Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 22 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Najčešće štetočine u staklenicima su trips, bela leptirasta vaš, biljne vaši, grinje. U ovom članku govorićemo o šteti koje napomenuti insekti nanose u staklenicima. Biljne vaši nanose štetu tako što se hrane sokovima biljnog materijala, deformacijomn terminalnih listova ostavljajući za sobom mednu rosu koja je uslov za razvijanje gljive čađavice. Parazitoidi biljnih vašiju su Aphelinus abdomalis, Aphidius ervi, Aphidius matricariae, Aphidius colemani. To su zapravo parazitske osice, dok su predatori Aphidoletes aphydimyza, Adalia bipunctata, Chrysopa carnea, Chrysoperla rufilabris, Hippodamia convergens. Sledeća štetočina je trips. Štetu pravi ishranom na mnogim biljkama u stakleniku. Rezultati štete su sledeći: opadanje listova, žutilo listova, deformacija listova. Western flower thrips prenosi nekoliko virusa, a to su: Impatiens neurotic spot and Tomato spotted wild virus.
Agenti za suzbijanje su Amblyseius swirskii, Amblyselus cucumeris, Orius sp., Stratiolaelaps scimitus i nematode Steinernema feltiae. Nisu svi tripsi
štetočine. Prema najnovijim saznanjima pojavili su se tripsi koji su predatori tripsa, a to su Aeolothrips fasciatus i Franklinothrips vespiformis.
Grinje nanose štete biljkama tako sto ostavljaju za sobom tačkice na biljkamaprave žutilo listova, nakon čeka postaje bronzano i na kraju listovi opadaju. Predatori grinja su Amblyseius andersonii, Amblyseius californicus, Ambyleius fallacis, Feltiella acarisuga, Galendromus occidentalis, Phytoseius persimilis.
Bele leptiraste vasi se hrane na mnogim gajenim hortikulturalnim biljkama sisajući sokove biljaka, tako da biljke zaostaju u porastu. Samim tim smanjuje se kvalitet biljaka i javlja se sekundarna šteta u vidu razvijaje gljive čađavice. Encarsia formosa je najčešći parazitoid koji se koristi u zaštićenom prostoru. Da bi se uštedeo novac za kupovnu prirodnih neprijatelja, koriste se sve vise „banker plants“. Banker plants su biljke koje obezbeđuju alternativnu hranu za prirodne neprijatelje uključujući predatore i parazite. Na taj način balansira se linija prirodnih neprijatelja jer je tendencija održavanje po mogućstvu istog broja tokom cele sezone. Izviđanje i dijagnoza su najvaznije stvari poljoprivrednog inženjera. Redovna upotreba lepljivih kartica i determinacija prisutnih štetočina u staklenicima je od izuzetnog značaja, jer na taj način znamo upotrebu prirodnih neprijatelja kako bismo smanjili brojnost štetočina. Isto tako stitimo životnu sredinu, smanjujemo upotrebu pesticida, štedimo novac, a i zdravlje takođe.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
ponedeljak, 22 jul 2019 17:34

I to je moguće! Eurokrem od meda!

Poljoprivredno gazdinstvo Janković iz Jagodine, koje čine Danijel, Dragana i njihova ćerka Tijana, pre dve godine počelo je da pravi specifične proizvode od meda. I svako je osmislio svoj proizvod. Danijel izrađuje lekoviti liker od meda, Dragana je čuvena po medenjacima, a Tijana je osmislila "žaoku", proizvod protiv upale grla. Svi zajedno prave "gogolino", eurokrem od šumskog meda, kakaoa i lešnika. Osnovna sirovina je med koji dobijaju od pčela iz 40 košnica, smeštenih u planinskom rekovačkom selu.

- Da bih napravio originalni liker od meda, savetovao sam se sa dugogodišnjim pčelarima, koristio sam literaturu, a pratim i sva predavanja već osam godina, koliko se bavim pčelarstvom. "Gogolino" je veoma tražen, jer je ukusniji od bilo kog eurokrema, a pošto su sastojci veoma koncentrisani, uzima se samo jedna kašičica izjutra - kaže Danijel.

Njegova supruga Dragana već godinama pravi torte, kolače, ukrase od fondana, a kako je veoma kreativna, da bi se uključila u porodični posao, počela je da pravi medenjake kojima deca ne mogu da odole, kako zbog ukusa, tako i zbog oblika.

- Medenjake pravim isključivo na biljnoj bazi, od prirodnih začina, bez dodataka konzervansa i šećera. Koristim samo čist med. Što se tiče oblika, deci se najviše dopadaju pčelice, mede, cvetići, srca - kaže Dragana.

Tijana, kojoj je na Farmaceutskom fakultetu ostalo još samo da odbrani diplomski, došla je na ideju da napravi "žaoku" najpre za sebe, jer je često koristila tablete protiv upale grla. Pošto se uverila da grlo prestane da je boli posle dva dana, počela je da spravlja "žaoku" i za mušterije. Njen proizvod je zdraviji i jeftiniji od onog iz apoteke.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2578975/jankovici-iz-jagodine-od-meda-prave-eurokrem

Објављено у Pčelarstvo

Miloš Martić (34) iz Savinog Sela kod Vrbasa živi i privređuje baš tu gde je i rođen. Ohrabruje ga što nije usamljen, jer ima još njegovih vršnjaka koji su odlučili da se bave poljoprivredom na selu. On se, sa roditeljima i suprugom, bavi ratarstvom.

- Odmah posle završene Srednje ekonomske škole počeo sam da se bavim poljoprivredom. Počeo sam da uzimam državnu zemlju u arendu i sada, uz svojih 20 jutara, obrađujem stotinu hektara državnih njiva na kojima sejem kukuruz i soju. To su velike površine i pošto zavisim od vremenskih prilika, useve osiguravam za slučaj nepogode - kaže mladi domaćin.

Ranije je sejao i pšenicu, ali to više ne čini, jer nije donosila zaradu. Sa druge strane, kaže da je dobro što se državna zemlja sada izdaje na duži period, trenutno na tri godine.

- Ipak, bilo bi još bolje da se može zakupiti na pet i 10 godina, jer bi se tada bolje mogla planirati proizvodnja i još više ulagati u agrotehničke mere kojima se pozitivno utiče na održavanje kvaliteta zemlje, ali i na njegovo povećanje. Dobro je i što se licitacije održavaju na vreme, pa ne kasnim sa setvom – smatra Martić.

Napominje da je u Savinom Selu sva zemlja prve klase i nalazi se pored puta, pa se traktorima do oranica brzo stigne. Prema njegovim rečima, cena zakupa državnih njiva povoljnija je nego kada se zemlja u arendu uzima od privatnika.

– Zakup hektara državnih njiva košta od 26.000 do 45.000 dinara, dok vlasnici privatnih traže znatno viša novca, od 300 EUR do 550 EUR po jutru (oko pola hektara). Tu cenu plaćaju ratari iz susednog Despotova, koji rado uzimaju u zakup savinoselske njive, znajući da su oranice plodne – kaže Miloš Martić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2579891/zakup-hektara-drzavnih-njiva-kosta-najvise-45000-dinara-a-privatnih-od-300

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Potrošači zaključuju da su cene više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo ako se uzmu u obzir troškovi koje imaju proizvođači. Cene povrća na prestoničkim pijacama u odnosu na prošlu godinu su znatno više. „Tezge pune, ali malo kupaca”, rečenica je kojom bi se moglo opisati stanje na beogradskim pijacama. Kilogram paradajza u proseku staje 120 dinara, dok je prošle godine prosečna cena iznosila 100 dinara. Van pijaca, ulični prodavci prodaju paradajz po istoj ceni kao na pijaci. Mnogi od kupaca pitaju zašto paradajz toliko košta, ali prodavci samo odmahuju glavom i odgovaraju: „Pa toliko košta, takve su cene.”

Kako se neke domaćice već pripremaju za pravljenje zimnice, oko tezgi s paprikama baburama, takođe je gužva. Babure staju po kilogramu 150 i 130 dinara, za razliku od prošle godine, kada je u ovo vreme kilogram ovog povrća mogao da se kupi za 120 dinara. Paprika šilja staje takođe 150 dinara po jednom kilogramu, što je za 50 dinara više nego prošle godine. Dok biraju tikvice, kojih na pojedinim prestoničkim pijacama i nema mnogo, kupci nervozno odmahuju glavom, jer kilogram tikvica iznosi 100 dinara, za razliku od prošle godine, kada je jedan kilogram u proseku koštao 70 dinara. Veliko i ne baš prijatno iznenađenje jeste i cena plavog patlidžana, koji se ove godine kreće od 100 do 150 dinara, dok je prošle mogao da se pazari za 100 dinara po kilogramu. Kupus je, za pravo čudo, na nekim prestoničkim pijacama jeftiniji nego što je bio prošle godine – umesto prošlogodišnjih 80 i 100 dinara, za jedan kilogram potrebno je izdvojiti 60 ili 70 dinara. Krastavci, primera radi, prošle godine u julu su koštali 70 i 80 dinara po kilogramu, dok su ove godine od 70 do 100 dinara. Cvekla se takođe može videti na tezgama i teško da se može naći po ceni nižoj od 100 dinara, dok je prošlog leta mogla da se pazari i za 80 dinara po kilogramu. I dok potrošači zaključuju da su cene drugačije, to jest više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo. Porast cena, prema njihovim rečima, može se objasniti razumnim razlozima. Na tezge, kako objašnjavaju, dolazi finalni proizvod, a sve ono što je potrebno da bi se posadilo povrće nije nimalo jeftino.

– Za porast cena postoji više razloga, ali jedan od njih je i cena repromaterijala, to jest svega što se potroši da bi se posadile i odnegovale sadnice. U tu cenu, recimo paradajza, ulazi grejanje i dogrevanje, pošto su april i mart bili hladni. Supstrati, semenke i sve drugo što je neophodno za zaštitu od korova, štetočina, sve to košta – kaže Žarko Ilin, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Da nam se nije učinilo da na tezgama ima nešto manje nekih namernica nego inače, što takođe utiče na cene, svedoči i sagovornik „Politike”. Došlo je do povećanja izvoza, prema rečima Ilina, a kada se to desi, opada ponuda, a cene rastu. Treći i možda glavni razlog, kako objašnjava on, jeste platežna moć stanovništva. Da su plate i penzije veće, voće i povrće ne bi bilo skupo jer, prema rečima Ilina, ono nije skupo, posebno kada se uzme u obzir to koliko je potrebno energije i materijala da bi ono bilo posađeno.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/434137/Cene-povrca-nikako-da-padnu

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Srpskim stočarima otvaraju se nova tržišta za izvoz mesa. Od 1. oktobra prestaje vakcinacija svinja protiv svinjske kuge, što bi trebalo da omogući izvoz u Evropsku uniju. Iz Ministartva poljoprivrede najavljuju da za desetak dana kreće i izvoz junetine u Tursku. Uskoro očekuju delegaciju iz Egipta na pregovore o uslovima za izoz govedine i na to tržište. O uslovima interventnog otkupa junetine danima su se lomila koplja.Nema varljivije cene od cene živih svinja, kažu proizviđači. Uglavnom pokrivaju troškove, ali retko kad se raduju boljoj zaradi. Mogućnost izvoza u Kinu i Evropsku uniju ih kažu, ohrabruje.

"Ja očekujem da ćemo mi u narednom periodu kad prestanemo sa vakcinacijom osvojiti to tržište i povećati broj svinja u tovu", ispričao je Mile Živanović, poljoprivrednik iz Tabanovića kod Šapca.

Ukidanje vakcinacije protiv svinjske kuge neće važiti samo za područja južne padine Fruške gore i Borovićke šume zbog bojazni od tragova bolesti kod divljih svinja.

"Sa prestankom vakcinacije počinje monitoring koji ćemo da radimo zajedno sa EU da bi nam se odobrilo da krenemo tamo. Nemojte zaboraviti da mi preko 70 posto robe prehrambenog sektora plasiramo na tržište EU i zemalja koje se graniče sa Srbijom", naveo je ministar poljoprivrede Branislav Nedmović.

Stočarstvo je motor razvoja poljoprivrede ali je u Srbiji decenijama urušavano. Iako proizvođači kažu da je to nedovoljno - situacija se poslednjih godina ipak popravlja.

"Izvoz junetine u Tursku najavljen još u februaru je apsolutno spas za tovno govedarstvo u koje država ulaže najviše u regionu. Ukoliko do toga izvoza ne dođe biće potrebna ponovna intervencija putem interventnog otkupa", rekao je Čedomir Keco iz Udruženja odgajivača tovnih goveda.

O uslovima interventnog otkupa junetine danima su se lomila koplja. Sada se svi nadaju da do njega neće doći, i da će meso otići u Tursku koja je dozvolila uvoz 7.000 tona junetine iz Srbije.

"Sad imamo mali broj meseci do kraja godine, pet meseci. Mi ćemo dati sve od sebe da ispunimo celu kvotu, cene će biti na nivou kao prethodnih godina. Kretali smo se od 2,30 do 2,45 u najvećem piku, evra po kilogramu", kazao je Nedimović.

Stručnjaci kažu da su Turci spremni da plate junetinu iz Srbije više nego što plaćaju Poljskoj i Argentini jer je meso iz naše zemlje, znatno boljeg kvaliteta.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3597417/izvoz-junetine-u-tursku-zasto-se-lome-koplja.html

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31