogućnost da oni doniraju hranu koja im nije potrebna, jer su jako stroga sanitarna pravila i u Srbiji se time bavi isključivo Banka hrane”, navela je Dragović.

Navodi da je to zakonska regulativa koju bi trebalo menjati kako bi nadležne institucije pronašle način kako da preduzetnici višak hrane na najlakši način, a poštujući sve standarde bezbednosti hrane, doniraju onima kojima je najpotrebnija.

Posle sprovedenih istraživanja, WWF je izdala izveštaj u kojem je zaključila, kaže Dragović, da je potrebno menjati čitavu svetsku prehrambenu industriju, od proizvodnje hrane, do njene distribucije i skladištenja.

„Tu dolazimo i do ličnog momenta, šta bismo mi kao pojedinci mogli da uradimo, tako da WWF osim insistiranja da se menja prehrambena industrija na nivou vlada država i velikih kompanija, insistiraju da pojedinci pametnije kupuju hranu i da je iskoriste pre isteka roka upotrebe”, rekla je Dragović.

Govoreći o projektu „Food waste”, koji WWF Adria sprovodi u regionu u saradnji sa jednim hotelom u Beogradu i jednim u Zagrebu, Dragović objašnjava da on ima za cilj smanjenje bacanja hrane u hotelima.

„Projekat se svodi na to da hoteli pametnije isplaniraju kako će pripremiti obrok, a da otpad svedu na minimum. Takođe, radimo i na tome da taj otpad ne završi na deponiji već da ga hoteli proslede kompanijama ili preduzetnicima koji njega mogu dalje da obrađuju”, navodi Dragović.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/434560/U-Srbiji-se-godisnje-baci-oko-250-000-tona-hrane

Објављено у Agroekonomija
nedelja, 28 jul 2019 06:23

Da li se isplati uzgoj pasulja?

Dvadesetogodišnji poljoprivrednik Siniša Arsić iz Siriga, u opštini Temerin, za desetak dana krenuće u žetvu pasulja s 18 jutara. Ukoliko se ostvare Arsićeva očekivanja, pasulja će imati više od 25 tona, a ima već ugovorene kupce. Doduše, ne za svu količinu, ali dovoljnu da bez strepnje čeka novi rod. Taj povrtar planira da dogodine duplira proizvodnju i da, umesto soje, narednog proleća poseje pasulj na 36 jutara.

Domaće kupce namere mladog povrtara ohrabruju jer će, bar oni iz okoline Temerina i Novog Sada, biti u prilici da kupuju domaći rod u velikim marketima s kojima je Arsić ugovorio prodaju, pošto je poznato da jedemo pasulj iz Kirgizije, Argentine, Kine… Lane je, kaže Arsić, imao pasulja na 7,5 jutara pa je zbog zarade u aprilu povećao setvu više od dva puta.

Otkupna cena na veliko za kilogram pasulja je oko 250 dinara, s tim što treba navesti, naglašava, da su i troškovi proizvodnje veliki, a to su energenti, gorivo i voda, seme i hemijski preparati.

– Pronalazim biznis u pasulju, premda proizvodim i krompir, luk i kupus, ali se pomalo bavim i ratarstvom, jer imam i nešto posejane soje. Ali sojom se neću više baviti jer je pasulj isplativiji. Posejao sam kanadski haribek pasulj, i domaći gradištanac. Haribek je uvozno seme, koje daje prinos od 1,8 tonu po jutru, a seme garadištanca sam kupio u Banatskom Karađorđevu - kaže Arsić.

Arsić obrađuje 60 jutara i više od polovine njiva je pod zalivnim sistemom jer bez vode, naglašava, nema ratarstva, a pogotovo nema pasulja. U poslu mu ne pomažu roditelji, koji se bave drugim zanimanjem, već deda, čije savete upija, ali istovremeno sluša i profesore iz Srednje poljoprivredne škole u Futogu, koju je završio, i one s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

- Zemlji ne treba gazda već radnika – veli Arsić pa nastoji da automatizuje proizvodnju, tako će, ističe, i brati pasulj, kombajnom koji je kupio.

- Od Pokrajine sam dobio novac za zalivni sistem, a od Republike za plug.

Arsić se hvali da je na njivi od svoje 12. godine.

- Ne kajem se, i ne žalim se - ističe.Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Žarko Ilin kaže da planovi mladih ljudi mogu domaćem povrtarstvu doneti boljitak u pogledu veće proizvodnje i smanjenja uvoza, ali da u tome država treba da podstakne napore mladih.

- U pokrajini se pasulj gaji na svega 827 hektara i proizvede se oko 1.170 tona, a u celoj Srbiji zauzima 9.112 hektara i dobije rod od 11.400 tona. Po glavi stanovnika dolazi 1,6 kilogram pasulj, što je gotovo upola manje od potreba domaćeg stanovništva - navodi prof. dr Ilin.

Proizvodnja pasulja, podvlači, opada godišnje po stopi od 20,6%, a u Srbiji 21%.

- Rešenje je u povećanju subvencija, sejanju sertifikovanog semena, zaštiti od bakterioze i obaveznom navodnjavanju, što bi udvostručilo rod na istim površinama - objašnjava on.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2585695/uzgoj-pasulja-moze-biti-isplativ-posao-troskovi-proizvodnje-veliki-ali-je-i

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Krompir je najskuplji u Sremskoj Mitrovici i Beogradu, a jabuke najjeftinije u Vranju. Svake godine variranje cena postaje redovna pojava. Cena se formira na osnovu ponude i potražnje, transporta i kupovne moći stanovništva.Zavod za statistiku uporedio je cene poljoprivrednih proizvoda u prodavnicama i na pijacama i utvrdio da je najjeftiniji krompir u Vranju – 40 dinara, a u Beogradu je najskuplji – 80 dinara po kilogramu, prenosi RTS.

Cena crnog luka u Nišu je 60 dinara a najskuplji je u Sremskoj Mitrovici gde je 110 dinara po kilogramu.

Vlada Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede kaže da se cena formira na osnovu ponude i potražnje. Proizvodi su, pritom, jeftiniji tamo gde nastaju. Na to potom moraju da se dodaju troškovi transporta i ostali troškovi.

Uticaj na cenu ima i kupovna moć stanovništva. Tako je u južnim delovima Srbije niža kupovna moć, i očekivano je da i cene budu niže."Variranje cene u Srbiji je redovna pojava. Ukoliko uporedimo varijacije u Srbiji u odnosu na EU, primetićemo da su variranja na tim lokacijama izraženija, kao i vremensko variranje cene, ako pratimo u toku jedne godine", naveo je Kovačević.

Faktor koji utiče na cene je i struktura poljoprivrednih proizvoda i struktura gazdinstava.

"U Srbiji dominiraju mala gazdinstva, prosek je 5,4 hektara, koja najčešće nisu udružena. To je iscepkana ponuda, proizvođači proizvode malu količinu koju mogu izneti samo na lokalno tržište", ukazao je Kovačević.

U Vojvodini su nešto krupniji proizvođači i više su udruženi nego na jugu.

"Ukoliko je kooperativa kao u EU, vrlo lako se iskoristi cenovna razlika i brzo se dopreme proizvodi na tržište poput beogradskog, i tako se brzo izjednačavaju cene", rekao je Kovačević.

I cena jabuka varira, od 40 dinara u Vranju do 80 u Beogradu. Jedemo uglavnom domaće jer je Srbija značajan proizvođač jabuka, kaže Kovačević.

Izvor:http://mondo.rs/a1207530/Info/Ekonomija/Cene-povrca-i-voca-razlicite-po-Srbiji-zasto.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas da je hladnjača "Stanić" podigla minimalne (akontne) otkupne cene malina za 15 dinara, sa 150 na 165 dinara po kilogramu prve klase i pozvao i druge otkupljivače da to učine.
Najveći otkupljivač malina u Srbiji, kompanija "Stanić" podigla je akontnu cenu za 15 dinara po kilogramu malina prema dogovoru od pre desetak dana u kojima je učestvovalo i Ministarstvo poljoprivrede", rekao je Radović.

On je pozvao i druge izvoznike da povećaju cene kao kompanija "Stanić", a državne organe da ih prekontrolišu i utvrde da li postoji monopolski dogovor kojim ucenjuju proizvođače koji su se vezali za njih jer su uzeli sredstva za zaštitu i drugi repromaterijal po cenama koje su unapred utvrđene i sada ne mogu da promene kupca.

"Francuska kompanija Deskur kupuje malinu po 186 dinara po kilogramu, što znači da je nerealna cena onih koji plaćaju po 145 i 150 dinara po kilogramu i da se pojedini bahate i hoće da zarade ekstra profit na muci seljaka", rekao je Radović.

Asocijacija proizvođača malina je kako je rekao pozvala Komisiju za zaštitu konkurencije da utvrdi da li otkupljivači dogovorom pokušavaju da ucene malinare i "nateraju ih da pokose to voće".

Dodao je da je ista situacija i sa kupinama i da je otkupna cena od 50 do 60 dinara po kilogramu.

Radović je rekao da proizvođači nisu zadovoljni ni akontnom cenom od 165 dinara po kilogramu obzirom na to da je komisija stručnjaka utvrdila da je proizvođačka cena 173 dinara po kilogramu i da očekuju da će je izvoznici podići jer su cene u maloprodaji astronomske i kilogram košta oko 1.000 dinara.

Izvor:http://www.novimagazin.rs/ekonomija/asocijacija-proizvodjaca-malina-trazi-da-otkupljivai-postuju-dogovor-o-minimalnoj-ceni

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31