Чланци поређани по датуму: četvrtak, 25 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kompanija Delta Agrar organizovala je Dan polja ozimih strnina na imanju „Napredak“ u Staroj Pazovi. Brojnim domaćim partnerima predstavila je novitete a i već poznate sorte pšenice i ječma za koje je Delta Agrar ekskluzivni zastupnik.
Delta Agrar je proizvođač, dorađivač i prodavac pšenice i ječma oplemenjivačke kuće KWS za sorte pšenice Solehio i Modern, a od ove godine i nove sorte pšenice KWS Lazzuli, kao i oplemenjivačke kuće Saatzuht Donau za sorte pšenice Balaton, Amicus, Gaudio i ozimog ječma Carmina.
Najzastupljenije sorte KWS pšenice su Solehio i Modern. Solehio je izuzetno adaptilna sorta savremene genetike, visoko prinosna od 8-10 t/ha, tolerantna na bolesti, posebno na žutu rđu.
Modern je sorta dobrog kvaliteta brašna sa prinosima od 8-10 t/ha, izuzetno tolerantna na fusarium i virus mozaika pšenice.Tradicionalno organizovan Dan polja
ozimih kultura okupio je mnogobrojne poslovne partnere, prijatelje i zainteresovane pojedince pruživši im mogućnost da na polju površine 3,3 ha obiđu oglede sa
ukupno šest sorti pšenince i jednom sortom ječma. KWS i Saatzuht Donau sorte pšenice i ječma su danas izuzetno priznate i prihvaćene na domaćem tržištu tako da će Delta Agrar nastojati da i u narednom periodu intenzivno radi na dopuni postojećeg sortimenta i registraciji novih sorti.
Najzastupljenije sorte pšenice Saatzuht Donau su Balaton i Amicus i sorta ječma Carmina.

*Balaton je srednje rana ozima pšenica bez osja. U proizvodnom programu DELTA SEME-na se nalazi od 2007. godine. Spada među tri najprinosnije
sorte pšenice registrovane u Republici Srbiji sa visokim i stabilnim prinosima. Odličan za mlinsku i pekarsku industriju.
* Amicus je srednje rana ozima pšenica (poboljšivač). U proizvodnom programu DELTA SEME-na se nalazi od 2014. godine. Visok hektolitar i izrazita staklavost zrna kao i visoko učešće proteina odličnog kvaliteta.
* Carmina je šestoredi ozimi stočni ječam namenjen ishrani životinja. U ishrani životinja zamena za kukuruz, sa odličnim aminokiselinskim sastavom.
Dobra tolerancija na niske temperature.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Različiti pesticidi i gubitak prirodnog staništa problemi su sa kojima se pčele već godinama sreću. Da bi ovo sprečili, naučnici sa brojnih univerziteta u svetu tražili su načine i vršili ispitivanja kako da taj problem reše, a na kraju su se okrenuli prirodi za pomoć.

Kao najboljeg partnera medonosnih pčela vide vrstu japanske divlje pčele koja je čak 7 puta brža od običnih.

- Pčele na koje smo navikli nalaze se u teškom stanju. Pošto su pripitomljene, one su lenje i nisu poput svojih divljih rođaka. Jedna medonosna pčela za minut obiđe dva cveta, dok njena rođaka iz Japana poseti njih 15. Takođe, može nositi i 100 puta više polena nego obična pčela", kazao je biolog i specijalista za zaštitu okoline, David Bidindžer.

Ovaj biolog na Univerzitetu u Pensilvaniji vodi tim koji pomaže Saveznoj vladi da pronađe rešenje da sačuva pčele. Osim želje da zaštiti prirodu, SAD ne želi ostati bez poljoprivrede koja zavisi od pčela i godišnje donese 15 mlrd USD u državnu kasu. Na sličnom projektu rade i Norvežani, čiji su biolozi napravili pčelinje auto-puteve.

Norvežani su povezali zelene površine kako bi pčelama dali dovoljno prostora za njihov rad. Zbog tog su neki građani morali da postave biljke na svoje krovove da bi osigurali nesmetan život pčelama koje su od životnog značaja.

Ako taj projekat uspe, norveški naučnici veruju da će i ostale zemlje slediti njihov primer. Ako ovi planovi ne uspeju, Zemlja bi uskoro mogla ostati ne samo bez meda, nego i bez hrane, a ima sve više stanovnika.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2583568/divlje-pcele-iz-japana-cak-7-puta-brze-od-obicnih

Објављено у Pčelarstvo

Berba bresaka u valjevskom kraju uveliko traje, ali plantaža ovog voća u ovom delu Srbije je veoma malo. I pored toga što klimatski i zemljišni uslovi pogoduju ovoj voćnoj vrsti, u selu Pričević nadomak Valjeva, samo tri proizvođača gaje breskvu na oko dva i po hektara.

Jedan od njih je Zoran Bošković na čijoj plantaži je 600 stabala u punom rodu dok naredne godine stiže na berbu još dvesta novih.

- Breskve je mnogo lakše brati, jedino ima malo više posla vezano za agrotehniku, ali i to ide sve postepeno, orezivanje, proređivanje, zaštita. U kišnom periodu malo je teže održati kvalitet ploda, jer dolazi do pojave trluži. Ove godine kvalitet ploda je dobar. Inače, u mom domaćinstvu breskve gajimo već nekoliko decenija. Ja konkretno od 1995. godine a otac je počeo još ranije - kaže Zoran Bošković za portal Agromedia.

Boškovići su poznati i po uzgoju maline i kupine ali odustaju od ove proizvodnje. Kažu da je problem u nestabilnoj ceni, a pored toga breskva je sigurnija jer svake godine donosi rod. U berbi su angažovani članovi porodice što im dodatno smanjuje troškove.

- Za branje breskve potrebno je manje radne snage za berbu. Treba plaćati berače za malinu i kupinu, a ovde nam nisu potrebni, sve oberemo sami. Pored toga kod maline je loša cena, a ovde je standardna. Što se tiče cene prošla godina je bila nezgodna zbog kiše, ova godina je bolja. Ove godine kilogram bresaka na veliko je od 50 do 70 dinara. Prava cena je sedamdeset dinara ali obično to je neki prosek od šezdeset dinara po kilogramu - navodi Bošković.

U sezoni naberu petnaest do šesnaest tona bresaka i nektarina koje prodaju na valjevskoj kvantaškoj pijaci i lokalnom trgovinskom lancu. Prinos po jednom stablu kreće se od 30 do 35 kilograma što je prema rečima Boškovića zadovoljavajuće.

- Rane sorte nisu nekog kvaliteta ali pošto stižu prve na tržište ipak se prodaju i imaju najbolju cenu što je slučaj i sa poznijim sortama. Breskva rađa svake godine, jedino ako je mraz ne skine. Ovde, na ovoj parceli nije bilo mraza već sedam godina. Ukoliko je plantaža negde pored reke hoće da izmrzne. Inače ona hoće da se radi oko nje ali rađa redovno, nema nerodnih godina - objašnjava Zoran.

Karta plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji grada Valjeva pokazala je da se breskva sa najvećim uspehom može gajiti u selima Pričević, Gola Glava, Joševa.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2584147/breskve-imaju-stabilnu-cenu-i-sigurniji-rod-u-odnosu-na-malinu-i

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 25 jul 2019 18:02

Ovo je novi pravilnik o kvalitetu mesa!

Prema novom pravilniku o kvalitetu mesa, proizvođači će morati da označe kategoriju mesa koju su koristili, da li je proizvod od mehanički separisanog mesa i od koje vrste životinje, a uspostavljeni su i jasni kriterijumi za pljeskavice i ćevape. Kupac će morati da dobije informaciju ako je proizvod od mesa treće kategorije, a ne od više kategorije u koju spadaju but i plećka.

Proizvođači će uz naziv proizvoda morati da navedu i izraz "od mehanički separisanog mesa", ukoliko proizvod sadrži više od polovine mesa dobijenog odvajanjem mesa sa kostiju, trupa ili delova trupa. Pravilnikom je uvedena kategorija proizvoda "zaštićenog kvaliteta", kao što je srpska kobasica, koja predstavlja visokokvalitetan proizvod od svinjskog mesa, ali i nova pravila šta se sme nazvati ćevapom i pljeskavicom.Kako je rekla direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara, uspostavljanjem jasnih kriterijuma čuva se tradicija Srbije, kako bi ti proizvodi pod zaštićenim nazivom imali određeni kvalitet.Neće biti dozvoljeno dodavanje belančevina, soje, aditiva i drugih dodataka, osim soli i začina.pročitajte još.S druge strane postoje i kriterijumi za roštilj meso, gde je dozvoljeno dodavanje belančevina, ali onda to znači i niži kvalitet usitnjenog mesa", rekla je direktorka Uprave za veterinu.Novim pravilnikom ustanovljen je i novi standard za proizvodnju viršle – sa procentom zastupljenosti proteina mesa i ograničenjima u dodavanju soli, boja i aditiva.Nova pravila stupaju na snagu prvog marta sledeće godine, kako bi proizvođači imali vremena da usklade proizvodnju sa novim standardima.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/novi-pravilnik-o-kvalitetu-mesa-evo-sta-ce-ubuduce-smeti-da-se-nazove-cevapom-i/z4knb72

Објављено у Stočarstvo

Uprava za poljoprivredno zemljište razvila je novu WEB aplikaciju dostupnu javnosti, koja omogućava potpuni uvid u podatke vezane za poljoprivredno zemljište u vlasništvu države. Podaci koji se u njoj nalaze se redovno ažuriraju, a dobijeni su kroz godišnje programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koje izrađuju gradovi i opštine, kroz sistem Uprave za poljoprivredu.Zahvaljujući ovoj aplikaciji javnosti su postali dostupni svi podaci vezani za popis oko 550 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta za koje je nesporno utvrđeno da je u vlasništvu države, kao i za to kome su dati u zakup, na koji vremenski period i mnogi drugi.

Ona sadrži podatke o parcelama u javnim nadmetanjima, parcelama sa višegodišnjim, ali i ugovorima o zakupu koji ističu ove godine, podaci o nerealizovanim javnim nadmetanjima, parcelama koje su izuzete iz programa, kao i onima koji se nalaze u susvojini.

"To je bila dugo godina tabu tema. Svi su nešto bežali, ćutali, u papirima skrivali. Evo, gospodo, satelitski snimci. Zna se za svaku parcelu. Od toga će korist imati najviše poljoprivrednici jer će znati šta mogu da uzmu u zakup, kog su kvaliteta, na koji vremenski period će moći da uzmu", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

"Nakon više od sedam decenija strašnog javašluka i zloupotreba sa državnom poljoprivrednom zemljom, koja je u stvari i privatno oduzeto poljoprivredno zemljište, imamo priliku da u zadnje dve godine vidimo konkretne poteze od strane onog ko je vlasnik, a to je država, da mogu građani svi, oni koji su zainteresovani u restituciji, ali i ostali, da vode računa o toj imovini, dok se ne bude vratila u restituciju", ističe Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Mi smo doneli, pre jedno godinu dana odluku, posebnu uredbu, koje to zemljište može biti predmet restitucije, a i to je vidljivo ovde. Oni u svakom trenutku znaju šta može biti predmet restitucije, a koje ne može jer je izuzeto – govorimo o onom zemljištu, parcelama koje su uzete pre 30, 40 godina, bilo je dosta komasacija, promenili su se brojevi parcela, sve se promenilo", objašnjava ministar Nedimović.

Potražioci nacionalizovane imovine očekuju da im se vrati oko 100 hiljada hektara, nesporno je utvrđeno da država u svom vlasništvu ima oko 500 hiljada hektara, dok se pretpostavlja da je čak oko 800 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta ukupno u vlasništvu države.

Iz tehničkih razloga, aplikacija ne sadrži podatke vezane za Čoku, Kovačicu, Petrovaradin, Vranjsku Banju i pojedine niške opštine.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/sve-o-drzavnom-zemljistu-na-uvid-javnosti_1035689.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31