Чланци поређани по датуму: petak, 26 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U Srbiji nema slučajeva zarazne bolesti afričke kuge svinja, rekla je direktor Uprave za veterinu Emina Milakara dodajući da iako je u zemljama u okruženju registrovana ta bolest, mi smo za sada sigurni.Milakara je za Tanjug kazala da su se novi slučajevi pojavili u Bugarskoj, kao i na farmi domaćih svinja u Slovačkoj.

"Mi smo preduzeli sve neophodne mere da se kod nas ne pojavi, preduzimaju se i dalje, sprovodi se monitoring", istakla je Milakara.

Naglaša da je veoma bitna biosigurnost na farmama, te edukacija vlasnika.

Kako kaže, povučena su uvozna rešenja u Srbiju iz zemalja u kojima je bolest registrovana, prema kojima se ne mogu uvoziti žive životinje i proizvodi koji nisu prošli termičku obradu.

"Sve mere su preduzete tako da mi još odolevamo. Za sada smo sigurni", ponovila je Milakara.

Kaže i da je zasedao Nacionalni krizni centar povodom pojave afričke kuge svinja kod domaćih svinja u Slovačkoj i dodala da su mere koje su dogovorene preduzete već od jutros.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/milakara-u-srbiji-nema-africke-kuge-svina-26-07-2019

Објављено у Svinjarstvo

Istraživanje nazvano „Fertinats“ utvrdilo je da muškarci koji unose dosta oraha mogu da poboljšaju seksualni život i orgazme. Ipak, pre nego što svi otrče do prodavnica, određeni skepticizam postoji.Studija je obuhvatila 100 mladih muškaraca u Španiji. Polovini je rečeno da uz svoju uobičajenu ishranu dodaju i najmanje 60 grama sirovih oraha dnevno i da tako nastave 14 nedelja. Ostatak učesnika ništa nije morao da menja u svojoj ishrani, sem da izbegava orahe kad god može.Pre i posle istraživanja, ispitanici su odgovarali na pitanja o svojim seksualnim aktivnostima i urađene su im analize krvi kako bi bili utvrđeni niovi azot-monoksida i E-selektina.

Između dve grupe nisu zabeležene nikakve veće razlike pre početka studije, ali je posle naučni tim utvrdio da su oni koji su jeli orahe prijavili povećanje „orgazmične funkcije“ i seksualne želje.

U zaključku istraživanja navodi se da je pokazalo da zdrava ishrana u kojoj se nalaze i orasi može da poboljša „erektilnu i seksualnu želju“. Studija je objavljena u časopisu Nutrišon (Nutrition).

Nalazi istraživanja u skladu su ranijim kliničkim studijama, poput one u kojoj su ispitanici sa erektilnim disfunkcijama tri nedelje unosili 100 grama pistaća dnevno i prijavili poboljšanje u erekcijama.

Još jedno ranije istraživanje pokazalo je da su ispitanici koji su jeli orahe popravili kvalitet i kvantitet sperme.

Međutim, postoji jedan problem. Nivo azot-monoksida i E-selektina se nije promenio posle istraživanja ni u jednoj grupi, a pošto su naučnici izdvojili te molekule kao ključne za popravljanje muške erektilne funkcije, onda nisu sigurni čemu da pripišu rezultate.

Ne znajući tačno zašto je A povezano sa B, ne znači i da veza između njih ne postoji, ali da mora da postoji neko drugo objašnjenje. Takođe je moguće i da je prijavljeno poboljšanje u seksualnim aktivnostima placebo efekat izazvan znanjem ispitanika da unose orahe.

Izvor:http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/3604086/sezdeset-grama-oraha-dnevno-za-bolji-seks-ali-naucnici-ne-znaju-zasto.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika Srbije oglasila je drugu prodaju javnim nadmetanjem fabrike Budimka iz Požege u stečaju po početnoj ceni od 392,7 miliona dinara.

Na prodaju su ponuđeni proizvodni kompleks za preradu voća i povrća, klanica, poslovni prostor, objekti u Požegi, kao i oprema i zalihe, po ukupnoj početnoj ceni od 372,3 miliona dinara, navedeno je na sajtu Agencije.

Zainteresovanim kupcima ponuđena je i farma za tov junadi u Zdravčićima po početnoj ceni od 20,4 miliona dinara.

Pravo učešća imaju sva pravna i fizička lica, rok za otkup prodajne dokumentacije je 3. septembar, a javno nadmetanje će se održati 10. septembra.

Na prvom javnom nadmetanju za kupovinu Budimke početna cena je bila 560 miliona dinara, ali nije bilo prijavljenih kupaca.

Proizvodnja u Budimki je obustavljena krajem 2015. godine.

Sve detalje možete pogledati na sledećem linku: http://alsu.gov.rs/oglas/page/10446/

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2584636/nova-sansa-za-budimku-oglasena-druga-prodaja-bivseg-giganta-iz-pozege

Објављено у Agroekonomija

Vinjak je jedno od najpoznatijih alkoholnih pića u Srbiji. A da li znate od čega se pravi? I da li je moguće da ga napravimo u kućnim uslovima? Od grožđa mogu da se naprave četiri proizvoda: vino, loza, komovica i vinjak. Ovaj posao je za strpljive.

Vinjak važi za jako alkoholno piće i proizvodi se destilacijom vina i starenjem vinskog destilata, slično kao pri proizvodnji konjaka.

Ovo piće počelo je da se pravi u svetu još pre tri veka, a ozbiljnija proizvodnja vinjaka na našim prostorima počela je posle Drugog svetskog rata. Međutim, svako ko ima i najmanji vinograd, može od grožđa u svom podrumu da napravi vinjak. Potrebno je samo malo umešnosti i strpljenja.Zoran Stevanović, vinogradar iz Žirovnice kod Kragujevca, ukratko, kaže da je prvo potrebno procediti vino i destilat staviti u burad od hrastovine da odleži, kako bi dobio prepoznatljivu boju i aromu. Zvuči jednostavno. Postoji samo nekoliko trikova.

- Kvalitet vinjaka zavisi od sirovine, odnosno vrste grožđa. Za vinjak ne odgovaraju rane i muskatne sorte, koje daju vina sa jako izraženom aromom. Za proizvodnju vinjaka odgovaraju one sorte koje sazrevaju kasnije i koje su siromašne šećerima, a bogate kiselinama. Najbolje odgovara grožđe proizvedeno u umerenoj klimi, kao što je naša šumadijska - kaže Stevanović, ali dodaje da u kućnoj varijanti može da se koristi grožđe koje domaćini imaju u vinogradu.Za proizvodnju vinjaka, grožđe se prerađuje po istom postupku po kom se proizvode bela vina. Treba sprečiti mrvljenje semenki i peteljki.

- Po završetku fermentacije, sledi destilacija. Trebalo bi sa ovom fazom početi posle prvog pretoka vina. Nastali destilat, za koji mogu da se koriste domaći rakijski kotlovi ili kazani za pečenje, stavlja se u buriće od domaćeg hrasta i najbolje je da odleži od tri do pet godina - objašnjava Stevanović.Vino za destilaciju, od belih sorti treba da bude svetlo - žućkasto, a od crnih svetlo-ružičaste boje. Aroma vinjaka najviše zavisi od hrastovine od koje se prave burad i godina njegove starosti. Kada se od vina dobije destilat, on je oporog i oštrog mirisa. Šmek vinjaku daje hrastovina i što duže stoji u buradima biće pitkiji, skladnijeg i mekšeg ukusa i naravno kvalitetniji.
Poznavaoci kažu da je najbolje da je hrastovina za burad stara više od 40 ili još bolje 80 godina, ali za vinjak u kućnoj radinosti poslužiće i mlađa. Sirova hrastovina treba da se suši na vazduhu najmanje dve, a optimalno pet godina, jer u toku laganog sušenja, u hrastovini se odvijaju hemijski procesi koji povoljno utiču na kvalitet destilata.

- U prve tri godine, destilat dobija pitkost i harmoničnost, ali prepoznatljiv ukus vinjaka počinje da se razvija tek posle četvrte godine starenja. Naravno, što je stariji sve je bolji. Domaćinima izrada vinjaka može da bude hobi i korisna zabava. Dovoljno je da poštuju svega nekoliko pravila i dobiće svoje piće. Potrebno je samo strpljenja. Ako počnu od ove berbe, za nekoliko godina dobiće svoje porodično piće - kaže ovaj vinogradar.

Ako ste baš strpljivi, možete da pustite da odleži 10, 20 i više godina. Kod većine alkoholnih pića važi pravilo - što starije to bolje, pa taj zakon ne zaobilazi ni vinjak.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2585476/ako-imate-grozdje-napravite-vinjak-evo-kako

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U 2018. godini isplaćeno je 98,2 odsto ukupnih podsticaja za poljoprivredu, izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. Ona je navela da je prošle godine isplaćeno 2,3 milijarde dinara, od kojih je kupljeno 1.682 traktora.

Na pitanje poslanika o kašnjenju isplate podsticaja za poljoprivredu, Brnabić je u Skupštini Srbije rekla da je bilo izvesnog kašnjenja i da se zato uvodi e-agrarna uprava.Objasnila je da je to potpuno elektronski sistem koji omogućava da se lakše prati sve u vezi za podsticajima, da se lakše primaju prijave, eventualno traži dodatna dokumentacija ako je to potrebno i da se brže isplaćuju podsticaji.

Precizirala je da je od 1.682 traktora kupljena tokom 2018. njih 150 bilo iz IPARD fondova.

"Sada je isplaćeno sve što je bilo u budžetu za 2018. godinu", navela je premijerka.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/prosle-godine-kupljeno-1682-traktora-za-subvencije-poljoprivredi-23-milijarde-dinara/1vhsrzf

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31