Чланци поређани по датуму: subota, 27 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 27 jul 2019 10:13

Ima li GMO uticaja na pčele i med?

Genetski modifikovani organizmi, ili GMO odavno izazivaju polemiku u javnosti, ne samo u Srbiji već širom sveta. Ljudi se pitaju kako oni utiču na njihovo
zdravlje, na zdravlje životinja, da li će biti posledica po čoveka i okolinu u budućnosti. Tako se i naš čitalac, Pera Milovanović, javio sa zanimljivim pitanjem. Kako GMO utiče na pčele, šta se dešava ako pčela posećuje takve biljke, da li to utiče na nju, na med, kakav je polenov prah.
Može li se to dokazati?
Iznenadni i rasprostranjeni nestanci odraslih pčela iz košnica, nazvani poremećaj kolapsa kolonija (CCD), postali su nacionalni problem u Americi još pre više od 10 godina. Tvrdnje su kružile da određene GMO biljke štete pčelama. Ove tvrdnje su opovrgnute od strane pojedinih predstavnika stručne zajednice. Prema Ministarstvu poljoprivrede SAD, CCD je "sindrom definisan kao mrtva kolonija bez odraslih pčela ili mrtvih pčelinjih tela, ali sa živom maticom i medom još uvek prisutnim larvama pčela.

„Od krize poremećaja kolonije u 2006. godini velika pažnja je usmerena na zdravlje pčela. Naučna zajednica se slaže da je CCD komplikovano pitanje, bez ijednog poznatog uzroka. Različiti faktori doprinose CCD-u, uključujući parazite kao je Varroa i nedostatak adekvatne ishrane. Američka agencija za zaštitu životne sredine je identifikovala Varroa mite kao“ glavni faktor koji ugrožava gubitak kolonija u SAD-u i drugim zemljama".
Kakva je veza između pčela i GMO?
Neke genetski modifikovane useve izražavaju osobine otpornosti na insekte, ali rezultati istraživanja na ovim biljkama ukazuju da nisu štetne za pčele
i med. Insekticidni proteini proizvedeni od trenutno dostupnih kultura zaštićenih od insekata su izvedeni iz uobičajene bakterije na zemljištu, bacillus thuringiensis, i svi proteini koji se koriste u GM biljkama zaštićenim od insekata su testirani na toksičnost na pčel. Nijedan od ovih proteina nije pružio nikakve dokaze o šteti u kratkotrajnim ili dugoročnim ispitivanjima i kod odraslih i mladih pčela. Međutim zabrinjavajuće je da tip insekticida koji se nazivaju neonikotinoidi - ili „neonici“ - može negativno uticati na zdravlje pčela.
Ponekad je upotreba neonika povezana sa genetski modifikovanim usevima, ali neonici se koriste i za GMO i za ne-GM sorte useva, kao što su kukuruz, soja i suncokret. Neonici su najčešće korišćena klasa insekticida i počeli su da se koriste kao zamena na više toksične organofosfate.
Mogu se primenjivati različitim metodama, uključujući primenu na zemljištu ili prilikom tretmana semena namenjenog za setvu. Dok istraživanja pokazuju da neonici i GMO nisu uzroci kolapsa pčelinjih društava, biotehnološke kompanije nastavljaju da istražuju i rade više studija, kako bi istražile ulogu poljoprivrede u
zdravlju pčelinje populacije. Imajući u vidu da u Srbiji gajenje GMO biljaka nije dozvoljeno, trenutno se može reći da imamo manje brige nego poljoprivrednici u Americi. Za ovu temu je zanimljivo i to da je Evropski sud pravde 2011. godine doneo odluku da se med koji sadrži polen GMO biljaka mora biti posebno obeležen pre prodaje. Med iz Srbije zahvaljujući činjenici da proizvodnja GMO nije dozvoljena je na ceni na tržištu EU i to treba iskoristiti za dalji razvoj
pčelarstva.

U Rimu je održana svečana dodela nagrada Internacionalnog konkursa „Biol Miel 2018“ u prostorijama italijanskog Ministarstva poljoprivrede. Kako nam je
istakla Biljana Ranđelović kao proizvođač iz Srbije „Timomed” apsolutni je pobednik u kategoriji organski bagremov med. Ova nagrada je utoliko značajnija jer je konkurencija bila veoma jaka. Naš organski med je pobedio među 200 učesnika iz cele Evrope, a Biljana Ranđelović je u svojstvu predstavnika
ove knjaževačke kompanije primila nagradu.

„Ovo je izuzetan rezultat za srpsko pčelarstvo koji nam otvara vrata u do sada nedovoljno iskorišćeni segment izvoza gotovog proizvoda. Naš cilj je
da pokrenemo izvoz gotovih pakovanih proizvoda I da senzibilišemo svest EU kupaca o kvalitetu gotovih poljoprivrednih proizvoda, koje Srbija
može da ponudi kao prioritet u odnosu na dosadašnji način izvoza, koji nas svrstava gotovo isključivo u dobavljače repromaterijala” rekla je Biljana
Ranđelović za Agrobiznis magazin.
TIMOMED postoji dvadeset osam godina i lider je u ovoj branši na teritoriji Srbije, i prvi izvoznik na Bliski istok, EU i Ameriku. Ova kompanija ima preko
500 košnica, a ostatak kupuje od pčelara kooperanata. Pored meda, na tržište plasiraju i druge pčelinje proizvode.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Pčelarstvo

Žetva pšenice je završena, reklo bi se u idealnim vremenskim prilikama, bez kišnog perioda pri ubiranju useva, pa su sada pogledi usmereni ka suncokretu i soji u iščekivanju da vreme posluži ratare i da i žetvu uljarica završe bez vremenskih oscilacija.

Krajem avgusta očekuje se da počne žetva suncokreta, a poljoprivredni stručnjaci za tu uljaricu kažu da biljci ne treba kiše, da će i pri visokim dnevnim temperaturama izdržati dok ne stignu žeteoci, i da se, gledajući kako usev izgleda na njivama, može očekivati dobar rod.Za razliku od suncokreta, kojem suša ne škodi, soji je kiša preko potrebna. Ukoliko ne padne uskoro, kaže struka, može se desiti da mahune počnu da žute i da otpadaju, premda soja, bar za sada, izgleda odlično, pa su očekivanja da će žetva početi s prvim danima septembra.

Suncokreta smo ove godine posejali na 235.000 hektara, ali je preoran na parcelama gde je bilo poplava i vremenskih nepogoda pa sada, po podacima "Žita Srbije", ta kultura pokriva 220.000 hektara, koliko je zauzela i soja.

Lane je, podsećamo, suncokret zauzeo 245.000 hekara, prosečan prinos bio je 3,1 tone po hektaru, pa je naša zemlja imala 760.000 tona. Pod sojom je prošle godine bilo 230.000 hektara, dobili smo 770.000 tona, jer je prosečan rod bio oko 3,5 tone po hektaru.Direktor "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da se od ove žetve soje i suncokreta ne očekuju odstupanja u pogledu prinosa, a to znači da ćemo i ove godine imati približno iste količine tih poljoprivrednih kultura, što je dovoljno za domaće potrebe i za izvoz. Lanjski suncokret je već prodat i prerađen, ali soja još nije, navodi Saković.

Imamo, dodaje on, zalihe soje od prošle godine, a po grubim procenama, od ovogodišnje žetve imaćemo oko 400.000 tona za izvoz. U pogledu cene, Saković kaže da, ukoliko bi žetva suncokreta krenula sada, otkupna cena bi bila kao i prošlogodišnja, oko 30 dinara kilogram.

Kilogram soje je lane koštao 35 dinara, da bi kasnije bila 45 dinara, podseća predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut, dok poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da očekuje da otkupna cena suncokreta bude između 35 i 40 dinara jer bi ratari tada mogli ostvariti zaradu. Prošle godine kilogram suncokreta na otkupnom mestu u Senti bio je 31,5 dinar.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/pripreme-za-zetvu-uljarica-ratari-ocekuju-40-dinara-za-suncokret-50-za-soju/bdr79cb

Објављено у Industrijsko bilje

“NLB Banka je već prepoznata na tržištu kao banka koja aktivno sarađuje sa poljoprivrednicima. Posebno sam ponosan na priznanje koje nam je prošle godine uručilo Udruženje novinara Agro Press, kao banci koja je odobrila najveći iznos subvencionisanih kredita na tržištu, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede” rekao je na dodeli nagrada organskim proizvođačima Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd.

“U domenu društveno odgovornog poslovanja, već osmu godinu organizujemo ovaj konkurs za organske proizvođače jer želimo da podržimo organsku proizvodnju kao održivu proizvodnju i upravo te poljoprivrednike koji doprinose očuvanju životne sredine i zemljišta kao izuzetno važnog resursa. Od 2012. godine, kada smo pokrenuli NLB Organic, na konkursu je učestvovalo 428 projekata, a ove godine rekordnih 73. U međuvremenu, značajno je porastao broj organskih proizvođača u Srbiji, sa oko hiljadu 2012. godine na preko 6 hiljada. S obzirom na to da je površina pod organskom proizvodnjom u Srbiji 2015. godine značajno smanjena i da se još uvek nije vratila na nivo iz 2014, a da je istovremeno broj proizvođača sa oko 2 hiljade povećan na preko 6 hiljada, očigledno je da je najviše malih proizvođača koji su u sistemu kontrole u okviru grupnih sertifikata” dodao je Greganović.
Predsednica Stručne komisije NLB Organic konkursa, prof. dr Snežana Oljača, izrazila je zadovoljstvo zbog sve većeg broja projekata na konkursu, ali i zbog, kako je rekla, njihovog sve višeg kvaliteta. “ Ovoga puta, najveći broj projekata je pristigao sa juga Srbije, njih 18, iz Vojvodine i zapadne Srbije po 14 projekata, iz regije Beograda 11, centralne Srbije 10 i iz istočne Srbije 6 projekata. Od ukupno 73 projekta, 50 projekata dolazi od gazdinstava koja se bave biljnom proizvodnjom, 11 projekata su podnela gazdinstva koja se bave stočarstvom, 10 projekata su podnela gazdinstva koja se bave objedinjenom biljnom i stočarskom, 1 projekat se odnosi na pčelarstvo i 1 projekat na uzgoj pečuraka po organskim principima.
I ove godine, tri najbolja projekta nagrađena su jednakim iznosima od po 500 hiljada dinara.Nagrađeni projekti:
Projekat: “Skladištenje organskih proizvoda”, Gordana Šokšić
Gazdinstvo Gordane Šokšić se nalazi u Tarašu pored Zrenjanina, a porodica se bavi organskom proizvodnjom na 7 ha, najvećim delom u segmentu povrtarstva. Gordana je karijeru u zrenjaninskom sudu zamenila organskom proizvodnjom jer je, nakon perioda u kome se bavila obema delatnostima shvatila da je bavljenje organskom proizvodnjom ispunjava i odlučila da tim putem nastavi. Gordanina dva sina stekla su obrazovanje u domenu poljoprivrede, sa akcentom na organsku proizvodnju, a cela porodica se bavi ovim porodičnim poslom. U okviru nagrađenog projekta, Gordana će adaptirati postojeći prostor uvođenjem rashladnih uređaja, što bi omogućilo skladištenje organskog povrća do isporuke kupcima.
Projekat “Iskop bunara i sistem za navodnjavanje”, Milosav Aćimović
Gazdinstvo Milosava Aćimovića nalazi se u selu Šljivova pored Krupnja, u čijoj okolini je više stotina organskih proizvođača. Oni sarađuju sa nekoliko hladnjačara – organizatora proizvodnje koji otkupljuju najveći deo njihovih proizvoda. Porodicu čini pet članova, tri generacije i svi članovi porodičnog gazdinstva se bave poljoprivredom. Aćimovići su uspešni organski proizvođači, a pored organske proizvodnje voća, bave se i stočarstvom i ratarstvom. U proces konverzije su ušli 2009, a tri godine kasnije je ta proizvodnja i sertifikovana. S obzirom na veliku nadmorsku visinu i konfiguraciju terena, u ovoj oblasti je jako malo zasada pod sistemom navodnjavanja, pa su Aćimovići konkurisali za podršku za iskop arteškog bunara, što bi im omogućilo da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i prošire površine pod organski zasadom kupine, maline i šljive.
Projekat “Izgradnja hladnjače za čuvanje i održavanje organskih proizvoda”, Milan Tasić
Podnosilac projekta, Milan Tasić, jedini je Organski proizvođač u širem okruženju Vranjske Banje, On, njegova supruga, sin Goran i dvoje unuka bave se proizvodnjom 17 kultura i sve su u organskom statusu. Sin Goran Tasić je pohađao edukacije za bavljenje organskom proizvodnjom, a sada prenosi stečena znanja pa je gazdinstvo Tasić mesto gde potencijalni organski proizvođači dolaze da se upoznaju sa prinicipima organske proizvodnje i načinom rada. Cilj njegovog projekta je izgradnja mini hladnjače u kojoj bi skladištio svoje proizvodi do nalaženja kupca. U ovom trenutku, kao jedini organski proizvođač u okruženju, primoran je da svoje proizvodi plasira na tržište po istim uslovima kao i konvencionalne, jer na lokalnom tržištu nema kupaca za organske proizvodi, te je za njegovo gazdisntvo realizacija ovog projekta od izuzetno velikog značaja.
NLB Organic je konkurs koji NLB Banka organizuje osmu godinu zaredom, nagrađujući najbolje projekte poljoprivrednih gazdinstava sertifikovanih ili u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/07/24/konkursi-i-programi/tri-najbolja-projekta-nagradjena-sa-po-500000/

Објављено у Agroekonomija

Portal TasteAtlas napravio je listu 670 najboljih sireva na svetu, a na toj mapi našla se i Srbija. Naime, Srbija ima tri svetski poznata sira – miročki, pule i šarski sir.

Miročki sir dolazi sa planine Miroč i pravi se samo u oblasti Đerdapa, a smatra se najbližim rođakom čuvenom halumi sira. Proizvodi se od punomasnog kravljeg mleka, a ponekada se u njegovu teksturu dodaju kravlje i ovčije mleko. Priprema miročkog sira je jednostavna jer pravi ukus dobija tek kada ga grilujete i potopite u slanu vodu. Ne može da se istopi.

Nekada se smatrao vrhunskim delikatesom dok nije počelo sve više ljudi da ga konzumira, pa samim tim eksperimentiše. Kada se griluje, njegova spoljašnost postaje krckava, a unutra je zbog nemogućnosti da se istopi i dalje mekan. Najbolje se slaže uz čeri-paradajz, med, belo vino i salatu.S druge strane, sir Pule koji dolazi iz Nacionalnog parka Zasavice smatra se jednim od najskupljih svetskih sireva i pravi se od magarećeg mleka zbog čega je jako unikatan i redak. Potrebno je čak 25 litara mleka da bi se dobio 1 kilogram, a magarica može da proizvede dnevno samo 200 ml mleka po jednoj muži.

Zato ih muzu tri puta dnevno. Ovaj sir ima samo 1 odsto mlečne masti, ali i antialergijska svojstva. Kilogram ovakvog sira obično košta 1.000 evra, ali Pule dostiže cijenu između 3 i 5 hiljada evra.

Treći sir na ovom spisku je čuveni Šarski sir koji dolazi za prostora Kosova i Metohije, odnosno sa Šar planine.

Izvor:https://tamodaleko.co.rs/tri-srpska-sira-medju-najboljima-na-svetu/

Објављено у Agroekonomija

Beogradski Noćni Market pod sloganom „San letnje noći“ održan je na pijaci „Kalenić“ uz veliki broj domaćih i starnih turista.

Na pijaci „Kalenić“ ponovo su se spojili tradicija pijaca i urbani duh Beograda. Posetioci Beogradskog Noćnog Marketa mogli su da obiđu više od 200 izlagača i izaberu nešto posebno. U ponudi šampiona pijaca nalazili su se sezonsko voće i povrće, ali i prirodni sokovi, prirodna kozmetika, razne vrste hladno ceđenih ulja, začinsko bilje, ljuti sosovi, kao i raznovrsni tradicionalni mlečni i suvomesnati proizvodi. Mladi dizajneri za letnji odmor pripremili su širok asortiman proizvoda, a u ponudi su se prvi put pojavili unikatni posteri za kuću, specijalno dizajnirane ogrlice za pse, igračke od papira. Beogradski restorani i barovi spremali su ukusne specijalitete, mogli su se probati originalni proizvodi poput putera od kikirikija, džema od borovnica, namazi od belog luka, dok je za dobar provod na najvećem marketu pod otvorenim nebom bio zadužen di-džej Brkati.
Nesvakidašnja manifestacija po 22. put opravdala je očekivanja svih generacija. Beogradski Noćni Market postao je brend Beograda, tradicionalno mesto okupljanja ljubitelja dobre kupovine, ali i odlične zabave, kao i velike gužve petkom uveče.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31