Чланци поређани по датуму: sreda, 24 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 24 jul 2019 18:09

Kakav prinos soje se očekuje?

Soji je vreme u proteklom periodu pogodovalo kada je u pitanju razvoju biljke. Kiša bi sada donela neophodne zalihe vlage koje su neophodne u fazi razvića u koju je ušla ova kultura. To bi doprinelo tome da se poljoprivrednici mogu nadati solidnom prinosu ističu i stručnjaci.
Soja se nalazi u kritičnoj fazi razvoja. Cvetanje i formiranje mahuna sada je na snazi i najvažnije je da bude kiše u dovoljnim količinama koje će pomoći razvoju biljke.U Berksaovu su oni koji imaju na većim površinama zasnovanu proizvodnju zadovoljni trenutnim stanjem. Ipak ističu da je kiša neophodna kako bi se očuvao dobar potencijal biljaka.

Stručnjaci potvrđuju da je kiša neophodna pogotovo u onim delovima srema gde nije bilo padavina i gde je zbog toga zemljište dodatno suvo. Ukoliko izostanu u narednim danima može se očekivati značajno umanjenje prinosa.

Tropske temperature znaju da pogoduju i razvoju grinja koje mogu da nanesu ozbiljne štete prinosu. Prosečni prinosi soje pokazuju variranje jer zavise od količine i rasporeda padavina tokom vegetacije.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/ocekuje-se-solidan-prinos-soje_1035356.html

Објављено у Industrijsko bilje

Radi ostvarivanja ciljeva i interesa u oblasti proizvodnje, prodaje, promocije rakije i jakih alkoholnih pića, koje članovi ne bi mogli pojedinačno da ostvare, osnovano je Udruženje proizvođača rakije Zapadna Srbija, piše portal Agro TV.

Oštra konkurencija, promena uslova poslovanja, moderni trendovi, ali i nagomilani problemi čije rešavanje traži posvećenost i temeljan pristup, podstakli su osnivanje udruženja. Prepoznajući značaj udruživanja uopšte, posebna pažnja biće posvećena uspostavljanju kontakata sa drugim domaćim i međunarodnim udruženjima.

Osnivači su najveći proizvođači sa područja Zlatiborskog upravnog okruga: Tim doo Bajina Bašta, Destilerija Zarić doo Kosjerić, BB klekovača doo Bajina Bašta, RB Global doo Užice i Braća Tomašević doo Prijepolje. Sedište udruženja biće u Bajinoj Bašti. Proizvođači rakije sa područja zapadne Srbije tradicionalno su lideri u ovoj oblasti.

Težište rada će, kako se navodi, biti na izradi i objavljivanju strategije razvoja proizvodnje rakije i jakih alkoholnih pića na teritoriji Zapadne Srbije, aktivnostima na zaštiti geografskog porekla, koordinaciji u oblasti podizanja konkurentnosti, unapređenju proizvodnje vrhunskog kvaliteta, primeni domaćih i međunarodnih standarda i na razvoju "rakijskog" turizma.

Statutom je predviđeno da član Udruženja može biti svako privredno društvo ili preduzetnik koji se bave proizvodnjom rakije i jakih alkoholnih pića na području zapadne Srbije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2582624/osnovano-udruzenje-proizvodjaca-rakije-zapadna-srbija-cilj-veca-konkurentnost-i-razvoj-rakijskog

Објављено у Agroekonomija

U kraljevačkim selima Bukovica, Dedevci i Lazac, poznatim voćarskom kraju, proizvođači poslednje dve godine velike količine voće prodaju ispod cene ili ga bacaju. Kažu da otkupa za Rusiju, zbog kog su u prethodnoj deceniji mnogi mladi ostali na selu, podigli zasade i hladnjače, gotovo da nema.

Dejan Rakić sa porodicom ostao je u rodnom Lazcu i na šest hektara gaji voće. Započeo je gradnju hladnjače, a prošle godine zasadio je 4.000 stabala jabuke. Međutim, kaže da je bacio novac jer gotovo dva kilograma nektarina mora da proda da bi platio gajbicu.

-Ako ne može u Rusiju, neka se nađe neko drugo tržiše. Mi seljaci možemo da proizvodimo, a država je tu da nam obezbedi gde ćemo da prodamo. Ja se bar nadam da je to tako - kaže Dejan Rakić, voćar iz Lasca kod Kraljeva.

I Bojan Čolović se iz grada vratio u Dedevce, gde odgaja tri ćerke. Do pre dve godine je solidno živeo prodajući Rusima višnje i jabuke koje gaji na šest hektara.

- Bolje da sam nastavio da radim bilo šta u gradu, jer mnogo bolje žive nego mi na selu i na poljoprivredi. Višnju smo maltene bacili - kaže Čolović.

Višak voća na tržištu mogao bi da se preradi, ali teško i izveze. Jer, kažu u čačanskoj firmi za preradu voća i povrća, na inostranim tržištima srpske firme ne mogu da se takmiče sa velikim svetskim kompanijama.

- Ima prilike i naši ukusi se svuda u svetu troše, ali stvarno bez pomoći i subvencionisanja izvoza teško to da mi mali proizvođači možemo te zalihe preraditi i izdržati dok ne nađemo kupca - objašnjava Cane Jovanović, "Polo" iz Čačka.

I voćari i prerađivači biraju šta da proizvode a da ne znaju šta, koliko i gde mogu da izvezu, kažu u Regionalnoj privrednoj komori Moravičkog i Raškog okruga. A te informacije bi mogli da dobiju od velikih izvozničkih firmi koje Srbija nema više od dve decenije.

- Moraju se formirati kuće koje mogu da upoznaju strana tržišta da prenesu određene standarde koje treba da zadovolje i proizvođači i prerađivači. Država ne treba da se bavi time, ali treba da se bavi na način da podstiče, da daje stimulacije i da ukazuje kako formirati te kuće - kaže Zvonko Tufegdžić, direktor Regionalne privredne komore Kraljevo.

Do tada, problem bi se ublažio ukoliko bi se na domaćem tržištu prvenstveno kupovalo domaće voće.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2581443/smanjen-izvoza-voca-na-rusko-trziste-seljaci-iz-okoline-kraljeva-bacaju-voce

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Veliki broj kišnih dana u maju i junu doneo je glavobolje proizvođačima meda, jer su prinosi znatno smanjeni. To brine i kupce pa se s pravom pitaju šta se nalazi u teglici na čijoj ambalaži piše "bagremov" ili "lipov" med ako je proizvodnja prepolovljena.

Prema prvim procenama bagremog meda, samo od ovogodišnje paše, biće 65 do 70% manje nego inače. I pre dve godine, zbog hladnog vremena, kiše i izmrzavanja bagrema, u Pomoravlju i Šumadiji (gde je ovo najvažnija pčelinja paša) bila je najlošija po prinosima.

Miroslavu Otaševiću, inženjeru prehrambene tehnologije i jednom od idejnih tvoraca projekta "Šta jedem?" navodi da lažni med" u manjoj ili većoj meri uglavnom sadrži glukozno-fruktozne sirupe (kukuruzni sirup, melasa), veštačke boje, veštačke zaslađivače i druge aditive.

- Glukozno-fruktozni sirupi posebno su problematični jer baš oni prave epidemije bolesti masne jetre, čak i kod ljudi koji ne konzumiraju alkohol - objašnjava Otašević.

Najsigurniji način za prepoznavanje je kristalizacija (med se "ušećeri" posle izvesnog vremena). Pravi med se "ušećeri" u celoj tegli. U svakom svom delu u tegli, ušećeri se na isti način, ujednačeno. Ako se jedan deo tegle "ušećeri", a drugi ne - reč je o "mešanom" medu.

Najbitnije je poznavati pčelara, jer pčelari koriste različite metode u proizvodnji. Neki čak koriste i pojedina hemijska sredstva koja utiču na kvalitet meda.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2582404/nestasica-bagremovog-meda-pojavio-se-lazni-kako-ga-prepoznati

Објављено у Pčelarstvo

Šumadija, zapadna Srbija, Podgorina plave se od opalih, neobranih ranih sorta šljive koje nisu našle put do kupaca. Sve i da hoće, proizvođači rod teško mogu da prodaju, pa čak i za bagatelnu cenu od 10 dinara koliko se nudi, jer otkupa u nekim krajevima nema.

Nemaju kuda proizvođači čačanske rane nego da rod ostave za rakiju ili ga prodaju destilerijama koje kilogram plaćaju 10 dinara, ili da ga prosto puste da istruli. A prošle godine u ovo vreme istu šljivu su davali hladnjačarima za desetostruko više novca.

- Vagoni šljive leže po voćnjacima, žalosno je ovo i videti. Nema narod račun da kupi šljivu. Prošle godine otkupljivači su izašli sa cenom od 100 dinara, vremenom je spustili na 80, pa na 60 dinara. Ovog leta cena je 60 dinara za prvu, a 40 za drugu klasu. Prvoklasnu šljivu niko nema, jer hladnjačari traže dlaku u jajetu da obore cenu. Na sve to, otkup čačanske rane je trajao svega tri dana, a počeo je dok je šljiva bila još zelena. Onda su se pojavili otkupljivači šljive za rakiju, njima smo prodavali za 10 dinara, ali samo tri dana, s tim nisi mogao da im predaš više od 1.500 kilograma dnevno - priča Zorica Stojković, proizvođač iz Gornje Trnave kod Topole.

Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Savetodavnoj stručnoj poljoprivrednoj službi Valjevo, kaže za „Blic“ da je potražnja za ranim sortama šljive, uprkos činjenici da je rod daleko manji nego prošle godine, beznačajna.

- Čačanska rana se otkupljivala samo tri dana, zato što je potražnja sa ruskog tržišta veoma mala, a naše tržište ne može da apsorbuje ni stoti deo količina koje imamo. Narod smo koji veoma malo jede šljivu. Čačanska lepotica pre 15 godina bila je pravi hit i postizala cenu od 50 dinara, a sada ne može ni 15. Poneki hladnjačari je otkupljuju, seku je kao polutku i zalede i tako je izvoze kada nađu kupca - objašnjava on.

Nešto ozbiljno mora da se menja u šljivarstvu, dodaje on, ako Srbija želi da ova grana voćarstva opstane.

- Najpre se mora znati za koga šljivu proizvodimo, a najgore od svega je što ona nikome ne treba. Čačanska rana je pravljenja za potrošnju u svežem stanju i mi nemamo kvalitetniju sortu u ovom periodu zrenja. Pojedine destilerije je otkupljuju i od nje prave rakiju dobrog kvaliteta, ali u manjim količinama jer ona ne nakuplja dovoljno šećera. Zbog toga nude manju cenu - priča Milinković.

Proizvođačka cena kilograma šljive, priča ovaj stručnjak za voćarstvo, iznosi 8-9 dinara, plus 7-8 dinara za troškove berbe.

- Kad se obe stavke saberu, a otkupna cena je 15 dinara, jasno je što ljudi ne beru šljivu. Istina je da će se peći više rakije, ali ni sa njom ne znamo šta ćemo - dodaje Milinković.
Raznim mahinacijama, u kojima nisu učestvovali proizvođači, smatra Andrija Radulović, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz Užica, zatvorili smo vrata ruskog tržišta i tome šljiva ove godine, kao prošle jabuka, plaća ceh.

- Pričalo se da su naši izvoznici kupovali šljivu iz Poljske pa je prodavali u Rusiju kao našu. A Rus je ozbiljan kupac, neće da dozvoli da ga neko vara. Jedini način da povratimo rusko tržište jeste da država obezbedi plasman šljive direktno tamošnjim kupcima, bez posredstva mešetara. I ako se to obezbedil, treba imati u vidu da je Rusija probirljivija i ima rigoroznije kriterijume od Zapada - priča Radulović.

Kao i njegov kolega iz Valjeva, i on potencira: „Može se šljiva ispeći za rakiju, ali ni ona više nema prođu.“
Rakiju će ove godine, u nedostatku kupaca, peći Milutin Rakić koji u Krivaji kod Šapca ima devet hektara pod šljivom. Svih 10 tona čačanske rane ostavio je u kominu. Pretpostavlja da će slično učiniti i sa sortama koje kasnije dolaze na berbu, jer se otkupna cena ne zna.

- Lepotica je krenula, ali je niko ne otkupljuje. Priča se o ceni od 15 dinara, ali se niko još nije pojavio da traži robu, tako da će i ona najverovatnije da završi u komini - kaže on.
Cena kasnijih sorti, poput stenleja, priča ovaj voćar, formira se tek kada krene branje.

- A sa njim kreću i ucene hladnjačara. Dva-tri dana obore cenu pod izgovorom da imaju puno šljive i nemaju gajbe, da nisu zainteresovani za otkup, a onda nemoćnom seljaku, koji se već uhvatio za glavu jer ne zna šta će sa rodom, ponudi cenu 50 odsto nižu - veli Rakić.
Ove godine ispunjeni su svi uslovi da cena bude visoka, kaže Milutin Rakić, jer je rod prepolovljem u krajevima poznatim po gajenju ovog voća. Ipak, siguran je da šljiva neće biti adekvatno plaćena zbog male potražnje.
- Izgubili smo poverenje inostranih otkupljivača. Kad roba krene za izvoz, sve šljive su na kamari, ne zna se koju je proizveo Mića Rakić a koju Đura Đurić. Đura nije ispoštovao karencu, a Mića jeste. Ne zna se ko je kriv, ali se kamioni šljive vrate iz Rusije - priča poljoprivrednik iz Krivaje.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/tuzna-slika-iz-srpskog-sela-nacionalno-voce-neobrano-kilogram-daju-za-10-dinara-ili/2vfmy2p

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31