Чланци поређани по датуму: utorak, 23 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Smeštaj i udobnost za krave najznačajniji su tokom procesa teljenja smatra dr Reuben Nevsome vodeći veterinar i klinički istraživač iz Sinergi Farm-a. Prema istraživanjima i iskustvu koje je ovaj stručnjak predstavio od vitalnog značaja za smanjenje pojave čireva i krvarenja je hormone relaksni – prirodni hormoni
koji olakšavaju prolaz teleta tokom porođaja krave. Međutim, ovi hormoni utiču takođe na to da „omekšavaju“ noge krava u periodu teljenja. Ovo se dešava zbog toga što hormon relaksin razbija kolagen u telu krave. Iako ovo olakšava teljenje, znači da je životinja više sklona povredama.
Čirevi na papcima su takođe česta pojava kod krava. Da bi ste predupredili ovu pojavu stručnjaci predlažu nekoliko zanimljivih saveta:Pre svega treba znati da čir postaje vidljiv posle dva do tri meseca od početka njegovog formiranja. Ako je junica ili krava prebačena iz staje sa slamom i stavljena u grupu za mužu na betonu njena noga je slaba i postoji velika šansa da dođe do povrede. Bilo da je reč o čirevima ili prevenciji povrede nogu kravama je potrebno obezbediti mogućnost kretanja – šetnje.
Kako prenosi Farmers Veekli u periodu pre teljenja treba smanjiti vreme stajanja krave odnosno prvotelke. Porodilji treba obezbediti odgovarajući prostor za postizanje vremena ležanja od najmanje 12 sati dnevno jer će smanjiti pritisak nogama. Kada je u pitanju muža ovakvih grla ukoliko imate veću farmu
proverite da li se krave mogu musti u grupama kako bi se smanjilo vreme stajanja.Junice su posebno ranjive i mogu ih gurnuti što može izazvati
povređivanja. Zato je potrebno da širina prolaza ka izmuzištu bude 4,5-5 m, a prolazi u kabinama širine 3-4,5 m.Za prevenciju povređivanja značajan je i lak pristup hrani junicama i kravama. Stručnjaci preporučuju prostor oko 66-70cm.Ako prelaze životinje iz slame u staju gde je beton, stvorite posebnu grupu rizičnih krava da biste smanjili konkurenciju i rizik od dominantnih krava mesec dana nakon teljenja, kako biste smanjili mogućnost za uvijanje i traumu na papcima.
Stručnjaci preporučuju za pod vulkanizirani gumeni sloj naročito u velikim farmama. Posebno je pogodno ovakav materijal koristiti u delovima farme gde su korita za vodu, područja za hranjenje ili češalice i sl. Veoma ekonomične za upotrebu su uske trake od gume (70cm) posebno u zonama kuda se krave najčešće
kreću kao što su ispusti, putanja ka izmuzištu i slično. Pratite kretanje krava i simptome koji mogu ukazati na povredu ili pojavu čira:
- neravnomerno opterećenje na udovima koji se mogu odmah prepoznati
- očigledno skraćeni koraci i često sa lukom do centra leđa

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Govedarstvo

U oko 20 domaćinstava kod Ivanjice proteklih desetak dana zabeležena je krađa malina, izjavio je Multimedijalnoj novinskoj agenciji predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Dobrivoje Radović.

Prema njegovim rečima, berba u malinjacima se događala u kasnim noćnim i ranim jutarnjim časovima, zbog čega su vlasnici primorani da organizuju straže.

– Osim što su noćni berači skinuli plod maline, pravili su i štete, jer su lomili stabla – objasnio je Radović.

Dodaje da je slučaj prijavljen policiji.

Izvor:http://moravainfo.rs/2019/07/ucestale-kradje-malina-u-nocnim-satima-proizvodjaci-prinudjeni-da-organizuju-straze/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
utorak, 23 jul 2019 13:40

Otvorena prva banka semena u Srbiji!

U Srbiji je otvorena prva banka semena i gena „Zrno“, u mioničkom selu Paštrić, koja ima za cilj aktivno gajenje starih sorti voća, povrća i žitarica, piše u novom broju mesečnika „Biznis i finansije“.Plan je da se ovakve banke semena pokrenu u svakom regionu Srbije, što će istovremeno obezbediti očuvanje lokalnog biodiverziteta i veću zaradu poljoprivrednicima, jer se takvi proizvodi zbog svoje specifične arome više vrednuju na tržištu, prenosi magazin.

Banku semena u mioničkom kraju, bogatom starim stablima voća, posebno jabuka, krušaka i šljiva, osnovao je lokalni ekološki pokret „Okvir života“ uz finansijsku podršku organizacija „ORCA“ iz Beograda i Nacionalne koalicije za decentralizaciju Niša. Ona se razlikuje od drugih banaka semena po tome što nije usmerena samo na sakupljanje i skladištenje semena.

Stručnjaci u ovoj ustanovi konzerviraju, revitalizuju i čuvaju lokalne varijetete voća, povrća i žitarica.

„Materijal kojim u određenom trenutku raspolažemo dostupan je svim poljoprivrednicima mioničkog kraja, posebno onima koji su se opredelili za organsku proizvodnju. Razmena je besplatna i svaki klijent je u obavezi da nam vrati manji deo semena, a ostalo može da zadrži“, rekla je za „Biznis i finansije“ koordinatorka tog projekta, biolog Ivana Petrović.

Trenutno, kako je navela, „zaviruju u bašte“ i popisuju stare sorte, a postoji i interesovanje da se banka ili biblioteka semena osnuje i u drugim regionima.

Cilj je da se umnoži materijal kojim banka raspolaže, a kako svaka poljoprivredna kultura ima svoje specifičnosti u sakupljanju, skladištenju i setvi, poljoprivrednicima je omogućeno da se međusobno povezuju i razmenjuju znanja potrebna za njihovo uzgajanje.

Stručna podrška je neophodna, kako je dodala, i zato što poljoprivrednici mogu ponekad pogrešno procene da li neku vrstu vredi uzgajati.

To je, na primer, bio slučaj sa lokalnom podvrstom pšenice u Turskoj, koja je skoro izumrla, jer u prinosima nije bila konkurentna drugim sortama, ali osamdesetih godina prošlog veka je utvrđeno da je otporna na niz patogena i da uzgajivači od nje mogu da ostvare dobru zaradu.

„Tako je i bilo i kod nas. Za lobodu koja podseća na spanać i mahunarke bob i bamiju, retko ko je čuo i gotovo je nemoguće pronaći te biljke na našim pijacama. Povrće je ugroženije, jer su to uglavnom jednogodišnje biljke, stabla su stara i ostajemo bez materijala ako ga ne čuvamo svake godine“, upozorila je Petrović.

Ona je podsetila da je od nekadašnjih 7.000 vrsta jestivog bilja, sada 75 odsto svetske proizvodnje hrane zavisi od 12 vrsta biljaka i pet vrsta životinja, pri čemu kukuruz, pirinač i pšenica dominiraju u ljudskoj ishrani.

A stare sorte, navela je, osim što obezbeđuju raznovrsnost, imaju i tu prednost da su otpornije i za njihovo održavanje nisu potrebne „infuzije“ u vidu velikih količina pesticida, a manja su i ulaganja za đubrenje i navodnjavanje.

Ona smatra i da bi mala gazdinstva u Srbiji trebalo da gaje specifične vrste, „jer one donose bolju zaradu ne samo u poljopriverdi već i u drugim privrednim granama, kao što je turizam“.

„Novi trend u turizmu su neistražene male sredine, njihova tradicija i domaći specijaliteti. Lenja pita za strance je privlačnija od industrijske čokolade i upravo to treba da im ponudimo“, poručila je Petrović.

Ona je zato pozvala sve poljoprivrednike koji uzgajaju stare sorte da se jave na e-mail adresu – Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i da se pridruže inicijativi.

U Srbiji je za ovu oblast nadležno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a u njen razvoj aktivno su uključeni i naučni instituti, poput Institututa za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Ovaj institut raspolaže zavidnom kolekcijom semena autohtonih biljnih vrsta, a Odeljenje za suncokret održava banku gena i za potrebe FAO.

Magazin „Biznis i finansije“ podseća i da je Svetska banka hrane „Global Seed Vault“ u Svaldbardu u Norveškoj, kojom upravlja Nordijski centar za genetske resurse „NordGen“, prošle godine obeležila deceniju poslovanja sa više od milion vrsta semena poljoprivrednih kultura iz celog sveta, uključujući i Srbiju.

Predstavnik te intsitucije Asmund Asdal za „Biznis i finasije“ je rekao da je prema proceni Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), raznolikost useva od 1900. godine smanjena za oko 75 odsto i da su mnoge sorte nestale jer su poljoprivrednici prešli na proizvodnju novih sorti voća, povrća i žitarica.

„Seme može da bude uništeno i zbog rata i sukoba, prirodnih katastrofa ili lošeg upravljanja poljoprivredom“, dodao je Asdal za „Biznis i finansije“ i istakao da niko u svetu ne može da ustanovi koliku je čovečanstvo štetu pretrpelo u hrani i novcu zbog izumiranja poljoprivrednih biljnih vrsta.

Prema njegovim rečima, ova vrsta računice se ne može izvesti čak ni na godišnjem nivou, ali upozorava da „gubitak genetskih resursa predstavlja i potencijalni gubitak buduće proizvodnje hrane i gubitak prihoda“.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/biznis-i-finansije-prva-banka-semena-u-srbiji-otvorena-u-mionickom-selu-pastric/

Објављено у Biljna proizvodnja

Od 1. oktobra ove godine država će ukinuti vakcinaciju protiv klasične kuge svinja (KKS), potvrđeno je Tanjugu u ministarstvu poljoprivrede.
Do kraja nedelje trebalo bi da bude objavljen pravilnik koji definiše u kojim delovima Srbije će biti ukinuta vakcinacija, a na kojim lokacijama ta mera ostaje da važi.Ova mera Ministarstva poljoprivrede trebalo bi da utiče da se Srbiji odobri izvoz svinjskog mesa u Evropsku uniju.
Srbija u ovom momentu može jedino da izvozi u države Unije proizvode napravljene od svinjskog mesa, a koji su prošli određenu vrstu termičke obrade.

Kada je reč o ranije najavljenom izvozu junetine, prvi kontigenti iz srpskih klanica trebalo bi put Turske da krenu u narednih desetak dana.

U našu zemlju trebalo bi da doputuje uskoro i delegacija iz Egipta kako bi pregovarala sa nadležnima o uslovima pod kojima može da se izvozi srpska govedina na to tržište.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/vakcinacija-protiv-klasicne-kuge-svinja-ukida-se-1.-oktobra_1035007.html

Објављено у Svinjarstvo

Nacionalna veletržnica treba u budućnosti da bude izlog srpskog agrara i platforma za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, izjavio je ministar Nedimović.Ministar poljoprivrede je najavio donošenje zakona o nacionalnoj veletržnici.

Zajednički plan države i Grada Beograda je da nacionalna veletržnica bude na mestu postojeće Veletržnice Beograd, koja će biti proširena, a u planu su i ulaganja potencijalnih investitora, među kojima je i Al Dahra.Nedimović je novinarima nakon obilaska Veletržinice sa zamenikom gradonačelnika Beograda Goranom Vesićem rekao da će se na nacionalnoj veletržnici naći poljoprivredni proizvodi malih kooperanata u krugu od 100 kilometara oko Beograda.

"Svi ti ljudi imaju muku kako da prodaju svoju robu. Novi zakon o nacionalnoj veletržnici omogućio bi da se na ovom mestu roba prikuplja i prepakuje u skladu sa standardima tržišta na koja izvozimo", kaže ministar poljoprivrede.

Objasnio je da će nacionalna veletržnica, kao platforma za distribuciju robe po čitavom svetu, omogućiti dalji razvoj srpske poljoprivrede. Naveo je i dobar položaj veletržnice, jer su u blizini svi autoputevi, poljoprivredna proizvodnja u Srbiji najveća je u krugu od 100 kilometara oko Beograda, a blizu je i aerodrom.

"Bez logistike u poljoprivredi ne može više ništa da se uradi", naglasio je Nedimović.

Postojeća Veletržnica je u vlasništvu Grada Beograda, nalazi se na 17 hektara, ima jednu modernu halu i upravnu zgradu, a Vesić kaže da je sada prilika da Grad Beograd zajedno sa državom napravi nacionalnu veletržnicu.

Nacionalna veletržnica, kako je rekao, obuhvatiće mnogo više prostora i postaće mesto sa koga se plasiraju poljoprivredni proizvodi iz Srbije i iz Beograda u svet, a novi zakon će definisati izgradnju nove hale.

Vesić je naveo da je u Beogradu 242.000 hektara obradive površine od čega se obrađuje 150.000 hektara, te naglasio da će građani, na primeru PKB-a koji je kupila Al Dahra, u narednih nekoliko godina videti šta znači kada neko ko je ozbiljan u poljoprivredi dođe i uloži sredstva, i šta znači na moderan način se baviti poljoprivredom.

"Budemo li imali nacionalnu veletržnicu mi ćemo moći da utičemo na cene poljoprivrednih proizvoda u Beogradu, one će sigurno biti niže zato što će ponuda biti veća", rekao je Vesić.

"Ovo je već sada najveća veletržnica na Balkanu. Kada budemo uložili u nju ona će biti sigurno biti i najmodernija i najopremljenija, a zato su nam potrebni i oni koji će ulagati. Al Dahra je takođe jedan od potencijalnih ulagača. Zaista možemo da uradio dobru stvar i za srpsku i za beogradsku poljoprivredu", poručio je Vesić.

Direktor AL Dahra Srbija Vojin Lazarević je rekao da Veletržnica može da bude nova tačka spajanja između investitora u UAE i Srbije.

"Stavljanje Veletržnice u funkciju srpskog prozora u svet kada je u pitanju agrar je izvanredna ideja koju apsolutno treba podržati", kaže Lazarević.

Naveo je da je u ovom trenuku u PKB-u u toku investicioni ciklus koji će trajati u naredne dve do tri godine, a u kome treba da se investira više od 180 miliona evra.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=07&dd=23&nav_id=1569401

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31