Чланци поређани по датуму: nedelja, 21 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Borovnica ili srpsko plavo zlato, kako je još zovu, sve je traženiji i skuplji proizvod po kome naša zemlja može da postane prepoznatljivija u svetu. Poslednjih godina zasadi borovnice niču širom Srbije, čak i u Arilju, koje je poznato po proizvodnji maline. Zašto je srpska borovnica tražena? Zato što za razliku od ostalih zemalja, kao što je recimo Poljska, naša borovnica zbog povoljnih klimatskih uslova stiže nešto ranije, već u junu. Borovnica je žbunasta biljka iz porodice vresova, koja raste do 50 centimetara visine, sa gustim i tankim grančicama izrazito oštrih uglova i zelene, sjajne kore. Plod je sjajna bobica, plavo- crne boje, blago nakiselog ukusa i izuzetno zdrava. Dobra strana uzgoja ovog voća je što je otporno na zimu i može bez problema da podnese
temperature do – 20 stepeni. Međutim, zbog plitkog korena koji je odmah ispod površine zemlje, ne podnosi sušu, pa je dobra vlažnost i zalivanje tokom letnjeg perioda neophodno. Borovnica najbolje uspeva na kiselom zemljištu (pH 4 - 5,2) odgovaraju joj topliji i osunčani položaji.
Za podizanja zasada najbolja su zemljišta s blagim nagibom, kako bi se odvijala stalnacirkulacija vazduha. Prilikom branja treba voditi računa da se plod ne ošteti, dok se peteljke kidaju ručno ili specijalnim „češljevima“ u ranim jutarnjim satima. Međutim, ono što je najprivlačnije kod borovnice je njena cena. I dok se većina voćara žali na otkupnu cenu, uzgajivači borovnica nemaju te probleme. Cena je stabilna već deset godina i uglavnom je između pet i šest evra po kilogramu. Ove godine, kako Agrobiznis magazin saznaje, otkupna cena za kilogram borovnice je oko šest, a u pojedinim krajevima i 6,2 evra po kilogramu. Znači, krajnja računica kod uzgoja ovog voća je vrlo isplativa.
Veselin Đorđević, je ekonomista po struci i nikada se nije bavio poljoprivredom Sa idejom da se pomeri iz grada, i da sebi i svojoj porodici omogući boravak u
zdravom okruženju i prirodi, pre četiri godine podigao je prvi zasad borovnice. Ali, kao i svaki ekonomista brzo je sabrao dva i dva, pa danas ima dva hektara pod ovim voćem, a rod uglavnom plasira na inostrano tržište.
„Pre četiri godine kada smo započeli ovaj posao, procenili smo da bi borovnica mogla da bude izbor, jer će u budućnosti sigurno postati srpski voćarski brend. Po nekim procenama u Srbiji ima samo 1.000 hektara pod borovnicom, što smo moja porodica i ja videli kao svoju šansu za rast i razvoj“- rekao je za Prvu televiziju Veselin Đorđević.
Svoju robu mahom izvozi na zahtevno rusko i britansko tržište, zato je kvalitet na prvom mestu.
„Prilikom berbe mora da se obrati pažnja da nisu plodovi oštećeni, da su fino zreli… Srbija još uvek nije prepoznata kao zemlja koja ima borovnicu, pa treba raditi na promociji, da i mi postanemo sinonim za dobru borovnicu. U ovom poslu imperativ je vrhunski kvalitet, za koji je potrebna maksimalna posvećenost. Samo u tom slučaju plasman je zagarantovan, a o ukusu da ne govorimo“ – naglašava Đorđević.

Za uzgoj borovnice se opredelio i Milan Savković, diplomirani inženjer poljoprivrede, koji ima zasad u mestu Brestovik nedaleko od Grocke. On uzgaja borovnicu sorte djuk, i kao stručnjak savetuje da se prilikom podizanja zasada vodi računa o kupovini sadnog materijala, koji mora biti zdrav. Bezvirusni sadni materijal je osnov uspešne proizvodnje, ne borovnice nego bilo koje kulture.
„Ja sam se odlučio za hidroponski način gajenja u plastičnim saksijama, s tim što mi više preferiramo gajenje u vrećama od agrotekstila. Najbitnije je da obezbedite borovnici optimalne uslove - dovoljne količine vode, hraniva i da se odradi pravovremena zaštita borovnice, hemijskim tretmanima. Svaka uspešna proizvodnja zahteva i konsultacije sa stručnim licima iz oblasti zaštite bilja, da ne biste imali nekih problema“- kaže Savković i ističe da je protivgradna zaštita jedan od neophodnih preduslova za svaki uspešan zasad.

„Ovde imamo, konkretno ogledno polje u saradnji sa Upravom za zaštitu bilja. Trenutno radimo i na registraciji nekih novih fungicida za borovnicu, jer ih nema dovoljno na tržištu i očekujemo rezultate ispitivanja već iduće nedelje.“
Za Prvu televiziju, Savković objašnjava da prvi rod borovnice voćari mogu da očekuju u drugoj godini nakon podizanja zasada. On je svoj voćnjak podigao 2013. godine i ove sezone je ubrao oko tri tone voća. S obzirom na to da saksije ili agrotekstilne vreće ne zauzimaju previše prostora, to znači da voćar na relativno maloj površini može da postavi poprilično veliki broj saksija i da ostvari relativno dobar prihod od borovnice.
Inače, srpska borovnica najčešće se izvozi u Rusiju, Holandiju, Francusku… Prošle godine izvezeno je 120 tona, dok se ove godine očekuje izvoz duplo veće količine srpskog plavog zlata.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Sezona voća u punom je jeku, a to je i te kako vidljivo na pijačnim tezgama. Uz kajsije stigle su i breskve, koje izgledom i cenom mame kupce.

Sve je više tezgi na kojima se nudi šljiva, čija sezona tek predstoji. Na osnovu ponude, utisak je da je voće dobro rodilo i da nije skupo. Trenutno dominiraju breskve, a pune pijačne tezge različitih vrsta tog voća kod kupaca stvaraju pomisao da ga ima i previše i da je to razlog što su prodavci formirali i posebnu cenu. Naime, dva kilograma tog voća prodaje se za 150 dinara, retko ko prodaje breskve na kilogram, i tada je cena 80 i 90 dinara. Tako je bar na Futoškoj pijaci, najprometnijoj u Novom Sadu.Direktor Zemljoradničke zadruge "Voćar" u Slankamenu Nikola Kotarac kaže da su breskve dobro rodile i da su po veličini ploda, boji i ukusu visokog kvaliteta. On napominje da se, kao i lane, voćari suočavaju s oštrim uslovima koje je propisala Vlada Srbije uredbom po kojoj sveže voće mogu izvoziti preduzetnici u čije hladnjače može da stane 500 tona voća.

"Na području Slankamena i okoline breskve se beru, ponuda na domaćem tržištu pokriva potražnju, ali izvoz još nije krenuo i neće za još bar mesec dana. Osim što je malo izvoznika koji imaju hladnjače od 500 tona da bi se voće plasiralo na strana tržišta, uredba propisuje izvoznicima i druge obaveze. Neophodno je da se uzorci voća sa svake parcele nose na analizu i da se za to poseduje fitosanitarni sertifikat i deklaracija o bezbednoj proizvodnji. Dok se analiza, koja se plaća, ne uradi, prođe i mesec i zato, zajedno s drugim zadrugama i voćarskim savezima, nastojimo da ubedimo nadležne da je neophodno da se uredba ukine jer pravila koja ona propisuje otežavaju rad i izvoz", kaže Kotarac.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Keserović kaže da se ove godine očekuje da rod breskve bude između 65.000 i 70.000 tona, i podseća da je to voće u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda pre dve godine zauzelo 11. mesto. I on ukazuje na to da je uredba vezana za izvoz voća rigorozna i da se zbog toga gubimo male izvoznike."Pošto nema mnogo onih koji mogu izvoziti sveže voće, izvoz ide sporo, a to šteti i proizvođačima i kupcima, ali i državi", naglašava Keserović. "Zato uredbu što pre treba ukinuti ili izmeniti jer se ona odnosi na izvoz sveg svežeg voća, a posle bresaka, sledi sezona šljiva, čije se rane sorte se već beru, pa jabuka."

Prema njegovim rečima, jabuke dobro izgledaju i očekivanja su da će voćari u pogledu prinosa proći odlično, pod uslovom da su primenili svu potrebnu agrotehniku.

"Lane smo imali 400.000 tona jabuka, a ove godine očekivanja su da će ih biti malo manje jer su u nekim područjima, zbog mraza u martu, zasadi stradali", naveo je Keserović.

Sezona kajsija je na izmaku, ali još ima kasnih sorti. Procenjuje se, kaže Keserović, da će ove godine rod biti oko 35.000 tona, a još se sabira koliko je tog voća izvezeno.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/voce-dobro-rodilo-izvoz-usporavaju-stroga-pravila/xn9fg7z

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Cena lubenica, koja se na pijacama kreće od 50 do 80 dinara, a oko 25 dinara u otkupu na veliko, neće uskoro padati, procenjuju stručnjaci jer je ove godine proizvodnja desetkovana zbog loših vremenskih uslova.

Velike količine padavina i grad uništili su u proseku oko 30 odsto roda, a cenu diktira i smanjen uvoz lubenica iz Grčke, Turske i Albanije jer se domaći marketi, čim stigne srpska roba, okreću domaćem bostanu zbog boljeg kvaliteta. Koliko je cena bostana skočila, govori i poređenje sa prošlogodišnjom u ovo vreme, koja je bila i po dva ili tri puta niža. Lubenice se sada prodaju od 50 do 80 dinara po kilogramu, dok su prošle godine bile od 15 do 40 dinara.Na tone lubenica skakodnevno se utovare u šlepere u Sremu. Slatki plodovi završavaju u marketima širom Srbije, a deo bostana izvozi se u Sloveniju i zemlje u okruženju. Novac od lubenica za Petra Bićanića, koji pod bostanom ima tri hektara, ove godine i nije baš slatka zarada jer je rod umanjen zbog velike količine padavina. Međutim, cenom je za sada zadovoljan.

- Prinos je dosta umanjen, ali je cena solidna. Sada na veliko dajemo po dvadesetak dinara, ali ne znamo šta će biti za koji dan. Problem je za ovaj bostan što ga je led tukao, pa on slabije ide - kaže Petar Bićanić koji sa hektara u rodnoj godini ostvari prinos i do 70 tona lubenica.

Na veliko se ovde bostan prodaje po ceni od 20-25 dinara po kilogramu, što je i više nego duplo u odnosu na prošlu godinu kada je u drugoj nedelji jula kilogram lubenice bio od osam do deset dinara. Razlog dobre cene za proizvođače je, između ostalog, i smanjen uvoz iz Grčke i Turske.

- To je vrhunska cena, ali je slaba prodaja jer nakupci čekaju da drastično padne. Međutim, prednost domaćih proizvođača je jer marketi sve manje uzimaju grčku i tursku lubenicu, pa je veća potražnja za domaćom lubenicom jer njihove ne mogu da se mere sa našom robom. Naše lubenice imaju daleko veći sadržaj šećera koji se kreće od 17-18 odsto, a njihove od 12 do 13 procenata. Naše lubenice su mesnatije i slađe jer imamo hibride sa više mesa u odnosu na koru, pa je veće iskorišćenje. Čim je stigla naša lubenica, kupci nisu zainteresovani za bostan iz uvoza - objašnjava Milorad Kuzmanović, diplomirani inženjer poljoprivrede.Međutim, ovo je bila najteža godina za proizvođače bostana u poslednjih deset godina. Velike padavine uticale su na brojne bolesti i smanjenje prinosa.

- Od 15. aprila do 15. jula palo je između 180 i 200 mililitara kiše po kvadratu, što je znatno povećalo troškove zaštite. Prinosi su smanjeni u onosu na prošlu godinu od 30 do 50 odsto. Prosečan rod bostana je 50 tona do hektaru, a ove godine je 30 tona maksimalno, a potencijal može da bude od 70 do 90 tona po hektaru. Zbog malog prinosa i problema u proizvodnji cena je bolja i tako je sa svim kulturama - objašnjava Milorad Kuzmanović, diplomirani inženjer poljoprivrede.Dugogodišnjim proizvođačima jedina briga je po kojoj ceni će prodati lubenice, da ne bude da su, iako iskusni u proizvodnji, "obrali zelen bostan". Kada se podvuče crta, prepolovljeni prinosi i duplirana otkupna cena ne menjaju stvar, pa su proizvođači na istom, jedino kajmak skidaju nakupci.

- Teško je doći do dinara jer nas nakupci ucenjuju. Treba proizvesti, uložiti novac, a teško je doći do zarade i naplate jer mi čekamo da oni odrede cenu. Kad dođe do ruke, ne zavisi od nas - kaže Vlada Cvijić iz Platičeva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/lubenice-duplo-skuplje-nevreme-desetkovalo-30-odsto-roda-ali-to-nije-glavni-razlog-za/r00b6r2

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
nedelja, 21 jul 2019 17:32

U kajsije vredi ulagati! Evo i zašto!

Stabla kajsija savijaju se pod teretom roda u većini voćarskih područja, berači imaju pune ruke posla, pa smo navratili u berbu u Gornjem Bregu kod Sente.Tibor Deak pod kajsijama ima četiri katastarska jutra, uveren da mu je ove sezone Sveti Petar sačuvao rod. Kajsije su toliko rodile da ih ima dovoljno za pekmez i za mirisnu domaću kajsijevaču, koja je pravi delikates među rakijama.

- Za razliku od prošle godine kada uopšte nije bilo roda, ove sezone nismo imali mraza i održao se veoma dobar rod u voćnjaku koji ima 960 stabala kajsija. Ranih sorti nemamo nego su zastupljene samo srednje sorte Segedinski mamut, NS-4, NS-5, NS-6, Roksana i Ambrozija. Kajsije kada rode onda rode puno, a dešava se kao lane da bude svega nekoliko plodova u čitavom voćnjaku. Sa plasmanom nemam problema, kupuju najviše oni koji hoće da peku rakiju u svojoj režiji pripremajući se za svadbu ili druge svečanosti, jer mirisna kajsijevača je nešto posebno - kaže Tibor Deak.

Iako je za sezonske poslove sve teže naći radnu snagu, Deak veli da berača ima dovoljno u selu, među njima je dosta onih koji već godinama učestvuju u berbi koja potraje oko tri nedelje. U Tiborovom voćnjaku Hajnalka Horvat iz Gornjeg Brega u berbi kajsija je prisutna već dve decenije.
- Grupu čine 17 berača koji svakodnevno ovde imaju posla. Kajsije beremo ili ih skupljamo, u zavisnosti šta kupci žele, da li idu u rakiju ili kompot i pekmez. Ekipa je složna i vredna tako da na dan uberemo i sakupimo preko dve tone kajsija - saznajemo od Hajnalke.Znatan deo roda iz voćnjaka Tibora Deaka odlazio je ranije na tržište Beograda, ali ove sezone piljari iz prestonice nisu se uopšte interesovali za kajsije iz Gornjeg Brega. Verovatno je to zbog okolnosti da su kajsije izuzetno dobro rodile u okolini Grocke, koja im je bliža zbog manjih transportnih troškova. I pored toga Tibor napominje da nema problema sa plasmanom. Kilogram kajsija za pečenje rakije staju 40, dok su one konzumne za kompot i pekmez 50 dinara. Po toj ceni voćari kajsije prodaju i u drugim mestima u Potisju i na severu Bačke i Banata.

Žolt Dukai iz Čantavira već petu sezonu kupuje ovde kajsije za rakiju i pekmez.

- Zadovoljan sam kvalitetom kajsije koji svakako najviše zavisi od vremenskih prilika. Znamo da kasni prolećni mraz često nanese štetu i obere rod, pa je zbog toga tek skoro svaka treća godina rodna. Zato se valja snabdeti i odezbediti sa proizvodima od kajsije kada je godina rodna - veli Dukai.Seosko turističko domaćinstvo “Kraljica voća” Milivoja Stanišića iz istog mesta otišlo je korak dalje. U ugostiteljsko-turističku ponudu utkane su prerađevine od kajsija, koje okružuju ovaj etno kutak. Sve se u julu kod nas vrti oko kajsija, kažu da je jul mesec kajsija, a pošto je ona “kraljica voća” po tome smo i naše domaćinstvo nazvali. Ove godine rodilo je nenormalno, ne pamtim da je ikada bio takav rod, pa ćemo sa oko 270 stabala imati pet do šest tona, što je rekord. Lane nije bilo roda, pretprošle godine svega deset posto, ali već smo navikli da kajsije normalno rode svake treće-četvrte godine. Imam novosadske i mađarske sorte, jedino mi je žao što nemam više “Kečkemetske ruže”, stare sorte koja je idealna za rakiju. Kuvamo i pekmez, ali 99 posto roda ide u rakiju, jer mi je kajsijevača udarna u ponudi domaće žestine i mogu reći da se dosta pije. Preferiraju je domaći gosti iz okoline, ali i oni koji dolaze iz Mađarske i drugih zemalja - priča Stanišić.

Domaćin “Kraljice voća” objašnjava da je u spravljanju kajsijevače najvažnije održavati kljuk, yibru ili cefru, vek kako je ko zove, da se vodi računa o vrenju i pečenju. Ove sezone ne očekuje neki kvalitet jer je bilo dosta kiše, ali konstatuje da kajsija daje onoliko koliko daje, tako da je ključni ljudski faktor oko yibre i pečenje po tradicionalnoj tehnologiji u bakarnom kazanu, vžno je i da vatra bude lagana, jer kada se peče kajsijevača ne žuri se.

- Kod negovanja zasada kajsija bitna je letnja rezidba i da se kod cvetanja zaštiti protiv monilija, što su dve elementarne stvari, pošto su kajsije jednostavne za održavanje, ne zahteva toliko prskanja kao jabuke, breskve i drugo voće - kaže Stanišić.
Sa oko 5.500 hektara pod kajsijama Srbija je na zavidnom osmom mestu u Evropi i na šestom mestu po proizvodnji koja se ostvaruje.
Kajsija je bez ikakve dileme jedna od najatraktivnija voćnih vrsta u Vojvodini i Srbiji, ističe za naš list profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrendog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Naučnog društva voćara Vojvodine.

U Srbiji je pod zasadima kajsija oko 5.500 hektara, a prema podacima koje predočava Keserović godišnja proizvodnja varira, između 22.000 i 44.000 tona koliko je rekordan rod iznosio 2001. godine, dok je lane iznosio oko 25.000 tona. On tvrdi da je proizvodnja kajsija ekonomična i da u nju vredi ulagati na pogodnim područjima, bez obzira na neizvesnost, odnosno što mraz zna da je obere u vreme cvetanja, pa ne rode svake sezone.

Ulaganje u zasad kajsija po hektaru iznosi 5.000 do 7.000 evra bez sistema za navodnjavanje i protivgradnih mreža. Sa sistemom za navodnjavanje potrebno je 9.000 do 11.000 evra, dok instaliranje protivgradnih mreža po hektaru staje dodatnih 15.000 evra.

- Mislim da ove godine, bez obzira na izmrzavanje kojeg je bilo u nekim regionima kajsije su dobro rodile i očekivanja su da uberemo oko 35.000 tona. Ove sezone rodile su najviše na većim nadmorskim visinama 170 do 190 metara - napominje Keserović.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-bice-kajsija-i-za-pekmez-i-za-rakiju-21-07-2019

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Tradicionalna smotra poljoprivrede, industrije i trgovine - SPIT koju organizuje Udruženje poljoprivrednika “Klub 100P plus” održana je u Kaću, na parceli porodičnog gazdinstva Vojislava Maleševa.Jubilarni, petnaesti put, prikazane su mašine, kao i brojana oprema neophodna poljoprivrednicima. Bila je to prilika da paori pogledaju i sami isprobaju mašine brojnih proizvođača, ali i na licu mesta dobiju brojne stručne savete i preporuke.

Prema rečima organizatora na manifestaciji su predstavljene nove tehnologije i dostignuća u poljoprivrednoj mehanizaciji, struka i nauka, teorija i praksa. Poljoprivredni proizvođači iz cele Vojvodine su mogli da čuju najaktuelnija dešavanja u agrobiznisu, a najzanimljiviji deo je bio prikaz mašina u radu. Ovom tradicionalnom manifestacijom, na svečani način je obeležen kraj žetve.– Drago mi je što se jedna ovakva manifestacija održava na teritoriji Novog Sada – rekao je na otvaranju smotre član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević. – Činjenica da traje 15 godina i da se broj izlagača i posetilaca svake godine povećava dokazuje da ona dobija sve veći značaj i to ne samo na lokalnom nivou. Grad Novi Sad je prepoznao važnost ove manifestacije i podržava njeno održavanje. Ove godine buyet Grada za poljoprivredu i ruralni razvoj iznosi oko 50 miliona, što je daleko više u odnosu na prethodnu, kada je bio 16 miliona dinara. Pored svega što je u prethodnom periodu rađeno, ove godine imamo i dve nove mere, a to su podrška mladim poljoprivredenicima, za koju smo izdvojili 20 miliona i podrška udruženjima iz oblasti poljoprivrede, za koje je izdvojeno 10 miliona dinara. To jasno ukazuje na opredeljenost Grada da ulaže i u prigradska naselja, a sve u cilju ostanka mladih ljudi na selu i ravnomernog razvoja Grada.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/uz-nove-masine-obelezen-kraj-zetve-21-07-2019

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31